Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli! Bolje da su nam brade osmudili no s ovim što nam rekoše: dobrodošli!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče on. — Idite svi! Ja neću!... Ja ostajem ovde s mojim golim sinovima!... Ja ću od Ravnja načiniti Kosovo!... Pa pogleda po svima. Oko mu je sevalo plemenitim i junačkim žarom...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče vladika. — Ko je to Jug Bogdan? — Nije on živ — reče Mara. — On je poginuo na Kosovu. — A šta je to Kosovo? — Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je poginuo srpski car Lazar.
— Ko je to Jug Bogdan? — Nije on živ — reče Mara. — On je poginuo na Kosovu. — A šta je to Kosovo? — Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je poginuo srpski car Lazar.
Afrika
Obišao bih, kao i svi ostali, mesto koje je za crnce ono što je za nas Kosovo. U njemu je Vuije pronašao veliki ep o Sumanguruu i zapisao ga.
Kulikoro je slava i trpljenje fetiša, i sve što predstavlja crno čovečanstvo predstavljeno je u njemu. Više no naše Kosovo, koje je narodno, Kulikoro je crnačko Jevanđelje i veliki spomenik fetišerstva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što je najgore, dojadili su već Kostjurinu, izjavama, da Rusi treba da svete Kosovo. Put rosijski, međutim, ne vodi u Serviju – da izvini Isakovič – nego u Konstantinopolj, na Bosfor.
To znači da, kad budu pošli, da svete Kosovo, u rosijskoj armiji, na čelu njihovom jahaće neki Višnjevski, kukavica, lažov i bludnik.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dinarski čovek gori od želje da osveti „Kosovo“ (Kosovsku bitku 1389. god.), na kome je izgubio nezavisnost i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja,
Da navedemo jednu od starovlaških pesama. Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom
“ Pravoslavni doseljenici su kotlini između Drniša i Knina u dalmatinskoj Zagori dali ime Kosovo, ime polja na kome je bila čuvena bitka. Na tome se Kosovu svi zagorski Srbi skupljaju 15/28. juna svake godine.
Ipak se nađe istina vrlo retko, poneki starac koji zna „kralske pesme“, u kojima se opevaju Nemanjići i Kosovo. Nalazio sam ih npr. u selu Topolčanima.
Kao i Kosovo, i ova se oblast odlikuje svojom plodnošću. U njoj je i bogata rudarska oblast Novo Brdo sa rudnicima koji su obilato
U tom pogledu Kosovo izgleda prema Moravi kao oblast ustaljenog stanovništva. Zbog nesigurnosti i pljačkanja mnoge su se moravske porodice
Jako su vezani za svoj kraj i zbog toga su se retko na daljine iseljavali, nego ponajviše u Kosovo, i to oko Gatnjeg i Nerodimlja. A otkako su oslobođeni nastala je jaka struja njihova iseljavanja u Kosovo.
A otkako su oslobođeni nastala je jaka struja njihova iseljavanja u Kosovo. Ali se razvila i pečalba. Odaju se svima radovima, naročito zidarstvu.
Oni nisu imali Kosovo. Ponos, moralna osetljivost, uzvišeni osećaj duše, sve je to kod njih bilo potčinjeno jednom cilju — materijalizmu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U opštem katastarskom popisu iz 1455. godine oblasti Brankovića (Kosovo), ime Vuk sreće se 178 puta. Osim njega, jedno od izvedenih imena, lično ime Vukašin, u ovom popisu nalazi se čak 209
Ž., isto, s. 324; Grković, Milica, Rečnik ličnih imena kod Srba, Vuk Karadžić, 1977, s. 185—186; Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986, s. 124; Đorđević, D. M., isto, s. 419. ⁸² Petrović, P. Ž., isto, s. 324; Vukova građa, s.
¹¹⁰ Vukanović, T., Srbi na Kosovu, II, s. 211; varijantu ovog obrednog tkanja vunenih pelena zabeležio je i B. Nušić, Kosovo, isto, s. 125. ¹¹¹ Petrović, P. Ž., isto, s. 323. ¹¹² Vukanović, T., isto, s. 251-255; Čajkanović, V.
183. ¹¹ Rihtman-Auguštin, Dunja, iѕto, s. 185. ¹² Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986, s. 87. ¹³ Karadžić, V. S.
93; Birket-Smith, K., Putovi kulture, Matica hrvatska, Zagreb 1960, s. 298. ⁸ Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986, s. 125; Stanюkovič, M. V., „Socializaciя deteй i podrostkov u Ifugao“, u: ЭD, Moskva 1983, s.
