Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A on na to reče: „Idi, oče Jakove, donesi mu što treba za pisanje”. Popa Jakov otrča na kočije i donese mi divit, pero i četiri tabaka ̓artije.
paši, i alaj-begu, i krajišničkom kapetanu iz Novoga Musta-begu, koji su na Badovince na ovu stranu prešli, mnoge kočije travu im u logor odnose i drugi izmet čine; a valjevska nahija nije kod nas sva u skupu, na mnogo čuvaju, od Sokola i
i poviše od 200 Turaka, kako sam kazao, sa mizdracima i malo u koga nema bele brade. Nađoše meni mačvanske kočije. Ja se vozim, a Turci jednako okružili oko kočija. Dođemo u Crnu Baru.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pa nije ni mario što mu se podsmevaju, nego je sasvim ponosito govorio o svojim taljigama i mrkovu i zvao ih »moje kočije«.
A već što se truckanja tiče, seljaci su preporučivali svakom od strune, kao najsigurniji lek, Simičine kočije. Ele, kočije su Simičine zvrktale nasipom beloševačkim, a u njima je sedio Nikola učitelj i Sava, opštinski pisar iz
A već što se truckanja tiče, seljaci su preporučivali svakom od strune, kao najsigurniji lek, Simičine kočije. Ele, kočije su Simičine zvrktale nasipom beloševačkim, a u njima je sedio Nikola učitelj i Sava, opštinski pisar iz Meonice.
« Kljuse se malo zakasa, a njegove kočije a na jednu a na drugu stranu, a s obe strane puta zija dosta podubljih opasnosti, pa još neke i kaljave.
— E, e, lakše, more! — Šta to radiš? — podviknuće Sava, kad kočije trucnuše preko jedne priličio duboke i opasne opasnosti nasred puta, te putnici odskočiše za čitavu pedalj s ono malo
— Stani da siđemo — biće sigurnije. A i tako ne može ti konj izvući uz to brdo. Simica ustavi kočije, te Sava i Nikola siđoše, pa ode napred šibajući svaki čas svog mrkova, koji je jedva vukao i prazne taljige uz brdo
Opomenuše Simicu da dobro otvori oči niza stranu, pa posedaše. Tu se već videlo da mogu malo i Simičine kočije juriti. Bilo je već neko doba noći kad stigoše pred meoničku mehanu.
Sava i Nikola posedaše, Simica ošinu mrkova, i opet se otkotrljaše nasipom Simičine kočije, a u njima putnici gotovo oplakali od smeha. — Šta si, vere ti, dao za tog mrkova? — upita Sava Simicu kad odmakoše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Avlija postajaše sve punija. Čeljad iz susednih kuća dolazaše da se nađe na pomoći. Dan osvoji. Zazvrktaše kočije. Dođe kum iz Sovljaka. Sve, počev od Alekse pa do najmlađeg ukućanina, potrča da kuma pozdravi...
— Polazi! ... Sedaj!... — viče starojko. Zeka otrča nevesti i posadi se s njom u kumove kočije. Stanko sede sa starojkom. Tu načiniše mesta i popu. — Nađite mesta Devi!... — viknu starojko. — Evo!... Evo!...
Afrika
Pričam Vuijeu priču o Sari Bernar, koja stigavši u Rio de Žaneiro, čim se umila u hotelu, sišla je, uzela kočije i naredila: „Prašuma“. Mislila je da je prašuma odmah iza varoši, dok je ona bila daleko železnicom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
a počeo je da ispituje Agagijanijana, i o tome, kako ide u rosijsko poslanstvo, kud vodi put, gde se mogu najmiti kočije, kako bi poznao rosijsku palatu u Leopoldštatu? Bio je rešen da ode rosijskom posolu, javno, vidno.
Vratar poslanstva onda priđe kapetanu i zapita ga, gde je Ihro Gnaden ostavilo svoje kočije? A Isakovič pogleda čoveka, kao da se iz sna budi, ne reče ništa, i ode, ne osvrćući se, ni na Agagijanijana, koji ga
Njegova kapija otvarala se ogromnim ključem, kao u svetog Petra, a kad se kapija širom otvori, kočije Pavlove uđoše, grmeći, po cigljom patosanoj avliji.
avliju i štale, preostale iz dobrih, starih vremena, i staju, sa kolima, među kojima su bile i jedne, crne, paradne, kočije. Pavle, ako hoće, može da ih upotrebljava. Bile su, od prašine, sve sive. Pune paučina.
onda poče, sa gospožom Kumrijom, da posećuje svoje rođake u Mitrovici, a za te posete upotrebljavali su Grozdinove kočije.
Grozdin je uživao u mirisu katrana i prao i sam kočije, pa je izlazio na kapiju, da vidi, kako mu se ćerka vozi do Mitrovice.
Kola Petrova bila su kočije bogatog čoveka, a oboja su bila krcata sanduka, džakova, nameštaja. Konjušara je, Petar, imao tri, a sva tri su bili
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vratio se, da se i on opremi. Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom Podunavlju i Potisju, po bogatstvu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kćer, ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na kočije i otide u crkvu te se s njime venča.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu
ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Šta će oni pomisliti? - Sedite, molim vas, pa ćete to odmah doznati“. Pemberton ga pogleda začuđeno. „Čim Njutnove kočije“, nastavi Hemfre, „projure ulicom, odjezdiće vratar kovnice i lični poslužitelj Njutnov ovamo k meni“. „Šta kažete?
