Jakšić, Đura - PROZA
— He, moj brajko, ti još ne znaš šta su konji. Ovi moji sad, to su rage! Ove mi je jedan Vlah švercovao iz Banata; leni su doboga! Ali bački, ono ti je vatra!
Obradović, Dositej - BASNE
Dobro! U vreme vašara odvede je čovek onde gdi se dobri konji prodaju. A kad je uzjašu i počnu je s konjma utrkivati, tada, i za debljinu i kao mazga, ostane strag.
“ Jok, neće ovi ništa od toga da zna. A kad malo počas, eto ti ljudi na konji za njima, viču: „Sikiru!” — „Što ćemo sad? — rekne ovi — nagazićemo na sijaset! Oni će reći da smo im mi ukrali sikiru.
Prolaze i propadaju ona vremena mraka i varvarstva kad se je sva slava i veličestvo u konji i u intovi držala i nahodila.
! K a p e t a n: Ta otpočini malo, oče, neka najpre ručamo; ima tome vremena. S.: Posediću malo dok konji pozoblju, al' mi nije do dangube, jer znaš šta ga je danas kršnjaka. 'Oćemo li zapisati parusiju? K.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
njim se drvo, s krošnjom od sazvežđa, pali Moj vranče, sutra je ujak u njenu varoš vozi Spavaj, moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na
njih - Izlaze iz vode iz trave iz grmlja - Od čega li ih tolike napraviše ima ih tušta i tma - Kakvi li su im ono konji - Štajerci - Eno pretrčavaju kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Donese nam isti konzul od Vla-bega Ipsilantija pasoš — — —. Pošljemo po konje u mezulanu; dođoše konji i pođemo. Dođemo u Fokšan gde se dela ova dva knjažestva; pređemo preko potoka u moldovansku varoš.
i veće svanu; dok sada tekem čujem plotune, pucaju opet na onom mestu, no valja mi donde dobar sat i po putovati, a konji posustali. Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub.
— No odma spremajte konje da vas lipo izvedemo i s naše vire skinemo”. Mi jedva dočekamo. Dok naši konji biše spremni, dođe oko 200 Turaka Krajišnika, sve mizdrak u ruci, po četiri po pet čelenaka za kapom krivom
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mojsilo zagleda bolje, kad al' odnekud onaj putnik što mu je pričao 25. maja onako mnogo kako se jašu konji i gađa u nišan. Dok eto ti trče tri-četiri čoveka ozdo iz čaršije, hitaju pravo groblju.
— Sutra naveče ako sretno svršim posao — odgovori pop — a ako ne bude ništa, eto nas i ranije. Zbogom! Odmorni konji zamakoše začas dole k Banji, odakle nastaje poširok lajkovački drum. Još malo pa će i sunce prevaliti za planinu.
Vuja se uputi pravo za vajat, gde behu privezani konji. Ozgo sa čardaka svetli se ona zublja luča, te obasjava čak tu do konja. Vidi se Stamena kako namešta postelju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi. Jauk ranjenika i vriska konja nadmašivaše grmljavinu pušaka.
— Puštajte Turke bliže! — reče tiho. Za nekoliko trenutaka utišaše se oni u šancu. Turci halaknuše i jurnuše... Konji se propinjahu da uskoče u šanac... U taj mah pade nekoliko košnica među njih. I nasta nov lom...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sjede pop u kola, pa još i Maru uze sa sobom. Gigaju se, brate, ona kola, rekao bi čovjek sad će ispasti, a konji kao hale! Skida narod kape kuda pop prođe, a svakome puno srce. Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek!
Pop metnu obje ruke na Marinu glavu i uze šaputati. A kad on diže i ispravi glavu, Ninko viknu kočijašu: — Ošini! Konji pođoše.
Ninko dohvati dijete rukom ispod miške i privuče ga k sebi, a konji počeše kasati. Mara se okrete ocu i prestravljeno viknu: „Neću u Biograd! Neću!” Ali slab joj bješe glasić.
Neću!” Ali slab joj bješe glasić. Ne ču to ni pop, ni kum Ninko, ni kočijaš. Konji sve krupnije kasaju, i ona nasloni glavu na Ninkove prsi, pa neutješno i silno zajeca.
od krpe, hartije ili kučine koji se nabija u cev puške da zadrži barut i zrno suhača — mlin koji su pokretali konji takum — vrh čibuka koji se stavlja u usta tranbolos — šaren svileni pojas sa resama tunos — visoki fes (iz Tunisa)
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Što drugima treba pola dana, njemu treba čitav dan, pa i dan i po!... A posle, pa i konji mu nisu nikakvi! Neke sremačke rage, pa k’o mačke sitni! K’o da šljive tera po vašarima...
