Jakšić, Đura - PROZA
„Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj! Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!...
Svi Raci buđet pijanice!...“ „Gospodine, on je bolestan još od bune, a sad ga je gospodina komesara džandar kundakom udario u rebra tako nemilostivo, tako silno da se obneznanio... Pomozite mu, gospodine!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U kavani Čamča, gospodar Sofra i Krečar. Dva komesara najpre priđu gostioničaru i pitaju za ovu trojicu, jesu li to stranci i otkuda.
Komesar meri Čamču, a Čamča tako junački pogled baca na komesara, kanda je on sam svu četvoricu smakao. Sad prijateljski zasednu i dublje se razgovaraju, i kad im je Krečar pripovedio
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto je Isakovič ceo dan proveo u zgradi Komesara, zapovedništvo preuze najstariji kapetan, Piščevič, iz Šida. Čekahu, tako, pred crnom zgradom, na dnu velikog parka,
među ogromne činije od fajansa i stakla mletačka pečujskoga biskupa, koje je valjalo čuvati da se ne razbiju, i između Komesara, već prilično umornog i napitog, nadodoljenog još više no on, ešarpama i svilenim trakama i perjem, koje je valjalo
bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?“ Tada čestnjejši Isakovič poče buditi Komesara i, već sasvim napit, blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja... sve šume u daljini...
O njemu je Berenklau imao odličnih vesti i iz Engelštata, i iz Graca, i iz Pečuja, od Komesara, koji je o Dunavskom polku napisao, oštrim i cifrastim slovima, dug, vrlo dug izveštaj, sa svima podacima.
Kao i Vuič, Markovič, i drugi zapovednici, i on je povazdan čečio pred šatorima Komesara, da nabavi malo žita. Sa svojim pocepanim šatorima, nešto malo kola u logoru, punom podivljalih pasa, on se stideo od
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Kakvu službu? GAVRILOVIĆ: Sekretar kod vladinog komesara. SMRDIĆ: Je l’ to istina? LEPRŠIĆ: Bila je reč. GAVRILOVIĆ: Zašto je bila reč, kad ste zacelo primili, a nije
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je bio poslanik na mađarskom saboru u Požunu, a 1848. na srpskom saboru u Karlovcima. 1850. postavljen je za vladinog komesara za sudsko uređenje Vojvodine; 1854. je stavljen u penziju. 1864.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Izvedu djevojčicu crnih zubi pred kvartovskog komesara, a ona, čim iziđe pandur, samo podmigne i izvuče iz čarapice ampulicu. Ljudi smo!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri kraju druge glave, za vreme večere kod pečujskog biskupa, sto za Vuka Isakoviča, pečujskog komesara i samog biskupa postavljen je u jednoj zasebnoj sobi iznad kapele, u južnome delu dvorca, gde je obično spavala
je, razume se, aktiviran mehanizam metonimičnog prenošenja: mesto da se kaže kako je u sobu - sve do Vuka, biskupa i komesara - ušao miris bokora jorgovana, bagremova i kestenova, rečeno je da su sami oni kroz vrata ušli među ljude koji sede za
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija nije nigda pred komesara došao, a bio je veliki šumski potrlac. Pogađao je Glišo rašta ga gospodar štedi, ali ko gospodaru što može?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i Petrinje 1597.“ Godine 1602. bio je jedan od vođa pobune protiv Josifa Rabate, austrijskog izvanrednog komesara, koji se — potplaćen od Mlečića — „trudio ne da ukroti, nego da rastera uskoke“.