Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gradić, dobroćudan, mio, prima doseljenike prvo kao putujuće pozorište, pa kao ljude i braću. A kad se kolonijica razvreži i onovči, domorodci omrznu i kunu nametljivce i tuđince. „Gle, došli divlji da nadmoćaju i nadmudre pitome!
I dobro je dok skitnice ne silaze s drumova. Ali u Austriji, ovde u ovom našem budžaku, u Rimskoj ulici biti kolonijica poslednjih ili pretposlednjih Grka... — Harisijades se jako zakašlja, jedva stade, i odisaše dugo.