Obradović, Dositej - BASNE
blago i dušu svoju; a kad nađe tu šljunke, kojima se nikad za života nije nadao, stane ga taki lelek i jaukanje da sav komšiluk na larmu i na oružje skoči i pritrči, ko u košulji, a ko u gaća.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući! Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za susedstvo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pojedine pevače već poznaje sav komšiluk po glasu. Tako, na primer, jedan se žabac već nekoliko godina dere koliko ga grlo donosi; ima glasinu k’o bik, pa se
neverovatnu visinu do koje će gospođa Spirinica poskočiti od silne pakosti, i daje tanjir kćerci svojoj da ga odnese u komšiluk.
Šta ti tu nema! I noga od nekih stari makaza kojima su nekad sekli krila guskama, da ne preleću u komšiluk, — i dva grdno velika eksera, — i tučak od nekog malog avana, — i parče potkovice, i pola »štogla«, — i opet mu ništa
zgranuo táta kad je dočepao pismo i video šta je pisala, pa dočepao vile (srećom one drvene) pa za njom, a ona bež’ u komšiluk! Tu se zavukla u komšijsku slamu, pa dok nisu krave došle kući, nije smela ni nosa promoliti odande.
Stoga je sav komšiluk bio protiv njega, i vrebao ga da ga ubije, ali začudo da je kraj svih tih pretnji i opasnosti još živ bio, mada se jedna
Poneka devojka promakne brzo u komšiluk, ispod stare rekle vidi se čista košuljica, a šušte i žubore čiste bele suknje na njoj.
Ali tek posle podne, na roglju će tek da sine u svoj lepoti svojoj, a sad je otrčala u komšiluk da pozajmi časkom oklagiju; njihova se skrhala prekjuče kad je máma bila nešto ljuta, a tátu baš onda don’o andrak da
Vičem ja: Melani, o Melanija! Ajak, nje nema pa nema! Tražim je po svim sobama i po celoj avliji i šiljem u komšiluk kod gospoja-Side, a ona kaže: »Nije ona od jutros ni dolazila«. A ja opet tražim, a ona, šta mislite?
Neko danjom, neko noćom; tek došlo vreme da se pošten komšiluk raseli od toga vašeg virtšafta. — Oho, oho! Ama vi, gospodin’ Ćiro, baš onako...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mokri, i pobesneli, da su se deca rasplakala, a žene koje behu istrčale, pred kuće, da ih vide, razbežale vrišteći, u komšiluk.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Uz ove i neke druge postupke, majka često odlazi u komšiluk na nekoliko dana dok dete ne zaboravi na sisu. Odbijajući dete od dojke, izveštava Manojlo Kordunaš, vrše se i ove
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pozvale ga žene, sve s obrazom i s poštenjem, da im pomogne peći rakiju, a on tako...komšiluk svoj. Čulo se to nadaleko, raspričalo.
— Zaprećemo uveče vatru, pa se sve do dana nađe žara, a baš ako se i ugasi, trknemo u komšiluk i donesemo ugarak. — Hm, ugarak. I ti bi sad s ugarkom tamo pod me ...medresu, a? Ej, teško meni.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I to ne prema Anici, već prema pokojnom zetu. I ne samo ona, majka joj, već svi drugi, rodbina, komšiluk, kao da su smatrali za greh ako sa Anicom ne govore samo o njemu, pokojniku. Nabrajaju joj pojedine zgode, reči njegove.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
To je pogan i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik mati spredala.
Ona me je tukla, to je ceo komšiluk vidio; pa šta ćete više. Istina i ja joj nisam ostala dužna, punu sam šaku kose načupala; al je ona mene strovalila na
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Počinje selidba. Dofurava i nosač Alija na triciklu, pa naša familija tovari svoje prnje. Komšiluk se provodi kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona, a da im se ne nažulje laktovi, toliko potrebni u životu,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena. Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće. Unutra žagor.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
negda tako rado viđan u svakoj kući i od ljudi a još više od živine njegova staleža — taj petao ne sme danas ni u prvi komšiluk gde ima toliko lepih uspomena!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tada bi sluge brata, već onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao. Žena bi ostala da sama prostire postelju, pa čak dotle je išlo da i njega, i te ženske, zajedno,
Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obučena.
