Jakšić, Đura - PROZA
Ta ti si već velika devojka! Pa što te tetka ne pušta u kolo? Ja ti već idem, i momci vele da ja najbolje igram“. „A ja ti, Aleksa, i ne znam igrati“, rekoh mu, tužio osmehnuvši
„Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!“ On onda reče: „Pa neću ni ja ići u kolo!“ Reče i ode... Kad je to govorio, glas mu je zadrhtao, a vrela ruka dotače se moje ruke...
smo se malo vinom i jestivom potkrepili, onda ću ga ja ponuditi da idemo malo do pred crkvu, gde su momci i devojke kolo igrali.
Momci i devojke uhvatiše se za ruke i silno kao vihor stade se okretati kolo. Na devojkama zveče nizovi srebrnih i zlatnih novaca, a pod nogama čvrstih planinaca tutnji zemlja, rekao bi ljulja se...
Moj pobratim spusti ruku sa moga ramena, a ja sam primetio da se duboko zamislio. A kad se kolo opet otpočelo igrati, on se nanovo uhvatio do Stane.
Zatim jedna po jedna mlada i devojka, stidljivo gurnuvši svoga poznanika, stadoše šarati kolo. Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide.
i veselio se, on malo ka’ zastade, a majci se učinilo da je na Stojnu nekako namignuo, a posle se i sam uhvatio u kolo. Ne potraja dugo, a do njega se uhvatila i Stojna.
krađa!... Jadna mati!... Zakukala bi iz glasa, ali steže srce i ćutaše tužno posmatrajući nevaljaloga sina. Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije... Samo jedan momak stoji u kraju..
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Od koji̓ pobrojaću neke: 1. Ko bi ubio čoveka, da se ubije i na kolo metne. 2. Ko otme devojku silom (kao što je gdegde bivalo, a osobito u kakvim bunama, kad se sudovi pobrkaju), taj
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
za jednim okruglim stolom pometali jedan drugom ruke na rame, pa pocupkuju onako sedeći na stolicama, kao da igraju kolo. Onamo za drugim stolom plaču i kmeče deca, cereka se nekako ženskinje i halaču soldati...
SVIRAČ Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod crkve rogačke. Odmah po ručku uhvati se mladež u kolo, a stariji ljudi ostaše još za sofrom, da pripijaju pomalo, da se razgovaraju, šale i da glede kako se mlađi vesele.
Ele, Sreja svira, a kolo se zavilo veliko i zapleteno. Priđoše i ozgo od sopre neki da glede izbliže. Međ njima je gazda Milun, jedan bogataš iz
Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo. Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra.
Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dugo je lutao. Niti je osećao gladi ni žeđi. Sunce je bilo na velikim zarancima kad je došao u kolo, gde je mislio naći Stanka i zavaditi se s njim. Stanko je već bio tu s Jelicom. On ce topio od milina...
Lazar se — kao guja — vukao od drveta do drveta... On više ne beše čovek — nego zver... Kolo, veselo kolo, veliko kao gradina, povija se kao plamen na vetru: to ovamo, to onamo...
Lazar se — kao guja — vukao od drveta do drveta... On više ne beše čovek — nego zver... Kolo, veselo kolo, veliko kao gradina, povija se kao plamen na vetru: to ovamo, to onamo...
ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli dani, radni dani što su šalom začinjeni, pa oni lepi svečanici, pa kolo, pa prelo, pa drugovi... Svega, zar svega da se odreče?... Živi plamen goreo je u duši njegovoj...
Ti znaš, ja, kad sam došao, ne imađah poznanika, tako vrljah po njivama, po selu, išao sam ti, biva, čak i u kolo, pa baš ga tad vidjeh. E, brate, odvojio je od druge mladeži!... Ne znaš kako sam ga zavoljeo! Ivan je bio blažen.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.
A najčešće se ipak skupljali i igrali na roglju kod Nece birtaša, gde je pod jalovim dudom igralo kolo. Svirac svira tako cele godine, a kad se obere kukuruz, onda se zna šta je njegovo.
Trpe sve i ne odgovaraju, samo da ih puste posle podne na rogalj u kolo. Ala će da se šareni posle podne sokak od momaka i od devojaka; ala će da zamiriše od kalopera i majkine dušice rogalj
se šareni posle podne sokak od momaka i od devojaka; ala će da zamiriše od kalopera i majkine dušice rogalj gde se vije kolo!
»Sniska streja, visok đuvegija!« — vele mu i uvode ga, i poslužuju njegovu rodbinu, dovode svirca, i zaigraše kolo u hodniku, očekujući da izvedu mladu, oko koje se skupilo sijaset drugarica i rođaka, koje joj u silnoj revnosti i
Uhvati se u kolo i zvano i nezvano; mlađi igraju, a stariji se obređuju šljivovicom (koja je Julinih godina), a Nića bokter i pije i
Posle ručka nastade opet igranje. Stariji i ne ustadoše od stola, a omladina se uhvati u kolo. Sviralo je pet gajdaša; dva u sobama, dva u prostranoj avliji, a jedan na sokaku pred kućom.
Došla je čak i pop-Ćirina Erža, nezvana al’ izvesno poslana. I nju uvukoše sa sokaka u avliju u kolo, iako se kao otimala malo i vikala: »Nem tudom«, i »Ne znam ništa!« i tražila da je puste u kujnu da pomaže Žuži.
Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome;
I-ju ijuju! Kolo se širilo, pa je sve veće i veće. Sred velikog Nićinog kola uhvatilo se drugo manje, u koje se pohvatale neke trgovačke
je čovek iskren, a i inače je bio ovo njegov dan, pa poče: Siđi, bože, s nebesa, Pa da vidiš čudesa: Kako ćifte vode kolo, A paori unaokolo!
Igra kolo, bruje gajde, a dečurlija trči oko kola ili vija jedno drugo i provlači se između igrača i igračica, bacaju šešire u
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Malo bolje nego pređašnje, al’ opet ne sasvim. — Sad ću vam srpski svirati. — E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate!
— Sad ću vam srpski svirati. — E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate! Sad poče ona kolo svirati, ali tako zbunjeno, prebrzo i šeprtljavo da Ljuba usta krivi, ne dopada
— E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate! Sad poče ona kolo svirati, ali tako zbunjeno, prebrzo i šeprtljavo da Ljuba usta krivi, ne dopada mu se.
Afrika
razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi.
Četvrta pesma. O, Amaru o! Zabavljanje ne preči bitku Dijandio. To je veliko kolo. Neki su jaki da se zabavljaju u selu, ali ne ostaju kad treba nositi oružje na daleko. Svi ljudi ne igra ju Djandio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.
Bilo je čudo, da je sve stiglo živo. Od pištolja husara u tim svatovima odjekivali su sokaci. Kolo se treslo, u senatorovoj kući, tri dana. A što je najluđe, u tom kolu, najveselija je bila mlada.
Varvari beše pozlilo i njoj je bilo dozvoljeno da se vrati u očevu kuću. A ostali su otutnjali u Futog, gde je kolo opet zaigralo. Svatovi su bili zarobili mladoženju i mladu.
Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo. Kolo se treslo i smeh se orio. Tek docnije, dozvoliše Pavlu da odvede svoju mladu ženu.
da vidi, još jednom, sav taj užas, i bedu, primeti kako se u dnu hodnika, u polumraku, mlađi ljudi okupljaju i hvataju u kolo, koje poče, lagano, da se ljulja i povija. Začu se tup udar nogu.
Neki su, u tim gomilama koračali kao na pogrebu, a drugi kao da igraju. Kolo se treslo, na svakom prenoćištu. Neki su spavali po krčmama uz put, a većina pod vedrim nebom.
Nisu išli – ni kad odmakoše od Titela – kao šajkaška, vojena, rota, nego, kao kad se kolo prekine, pa se raziđe, sa roglja. Vlaškalin, tad, zapeva, a pevao je kao s neba.
Pavle je, u prolazu, ugledao šarenilo seosko, koje je preskakalo vatru, veselo, i vrtelo se, kao sremačko kolo. Pade mu na pamet, kako su oni, Isakoviči, došli u Rosiju, kako se vrte oko Kostjurina u Kijevu, a još nisu videli,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
godine, posle gozbe su se Cincari u anterijama ili evropskom odelu uhvatili u kolo, i ti ljudi, koji sve svoje kriju i jednako računaju, podigravali su, skakali, cikali, naterali žene da s njima igraju,
podigravali su, skakali, cikali, naterali žene da s njima igraju, pali u „ćef“ i sevdah, i, izišavši iz kuće, vodili su kolo po ulicama pomamno i besno do potpune iznemoglosti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako se igra do ponoći. Naposletku igraju kolo. Sad na odmor. Večeraju. Tu je na skupu porodica Polačekova, tu je gospodar Sofra sa Šamikom.
Ima tu i purgerskih gospođa i kćeri; sad će drugi bal da prave. Načine sebi mesta, pa igraju kolo. Svi gledaju. — I to tako lepo igraju, da „nobl” gospoda mogu se sakriti sa njihovim valcerom, kad se okreću kao
mogu se sakriti sa njihovim valcerom, kad se okreću kao metiljave ovce, — reče gospodar Sofra, koji je negda sam rado kolo igrao.
I frajla-Lujzi se dopada igra. Mada ne zna, opet bi igrala. — Herr von Kirić, zar vi ne igrate kolo? — Ah, to je „gumilasti!” Ja koji sam u Veneciji vidio igrati „Cerіtto”, da ja takovo što igram!
„Kabinetsštik” sedi do njega, pa mu je kolo „gumilasti”. Tako je raznežen Šamika; njegov otac, kad je mlad bio, sasvim je drukčiji bio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nekim našim krajevima, neveste se posle „premlaza“ (ritualno muženje stoke da bi se procenila njena mlečnost) hvataju u kolo i igraju oko stoke da bi i one same, kada rode, bile mlečne.
Kad jednom povede kolo, od tada se dečak u Kragujevačkoj Jasenici računa u mladića.⁸ 2. OD MLADIĆA DO ČOVEKA Mladić polno sazreo još uvek
“²⁰ Devojke i svojim ponašanjem pokazuju da nisu više devojčice. Kod banatskih Hera, čim devojčica počne da se hvata u kolo, računa se u „šiparice“.
Kad se vatra raspali, devojke oko nje igraju, pevajući ovu obrednu pesmu: „Oj, u gori oganj gori oko ognja kolo igra. Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Knežević, V. M., 1957, s. 230) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA SVADBI — Naše sestre i nevjeste svud kolo vodile, u kolu vesele bile pjevajući i igrajući, muška čeda grleći, u naručja ih noseći do oružja ih sastavile, a u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pobeda je, u stvari, ličila na veliku igranku od ponoći do zore. Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu.
Matavulj, Simo - USKOK
Bog će im dati poroda, nama unučadi, malome Dragiću kolo braće i sestara! Puna kuća života! Sav će taj podmladak rasti, ako bog dâ, na naše oči, kako se nas dvoje budemo
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine bio je jedna vrsta apoteoze. Dva književna lista srpska kod Srba u Ugarskoj, Stražilovo i Brankovo kolo, nazvata su prema njemu. 1894.
94 1880. došao je za profesora gimnazije u Karlovcima. 1895. pokrenuo je i do smrti uređivao književni list Brankovo kolo. Umro je 11. januara 1907. godine.
se novi listovi, satirični ili književni, koji razvajaju i primenjuju nove ideje, kao Vragolan (1871—1872), Vrzino kolo (1872. do 1874) i mali književni časopis Preodnica (1873—1874).
Danilo Živaljević kreće 1889. u Beogradu Kolo, koje je izlazilo do 1892. i opet se javilo od 1901. Do 1903. Oko 1880.
Jašu Tomića, koji je krajem sedamdesetih godina dao jednu knjigu socijalnih, upravo socijalističkih pesama (Prvo kolo pesama, Novi Sad, 1879), i Vladimira Jovanovića, od koga je ostalo nekoliko knjiga realističkih pesama.
Najveći deo njegovih književnih studija izišao je u tri knjige Mojih simpatija (1895, 1897, 1904). Jedno odabrano kolo Mojih simpatija, u kome su studije o domaćim piscima, iz ranije tri knjige, izišlo je 1913. u Zadru, latinicom štampano.
Letopis Matice srpske u Novom Sadu, najstariji srpski časopis, uspešno produžuje svoj naučno-književni rad; Brankovo kolo (od 1895) namesto Javora i Stražilova nastavlja tradiciju vojvođanskih književnih časopisa; Srgj u Dubrovniku, od 1902.
Sremac, Stevan - PROZA
To je valjda uzrok što ih nije ni negovao mnogo, a sećao ih se samo nedeljom, tek kad je otišao u kolo; onda bi ih, po mogućstvu, zasukao malo. Odelo je nosio kao i ostali seljaci.
Radičević, Branko - PESME
Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno, brate, ijujuju!
samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno, brate, ijujuju!
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude?
Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda,
Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna
“ Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore, A u zoru s' zajuhuče, Udri opet kâ i juče. Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci,
Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci, naokolo, Zbogom, kito moma mladi, Zbogom, grožđe, zbogom, vinogradi!
Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas ima, a sutra nas nema, Ajd' u kolo, ko će tu da drema?
On u sredi u tamburu bije, A kolo se oko njega vije, Ao braco, ao tamburice, Udri žešće u te sitne žice, Sitne žice — sitniji koraci, Nek se znade
kô što treba, Zvezde trepte, zvezde sjaju, Ali danka još ne daju, Đorđe dođe, sunce granu, A Srbiji dan osvanu. Kolo, kolo Naokolo, Vilovito, Plaovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno, Brže, braćo, amo, amo Da se skupa
Kolo, kolo Naokolo, Vilovito, Plaovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno, Brže, braćo, amo, amo Da se skupa poigra
Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra. Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije se pivo i harmonika nagoni u kolo svakoga ko je sačuvao obadvije noge, a ovdje ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak ovamo došao radi nje i ubi se vodeći kolo i dajući bakšiša Ciganima.
I da joj, valjda, pokaže kako je voli, on, kad kolo povede, ne pušta ni jednu devojku do sebe, već uzme mene, njenog rođaka... kao da sam ja nešto ona!