Novaković, S., Srpske narodne zagonetke, Čupićeva zadužbina, Beograd— Pančevo 1877. Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986. Njegoš, P. P., Gorski vijenac, Slovo ljubve, Beograd 1979. Opačić, S.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri. Ona izvire ispod Glavne pošte, pa teče siva i sumorna pokraj kafane »Kosovo«, pored jednog kioska, zaobilazeći parkić Skupštine, protiče kraj starog hotela »Union« i uliva se u podzemni
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Radi popravke zdravlja vrati se opet u severnu Dalmaciju, za učitelja u selu Golubiću kraj Knina, a potom na Kosovo Dalmatinsko i u manastir Dragović.
još nekoliko etnografskih putopisa Kraj obala Ohridskog jezera (Beograd, 1894), S Kosova na sinje more (Beograd, 1902), Kosovo (dve knjige, Novi Sad, 1902, 1903).
I san tolikih naraštaja srpskih postao je java, slavna mesta istorije srpske, Kosovo, Prizren, Peć, Skoplje, Prilep, opet su vraćena Srbiji.
Sremac, Stevan - PROZA
svetski građani, da se zbog vere i narodnosti ne mrze; — a vi ovde, jedne vere, jednoga naroda sinovi, — napravili Kosovo!
Radičević, Branko - PESME
Ti već zađe, nebo je crveno, Kao da je krvlju obliveno, Ao sunce, kao nebo ovo Tako beše crveno Kosovo, Od srbinjski teški palošina Krv s' otvori kâ morska pučina, Divno li je tada Srbalj bio, Divno l' svaki glavu
Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na Kosovo ravno Te ojadi Srba po sto puta, Ja mlidija da je rasturiše, Da joj nije ni potroška više.
do gore dopriješe Turci, Ma se brane zlosretni hajduci, I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta već učini: Kosovo bi mogâ preboljeti, A nekmoli mirno umrijeti.
“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka odabrana Ne videlo od Kosova dana. Oj Kosovo, krvi prokapalo, Tu se naše sunce saurvalo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ode, vjere mi, ko na Kosovo! — Ehej, pogledaj ga, posljednje krejino pero na kićenoj kapi hajdučkoj. Iz žandarmerijske kasarne Savu prebaciše u
Nema više nekadašnje šale i komedijanja, izmijenio se Đuro kao da na Kosovo ode zajedno s družinom. — Evo ga, i ovo je Đuro nakitio — pogađali su u selu već od prvih riječi nečijeg pisma, i
Kostić, Laza - PESME
Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš. RAZGOVOR S uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Još razigra magarca, a oklopnici kako se koji pojavi odmah se sjuri u vojsku, pa sijeci. Namah se otvori Kosovo. Grme topovi, more, nebo se prolama, sijevaju sablje, zveče handžari, ječe ranjenici, — sve ogreze u krv.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— srdito deda duva — Tako li, dakle, lopov se vreba, tako se njiva čuva! Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje. Ali prošlost više svega, A uz gusle proslavljaju Obilića, Skenderbega I Kosovo Polje ravno, Gde nam pade carstvo slavno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DRUGI BUGAROUBICA 63 IZVIDNIK 66 SOLUNSKA BRAĆA 69 PERUNOV ODLAZAK 71 NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE 73 KOSOVO 76 OPET TO 78 NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG 80 KAVGE 83 PEVAČEV POVRATAK NA ZEMLjU 85 SVETOGORSKI DANI I NOĆI 87 KNjIGA
Jereticima se ide naruku i to mrtvim, a za mene ostaju spletke dvorske i teške grdnje s neba! KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula cara dva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ukus se menja, ukus se menja: ne menja se čovek i ker. I nama je dosadno, zar ne, i Kosovo, i jauk, itd., sve? Ta to je bila samo šala. Treba već nešto novo, ko bi još spominjao ovo, krv i sram i rat.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: „Šta hvalite
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Moto je bilo: »Oj davori ti Kosovo ravno, šta si danas dočekalo tužno, da Arapin sad po tebi sudi!« Bilo je uzvika: Jadna prosveto!
Rakić, Milan - PESME
Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna. Kosovski junaci, zasluga je vaša Što poslednji beste.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na Kosovo u jednu grobnicu. U Dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci! IZNIJELI SU KRSTE S LOVĆENA NAVRH CRKVINE.