Aj? On baš lepe konje drži! — Hu, ta man’te ga bestraga! Da je on samo polak dobar k’o što su mu konji, — bila bi jedna krasota! On dobro tera, doduše, al’ i on ne valja. — Pa kad dobro tera, a šta ćeš više i bolje!?
— Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji. Trezan, i bože pomozi; al’ kad je pijan, niko s njim ne može da izađe na kraj.
’Ajd’ desetica, i kojekako. — E al’ opet, vi zaboravili koliko je dugačka zimska noć. Pa svu noć konji jededu, a noć se otegne k’o gladna godina... a konje treba ’raniti, pa onda i’ dobro možeš terati. Šta je desetica!
sahati, baš kad se gospodin nataroš kretao u amt, otvorila se širom kapija Pere Tocilova, a na kapiju izađoše kola i konji; na kolima lepi arnjevi, a pod arnjevima sedi pera Tocilov.
Nego izvol’te u kola; izvol’te da ne kisnedu za banbadava i konji i amovi. — He, Petre, sinko, ma nećemo tako — prebacuje mu pop Ćira.
A valjda je pravo da i ja, što kažu, k’o siroma’ jedan čovek, zaradim koju krajcaru za porciju; jerbo i konji imadu dušu, makar da su, što kažu, jedna marva. — Ta umete vi paori, znamo mi već vas i vaše politike!
Pa spao na Džide perjare i grošićare, a bar gospodu paroke vozim! Nego, bolje vi sedajte, da manje kisnemo i mi i konji! — Ta kako ne bi bilo kôlâ u tolikom selu?! — praska gđa Persa.
On se u dva maha slavno koristio gostoprimstvom u kući čenejskoga popa. Dobro se ugostio i on i konji mu, a sem toga, tako je savesno nabio oba »sica«, i prednji i stražnji, domaćinovim senom, tako savesno da će se konji
i konji mu, a sem toga, tako je savesno nabio oba »sica«, i prednji i stražnji, domaćinovim senom, tako savesno da će se konji još bar nedelju dana častiti čenejskim senom.
— ’Ajd’, Petre, poteraj! Kola pođoše. Tera Pera Tocilov po putu koji se malo ocedio, lete konji veselo kao da gajdaš u kolima svira, a Pera veseo, pa raspoređuje opet u glavi onih zarađenih dvadeset srebra, šta će
A tada je stari svat naredio da se prežu konji. Posedaše ili, bolje reći, potrpaše se po šestoro, sedmoro u kola, pa se krenuše u B. mladoženjinoj kući.
Afrika
Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje. Konji predstavljaju ogromno bogatstvo jer ih je teško održati blizu Ekvatora.
Sladunjavo i ironično nasmešen, žmirkajući, gleda me kako slikam sa njegove terase. Oko njega vrzmaju se žene, deca i konji. Silazim odmah da ga pozdravim.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti. JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala? Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol.
PETAR: Gospodaru, pala nam šupa i ubila konje. JANjA: Što, more, što? PETAR: Mrtvi konji, nema više pomoći JANjA: Kirije imon! Ubiem si! (Trči.) Ubiem si! (Zavjesa pada.) DJEJSTVO DRUGO POZORIJE 1.
KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice? KATICA: Sad je već badava. Toliko se s ljudma pogađao i cenjkao, dok nisu konji sasvim uginuli.
KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo?
Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.
JANjA: Što vi govorite, gospodar notarius? Šupu mi palo, koštui mi više od pet hiljada forinta; konji mi pođinuli: dve hiljade forinta! dajte mi togo čoveku koi moži da izgubi toliki novci na ovim vremenom, dajte mi, de!
Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta! MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para.
MIŠIĆ: Zašto se vi pečalite onde gdi se možete pomoći? JANjA: Da si pomognim?! Da pravim drugu šupu, da kupim drugi konji, što ćim posle da jedim s moju decu? MIŠIĆ: Čekajte da vam kažem što stoji u novina.
nanjuje, ako koj ima takove masti, neka se javi, može imati za centu hiljadu forinata srebra. Kako su vaši konji debeli, izići će tri cente; pa ćete ne samo štetu nadoknaditi, nego jošt i profitirati.
JANjA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra špekulacija!... da kupim više konji, pa da i goim i posle kolim Kakva lepa profita! MIŠIĆ: (Ovaj je lud!
masti, što je od carstva strožajše zaprećeno da se niko pod živu glavu ne usudi marvu svoju ubijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku polzu ljudma, umalili. Nego, kako se slučajno kod vas dogodilo, vi ste vrlo srećan čovek.
