Jakšić, Đura - PROZA
jer kad ovi besni talasi, valjajući se s visokih gora, sa plodnih ravnica useve upropaste, a trošan temelj jadnih koliba u svome besnilu raznesu, onda će biti jevtina nadnica, onda će bedan seljak gologlav stajati na vratima čaršilije,
Afrika
Naslućuje se da je to osamljena koliba, da se taj dim diže sa ognjišta oko koga je život. Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa.
Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred razgrađenih dvorišta.
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s
), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih rimskih letnjikovaca.
Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga. Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene
Između koliba je roj gole crne dece izmešane sa kalbasima, sa afričkim kokošima i neizostavnim kozama, sitnim kao naši psi.
Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane.
Usred seoceta je niski krov samo na stubićima iznad kruga za seosko veće; malo dalje niska koliba veštice Lame, glavne fetišerke.
Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.
Nigde nikoga, sem što dva-tri mala majmuna, odomaćena, skačući između koliba, nalik na ljude, pritrčavaju da nas vide. Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe.
Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.
Zaustavljamo se u kampmanu sela Njegromandugu. Kampman je sastavljen od nekoliko sasvim praznih okruglih crnačkih koliba. Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Muževi su mogli da ih posećuju samo kad je dan presvlake. Iz tih koliba, stalno se čuo plač dečiji. Bagremovi su bili ceo taj forpost zarasli.
Kubeta koja je na brdu ugledao ličila su na kubeta u Sremu. Posle onih koliba, i rosijskih stražara, sa krovom od slame, pod kojima je noćio, na putu, za Kijev, na bregu, tvrđava, crkve, građevine
Svega nekoliko koliba zaticali bi na tom ostrvu. Isakovič je i tu osećao svoju samoću. Sva ta seta koja mu je bila pala na oko, bila je
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
od vrbovog pruća i trske, kraj jednog dubokog, tek iskopanog jarka, u kom behu, teškom mukom, smestili dva topa. Koliba mu je bila tako niska da je u nju morao da se zavlači četvoronoške, ali kad bi legao u njoj, na jedan široki, zemljani
Videv se opet kao u dva lica, on je prolazio u mislima sav svoj život, proživevši, tako, nekoliko mirnih dana. Koliba mu beše potpuno utonula, među žbunjem, u žabokrečinu, a nad njom je šuštala trska.
Sve one poslove, koje je hteo još da uradi. U tamu i bezmernu prazninu utonu mu to veče ne samo ta njegova koliba u kojoj ležaše, nego i sav život.
u blatištu Isakovičevog naselja, u jednom uglu toga kraja punog baruština i trske, panjeva, rupa, i jaruga, stajala ta koliba u koju se, kao u raj, ulazilo. U visokoj, gustoj travuljini, oko nje, beše zavetrina, pred njenim vratima tikve se žutele.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad sebar ima da ženi sina, neka se od ruke dovija svake, koliba neka se okrpi stara, neka mu mobe sebri i meropasi, neka jesen pozove za rizničara da mu napuni podrume i čardake da
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Robinson Kruso, Čiča-Tomina koliba, Doživljaji Toma Sojera i mnoga slična dela danas se smatraju isključivo dečjim knjigama, iako nisu bila namenjena
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nedaleko od nje, ukrivena u ljeskar, nalazi se koliba s nekoliko stražara obučenih poluvojnički-poluseljački, partizanski.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
oganj ko učeniju i k dobrodetelji bozžigavajući, i svet razuma čak do porsti(h) seljana i do sami(h) pastirski(h) koliba razširujući. U sadašnje srećno vreme zraci učenija i filosofije do tatarski(h) granica dosežu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A misli gde su, šta su osećanja? Da budem vrelo, gomilo tegote, sa čankom mleka koliba prostote? Zar timor-ružu izgonim u branja, u pašu meda, da procvili lira: Divizme misle umesto Pastira?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži. U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava.
! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. Štenara to je, tesna, i gluva, sigurno u njoj imaš i buva
U planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.
“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zamakosmo preko vrha i pođosmo padinom, ka reci. Pokraj puta bila je koliba i pred njom je ležao mrtav dečak. Zaklali ga. Glava mu zabačena unazad i širok otvor zjapi iz grkljana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara.
2 Izgorila didina koliba; Silna joj se šteta dogodila! U kolibi šanta-kvočka bila, Šanta kvočka i ćoravo pile, Krnja zdila i kusa kašika I
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kroza suhe grane, kojima bješe pokrivena koliba, proticala je kiša, te Čmanjak prozebe, tako da ga čas obuzimaše vatruština, a čas se tresijaše od studeni.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina, Linkolna i Heriet Bičer Stouv, čiju sam priču “Čiča Tomina koliba” čitao u prevodu.
Nazvao ga je bratom Jovanke Orleanke u novom duhovnom svetu Plameni mač te nove Jovanke bila je “Čiča Tomina koliba.” U Pančevo su po mene došli moja starija sestra i njen muž.
Nazvao ga je bratom Jovanke Orleanke u novom duhovnom svetu Plameni mač te nove Jovanke bila je “Čiča Tomina koliba.” U Pančevo su po mene došli moja starija sestra i njen muž.
Mekmilenova koliba bila je veoma skromna kuća koja se nalazila negde na pola puta između Koria i vrha planine Gout Fel Mauntin, najvišeg
Kada su dani bili izuzetno vedri, bio sam siguran da sam sa uzvišice, na kojoj se nalazila Mekmilenova koliba, na padinama planine Gout Fel Mauntin, mogao da vidim divan fjord Firt ov Klejd sve do Grinoka i Pejslia, a ponekad
Petrović, Rastko - AFRIKA
Naslućuje se da je to osamljena koliba, da se taj dim diže sa ognjišta oko koga je život. Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa.
Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred razgrađenih dvorišta.
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s
), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih rimskih letnjikovaca.
Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga. Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene
Između koliba je roj gole crne dece izmešane sa kalbasima, sa afričkim kokošima i neizostavnim kozama, sitnim kao naši psi.
Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane.
Usred seoceta je niski krov samo na stubićima iznad kruga za seosko veće; malo dalje niska koliba veštice Lame, glavne fetišerke.
Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.
Nigde nikoga, sem što dva-tri mala majmuna, odomaćena, skačući između koliba, nalik na ljude, pritrčavaju da nas vide. Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe.
Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.
Zaustavljamo se u kampmanu sela Njegromandugu. Kampman je sastavljen od nekoliko sasvim praznih okruglih crnačkih koliba. Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Šta je to? Zar hajduk jedan da te privoli Da sreću svoju nogom pogaziš? Gde ti je kuća, gde je koliba, Kad sjajne dvore tako prezireš U kojima te sreta bogatstvo? Pa onda ljubav paše svemoćnog?
Eno ih!... Vidim ih još!... Pored onoga bora minuše, A malo dalje modre visove Koluti plavi dima šaraju; To je koliba... O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi! Pa tu si hteo da je sakriješ Očima bistrim budne maćehe?
ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije... GLAVAŠ: Nek’ se razruši trošna koliba Što je od studi vetra jesenjeg Hajdučku glavu verno čuvala!
Spa... so... Zbo... gom!... ŠESTA SCENA Pred Glavaševom kolibom Glavaš leži mrtav, a u zastavi vidi se kako koliba gori... Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima. PRVI TURČIN: Moja je glava!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj. Radoš Orlović u izdrpanim hercegovačkim haljinama sedi ukraj vatre.
ga sinovi budnoj kraljici S poljupcem setnim srca snuždenog Na zabrinuto čelo pritisnu, Pokazujuć joj suznim očima Koliba bednih tvrde postelje, Gde će u slici najužasnijoj Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i 1845. izdaje Dimitrije Popović. Polovinom 19. veka prevode se i čuveni romani svetske književnosti Čiča Tomina koliba Harijete Bičer Stou (izašla u šest svezaka 1853. i 1854) i Grof Monte Kristo Alekandra Dime (1855).
Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853. Umro Branko Radičević. Milan D. Rašić: Čiča Tomina koliba. Prevod dela Harijete Bičer Stou (pet svezaka, šesta 1854) 1855. Rođen Stevan Sremac Milan D.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni narednog jutra nije se javilo i nekolicina seljaka odluči da ode i vidi šta je sa starcem. Koliba u kojoj je stanovao bila je prazna: starcu i psu ni traga. »Mora da je odlutao među trske?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem... Tebe čeka koliba, čerge, kučiki i prosenje; mene — kuća, ognjište, pepel, dim, žena zasukana i s’s testo umrljana.
Šantić, Aleksa - PESME
Moji su očevi iz koliba grubi', Gdje se gusle čuju, pripovjesti, bajke, Gdjeno djecu uče proste, dobre majke, Kam rođeni kako brani se i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Borio se dva dana pucajući iz crne ugljarske kolibe, a onda je, kažu, čak od Bihaća dovučen top i koliba porušena, a hajduk ubijen. Sahranjen je na samoj ivici Gaja.
— Ne dam da me na pravdi biju. Kriću se u Gaju, tamo gdje je nekad bila koliba iz koje si se ti borio. Dječak je od starijih čuo tek ponešto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno to što je
— E, toga se već nijesam sjetio — prostodušno priznade Stric. — Onda se mora praviti neka koliba — predloži Jovanče. — To sam i ja sinoć na tavanu smislio — reče Mačak. — I još sam nešto smislio, ali žestoko.
) Kad se povede riječ o kolibi za dječake, Stric povika: — Lazare, načini i nama istu kao Žuji! To će biti najljepša koliba na svijetu. — Istu, istu! — zagrajaše dječaci. Čak se i Jovanče složi: — Nema bolje od Žujine. Na posao, momci!
Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka. Gledana odatle, koliba je sa- mo gornjim dijelom virila iz udoljine. Stric, kao najviši, vidio joj je čak i vrata, a mali Nikolica samo krov.
— Ovakve nemaju ni ćumuraši u planini — reče Jovanče koji je sa svojim ujakom odlazio ljeti u goru, do ugljarskih koliba. — Prava hajdučka! — šaputao je Stric.
Jedini koji je u čitavoj ovoj đačkoj graji ostao tih i ozbiljan bio je Lazar Mačak, glavni majstor. Koliba je, u stvari, bila njegovo djelo, pravljena po njegovom planu, i zato je on, kao i svaki pravi stvaralac, posmatrao svoju
Logor u Prokinu gaju ponovo oživje. Povazdan je po njemu bilo vike, trke, lupe i kuckanja. Pravljena je velika koliba za smještaj školskih stvari. Lazar Mačak neumorno je strugao, pilio i nešto mjerio.
Kao po komandi svi dječaci jurnuše prema logoru Tepsiji. Gorjela je jedna od sporednih manjih koliba i plamen se već doticao krova velike „školske“barake. Mačak povika: — Rušite malu kolibu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vladika Da kako me je smestila Avramova koliba? Gavril Avram se je nazvao sasma gostoljubiv, milokrvno je dočekivao znane i neznane putnike.
I tako će ostaljena biti kćerka sionska jerusalimske crkve ka jedna koliba u zimno dobi u obratu vinogradu i ka u voćnjaku obratu čardak, — od zločesta posla.