Iz nekih dvorišta čuje se kako tutnji kolo, zveckanje dukata i dubla u nizama, na grudima devojaka... A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i
s golim laktovima, gurala se, gotovila tamo u kujni; iza okolnih zidova virile su žene, devojke i gledale ovamo... Kolo je igralo, gomila dece gurala se, vijala. I Anica je bila u kolu, na najlepšem mestu, i s deverom igrala.
Kostić, Laza - PESME
D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA
takog dečka ti, sva pasma će Ti glađu skapati: toliko dobar junak, rob toliko loš, ne rodi više il' — ne rodi još. KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije.
Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice. Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni.
Al' nije Švaba: — od jeda mrska svetska se guja u kolo savi, rođenim telom svojoj će stravi glavu da smrska. Nesrećna glavo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
On im je odgovarao: — Kako ću da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo. Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju.
On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao!
One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju. On t njima nazove boga, i pita ih za starca.
On t njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l' đeđernija.
začuje još izdaleka zapjevku, i kad stiže doma ima šta vidjeti: njegov gospodar prošle noći nagazio nekako na vilino kolo, pa mu vilinska carica iskopala oba oka, te sad zapjevaju n on i svi njegovi što ih je.
Povrati mu se srce od straha, a vile se zgledaše pa udariše u kikot, dok se ne uhvatiše u kolo i stadoše kao pomamljene igrati. On ne prestaje a one već dušu da nzduše.
Kad dođe u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju. Kad ugleda đak djevojke, začudi se kakva su to stvorenja, pa onako malo kao veseo i začuđen upita kaluđera:
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah viče: „Zastavljaj auto!“ i izbacuje me napolje. — Ali zašto? — zapanjih se.
— Ali zašto? — zapanjih se. — Pa zbog toga — odgovori mi doktor čiste filozofije što je to jače od njega! Mislim, to kolo... Izlazimo iz „merdže“ i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo „dvojac“.
Mislim, to kolo... Izlazimo iz „merdže“ i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo „dvojac“.
— samo sada on — portir, po sistemu: „Kolo sreće naokolo vrteći se ne prestaje, tko bi gori, eto ga doli ... itd“. Amortizovan i sa generalnom opravkom, razume
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
DRVENA 68 PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK S ARHANĐELOM BLAGOVESNIKOM 71 BUDIM 72 BUDIMKA DEVOJKA 75 DEVOJAČKI BREG 76 KOLO SENTANDREJSKO 79 MAGARČEV BREG 83 PRVA GROBNA PESMA 85 SENTANDREJA, ІRІЅ FLORENTІNA 87 KRUG RAČANSKI,
Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke. Niti stojim ni putujem.
- Okreće se bolnica: kolo vodi Bunilo, u šaci mu metvica; mladoženja Hripavac, nevjesta mu Groznica; Hitroprelja pristiže - podvriskuje preslica.
Tek s devojke, kao po diktatu, sklizne ruho - a ječam u zlatu. Frulu, kolo, studenac, krčage (krhotine!) Breg imenom čuva.
Tek devojka siluetu zgradi u jarinu, arhaizam mladi. KOLO SENTANDREJSKO Ni Brankovo vilovito niti teško Njegoševo, nego kolo što kroz sito trijeriše - vitlaj, plevo!
KOLO SENTANDREJSKO Ni Brankovo vilovito niti teško Njegoševo, nego kolo što kroz sito trijeriše - vitlaj, plevo! toponimsku brojanicu.
Živo, ruko, šaraj slovo, sentandrejsko krepi kolo! U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac. (Teče orač šumi ralo.
Zov ubruji u povratič: bruj raskuje slovokovač a mač trgne plemić Radič. Pod stoleće orahovo sentandrejsko sleti kolo. Grabovac je negrabovac. Po nečuju šta leluja?
Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo. Izgrejao lastar s panja. Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pomorišje.
Truse reči s krtih grana kao ljuske s platna freske. Protkaj, potko, i osnovo, sentandrejsko krhko kolo! Put po krugu - nigde znanca. Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza.
) Otvore se troja vrata a ni Lovre ni Pomaza. Ravna Pešta. Veče tmolo. Sentandrejsko gde je kolo? Što je bilo tek oživi u studiji, u otisku, na ikoni, na graviri, u plamenom zlatotisku.
Natkrij, višnjo, I topolo, sentandrejsko simbol-kolo MAGARČEV BREG Nesi, breže, čudo ti za oko...! B. Radičević: Đački rastanak Ni gradina niti leja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ispod nje klepet divovskog mlina, kašikar točak hitro se vrti: kapljice praše o stijenje golo, omajom igra vilinsko kolo.
Večeri svake on tako hodi i nebom kolo zvjezdano vodi. Baki se smješka lukavo lice, pa na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom sivim
Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom. Slobodno odsad po nebu brodi, svakome svijetli i kolo vodi.“ Boji se Mjesec, nestaško puni, pa starki veli: „De se zakuni!
Tu sunce jutrom dječaka budi, s Proljećem kolo igraju ljudi, a ljeti pravi vatromet grom. Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava u zemlji Vrapca
Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo, zujeći pljuska, pod njim se duga šarena kupa. Okolo njega, kroz veo fini, igraju vile na mjesečini.
OGNjENA VILA U gluvoj noći, u krugu mlina, mećava gusta povela kolo, u pustoj šumi poviše mlina drveće cepti, samo i golo.
Poskoči deda, prstima pucnu, vrti se poput tigra: „U kolo, ljudi, drveće, zvezde, počinje svetska igra! Nek lija uzme za ruku lovca, neka se s vukom zagrli ovca!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Divlje sred plaveti igramo kolo, s večeri goli spavamo kraj premlaćenih kipova. Krišom nas pitaju pevači; ko je to bio na sahrani neba, ko
No čas ni brdo preobraženja nisu još stigli, kolo je mučenja u meni s obrtanjem počelo. Sutra, sutra tek, iza sedam bregova prići ćy dvorima obećanim, sirotište je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali naša zrna padoše suviše desno, te ih vratismo. Kolo ne nestade među visokim kukuruzima. O pojavi ove grupe izvestili smo i divizion, kako bi se skrenula pažnja osmatraču
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U prvo vreme i Ljubica stade začuđena i posmatraše kako se vije i talasa veliko dečje kolo, a u sredini stoji Gojko sasvim drukčiji, dostojanstveniji, pa pokazuje nešto jednom dečku, koji je seo u sredini kola.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Svi u kolu veselo, veselo! Hajd’ u kolo koledo, koledo! 20. Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.
drva, ne cijepajte, Priprav’te mi dosta vina, rujna, crvena, I rakije lozovače, prve bokare; Vi nevjeste i đevojke, kolo vatajte, Vi jnaci, iz pušaka često mećite, A vi staro i nejako, Boga molite.“ 23.
“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo!
Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu djevojčica. On se vata do djevojke, Umori se, oznoji se; Pak se maši u njedarca Te izvadi svilen
72. Isteklo je žarko sunce ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre.
Ja je gladah tri godine dana; Ne mogoh joj oči sagledati, Crne oči, ni bijelo lice, Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku — Ne bih li joj oči sagledao.