Đe izdajnik bolji od viteza? Kakvu sablju kažeš i Kosovo? Da l' na njemu zajedno ne bjesmo, pa ja rvâ i tada i sada? Ti izdao prijed i poslijed, obrljao obraz pred
Istina je, ovo nije drugo do gomile kostih i mramorah na kojima mladež samovoljna pokazuje toržestvo užasa. O Kosovo, grdno sudilište, nasred tebe Sodom zapušio! VUK MIĆUNOVIĆ Pi, serdare, grdna razgovora!
Što spominješ Kosovo, Miloša? Svi smo na njem sreću izgubili; al' su mišca, ime crnogorsko uskrsnuli s kosovske grobnice nad oblakom, u
VUKOTA MRVALjEVIĆ (priča iz pleća) Čudna negđe pustoga plijena, no je krvav, da ga Bog ubije: Kosovo je oko njega leglo! VUK MIĆUNOVIĆ Što bajete kao bajalice ali babe kad u bob vračaju?
Pandurović, Sima - PESME
najstrašnije drame, Kada su gospoda za večeru sela, Dok vetar sudbine težak oblak goni, Oblak uništenja nad Kosovo polje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...“ „Bogme, Gospodaru, u mal’ ne bi Kosovo“, nastavi Jovan. „Izmijenismo nekoliko metaka, kad ti stiže, da te Bog živi...
Po Primorju tamo i po Hercegovini graknulo se o tome. „Palo je tursko Kosovo!“ govoraše šapatom raja. Trideset i tri, što trebinjskijeh trgovaca što njihovijeh pratilaca ljutijeh Korjenića, veli,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(kad ko što pravo reče). Svaka te sreća na put pratila! Sve ti se po dobru poznavalo! Svijetla ti kao Miloševa na Kosovo! — reče se u Crnoj Gori, kad ko učini kakvo odlično junaštvo. Srećan bio i kud putem hodio i kud vodom brodio.
MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu, Mačvani?“ — A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“.
VUČITRN (Vojvoda Vuk iz Hercegovine). Pripovijedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine išao s vojskom na Kosovo u pomoć knezu Lazaru, pa ga tu sreli vojnici, kazali mu da je vojska razbijena i knez Lazar poginuo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ftore godine, budući ovo mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan mesec.
„Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku. Prolazeći, pođem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simića s familijom, koje s velikom radostiju nađem sve u zdravlju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zaljuljano carstvo survalo se s vama. Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna. Kosovski junadi, zasluga je vaša Što poslednji beste.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I doista, zbi se onako kako zapovedi Gospod. Napadoše Srbi Turke još iste jeseni, nadbiše ih i Kosovo, toliko oplakivano, osvetiše, pa sve to ispuniše lako, čudeći se i sami kako bez velike muke, sa pesmom i radosno,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, mari sad Sreta za purenjake. Misli on gde bi našao Đuricu da podeli Kosovo. — Ih, da ga hoće gde sukobiti: ala bi bilo smeja i pričanja po selu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Uzeo je najkraći put za Kosovo. Posle nekoliko koraka ukopa se Šarac u zemlju do članaka; napregnuvši se malo pođe dalje, nu sada se ukopa do kolena;
Tada Šarac predloži Marku da se vrate i pođu drugim putem za Kosovo. Marko posluša, okrene mu dizgine, i Šarac lako iskoči iz zemlje.
Uzalud je Marko izmenjao sve moguće pravce kojima bi na Kosovo stigao, Šarac mu je navek propadao u zemlju ne odmaknuvši ni nekoliko koraka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Govorio sam joj i o Kosovki devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad, na primer, u Popinome ciklusu „Kosovo polje“ pročitamo ova tri stiha: Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost.
Ili je bar pesnički doslućena. Upravo zato se na kraju ovoga Popinog ciklusa „Kosovo polje“ – koje je i polje ptice kosa i „dlan i po zelenila“ – preobraća u knjigu, u svitak.
savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak („Kosovo poslanstvo“) Ovakva celokupna transformacija u oba pravca moguća je zato, dakle, što se u poetskome viđenju doseglo do
I stoga, gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji Udruženja srpskih pisaca, plod jedne dosta duge, kratkovide koliko i opake
književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove pamćenja, i dužni su da nam otvore pogled na Kosovo ne drugačije nego kao na nerazlučni deo srpskoga kulturnog prostora.
Svi mi odveć dobro znamo da Kosovo nije ma kakav, nego početni prostor naše kulture, početni u starome, srednjovekovnom značenju: gde je nešto počelo, to
Zna se da, iako je želeo, Vuk nije imao prilike da obiđe Staru Srbiju, posebice Metohiju, Kosovo i od Kosova istočni deo Srbije, što je velika šteta.
