Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ćopali su, kao prosjaci, mumlali su, kad bi se izgubili, i povijali naduvene noge, u krpu. A katkad urlikali i kolutali očima, jer ih niko nije razumeo. Svet bi se, pred njima uklanjao, kao pred sumanutim, kad bi zavitlali svoju tojagu.