Kada kolo na travi igraše, Bješe vedro, pak se naoblači, Po oblaku zas’jevaše munje. Sve đevojke k nebu pogledaše, Al’ ne gled
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nimalo mi toga nije žao. To leto poslao sam svome bratu i jedan roman za Brankovo kolo, časopis koji je izlazio u Sremskim Karlovcima.
Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog. „Drž’ se, seko, za kajiš, evo tociljajka!
“ Jednu čašu poskočicama pre smrti. Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.
Pijem u slavu ritavih pešaka, najboljih pešaka dične habzburške dinastije, što nisu koračali po bojištu, nego igrali kolo u jednoj veneričnoj bolnici.
Pijem u slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Bataljona Banaćana, što su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoljeni stražom, marširali u
U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Dajte mi čašu da napijem praznicima.
U slavu poruke njegove! Poručio nam je da se, na povratku sa streljanja, otpeva banaćanski bećarac i odigra kolo. U slavu pogurenih i kužnih koji su igrali, i stražara koji su ih tukli batinama. Ovu čašu poruci njegovoj.
Ne tuže se, ne jadaju, i nisu nimalo melanholični. I kraj tolikih koji se nikad više neće vratiti, kolo igra svaki dan u parku. Putnici me pitaju: šta sam se toliko smrznuo? Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti.
smo se iskrcali, na povratku, u Dalmaciji, u Šibeniku, ta varoš je baš bila napuštena od Talijana i na obali je igralo kolo. Nikad veselijeg, luđeg, snažnijeg kola nije bilo. Da bi čovek bio sretan u životu, treba umreti rano.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sunce, međutim, zađe pa ponese i onaj zlatni snop zraka, a mušice raspustiše svoje kolo i raziđoše se. Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne
Rode i čaplje počeše da skaču i zapleću nogama; gušteri i žabe ispraviše se, načiniše kolo, počeše da cupkaju svojim stražnjim nožicama, da skakuću i odskakuju visoko, lako, kao da su od gume.
Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor... Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom vrtlogu Ponese gore Bogu...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Po brdima jure vampiri i trče u selo... Na livadi, pod osojem, već se uhvatilo kolo vila, a po raskrsnicama se već šunjaju vukodlaci...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti kolo, pa makar to i o zadušnicama bilo. A to još ovde i biva, ali tamo... JOVICA: Pa onda ne znam koga bi?
I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila u kolo. SPIRINICA: I šta se napeo taj Jevrem da bude poslanik? PAVKA: Ama, zar može to biti da ne bude izabran?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Rukovaše se. Doveče dakle osvetljenje, »limunacija«, narodno veselje u mehani i narodno kolo pred mehanom gazda-Đorđevom. Sprema se živo. Birov viče po selu i poziva svet na veselje. — Čujte i počujte!
Zvoni ono školsko zvonce, pa ne zvoni nego sve kevće kroz onaj mrak! Kolo se okreće, zemlja tutnji, a kolovođa Mića »Oficir« ne dodiruje, misliš, zemlju. On je među prvima bio tu.
A ti idi si, pa si spini malko; imaš sutra poslu! Ljubica prekide igranje. Svrši se i čardaš. Posle opet kolo, pesme i brojenice, čaše i zdravice, zvona i prangije, usklici i urnebes. Ide tako jedno za drugim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ah, slatko je bivalo u početku, A posle se okretalo na koješta! On ostavi Magdu, Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promeni lični opis i nošnju I poče živeti incognito Pod mostom spavati, ići u prošnju — Verujte,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
mišce i brzinu nogah; strijeljanjem da se nadmašaju i sječenjem u opkladu plećah; da slušaju božju leturđiju i da vode kolo oko crkve — da viteštvom prsa nabrecaju. To je tamjan sveti junacima, to gvozdeni srca u momcima!
O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE GLAVARI SU SE MAKLI NA STRANU, A NAROD KOLO VODI. KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja.
O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE GLAVARI SU SE MAKLI NA STRANU, A NAROD KOLO VODI. KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja.
Smrad uhvati lafa u kljusama, zatrije se ime crnogorsko, ne ostade krsta od tri prsta! VOJVODA MILIJA Čujete li kolo kako pjeva? Kâ je ona pjesna izvedena, iz glave je cijela naroda. I imaju razlog Crnogorci na nas dići prokletu gomilu.
To se moglo sve ljepše kazati, da mu tako rane ne vrijeđaš i grkom ga ne otruješ tugom. SVI MUČE NIKO NI U NOS. KOLO Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.
OTPRAVIŠE TRI ČETIRI DRUGA DA POZOVU NA SKUP TURSKE POGLAVICE. KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara svog sina Stanišu.
SVE UMUČA, NIKO NIŠTA. KOLO Tri serdara i dva vojevode sa njihovo trista sokolovah, soko Bajo su tridest zmajevah mrijet neće dok svijeta traje.
Rašta ga je Bog višega dao: kad je viši, neka je i jači! NOĆ JE MJESEČNA; SJEDE OKO OGNjEVAH I KOLO NA VELjE GUVNO POJE.
NOĆ JE MJESEČNA; SJEDE OKO OGNjEVAH I KOLO NA VELjE GUVNO POJE. KOLO Novi Grade, sjediš nakraj mora, i valove brojiš niz pučinu kako starac, na kamen sjedeći, što nabraje svoje brojanice.
ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE. VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu!
ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle gude, a kola pjevaju, s unučađu đedovi igraju, po tri pâsa vrte se u kolo, — sve bi rekâ jednogodišnici, sve radošću divnom naravnjeno. A što mi se najviše dopada, što svačemu treba nazdraviti!
ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI. VIDEĆI VLADIKA PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA I TRI SVOJE SLUGE SVE KRVAVE, POČE IH ZAPITOVATI.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I pošto svoju donju vlažnu i vrelu usnu stisnu, da joj se gornja kao i obrazi uzdigoše, nadmeše, povede kolo. Ali kako! Znala je da je noga neće prevariti.
Pandurović, Sima - PESME
Mistične seni vuku me u kolo Što igra iznad groba moje sreće; I vaskrs svega što sam ikad vol’o Blista uzdanjem što me opet sreće Na pragu neba
Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća
Dane naše sreće u života maju, Dane pozne tuge vodi sudbe kolo; Ako sam mnogo štošta već prebol’o, Spomenici dragi o tome još traju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je. „Ma što ono rade?“ zapita Janko, kad Turci posjedaše u kolo i počeše da klanjaju. „Mole se Bogu ljudi!...
Okolo stojahu svi, pa i ženske. Milunu je sav obraščić poštrcan bio. Ona dva djetića promolili glave kroz kolo čeljadi, pa gledahu sa nasladom. „Ha, to mi je kreševo najmilije!“ reče medik ulazeći. „A kome nije?
Ženske zapališe još manjijeh svijećica, koje držahu u rukama. Ljudi poskidaše kape i stadoše u kolo, oko trpeze. Pop izvadi oružije iza pasa, pa ga položi na krevet. Zatijem natače petrahilj i stade da čati napamet.
Gomila se odmah razdvoji i Gospodar uđe u kuću, u kojoj se rodio. Kako glavari odoše za njim, momčadija uhvati kolo a u kolu po dvojica, po četvorica, igrahu oro, klikćući kao orlovi, i mahajući rukama, kao orlovi krilima.