MIŠIĆ: Rad sam malo viditi šupu. JANjA: Kala, kala. (Petru.) Vodićeš gospodin notarius kod šupu da vidi konji. On će ti pokazati kako treba da si deri koža. On je učeno muž, zna elinski. (Otide.) MIŠIĆ: Ha, ha, ha!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Vivat!“ „Vivat!“ „Vivat!“ Sunce, zelena poljana, razigrani konji, gomila vojnika, koja se derala, srećna, zadovoljna, prevarili su i Garsulija.
Nepomično su stajali, oko paviljona, i husari, sa isukanim sabljama. Samo su se konji, mašući glavom, branili od muva. Koža bi im, s vremena na vreme, zadrhtala i muve bi se digle i razletele sa sitnih
Tukli su ih, pljoštimice, njihovim, sopstvenim, sabljama i izuvali im čizme. Poplašeni konji počeli su da jure po utrini. Kad su počeli da prevrću i kola, neki husari počeše da pucaju, iz pištolja. U vazduh.
Međutim, kad je kočijaš ošinuo konje i kad su konji, propevši se, povukli teška kola, gomila je samo vikala za njima, ali ih je propustila. Niko nije potrčao za kolima.
Nad njim je bio ceo Temišvar, tolike tvrđave, kasarne, toliki ljudi, konji, ali niko čak i ne zna gde je, a da mu dođe, i da hoće, ne može.
Dok se drugi deru, kad se konji ravnaju, pred juriš, i urliču komandu „obnaži sablji“, ovaj Isakovič, u takvoj prilici, imao je običaj da samo izjaše
Nakaze su, kao taj Garsuli. Tako su konji čestnjejšeg Pavla Isakoviča došli čak u zatvor, da ga posete i da ga uteše. Projurili su pored njega kao grmljavina, a
su tako oženili – kao što se često dešava ljudima koji su dugo bili samci – iznenada, na brzu ruku, kao što se sparuju konji. Venčanje je svršeno tek što se mladenci behu videli.
Putnici su se zapisivali u knjige, dole, u karauli i đumrukani, a oko karaule, na ledini, pasli su, mirno, sapeti konji. Tu su, eto, to jutro, braća Isakoviči, Petar i Đurđe, došli, a bili su i svoje žene doveli.
Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?“ Kad veliki, teški, kirasirski, konji povukoše kola, i počeše da smrde, od naprezanja, kirasir ustade u kolima i pozdravi ženske mahanjem šešira.
koji se gradio, kako iz Temišvara puzi, prema njemu – kao neka gusenica ogromna – dug red nekih kola, pod arnjevima. Konji upregnuti u ta kola, bili su krupni i teški, a pored kola koračali su, lagano, ljudi obučeni u plave kapute, iako je
Mumlao im je, i šaputao, i milovao ih je, kao da su konji – žene. Ni psi nisu zalajali, kad je utonuo, nečujno, u Begej, sa njima.
Teodosije - ŽITIJA
Postavivši stražu čuvahu ga što je moguće bolje, da bi, pošto konji i oni sami od napora, sa njime pošli na put. A mladić se divljaše ocu svojemu što toliku visost vojvode potrudi s
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova.
Često se neće potruditi, sve dok njihovi konji mogu proći, čak i sa najvećim naporima da uklone drvo svaljeno na put ili velike gomile kamenja, koje su se na njega
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nešto nizvodno, vojnici su kupali konje. Vlažni, obasjani suncem, s mišićima koji su im poigravali ispod kože, konji su izgledali kao konji u filmovima o Divljem zapadu. — Šta misliš kakav bih ja bio kad bih bio konj, Rašida?
Vlažni, obasjani suncem, s mišićima koji su im poigravali ispod kože, konji su izgledali kao konji u filmovima o Divljem zapadu. — Šta misliš kakav bih ja bio kad bih bio konj, Rašida?
zlatno pramenje njene kose, ali i to je bilo dovoljno da osetim kako mi krv postaje gusta, i topla, i luda kao najluđi konji u galopu. Svečanost se ubrzano završavala, jer je bio već jedan sat. Crkve su ga ovoga puta sinhronizovano oglasile.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i vodio.
No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se
Na polju obilaze kola, no onde su kočijaši. Tu su i konji, pod vedrim nebom. Jedan iziđe, ali više se ne vrati. Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište lulu duvana,
Jedared, u nuždi, probao je sa spanaćem konje hraniti: nekoliko konja mu od kolike pocrkaše. Pa kako su mirni ti konji! Šetaju se mirno po sokacima, gladni, naiđu na decu, koja im milosrđa nešto pruže, parče leba.