“ Pemberton oklevaše, ali kad vide kroz prozor kako Njutnove kočije projuriše ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u pravcu krčme, on
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne, nemam nikakva smisla za krupne stvari, za „više interese”, za „državni razlog”. Kad mi prepriječe put kraljevske kočije u kojima se visoki par vraća sa svečanog Tedeum-a ili odlazi u posjetu Turskoj (da tamo potvrdi „tradicionalno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Jesmo, — reku one (a to su bile vile). Kad se tako pobrate, iziđu one iz kočije, pa mu reku: — Eto ti kočije, a eto ti sviralice, pa kud god okreneš sviralu pa staneš svirati, kočija će na onu
— Jesmo, — reku one (a to su bile vile). Kad se tako pobrate, iziđu one iz kočije, pa mu reku: — Eto ti kočije, a eto ti sviralice, pa kud god okreneš sviralu pa staneš svirati, kočija će na onu stranu ići, a kad prestaneš
je već bio blizu careva dvora, udari ispred jedne kuće, a tu je planinka kruh zapretavala, pa kad vidi onu krkaču oko kočije, izleti van pa onijem loparom opali jednoga soldata po leđima, te i onaj lopar prione, a s njim i baba.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sletanje muve na sto moje uvo bi primalo kao tup udar. Zvuk kočije koja bi prolazila nekoliko milja daleko potresao bi čitavo moje telo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“Čista lepota i večna radost,” - odgovorio sam ono što sam mislio. Idućeg dana ždrepci, kočije i oprema bili su moji. Ždrepci su bili samo tri godine stari i, mada zauzdani, bili su još sirovi i trebalo ih je
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pričam Vuijeu priču o Sari Bernar, koja stigavši u Rio de Žaneiro, čim se umila u hotelu, sišla je, uzela kočije i naredila: „Prašuma“. Mislila je da je prašuma odmah iza varoši, dok je ona bila daleko železnicom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
protom J. J. Napred je išao Černjajev ca svojom svitom, za njim nekoliko kola, a za njima naše kočije. A u kočijama otac prota ca puno kojekakih ćilimova, jastuka, bunada, šalova, sandučića, kutija, stakala, dva grdna
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
1962), u žanru bliskom farsi (Drugi život kralja Osvalda, 1963), zatim s elementima fantazije i misterije (Bertove kočije ili Sibila, 1964), imale su vidljivog uspeha.
Ćipiko, Ivo - Pauci
popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što vožahu presvijetloga u pastirske pohode.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor
ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „E pa lepo. Odmah ćemo u dvor, moja kola već su upregnuta. Sedosmo u paradne kočije izaslanstva pa krenusmo preko mosta strmim drumom uz breg. Uvelo lisje, nošeno jesenjim povetarcem, leluja u vazduhu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
pokr.) — dakle INTOV (mađ. hintó) — kočije, karuce IROJ (iz grč.) — heroj, junak IROJKINjA — junakinja ISLEDOVATELj — ispitivač, istraživač IŠČISLITI —
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja? Kočije pune cveća i hrane gomilale su se pred kapijama dvorca: ništa nije smelo biti zaboravljeno! Ima li većih jastoga u moru?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Muju besjediti: „A moj brate, Hrnjo Mustaf’-aga, Kotaru se vrata otvorila, iz Kotara izišli svatovi, među njima od zlata kočije, prekrivene crvenom kadifom; na njima su četiri jabuke, sve od čista saljevene zlata, i na njima dragi kamenovi, — pri
Pa da vidiš, moj brate Mujaga! Što je mlado Vlašče uz kočije na vrančiću konju od mejdana, on ne ima brade ni brkova, a levši je od svake đevojke. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
Što je mlado momče uz kočije na vrančiću konju od mejdana, a ne ima brade ni brkova, a ljevši je od svake đevojke, ono ti je đever uz đevojku, ono ti
Todor do Tadije, ali na njeg nagazila guja, ljuta guja sa Kladuše Mujo s svojim bratom Gojenim Alilom; hoće Mujo curu i kočije, da on s njome bježi na Udbinu, ali ne da od Senja Tadija, već se tuku drvljem i kamenjem, najpotlje se s Mujom
U kočije Tadiju metnuše, kod đevojke ranjena Tadiju; cura dere vezene jagluke, te Tadiji krvcu ustavljaše. Otale se svati podigoše
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pogani bijahu, te kad bi joj valjalo u zbožnicu iti (njihovu crkvinu), a ne bi im se konja zdesilo, sami bi se zapregli u kočije i odvezli bi je tamo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tetka doka se brani i veli da je ona laka, i zove ga da se ogledaju: „Ajde da preripujemo koj će pobolje da preripi kočije u avliju tam’!“ Ali se nikako ne složiše.
nitujem gi pa ja. — „Pa, zbore si, adžija ne beše gu tuj, a oni znali za toj, pa Mane si dođe lepo s kočije i s kardaši, i ona gi, reče, pričekala u akšamsko vreme; oni čuknuše u portu, a ona si iskoči, ta jala u kočije!...
lepo s kočije i s kardaši, i ona gi, reče, pričekala u akšamsko vreme; oni čuknuše u portu, a ona si iskoči, ta jala u kočije!...
! I kazuju jošte i to: kako gu na kočije odvezoše u Dokine; tam je, zbore si, noćila svu noć goreše sveće u kuću, — toj kazuju... — Za Doku zboreše?!