Momci ih razdvojiše, pa se pomiješaše, te i one igrahu oro. Divno kolo, a u tome kolu najdivnija vila bješe Stana Pejova!
Zaista za nju se moglo reći, što ono pjesma kaže za dilber-đevojku: „visinom je kolo nadvisila, ljepotom je kolo začinila.
Zaista za nju se moglo reći, što ono pjesma kaže za dilber-đevojku: „visinom je kolo nadvisila, ljepotom je kolo začinila.“ Ljudi iz daljega, zvanci postariji koji je ne poznavahu pitahu: „Čija je ono đevojka?
„Da ti nije to brat, Janko?“ reče serdar. Taj krupni glas trgnu ih obojicu, te pogledaše i vidješe kolo čeljadi oko sebe. Janko ne moga odgovoriti, no zanijeka glavom.
one čuvajući stoku, uz ženski rad, zabavljaju se šalom i pjesmom, a kad nogama dojadi mirovanje, onda poskaču, i zametnu kolo. Stariji ljudi sjeku drva za zimu, sjeku lišnjake, tešu građu.
Bog će im dati poroda, promisli: naše unučadi, koji će skakutati oko nas. Mali Milun steći će kolo braće i sestara, što će se saviti oko njega. Promisli, moja Joke, puna kuća mladosti i života!
Kad se ljudi odmoriše, posjedaše svi u kolo i pripališe čibuke. Pošto se malo porazgovoriše i pošališe, pošto neki ispričaše kako im je bilo, mignu Milić nekome
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE... 347 PAUN I KOLO 348 KOŠNICE 350 ĐEL-ĐEVOJKO... 352 DJEVOJČICA I STARAC 354 II MASKE 356 A) VERSKE (OBREDNE) 357 B) POKLADNE 359 III
prati mimika i gestikulacija (Devojčica i starac) ili čitav scenski prikaz kakve radnje („Ovako se biber seje“, „Paun i kolo“, „Žetelačka igra“, „Rascveta se žuti drenak“ i tsl.
Ma’nit po narodu hodio! Mramorom se mramorila, a kamenom kamenila! Na krvnička vrata prosio! Ne smirio se kô kolo mlinsko! Od ruke mu ništa ne rodilo! Poneo ga đavo na rogove! Propao se na njega Sodom i Gomor!
Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti. Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva.
— Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi. — Kad velikaši buzdovane lome, narodu kičma puca.
— U jeziku, čedo moje. 2 Pitala šaljiva đevojka babu: — Hoćeš li, bako, i ti s nama večeras u kolo? — He, moj sinko, kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali.
Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao. Na visokim planinama one vode kolo. Na to kolo čovek ne treba da nagazi.
Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao. Na visokim planinama one vode kolo. Na to kolo čovek ne treba da nagazi.
VRZINO KOLO Srbi pripovijedaju da neki đaci, kad izuče dvanaest škola, otidu (njih dvanaest mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa
VRZINO KOLO Srbi pripovijedaju da neki đaci, kad izuče dvanaest škola, otidu (njih dvanaest mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svijem i da se zakunu.
A gdje je to vrzino kolo, i šta je, bog bi ga znao), i ondje nekakvu osobitu knjigu čateći, nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga
Hrvatske pripovijedali su mi da pod Velebitom ima selo Vrzići, i više njega navrh Velebita mjesto koje se zove Vrzino Kolo, na kome vile igraju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
Mladić stojeći onđe dosadi mu se čekati te počne tam amo kroz goru šetati se dok nabasa na nekakvo kolo krilatijeh đevojaka, pa se prikri da ih gleda i sluša kako pjevaju, ali njegovom nesrećom opazi ga kolovođica te ga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čućeš je! Fratri se zgledaše smijući se, a to posokoli Dundaka, te razmahnu rukama. Napravi se kolo oko njega, on se prekrsti tri puta sa tri prsta „po rišćansku“, metanisa tri puta šapućući nješto, pa prekrsti ruke na
Onda se uhvati kolo, a starci se s parohom skloniše u vrt, gdje ga uzeše na ispit, onako, seljačkom lukavošću. Bakonja se dobro sjećaše
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!
Ćosić, Dobrica - KORENI
klikće, izvija, prepliće, sve življe i sve luđe, a vetar, odjednom namamljen svirkom, sjuri se kroz badžu i uhvati u kolo s plamenom. — Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo! Bacao je Đavolak čičak, bacao, a ljudi su jedni druge već otvoreno pod čičak gurali, kikotali se.
— Gle nove zvezde! — veselo im namignu Mesec. — Zvezdice lepotice, nove sestrice! — uhvati se oko njih kolo zvezda. Kao srebro zvonio im je glas, smeh žuborio.
Smejačko od sreće zatrepta i sinu novim sjajem, ali se Plačko povuče u stranu i namršti. Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom. Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada...
Celu noć nije oka sklopio. Još dvaput mu se učini da iz oraha izlaze majušna, nasmejana deca, da se hvataju u kolo i plešu. Ali, svaki put kad bi ka njima pošao, oni bi nekuda nestajali. Tako i zoru dočeka.
— Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo.
— Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo. Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski.
— uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo. Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski.
Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski. — Ja kolo jesam video — starac se naže ka čudnom gostiću i osmehnu — ali to je moralo biti u snu. Kako se zoveš? — Taško Oraško!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Turci odvežu svoga zarobljenika i povedu ga u Bosnu. Srbi ostanu da igraju kolo i pevaju poskočice. U zvorničkoj tamnici umirao je više od mesec dana.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pod zemljicu vrgnut'; Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše E, pa dotle, a kuda ću više! Br. Radičević III ONAMO, 'NAMO...
Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje. Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!
Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje. Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“.
Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri.
Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri.
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ................................. ....
Tambur, tambur, sitna tamburice Udri, pobro, u sićane žice! Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko će tu da drema......
Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko će tu da drema...... Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa
Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko će tu da drema...... Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo!
teći preko srpskih strana, Al' će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih mladih snova, Što sam negda tako željno ček'o, - A moj pep'o da je na daleko!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
prestoli od topaza i zračna rubina - rad angelah prvoprestolnijeh; nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.
rubina - rad angelah prvoprestolnijeh; nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.
Nad visokim prestolom prestolah u vozduh se sjajno kolo kreće, ka i druga što se kola kreću nad prestolma prvijeh angelah; ma je ono milione putah od svakoga veće i
kola mećem rastojanje, radi slave božeskoga vkusa: kola dalja bliža obuzimlju, ka šar veći što obuzme manji; stoga kolo što je koje dalje jeste više, su više šarovah.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za vreme neprekidnog toka struje kroz prvo kolo, ostalo je drugo kolo bez ikakve struje. To što sam tada iz svog opita pročitao, ne beše, doduše mnogo, ali ipak beše
Za vreme neprekidnog toka struje kroz prvo kolo, ostalo je drugo kolo bez ikakve struje. To što sam tada iz svog opita pročitao, ne beše, doduše mnogo, ali ipak beše nešto“.
kratkoročna sekundarna struja, jer o kakvom neposrednom dejstvu primarne struje nije moglo biti govora, pošto je njeno kolo bilo potpuno odvojeno i izolovano od kola sekundarne struje.