Makar bila u najvećem poslu a Sofka htela da ode u komšiluk međ drugarice, ona bi, ostavljajući posao i brišući ruke o kecelju, dopraćala je do samog kapidžika i susedne bašte
nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk, da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo.
Sofka je znala kako je sad Magda sa tim šegrtima navlaš prošla kroz komšiluk, da bi svi videli Tu basmu za Sofku i zavideli joj.
Ali dok ona siđe i polako poče ići ka kapiji, a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i otvorila joj kapiju, već stiže, i, ostavivši korpu u kujni, preteče Sofku na
Ali, na radostan krik Magdin i kad ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno zadrža, šapćući joj, da i sama Sofka ne
Jer to, da je sluškinja odvede i tamo ostavi, za udavaču zna se šta je: isprošena je, i za dva, tri dana sklanja se u komšiluk, da bi bila pošteđena od navale sveta, zapitkivanja i čestitanja.
Fenjeri, upaljeni na kaliji, počeše da drhte i da blješte, takođe i kujna, podrum i gotovo sve sobe bile su osvetljene. Komšiluk se uzbuni, počeše da dolaze. Isprva nisu verovali.
tamo u han, ovamo bar ne navrati, ne dođe da se time, ne Sofki kao izvini za sve što je onako pijan radio, nego da komšiluk, svet, osobito njene, oca, mater i rodbinu, uveri kako ništa nije bilo! Ali bi i to.
Toliko je silno udari, da se od njega dva koraka skljoka. Opet se ona vraća, opet ga izuva. Sluge tada moraju da beže u komšiluk, jer znaju da će ih iz puške gađati, samo ako koga primeti u kući | od njih.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu. — Tuđe milo, ali svoje najmilije. — Što nije lijepo gledati, nije lijepo ni ljubiti.
Stanković, Borisav - JOVČA
Po mehanama, sa devojkama, momcima, tamo je uvek. U kom kraju čaršije dućan uzme, ceo komšiluk, sve devojke upali. Na svakoj svadbi, veselju, on je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi, koja ima prvorodno čado svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe
Zovnu na obed. Moj novi poznanik, pop Agapije, pođe u komšiluk k jednom od prvi[h] trgovaca na obed, a ja ostanem s učitelje|m Pri ručku saznam da ovi slovesni muž dosta dobro
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Nju ostavili. — O, o, o! — čudi se i krsti, pa čisto ne sme više ni da pita naja, nego brže-bolje leti u komšiluk da ga što pre obavesti o strašnoj novosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
JUNAČKO SRCE Izružila žena muža, a on pribjegô u komšiluk i okupio plakati. Slegoše se komšije oko njega: — Što ječiš, bolan? Koja ti grdna rana?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cveta zamre. Netremice gleda za njim. Pred očima časom joj sinu bolesni čovek, nejač, kuća i mirni komšiluk. Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku.
On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom. Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na
Nadaše se svaki čas da će podnoć odnekud banuti čovek s nejačadi. A mali, tihi komšiluk domalo oživi. Stoka se s paše vraća i težaci s radnje. Čobančad se doziva, svraća ovce i koze.
PRELjUB Selom se pronosio potajice glas, doneo ga neko iz okrajnih kuća i uvukao u komšiluk, gde se već za to znalo, ali pustilo se da se po drugome čuje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jednom se opisuje kako Magda kroz komšiluk i ulicom odlazi u hanove, da razgovara s Arnautinom, i u Dućandžik, da uzme tkanine za uskršnje haljine; drugi put se
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala gorda, zbog tog njihnog bogatstva, prvenstva kuće, ona se navlaš
Ujutru, kad se iskupi cela rodbina, sav komšiluk, Mladen je samo izišao u čaršiju i, u znak smrti, kad su se svi dućani otvorili, on, ne sluge, već sam spustio
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred noć toga istoga dana, Ilija isprati nevjestu s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade naoko veseo: — U zdravlje popa—Vrane, čini mi se da sam se danas tek zamomčio!
Pođe pogdjekad u okrajni komšiluk da vidi sina i ženu, ali sa ženom ne razgovara nasami. Božica ga se kloni: odlučila je tvrdo prije vjenčanja ne upasti
Stanković, Borisav - TAŠANA
I zašto onda zemlju? (Umiljato): Ali idi sada, Paraputo, u komšiluk, u drugu neku svoju kuću. Vidi se kako Paraputa odlazi mumlajući: »Moja je, moja kuća«.
STANA (savivši cigaru i spremajući se da pođe): Pa, snaške, ako nemam šta još, da idem u komšiluk malo. Zvala me ona Suta, bolesna je. A i deca su otišla da se igraju. Sluge i sluškinje svi su na poslu, po bašti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Što ne odoh nekuda u beli svet, pa da slugujem do groba, ali da ne gledam očima šor i komšiluk. Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude...
Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost.
A „deda” mora malo pričekati dok se presele u veći stan koji im je sad zbog Anđelije potreban. Komšiluk je pročitao „dedi” pismo. Starac uze da sprema na gomilu stvari. Suze su mu tekle i kad je znao i kad nije.
” „Šta ćeš, kad jedna strana živi danju, a druga noću.” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv. Ne kao bekrija, nego kao član društva, i kao društven čovek.
Nas dve pozvane samo sutra na večeru kod Protićevih, a to je prvi komšiluk Lazarićkin. Valjda je tamo što prodrlo. — Varkale se tako žene, nagađale i promašale.
Subotom uveče, ako je večera malo bolja, pa vera u život poraste, Sava i njegova žena razgovaraju, mnogo žele neki komšiluk, maštaju da nekada dozidaju još jednu sobicu, i dokupe zemljišta za baštu.
Zaista, posetioci: dronjavi, prljavi, čupavi alaski momci. — U zao čas komšiluk — veli Sava ženi. Jasno: nova kućica na Kašikari vrsta je berze i magacina za onu nekada zlatnu trgovinu sa Srbijom, a
Potrajao je taj nemušti komšiluk oko godinu dana. Jedne noći ču se lupanje i vikanje spolja i mrtva tišina iznutra. Probudi policija Savu.
Jedne noći ču se lupanje i vikanje spolja i mrtva tišina iznutra. Probudi policija Savu. — Možete li vi, komšiluk, nekoga da uzovete? — Da me Bog sačuva da mogu, ako bi baš i bilo nekoga unutra.
Gospoda — k'o ono kad počne kvrcati po krovu, pa ne znaš da li pada kiša ili bije led... Neće valjati taj komšiluk, videćeš... Ali pronaći ću ga ja ko je i šta je, jal je kiša jal je led; sutra idem da perem stepeništa u magistratu...
Mirko je sutradan prešao u komšiluk, usudio se da uđe u kujnu i preda saksiju lepog cveća, od čega se Savina žena vrlo nerado rastala.
Sad... manj ora' ovaj ako će me uzeti. Jedini rentijer za mene... Uh, ala sam sama!... bar da je neki komšiluk... Sedim sinoć na mesečini, i milo mi kad čujem kako se kabao kod pođonara diže iz bunara... đavo će znati šta mije...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato, hteo ne hteo, mora da se ženi jer ga sve goni — i komšiluk, i čaršija, i kuća, i rodbina. Rodbina tek samo povede reč pred njim o njemu: „More ’oće, ete, da ga ženimo!
planula, pa skida papuču i poletela na njih da se bije, a Mane skočio i zaustavlja je i preklinje da se okane, da ne kupi komšiluk na tu bruku. A ona ga i ne sluša, nego se obrecuje na nj, veli mu: „Aj si, kelešu nijedan! Ovoj si je naše žensko znanje!
već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da ih sastavi od silna smeha koji je sve obuhvatio, i avliju, i komšiluk, i sokak. Svi se tresu od silnog smeha. jedni viču: „Lele, tugoo, kuče u čašire fatilo se u oro!