Tako jedared baš je Pera ušao kod Profita u dućan. Konji su ga izdaleka poznali, pa jedan za drugim, u redu, kao kad lađu vuku, idu upravo u dućan.
Tako se Pera s konjma i živadma muči, pak sav novac u njih utroši, pa katkad s njima do takve nužde dođe, da u štali konji od gladi i besniluka jedan drugome meso čupaju.
Pa kad dođe krajnje vreme, takvi konji prodati se ne mogu, onda Raša svoje kožne operacije izvodi. Živad, opet, dobija bolest, pa pocrka, i Pera nikad ne
Onda nemaj brige, do dve nedelje je tu. — Bog iz tebe govorio! — A šta tvoj Pera s konji trguje? — Nemoj me o njemu ni pitati! Bekrija, pa bekrija! — Pa sad gledaj, ženi Šamiku.
Čekaće još dve nedelje, pa će onda učiniti otsudan korak. Međutim, Pera svoje tera. Zima je duga, konji nemaju šta da jedu, živad skapava. Hiljadu forinti je već potrošio, pravi dugove. Dužan je Nestoru Profitu.
Već nije ni pun kao nekada. Pera tera svoje. Nikad ne može da izvede svoj plan. Živad i konji mu uvek crkavaju, a ono što ostane, dođe za dug egzekucija, pa sve odnese. Sad Pera nema ništa. Otkud će živeti?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliki, carski grad učini mu se prava ludnica, po kojoj trče vojnici, konji, matori kavaljeri i polugolišave žene, dvorski oficiri i zanatlije, nit znaš zašto, ni kroz što.
Beogradski grad i šareni, turski trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova kuća, blato i mreže, lađe i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko
Kad jedne noći Francuzi zagatiše rukavac i pustiše talase Rajne na opsadne jarkove, tako da se konji podaviše, kola polomiše, topovi zaglibiše, Isakovič je u svojoj kolibi mirno spavao.
su njegova međutim probila se duž jednog jarka, u kom beše usahla voda, do nekog mosta od balvana i granja, među žbunjem. Konji su se propinjali, osećajući, pod kopitom, prštanje i krhanje drveta i ljuljanje i povijanje grana, i sluge su imale mnogo
I kad zbilja viknu, tako da se konji trgoše, prenerazi se i sam od svoga glasa, dok se monah trže, kao da ga neko bičem šinu.
Kad su sluge uspele da odvuku unazad kola, dok su konji drhtali od uzbuđenja, gospodski intov ubrzo pođe prema ulazu sa kapijom od kamena, koji je bio iza bagremova.
Pričao je: kako su konji hteli da udave Aranđela Isakoviča, tiskajući se oko njega i puneći mu usta svojim grivama dok se davio; kako su neke
Nije mogao da spava od graktanja vrana. Konji su mu crkavali od zime. I šta još? Čuo je da se u logoru zapovednika govorilo da će, u proleće, kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Pavićević, M. M., 1937, s. 197) — Ognjište mu se ugasilo! (Trebješanin, Ž., 1987, s. 106) — Utro se ko šareni konji! (Trebješanin, Ž., 1987, s. 47) — Nemao te ko zakopati! (Pavićević, M. M., 1937, s.
: dvori (za kuću), ljuba (za ženu), čedo (za dete) itd. Stalni epiteti kao, na primer, sinje more, bele ruke, vrani konji, rujno vino, dobar junak,⁶⁰ koji se ponavljaju u mnogim različitim pesmama lako se pamte i gotovo neosetno postaju deo
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O CARSKOM SELU Kuda prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još
Na kojoj reci konji carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i
U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa, neka tu prenoći čovek mali tek kad ponovo
Pogaze li konji najezdni vlasteoska sena ili carska žita, da se pognaju u carske ergele. Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Svaka im čast! Htede da kaže: »To što jedete u bivšoj grofovskoj konjušnici nije nikakav razlog da se ponašate kao konji!« Ali, ne. Ćutala je. — Kakav je fazan? — upita žena. — Sjajan! — odgovori.
Matavulj, Simo - USKOK
Crnogorske mazge, konji i pješaci najradije idu lijevom ivicom, gdje se pločani pervaz održao, ali to je kamivao, koji, što se većma penje to
Krcun Serdarev i još tri vojnika sa starijim đacima cijepahu drva. Iz staje izidoše goveda i konji. Čuveni vladičin Bijelac, vršnjak kneževa dorata, bješe krupan i kao dostojanstveno trom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I kroz taj nas je svet Zmaj prvi proveo: čvorak je Zmajev čvorak, i svi ciganski konji jesu potomci Zmajeva ciganskog konja.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje. Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku.