Ispunjeno manastirima, crkvama i crkvicama, kao nijedan drugi deo srpske zemlje, Kosovo – i s njim Metohija, što redovno podrazumevamo – nije moglo a da ne opeva ta zdanja s blagovesnim linijama.
sredina u kojoj ste rođeni i odrasli takođe u vama ostavlja nešto, što kasnije nevidovno usmerava vaše interesovanje. Kosovo, gde sam rođen, puno je crkava i manastira. Na Gospođindan išao sam redovno u Gračanicu da se pričestim.
U tekstu „Slovenske pčele u Gračanici“ govorite da je Kosovo prostor na kojem su nastale vanredne lirske, a gotovo nijedna značajna epska pesma.
Sa svakom velikom nesrećom osama oko nas raste. • Na samom kraju veka, ne samo Kosovo nego i mnogi od naših najznačajnijih nacionalnih i kulturnih prostora – da li zauvek? – ili nisu više naši.
književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove pamćenja, i dužni su da nam otvore pogled na Kosovo ne drugačije nego kao na nerazlučni deo srpskoga kulturnog prostora.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.
OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE Pred sami poslednji dolazak sultanov na Kosovo, 1911. godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca.
na to, da krepimo zaostalu snagu jedne upravo lude rase na bezuman otpor prema zavojevaču, i da joj ulivamo veru da je Kosovo njeno, iako stvarno od svega toga beše još Gračanica, u koju se leskovački muhadžiri spremahu da uskoro zatvaraju svoju
Beše proročki nadahnut i krepak. Pa kad na Kosovo pade tiha noć, i kad zvezde čudno zatreperiše onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva
A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali. I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačku, selo Čabar. Vratio se da ovde ispusti svoju dušu. I legne pokraj dedova u zavičaju svojem.
uzvišeniju rudinu gotovo ispod same planine, ja zaustavih konja i okrenuh ga da bih unazad još jednom pogledao niz Kosovo. Mrzim ga, izjedna ga kao rajetin nena– vidim, jer me je rodilo robom, a opet mi ga nikad dosta nije.
U Kačaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagnjurim lice u uzglavnike. Da ga ne gledam. Ali opet kao u prikojasi: železna kola jure preko opevane
preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na Paun-Polju, pokraj Bresja ili ispod Vragolije... Kosovo mi se i ovom prilikom podrugnu boljci i mojoj tvrdokornosti. Ispravih se u sedlu i pogledah put Sazlije i Babljaka.
Odatle veoma blago pobrđe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato Ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duže gledaš, stane od te ravnosti tajanstveno okretati kao da je tepsija a ne polje.
I tako dalje što je potom bilo. Sve izlazi pred oči. Još jednom proklinjem Kosovo, još jednom mu ovako sa sedla šaljem mlaz krvave mržnje, pa naglo okrećem konja k planini, kao da hoću da bežim u njene
Crnogorci, Ličani, brđani uopšte, došli da pokaju prošlost i da se i meni podsmehnu. „Zaboga, nije Kosovo to što ti misliš, prijatelju! Evo, živi smo još, te kako!..
— Šta?.. — uzviknuh iznenađeno. — Još odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i sišao na Kosovo. Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!.. Začudih se ovoj novosti i nagnah konja onamo kuda mi pratilac pokaza.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obišao bih, kao i svi ostali, mesto koje je za crnce ono što je za nas Kosovo. U njemu je Vuije pronašao veliki ep o Sumanguruu i zapisao ga.
Kulikoro je slava i trpljenje fetiša, i sve što predstavlja crno čovečanstvo predstavljeno je u njemu. Više no naše Kosovo, koje je narodno, Kulikoro je crnačko Jevanđelje i veliki spomenik fetišerstva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gdi je Prizren, slavni grad, Gdi su carski dvori? Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava.
Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava. Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako?
Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob.
Nije l’ Rima drevnog sila Polubožna negda bila? Sve razdora sruši vlast; Leti Srbin, leti voljno Na Kosovo, polje bojno, Nagli svoju u propast. Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije.
god. prva dva stiha treće strofe glase: Pogledajte krovavo / Polje ono Kosovo; ono što je 1841. god. poslednja, u tekstu iz 1827. god.