Obratih, dakle, pažnju na taj prostor i rasuđivah ovako: Kad uključim primarno kolo i pustim kroza nj električnu struju, dešavaju se i u tom okolnom prostoru izvesne promene, on postaje polje magnetske
U svim tim slučajevima pokazalo se da, dogod primičem primarno kolo, vezano sa galvanskom baterijom, onom sekundarnom kolu, vezanim sa galvanometrom, teče kroz to drugo kolo nova
primarno kolo, vezano sa galvanskom baterijom, onom sekundarnom kolu, vezanim sa galvanometrom, teče kroz to drugo kolo nova električna struja. Ista takva struja, no protivnog pravca, teče i onda kad primarno kolo odmičem”.
Ista takva struja, no protivnog pravca, teče i onda kad primarno kolo odmičem”. „Uhvatili ste zekana za uši!“ Faradej se smeši i nastavlja: „Još veći efekat se pokazao kada sam u svoje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo. Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora.
„Bože moj, dragi Bože moj, gde sam? Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu... Momčadija potrča u kolo, a za njima i devojke, koje imađahu snahâ da dvore i poslužuju u sovri. Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće...
Momčadija potrča u kolo, a za njima i devojke, koje imađahu snahâ da dvore i poslužuju u sovri. Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće...
Kad bi pri kraju ručka, Sreten povede Mačvanku uz sviralu, a Đurica uze cigane da mu sviraju Sitniš, i povede kolo. Mladež, čuvši ćemane, potrča u Đuričino kolo.
Mladež, čuvši ćemane, potrča u Đuričino kolo. Ljulja se lesa mlađanih i veselih igrača; diže se prah pod lakim nogama, koje u taktu trupkaju; zveckaju ogrlice i
Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju. Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne.
U kolo je stupao gordo i drsko, i kad god se hvatao do momaka, video mu se oko usana podrugljiv osmeh. Ali čim bi se koja viđen
A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
Beše tiho letnje veče. Sunce se pretvorilo u plameno kolo sa hiljadama dugih i sjajnih vatrenih paoca, od kojih se polovina zaklonila za visoku goru, a druga polovina blista i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On im je odgovarao: — Kako ćy da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo? Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More, nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju.
On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao!
One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju. On i njima nazove boga, i pita ih za starca.
On i njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l’ đeđernija.
— Idem u ono selo, što se eno tamo vidi, jer su me pozvali da im kolo vodim. — Mogu li i ja s tobom? — upita ga lisica. — Pa hajde, — rekne joj medvjed.
Kad dođu u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju, valjada je bila nedjelja ili kakvo veselje. Kad ugleda đak djevojke, začudi se kakva su to stvorenja, pa onako
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, sećanja, jauka — Znamenja, da sam nekad i ja vol'o. Al' nije.
i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.
Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo. I dok idu sporo neizvesni dani, Napregnute pažnje svaki očekuje, Kako se privlači njemu gost nezvani, I
Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
1911. PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Takvo kolo može se pobuđivati impulsima bilo koje vrste, čak i niske frekvencije, i ono će proizvoditi sinusoidalne neprigušene
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U toku ručka pričao sam o nedelji u Idvoru, naročito o običaju da mladići i devojke, nedeljom popodne, igraju kolo u crkvenoj porti.
Kada je galvanometar bio spojen sa samo jednim provodnikom, elekgrično kolo je bilo prekinuto i pokretanje magneta nije imalo nikakvog efekta.
Takvo čitanje oni su povezivali sa popovima i vladikama, a kada su videli da mnogo manje obraćam pažnju na gajdaše i kolo, kao i na druge ovozemaljske stvari, počeli su da govorkaju da se Miša sprema da ide u manastir.
Oko bašte je visoka ograda, a nedaleko od nje mladići i devojke Idvora igrali su kolo na seoskoj livadi a stariji ljudi su ih posmatrali.
Gajdaš i kolo stadoše kad su videli novčanicu od deset forinti u jahačevim rukama, čuvši da mi je ovaj doneo telegram iz Amerike.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
još ako dođe brusač sa kolicima, onaj što cio dan radi i pije, uvijek crven i mamuran, pratiće desnim okom ure i ure kolo u vrtnji i one iskrice što se odbiju svakoga časa od oštrice ispod brusa i živo vrcaju. . . To su njegove vruće želje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se više ništa bitno novo a razgovetno i razložno reći, uzmimo, o tvrdnji Isidore Sekulić da se u tradicijama okreće kolo istorije ili o onim spomenicima koje nam je baština zaveštala i na kojima su ispisani „vrhovni zakoni svemirske
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Radičević sa svojim prostim, ‘primitivnim' pesništvom, svojim polu narodnim polu umetničkim temama i dikcijom, počinje kolo, naslanjajući se na narodno lirsko pesništvo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Saborovanje već uzelo veliki zamah. Ispred konaka zavitlalo se ogromno kolo, žene počele da snuju po svetini, a ljudi još jače da piju i galame.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se. Sumorne su tvoje drýge, Ne čujemo slatke glase. Daj ti, Bože, dobru sreću!
Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
pačezemno toržestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodružestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostižno. SARA.
Miljković, Branko - PESME
DOJČIN 99 SLUGA MILUTIN 100 UTVA 101 TAMNI VILAJET 102 RAVIJOJLA 103 KOLO 104 DODOLE 105 RASKOVNIK 106 POHVALE 107 POHVALA BILjU 108 POHVALA SVETU 112 PARALELNA PESMA 114 POHVALA
im oporost dosneva Tvoje je srce u drugima dok pevaš O iskri iskrenoj koja očajava U taštom predelu kome odolevaš. KOLO Van njega sve je beskraj, varka i zloba, Praznina u vetar pretvorena tašto.
Petrović, Rastko - AFRIKA
razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi.
Četvrta pesma. O, Amaru o! Zabavljanje ne preči bitku Dijandio. To je veliko kolo. Neki su jaki da se zabavljaju u selu, ali ne ostaju kad treba nositi oružje na daleko. Svi ljudi ne igra ju Djandio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A gle razlupanih lafeta, evo jedno čitavo kolo, a kakav je ovo trup: crne pantalone, crn kaput; gde, dva prsta osečena, mora da je na njima bilo prstenje.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!
“ Na grudi mi ptica sleti, Tu raširi krila meka, Pa mi veli: „Ni brige ti, Svakoj rani ima leka!“ Pa još doda: „Kolo cpeće U brzom se huku vrti; Boli tvoji trajat’ neće, Ni po časa posle smrti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— objašnjava Pera nešto Rusima, a oni se zacenuli od smeha. Harmonikaš zasvira. „Fikus“ povede kolo, a Pera kao zadnji zanosi i podvriskuje. Uhvatio se i Sergije Nikolajevič i kao da nabija zemlju.
Harmonikaš razvezao „Vranjanku“, pa i Rusi naučili da igraju. Pera „Đevrek“ vodi kolo, razmahuje maramom, podvrisne, i onda zavuče glavu u ramena, zaleti se i odbije o trbuh „Fikusa“.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zasviraju Molčani junaci, Pak će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti
momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se
1813. Milovan Vidaković JOVAN BERIĆ ŽENIDBA PO MODI Od teškoga plača nestade mi vida, U kolo pristati ne mogu od stida. Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi.
Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno. Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom
Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’ uzima Cvet-devojče.
A na dvoru počišćenom Svatilo se hitro kolo, Hitro kolo preveliko. Njemu svira tri svirača, Jedan drugog nadsviruje Da s’ raspadnu kožne gajde, A momčići da
A na dvoru počišćenom Svatilo se hitro kolo, Hitro kolo preveliko. Njemu svira tri svirača, Jedan drugog nadsviruje Da s’ raspadnu kožne gajde, A momčići da polome Od
Svirac (gajdaš) je srpsko kolo svirajući bal otvorio. Zatim muzika početak je uzela, a za njome opet svirac, i tako menjajući se do pred zoru skupa
su svi prisustvujući bez različija vjeroispovjedanija srpskim jezikom zborili; na njemu se srpska narodna igra, srpsko kolo, igrala; na njemu su srpskim duhom spisane pesme, Ja sam mlada Srpkinja, Ja sam Srbin, srpski sin, od Srpkinja pevane; na
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ti mene počestovô ovom čašom, a tebe Gospodini Bog svakim rodom i berićetom. Žito ti rodilo, kolo ti vozilo, i bakovi bukali kô u Relje Kneževića!“ I paše su mu padale na konak.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju? Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se drži sabor, koji kulminira u obedu, pri kome mesto u začelju zauzima bor; oko bora izvode se i viteške igre, i igra kolo, pevajući pesmu (svakako obrednu) u kojoj se apostrofira b. Ko god je u bor dirao, zlo je prošao.
U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v., trešnje, jagode i ljubičice ispiraju glavu oni kojima opada kosa
J. devojka daje nakonjčetu (SEZ, 16, 223), baca u kolo (ŽSS, 214; BV 16, 1901, 154, Gacko), ili preko mladoženjine kuće (TRĐ, NNŽ, 3, 110. Koja devojka takvu j.
i str. 79 i 119; BV, 9, 1894, 138. Za »javorove« i »jablanske« j. upor. Mojo Medić, Jablanske jabuke, Brankovo kolo, 4, 1889, 888 idd). Iz j. rodi se devojka (SEZ, 41, 1927, 115); stvori se zlato (іbid.
dalm. magazin, 20, 1861, 99). O svadbi u Gackom nevesta baca l. u kolo, a momci i devojke grabe se ko će ga uhvatiti (BV, 16, 1901, 154). Naš narod poziva svatove l.
gore pod Jabuka). O svadbi nevesta baca n. u kolo (BV, 16, 154). U narodnim pesmama često se spominje kako majka sina neće da ukopa u groblje, već ga sahranjuje u bašti,
Posle setve, da bi k. lepo rasle, izvode se razne obredne igre. U Jarmenovcima bilo je to kolo »paun«, koje su žene igrale poskakujući, dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najvećoj visini uzvikivali:
« (Kolo »paun«, ali ne u vezi s konopljom, opisao je Vuk u napomeni uz pesmu »Paun i kolo«, Pjesme, 1, 267). U Takovu i Velikoj
« (Kolo »paun«, ali ne u vezi s konopljom, opisao je Vuk u napomeni uz pesmu »Paun i kolo«, Pjesme, 1, 267). U Takovu i Velikoj Ivanči igra se zove: konopljarica.
(SEZ, 68, 1955, 98), a u Leskovačkoj Moravi njome se opasuju deca (SEZ, 70, 1958, 383) i od nje se plete venčić (»kolo«) kroz koji »premuzu ovce i uoči Đurđevdana i na sam Đurđevdan« (іbіd., 380). Dulek (cucurbіta melopepo).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Otac gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku srebrnog đerdana caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda
Kud će sada? Prestalo je kijati, pa, gonjen svojom glavnom mišlju, uputi se od kuće. Misli: biće nekog da zametne kolo, ali kod seoskoga bunara nema nikoga. Ljuti se na lijene momke i cure: boje se snijega!
I veliko kolo razvrglo se, a Radivoj još ne prestaje. Cvijeta već je sustala, zamorila se, pa u dobar čas i Radivoj se smiri.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
takva jedna retkost da je čovek morao verovati kako je Dadara u stvari opkolio sa svojim ljudima neko vilinsko kolo o kojem je Jevđenije onako živopisno pričao, i da je otud oteo najlepšu među vilama.
Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo. Dole, u donjem dvorištu, igra kolo. Svirači cijuliču u svirale i dvojnice. Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama.
Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo oko nagog mladića što još nije takao ženske puti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i
U tebi vlada red i blagostanje, Pa i tvoj narod naravi je retke: Zabava mu je - kolo I pevanje, A zanimanje - stočarstvo i spletke. On se u tome izvežbô toliko, Da ga pod suncem ne nadmaša niko. 2.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No ipak se postepeno uživljavam u ovo sveto društvo, a i ono me ljubazno prima u svoje kolo. A te svetiteljske statue znaju i da ožive, osobito kad se, posle zajedničkog ručka, nađemo u lepoj sali za razgovor.
Kao god što su mene samoga primili ti duhovni pastiri sa iskrenom ljubavi u svoje kolo, tako su isto bili voljni da nauci koju ja zastupam dadu njeno zasluženo mesto pri rešavanju kalendarskog pitanja.
Gajdaš je zasvirao, a kolo povedeno. Iza berbe raziđoše se, i gosti i sinovi doma, na sve četiri strane. XXI NA SEMERINGU.
Mlečna staza je skup bezbrojnih sunaca, no ova se nisu, kako nam to izgleda, poredala u jedno kolo koje je opasalo nebeski svod, nego su ta sunca drukčije raspoređena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nismo mnogo pili, a nismo ni mnogo larmali. Pod ambarom na slami smo probali da igramo kolo, ali snage za kolo nije bilo. Miša bokter ne može od rakije, mladići ne mogu od vina.
— Nismo mnogo pili, a nismo ni mnogo larmali. Pod ambarom na slami smo probali da igramo kolo, ali snage za kolo nije bilo. Miša bokter ne može od rakije, mladići ne mogu od vina.
—Svejedno! sviraj što ima! Sviraj kolo, sviraj svatovca. — Ne mogu to svirati, jer to nije muzika za koncert. Vi znate da je gimnaziski koncert uvek posećen,
Samo ovde-onde, gde ili peščani prud seče pravilan tok, ili matica vrti svoje kolo, tamo voda tek odjedared skoči uvis, rasprsne se u široka krila, i ta krila, baš kao da zbilja odlete, nestaju u parici
koritom poronuloga potoka koji je ne suviše davno tuda žuborio, i okretala se na njemu i mala vodenica, tako mala da je kolo bilo uspravljeno, a lopate po njemu kao kašike. Otuda vodenica-kašikara, a posle Kašikara nad poronom.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kose, pocepao odela i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog krvoločnog pivara Santera ili nemilosrdnog glumca Kolo Derboa, posle čega je, razume se, nastalo u istim srazmerama suzoproliće.
fizike koji, pun ideala da populariše nauku u što šire krugove, siđe u selo i zateče tamo, recimo nedeljom po podne, kolo koje se vije oko svirale.