Milićević, Vuk - Bespuće
I Gavre Đaković strpljivo silažaše s kola kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu;
On je čekao dok se nazove konji, pio rđavo pivo i bio izubijan pričanjem krčmara i krčmarica. . I opet kaskali konji tvrdom, zbijenom, kamenitom
On je čekao dok se nazove konji, pio rđavo pivo i bio izubijan pričanjem krčmara i krčmarica. . I opet kaskali konji tvrdom, zbijenom, kamenitom cestom, prolazili rasuta sela, dohvatali se brda; drum lagano obavijao goru i očajno
Kasnije ga uhvati san. Kad stadoše konji pred kućom, trgao se i našao noć oko sebe, sa mjesecom koji se pomalja; još mu tabao u glavi kas konja i zveckala
Njihove saonice polako uzlaze uz brdo i munjevito slijeću niza stranu. Okupani u znoju, konji upadaju duboko u snijeg i mučno se izvlače iz njega.
Zajednički natežu bocu ruma; konji se jedva vuku kroz mrak zasipan snijegom; od časa do časa lijeno se zatresu bronze i njihova zveka smrzava se u pustoj
Oni prelaze preko strnjišta, punih stogova, u čijoj hladovini izvaljeni momčići i psi čuvaju stoku. U daljini vide se konji kako oblijeću po guvnima i čuju se uzvici.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako zbori, pobra s puta svraća, Pa sa njim se stranputice laća. Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba!
sinu zora bela, A ožive okolina cela: Odsvuda se momci pomoliše, Po dva, po tri, odnekud i više, Svi na konjma, konji im milina, Ma junaci čudo i milina. Veselo im oko i oruže — Kud su nagli, ljubazivi druže?
gledni sivog tića, On udari pretilog vrančića, Srdit bio, srdito udrio, Srdito mu konjic zahvatio — Svi za njime — konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu,
njime — konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na zlato mislio, Ma ga najzad sanak oborio.
“ Te pretile konje obodoše. Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci!
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići
taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!
“ — XI — Zaš baš danas konji(c) pusti — Beže stene i drveta, Beže kraj njeg' luzi gusti, Ma ne beži misâ kleta, — Zaš baš danas?
Radivoju srce poželelo Da ugleda Cvetu, čedo belo, Pa se žure kroz lisnu goricu, Da poode Rajka Žeravicu. Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba; Gora nosi za konje travice, Za konjike konji brašnenice.
Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba; Gora nosi za konje travice, Za konjike konji brašnenice. „Moje sunce eno sjaje onde, Dede, zeko, još ponesi donde!
“ Momci poju, konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše; S obe strane gore i brdine, Oni jezde putem po sredine.
Lete konji i s njima junaci, Al' su brži orli i oblaci: Oro glasa razneo po gora, E se dižu Srpčad na zlotvora. Kud prolazi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: „Crni su im konji, crne potkovice.
“ Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o
Da konji piju rakiju, hajde de. Ja se motam oko njih dvojice, više odmažem nego pomažem, prisluškujem njihov razgovor, pa se najz
Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi. Svak je umio nabrojati šta jedna ugledna kuća ima i šta se u selu računa njezino.
U veselom kasu, zvoncajući ormom, stižu konji pod lakim kolima punim šarene ženske čeljadi. Samo je na kočijaškom sjedištu brkat spečen seljak u crvenom ženskom
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ode? Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi... Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Po ulicama koje vode u vinograde ili na „carski drum“ vrve konji natovareni krblama, berači, argati, prosjaci, Cigani, a među njima i po neki gazda na svome konju ili magarcu.
Po neki besan, pa opali iz puške; devojke ciknu, sabiju se u gomilu, konji potrče, krble počnu da se odvajaju od samara i lupaju, dečaci na konjima se pognu, jednom rukom pridržavaju se za samar
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Ajde, more, i ti za konjima. — Ne smijem, gospodaru, bog a božja vjera, ja tuda za život
— Be ajde, more, ne luduj! Kako ne smiješ preći preko ćuprije kuda ide svijet i konji natovareni prelaze? Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Đavola, kume, đavola, da je stopi u lisičiju mast, da se od nje druge žene plaše, kao konji od kurjačkog sala. KUM: Ajd, kume, nisi naišo na pravog đavola. (Odlaze.) (Zavjesa) DEJSTVO VTORO 1.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom? STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji. SULTANA: Vozi se ti s tvojim dedom sad pod noć.
Perso, bi li se ja mogla danas malo na karuca izvesti? PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti. Zapovedate pre podne ili posle podne? PELA: Ja bi hotela sade.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Gle, kad si tako čio i vredan, strog i uredan, brajkane mio, ti bi meni poslužio. Provališe mi konji ogradu, kroz rupu prođu, livadu kradu. Uzeću tebe, pakosni zveru: ogradu čuvaj, zapuši deru.
Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku. Čiča maglu kompresorom buši, pere vodu i u loncu suši.
Čitavo društvo na rad se baci, repati, kusi, rogati đaci, s opisom teškim igraju žmurke, volovi, konji, svinje i ćurke. Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj!
Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe! DRUGAR VJERNI Frkću konji, zbogom selo drago, krećem na put rastužena lica, a s brežuljka, sa pašnjaka znanog, gleda za mnom drugar čobanica.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jedino konji su nas verno nosili iz manje u veću daljinu i ptice nam letele nad glavama razmičući oblake. NAHOD Nađoste me gde
kako Balkan spava s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski konji lete preko rebra, u ustima frule dugačke kao koplja.
Pa šta je to noćas bilo pričaj od vremena duga jahao je i lišće je padalo puno poštovanja za rodnu zemlju ko i oni konji što je uzvišeno gaze po kralju memla a on se prsi iznad ugaraka i utrina devojke izlaze iz dvorišta i pitaju (sve u
dane svud su naše rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira iz dojki mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastadoh pred štalom odakle me zapahnu miris sena i amonijaka, podsećajući me na život u kadru. Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje. Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi!
Logor ima da se uredi, štala očisti, topovi oribaju, konji otimare, i sto drugih naređenja, da sam se čudio otkuda mu sve to pade na pamet.
one silne kaiševe, da pronađu kraj uzdama i zaprežnicama, gurali se između konja, onda podizali kamute, kroz koje su konji sami provlačili glave. Samo se zelenac „Eskilo“, rudni konj, uzjogunio, pa izdigao glavu i maše okolo kamuta.
Razleže se komanda i ljudi kao da se slediše. Svi zurimo negde na desnu stranu. Samo konji mašu repovima i trupkaju nogama. Odnekud izlete komandant diviziona, jašući na belom konju sa kusim repom.
Da se konji ne bi mnogo umarali, posluga je išla pešice pored topova. Zamoreni žurnim marševima, raskopčavali su vojnici bluze i
— Prvi je uslov gotovosti za borbu jedne baterije da su konji zdravi. Ako su oni nesposobni za vuču, neupotrebljivi su topovi i one granate.
Neko je morao biti kriv. Po dolasku u bivak naredio je da se udari po pet batina svakom vozaru čiji su konji ranjavi. Potporučnik Aleksandar pokušao je da ublaži zapovest dokazujući da su sedla i kamuti novi.
Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila. Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru.
Ni reči da nisam čuo! — zagrme iz basa potporučnik Aleksandar... Vojnici zanemeše najednom. Samo zveckaju lanci i konji ržu. Ali tada zasvira „povečerje“. Komandir naredi da se ponovo razapnu šatori, jer je pokret odložen.
Putovali smo cele noći. Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći koračaju. Konji se neprestano sapliću, a vodnici i vođe odeljenja povremeno opominju vozare: — Držite konje na dizginama!
Razbacane čuturice, kape, delovi vojničke spreme, ispaljene čaure. U jednome šipragu pobijeni tovarni konji, iznaduvali se i noge im samo štrče. Vojnici posmatraju i ćute. Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo.
Zatruparaše kopite konja. Ali prednji konji trećeg topa ustuknuše, frkćući. Mrtvi se isprečili. Sledeća zaprega najaha.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da
Ide moma od ovce, Vedro nosi na glavu. Vedro gu se preliva, Momi kose preliva. Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27. Soko leti visoko, Krila drži široko, Pod krila mu devojka. 28.
Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41.
64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni. — Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku.
tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni. — Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku.
“ “Žen’ se, blago, žen’ se, drago, sretno nek ti je, Vrani konji popucali, nju ne doneli! Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!
drvo kojim se škope ovnovi, jarci, konji purli duak = purli duvak (puli duvak) nevestinski veo izvezen zlatnim ili srebrnim koncem puce - dugme Raženiti -
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ipak su odrpani. Jednako prelazimo preko mostova. Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak. Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji.
Da, samo ja sam patetičan, noći je svejedno. Pobesneli konji spomenika na Gran Paleu hoće da skoče dole. Poda mnom, duboko, u zemlji, ispod Sene, jure vozovi, a kraj mene prolaze
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj... Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se
aj... aj... aj!... Sunce visoko odskočilo, pa prižiže, konji izvedeni iz vršaja, a svako čeljade, koje je kadro, dohvatilo vile, te pretura slamu.
Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja... Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit kas oko stožera...
usede u kola i, kao čovek za kojim juri strašna nesreća, a on nema više nikakva izlaza do begstva, viknu: — Teraj! Konji pođoše brzim kasom.
