Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
P. Palanci KOLEBAN, njegov momak ĆERIM, Turčin u Sulejman-pašinoj službi JANjA, skeledžija PORFIRIJE, njegov momak ĐENADIJE, STOJAN, ANA
A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.
Hasan-aga, muselim palanački. Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban? HASAN: Nije, efendi! ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila...
HASAN: Slušaj, Ćerime! Deset je ljudi sila malena; A sam kad ide jedan Koleban, Tu Glavaš nema na šta sumnjati, Nego će lepo, i ne sluteći, Za njime poći uzastopice. PRVI TURČIN: Inšalah, efendum!
ĆERIM: I ne bi zaboravio da je i on samo rajetin. Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
(Glasno.) Pa, Kolebane, šta Glavaš veli? Misli li danas moju poslušat?... KOLEBAN: Ne reče ništ’, Nit’ sam ga hteo dalje pitati, Da ne bih kakvu sumnju budio.
A, eno, kanda, Glavaš dolazi? Potmulu jeku glasa njegova Kô teret neki nose vetrovi Na slabo uvo udaljenome. KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio.
KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi! PRVI TURČIN: Strašno izgleda.
Nešto se i strašnije sprema. Na putu ovamo sreo sam poveći buljuk Turaka; rekao bih da su od Palanke... Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo. (Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!...
GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile? Pred jednom ide stari Koleban, Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je vetrovi