Tako isto sećam se moga druga, sviračevog sina, koji je pred kraj školske godine često puta pevao: Opa-cupa, kolo igra, Momak do devojke, Opa-cupa, ispit ide, A ja imam dvojke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A gde ti bleneš? — odgovara sasvim ozbiljNo Živadin. Muzika zasvira jedno kolo. Među naše umešali se Englezi i Engleskinje. — S’іl vouѕ plaіt? — klanja se Živadin pred Hili.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop! Ko će brže? Ko veselije? Cup, cup!
Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop! Ko će brže? Ko veselije? Cup, cup! Zaboravi Kapljica i na obećanje i na povratak, i na Cvet.
— Počinji! — razvali orlušina kljun, a Varalica se nasmeja. — Ne smej se, no igraj! I, poče igra! Dobi Varalica prvo kolo. Osvoji orao drugo, pa Varalica pobedi dvaput zaredom, dok se orlu ne dosadi, pa reče: — Ovo je poslednja igra!
STOLICA SA PLANINE I kada Sunce žarilo i kada Mesec hladio, na vrhu Snežne planine okolo breze gizdavice igralo kolo borova. Na brezi bela košulja, na borovima mrka odela, a na samom okrajku šume samotni orah vek vekuje.
kao iglice s borovih grana, a onda, najednom, zabruja šuma od udaraca sekire, proredi se četa borova, zaigra oko breze kolo praznina. Još je jedino, u prikrajku, orah stajao. — Sreća što si tako čvornovat, tako ružan! Bar će mi tebe ostaviti!
Ali, kad pade noć, izmile iz skrivenih kutaka i zakutaka mišji narod. Hop, hop! Cup, cup! Uhvati se oko stolice kolo miševa.
Dok dlanom o dlan rasturi se mišje kolo. Čak ni najmlađi mišić nije verovao u stoličine priče o borovima i brezi. A bio je takva dundulica da su uspevali
Šantić, Aleksa - PESME
To njene druge sviraju mlade, I s pesmom kolo se vije; Vitezu s čuda i um se krade, Pa čvršće nimfi se svije. No začas zgasnu sve čari plamne, I snova vitez
20 Flaute i violine Zvone i bubanj bije; Tu moje lepe drage. Svadbeno kolo se vije. Flaute i violine Uz trube i bubanj zvone; Dok uz to anđelci dobri S uzdahom suze rone.
duhova ostrvo lepo U mesečini je bilo. Tu se uz slatke zvuke Magleno kolo vilo. Vilo se tamo i amo. Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo dalje, Neutešeni i boni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kao svoje) konje i oružje, i drugo što im se god dopalo, najposlije stanu silovati žene i djevojke: izgonili su ih u kolo, da igraju pred njihovijem hanovima i čardacima, ili pred čadorima, pa koje su im se dopadale, one su uzimali k sebi;
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću
Bježi Marko oko b'jele crkve, oko b'jele crkve Samodreže, bježi Marko, a ćera ga kralju, dok su triput kolo sastavili oko b'jele Samodreže crkve.
Kad su bili blizu bela dvora, daleko i ugledala majka, vesela je pred nji išetala i gospodsko kolo izvodila, po trojicu u dvor uvodila: sadi kuma jednog do drugoga, starog svata jednog do drugoga, mladoženju jednog do
Kad to vid’li kićeni svatovi, naopako koplja okrenuše, naopako kolo povedoše, žalostivu pjesmu zapjevaše; sabljama mu sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše Milić
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; sakupite kolo đevojaka i pred njima lijepu Hajkunu, hoće li se nasmijati na nju“.
Sakupiše kolo đevojaka i pred njima lijepu Hajkunu; na Rada je kolo navodila, preko Rada nogama igrala. A kakva je, da je bog ubije!
Sakupiše kolo đevojaka i pred njima lijepu Hajkunu; na Rada je kolo navodila, preko Rada nogama igrala. A kakva je, da je bog ubije!
A kakva je, da je bog ubije! Od sviju je i veća i ljepša, ljepotom je kolo začinila, a visinom kolo nadvisila; stoji zveka na vratu đerdana, stoji škripa gaća od sandala.
A kakva je, da je bog ubije! Od sviju je i veća i ljepša, ljepotom je kolo začinila, a visinom kolo nadvisila; stoji zveka na vratu đerdana, stoji škripa gaća od sandala.
Vile nikom neće zla učiniti dokle ih ko ne uvrijedi (nagazivši na njihovo kolo, ili na večeru, ili drukčije kako), a kad ih ko uvrijedi, onda ga različno nakaze: ustrijele ga u nogu ili ruku, u
Naopako koplja okrenuše — u znak žalosti (kao što se u nekim slučajevima prevrće i odelo). Naopako kolo povedoše, tj. kolo zdesna nalevo, tzv.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... 391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUS
Pake za svod crkovni i za kolo što je na sred crkve, ne bi mu nekako za to sprave što bi valjalo tome kamenje, te se zastara i svetac se zato ne obleni
S nastaljanjem svojim privodeći ljude na svaku pravicu, a ne da je ta trudba vaša uzalud... KOLO Ako nisi i sam u sadruštvu, zgledni de, gdegod, gde se svirnje i hegeda čuju!
S božijim slovima šegu provoditi! ... Nije to lepota, nego rugoba slušanju. Nije li to, eto, izvodno jedno od kolo igre na ulici, pojanja od bezočna sastatka se ženska?
Sve redom probrcne se ka od mleka surutka. KOLO SREĆE A u čemu se, o čoveče, znaš s čim ponositi i visokoumiti, kade su ti crvi telu gosti?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uvek je stoparac davao kad je vodno on kolo. Kad je u kolo dolazio, onda bi oblačio jedne kicoške plitke cipele s visokim štiklama, a u svakoj štikli bio je, još
Uvek je stoparac davao kad je vodno on kolo. Kad je u kolo dolazio, onda bi oblačio jedne kicoške plitke cipele s visokim štiklama, a u svakoj štikli bio je, još kad se cipela
Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je
Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s
Sve su to i lepe i poštene devojke i radene devojke. Cele nedelje rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd...
Pa se odmah pokazao i stvaralačkim darom svojim: odmah je komponovao jednu novu igru, „Apotekarsko kolo“, koje je posvetio svome zemljaku panu Ciculi, apotekaru toga mesta.
Otpoče oro. Odigraše nekoliko igara, i „Krivu banjku“ i „Berbatovsku“ o „Tedenu“ i „Zaplanjku“; i naizmence vodiše kolo redom prvi momci iz mahale. Mane dao Ciganima dinar, a Nacko baštovandžija i oni drugi dodaše manje — po stoparac.
Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo. Dođe malo posle i Zona sa drugaricom svojom, Genom Krivokapskom, onako isto kao što su pre tri-četiri godine kao deca
Zona ga samo ovlaš pogleda, dade okom znak Vaski, izmećarki svojoj, i ova se odmah uhvati u kolo i rastavi Manču od Zone.
!...“ Tada zasviraše Cigani i sve polete i poče se hvatati u kolo. Tu odnekud i ludi Gane Klinčar — i njega privuklo veselje.
I ona se uhvatila u kolo s čitavim buljukom devojaka, drugarica svojih. Pohvatale se do nje sve njene vršnjakinje: Timka Kaltagdžijska i Dika
“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo.