Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
NAJBOLjE GODINE ZAVODNIK – Fajront! — viknuo je konobar u dva sata i podigao prvu stolicu na sto. – Možemo kod mene na piće... — rekla je žena. – Kako? — upita čovek.
— Ne, ne... — razmišljao je njen muž tonući sve dublje u stolicu. — Ovaj naš pre robije sigurno nije bio konobar! Baš bih voleo da znam šta je bio! —Što ga ne pitaš? — zamumla devojčica punim ustima. —Ne govori dok jedeš!
— I dva piva! — reče. — Molim vas... — promuca Nina. — Molim vas... Zaštitite me! Konobar je mirno sabirao cifre: — Neće vam oni ništa... — reče oborenih očiju — dvadeset šest hiljada trista osamdeset!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR Reče car i napravi dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO MI JE
Reče mu glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO MI JE DA SLUŽIM GOSTE Reče konobar NEKA OPROSTE HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR PUTAR UREDIĆEMO TO KO OD ŠALE Reče mu glavni šef sale DOBIĆEŠ ODMAH