Zato sam ovako počeo. — Kad nisam tako srećan da sam Kosovo polje, Sitnicu reku, Kruševac i pr. vidio, moram se pomagati voobraženijem i sopstvenom njegovom živopisiju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog. TREĆI SERDAR: Krvnika večitog! ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik. — KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pomalo podignut, svečan ton njegovog stiha i strofe izvanredno je usaglašen s istorijskim temama - vezanim za Kosovo - u nevelikoj grupi patriotskih pesama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
) v. npr. SEZ, 50, 1934, 291, 353; 86, 1974, 98 (Vranjsko Pomoravlje); GEM, 26, 1963, 75 (Kosovo, Levač i Temnić); 27, 1964, 410 id.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nismo ga nikada ni imali u smislu onom koji vi sada držite na umu. Kosovo, dakako, ne znači za Pavla mnogo. On je svetski Jevrejin rodom iz neke palanke, kao toliki drugi.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA
SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA
NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA 32 KOSOVO POSLANSTVO 33 ĆELE-KULA 34 ĆELE-KULA 35 POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT
štap I svoju srećno oplođenu zemlju U zajapurenim pupoljcima Dva oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu
srećno oplođenu zemlju U zajapurenim pupoljcima Dva oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u
deco stigli I bog zna hoćemo li ikada stići Do početka boja Odavde čujemo Negde visoko nad nama Zelenu pesmu kosa KOSOVO POSLANSTVO Kos krila orošena krvlju suši Na vatri crvenih božura Pred njim se širi polje Ispisano vrelim ljudskim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA Sadržaj NOVO KOSOVO POLjE 2 ZAROBLjENI 7 „DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ 18 JANKOVA KLISURA 24 LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU 32 MOJA, PETA
DNU PAKLA 192 GORNIČEVO 214 MALARIJA 223 KAJMAKČALAN 230 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve žešće rile po rovovima i okolo topova.
Pogleda nas i tužno progovori: — Gospodo, danas smo doživeli novo Kosovo polje... ZAROBLjENI Iako neprijatelja nismo čestito videli, osetili smo jasno da se za nama valja nešto veliko i
U daljini negde štrči minare, a još dalje, vide se divlje planine u plavkastoj izmaglici dana... Kosovo polje... Suzama je zaliveno, pesmama je opevano.
Dah pobožne osećajnosti i fanatičan zanos bi obujmio mlada srca pri pomisli na tužno Kosovo. Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije...
Godine hiljadu devetsto dvanaeste ljubili su ratnici svetu zemlju. Kosovo je oslobođeno od nevernika. Vekovni san je ostvaren. A samo tri godine docnije...
KO JE VERA, A KO NEVERA Poslednje utočište naše. Ostavili smo Kosovo i Metohiju, napustili svoju zemlju i sada se pribili uza same planine, koje se naglo izdižu kao ogromni bedemi nebu pod
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Noć letnja. Šarplanina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
). Preko oblasti Konstantina Dejanovića,1 koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u oblast Vuka Brankovića“. Lazaru je poslao u pomoć bosanski ban Tvrtko svoju vojsku pod vojvodom Vlatkom Vukovićem.
Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako. Vojni ljudi su nastupali jedan protiv drugoga sa svojim zastavama.
kneževu kletvu neumoljivi poklič otadžbine: Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino, ni šenica bela! Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda!
S tom mišlju i s tim osećanjem Jugovići su stigli na Kosovo. A tada, kako je Filipović naslikao složnu braću, „devet belih poviše se pera, devet teških koplja koštunica spustiše
Musić Stevan je junak koji je kasno stigao na Kosovo. Bojao se kneževe kletve, spremao se, žurio, i opet zadocnio. Njegova ljuba, koja je videla „zao sanak“, pokušala je da
— To je bila jedina misao i Vasojevića Steve, koji je takođe kasno stigao na Kosovo. Njega je ljuba ispratila s čedom u naručju — kao u Ilijadi Andromaha Hektora.
imena, a kod nas samo nekoliko takvih imena: Jug Bogdan (stari), Relja (krilatica), Alil (gojeni), Dunav (tihi), Kosovo (ravno), Biograd (stojni). I kod nas i kod Homera stalni epiteti se pokadšto — to je jedna od tzv.
poznatim stihovima iz kosovskih pesama: Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino vi šenica bela! Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda!
Ženidba Dušanova, Sestra Leke kapetana i Banović Strahinja vezane su za središte nemanjićke države (Prizren, Prilep, Kosovo, Kruševac).
“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski
knjigu Vukašine kralju, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga lrotopop-Nedeljka, neka dođe na Kosovo ravno, da on kaže na kome je carstvo: on je sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, u njega su knjige