Bič fijuknu, konji se stresoše, iznenadiše se od udarca i, kao lastavice, kao besna krilata strašila, jurnuše i poleteše po ravnom i
Kapetan Živko, koji dođe na kolima, i ne sačeka da konji stanu, već nestrpljivo iskoči iz kola i prošavši odeljak za prtljag, izađe na peron.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Za neko vreme je izgledalo da će pobeda biti na strani jegulja; konji su, pogađani električnim udarcima, postajali nemoćni i jedan za drugim iščezavali pod površinom vode.
pređe u jedno letargično stanje; ne mogući se održati na nogama, on pada u vodu i iščezne pod njenom površinom, pa drugi konji, očajno se braneći od jegulja, pregaze preko njega i tako ga ubiju«.
»Gledajući neobičan i strašan prizor, mislio sam da će svi konji biti tako poubijani. Ali urođenici nam rekoše da je lov već pri završetku i da je samo prvi napad jegulja opasan i
»Borba je trajala oko četvrt časa; tada su se i konji umirili, ali su im oči još izražavale bol, strah i užas. A i jegulje su plivale sasvim po površini vode, bežeći od konja
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe zamotuljak parah, ma bih rekâ da ih nije mnogo, i za njih mu svi u kući znaju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali najviše se sklanjaju i beže strepeći da ih ne pregaze konji pijanih seljaka, koji tamo po čaršiji zastaju ispred svake Mehane, da još ispijaju okanice, pa onda kao besni jure
Aman, gazda! — Đid, bre! — krkljaju oni. Konji im se propinju nad njim ali one, smrtno uplašene, beže ma na koju stranu. Dole Magda se uzrujala.
A ko je opet od njih bio razvijen, taj je bio i suviše, suviše dugačak i krupan. Takvi su im bili i konji, koje su pojili ispred bunara.
Sofka je videla kako ih oni ne poje kao drugi. Dovodeći ih do kamenog korita bunarskog oni, kao da to nisu konji već ljudi, pokazujući im na korito, govorili bi svakome: — Pij, bre!
unesosmo u sobu mehansku, da se odmori, dok mi spremimo druge volove — jer na konjskim kolima nismo smeli da ga vozimo, konji idu brzo, i kola se truckaju... a ko je znao da hoće to da učini!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli žene. „Brže, brže! Oslovite ih u vašem jeziku, pitajte ih rašta su došli, šta su
Ono jest „konj do konja, junak do junaka“, ali konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ bješe dosta
“ „Bjehu li konji bijeli jali crni?...“ zapita važno, Petar, šura mu. „Jadi ih znali, bjehu svakojaki! Ele micasmo se kroza njih, ama
„Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka.
„Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka. „Bogme dva čovjeka na konjima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(tj. bila nabijena na kolac). Guba ga razgubala! Da bog da i moba božja, volovi mu ne bukali, konji mu ne hrzali, djetinji i od gusala glas mu se u kući ne čuo, ako bog da! — kune se nepoznat krivac kad se „čine amini“.
— Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju.
— Više povuče ženska dlaka, nego dva para volova. — Volij’ bih zecove čuvati — no ženu. — Gde se konji tuku, tu magarci mrtvi padaju. — Grmovi sporo rastu, al’ brzo se izvale. — Da nije nade, skupa bi užad bila.
Đegod ruča siv — zelen sokole, Tu i vrana more večerati. Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima.
— Išli putem dva čoveka: srećan i nesrećan, a prema njima u silovitom trku naglo izbiju upregnuti konji u kola, koji su se bili otrgli iz vozarevih dizgina.
Ali, kad kola dođoše tik do njega, konji se kao preplašeni ustaviše i, propeti uvis, skretoše s kolima u jarak, gde se bio sklonio nesrećan čovek, — koji pod
2 Pitali raju: — Što davate agama na godinu? — Nemam ti kad sve redom kazivati e mi odoše konji, nego ću ti kazati samo ono što ne davamo. — A što ne davate? — Dušu.
6 Pitali Ciganina: — Ko ti je najveći dušmanin? — Prazna torbica. 7 Pitala Ciganka muža: — Čiji su ovo silni konji? — Naši. — A ko ovu silu osedla? — Bogme, svaki svoga.
stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku prositi; Na vrančiću svatove kupiti, Na zelenku divojku dovesti: Ako dođu konji igrajući, Vesela će biti nam divojka; Ako dođu konji drimajući, Nevesela biće nam divojka; Ujka će nas lipo
vrančiću svatove kupiti, Na zelenku divojku dovesti: Ako dođu konji igrajući, Vesela će biti nam divojka; Ako dođu konji drimajući, Nevesela biće nam divojka; Ujka će nas lipo darivati: Maramama, tankim košuljama, A tebe će
Smokva, Lokva, Divinja; Potrkušo devojko! 3 Oj Jovane, kordovane, Svi su konji kopitari, I orlovi sokolovi; Soko pade na livade, Sa livade na tarabe: Tarabe se polomiše, Turske kuće oboriše; —
Da bog da ti vazda ovce blejale, koze vrčale, volovi rikali, a konji fruskali, čele rojile, a nevjeste mlade junake rodile. Zdrav domaćine bio i prijatelje vazda časno gostio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Šta je?“ — „Od mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru!
“ Be ajde more ne luduj! kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
Dok su oni još to govorili, a to se pomole kola i konji i mazge i magarci s ručkom. Kad se ručah donese, Međedović reče da će on to sve sam pojesti.
ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji.
čoek | sredoviječan, no gromoradna stasa, onako prekrštenijeh ruka i noga kao što su ga kad je umrъo u grob vrgli. Konji okolo njega jednako skakahu i vrištijahu, ma ga ne doticahu, niti on njima što odgovaraše no sve plakaše.
Kaluđer bojeći se da konji što ne učine čoeku, pritrči k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na svome mjestu, te konji stadoše.
se da konji što ne učine čoeku, pritrči k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na svome mjestu, te konji stadoše. Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom.
Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom. Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi?
kad dođeš na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na lijevu dok upaziš jednu bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onaka tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca
moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad padnuti pred tobom, te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti.
uprav k onoj gori uputi se, i kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i
konjma za repove i naredi svojijem slugama te je tako odvuku do onoga mjesta đe su mu šćeri ruke osjekli i onđe je konji raskinu, te pasju dušu ispusti. 34. MAĆEHA I PASTORKA.
Stanković, Borisav - JOVČA
Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa. Nemoj da kapija počne da škripi, konji i kola da lupaju i da se zbog toga on probudi, pa znaš posle... SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.
Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće, gde su konji i ostali, pa će kroz kapidžike da se izgube zajedno sa lelujavom svetlošću više fenjera).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
toliko i naše zemaljce, da se svi za stvari ovoga sveta staraju, kupe milostinju, broje novce, pazare i kupuju, na dobri konji ili se voze ili jašu, | počeo sam razmišljavati svrh reči bábe Nikole da se sad niko ne kaluđeri da se posveti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tu se prilično dugo zabaviše, jer su konji bili velika ljubav Bakonjina. Iz konjušnice svrnuše u naslon, koji je toga maha bio prazan, ali mu Grgo kaza da je to
— viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otkako se vratio iz Pariza, treća je godina, nije dolazio kući. — Konji su upregnuti — kaže Nikola, protnuvši glavu kroz odškrinuta vrata. — Sanke su spremne!
Mijat uspravno stoji u sankama i celu svoju težinu i snagu drži dizginama, konji savijaju vratove i frkću, Aćim pripaljuje cigaru, nemoćan pred nekom slutnjom.
Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata.
— Sada ni kurjaci ne izlaze iz jazbine. — Neka prošeta konje do Morave. Konji i sanke izjuriše na put i nestadoše u Dimu vejavice. Aćim skloni glavu sa prozora.
Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid. Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat.
uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj. Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji...
Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj. Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji... Pa to su sve i onaj dorat, i zelenko na kome je jurio po livadama, konji... Umeo je vešto da vlada dizginama.
Pa to su sve i onaj dorat, i zelenko na kome je jurio po livadama, konji... Umeo je vešto da vlada dizginama. Neće o tome da misli. O takvim sentimentalnim besmislicama...
— Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči. Jeza gusne krv. Neizdržljivo je. Raskopčava gornje, poslednje dugme kaputa.
Grive grebu oči. Jeza gusne krv. Neizdržljivo je. Raskopčava gornje, poslednje dugme kaputa. — Znojavi su mi konji, gospodine. — Ništa im neće biti za... Malo da se smrači. — Kad ću ja da se vratim? I meni je Badnje veče.
— Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu. U poslu?... Za šta Mi služe nove sanke i konji — ale? A Mijat dna jutra uprezao konje. — Pravo zboriš, Vukašine. Obojici bi neprijatno kad Simka unese lampu.
Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje. Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom. u očima mu ostade red visokih, golih jasenova. Ponižavajuće, i surovo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali iz te se kože više nije moglo. Dok se u intovu Avrama Petronijevića vozio na Vračar, Vučiću, konji su kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde je danas zgrada Narodne skupštine,
Izgledalo je da zaista i hoće: dan je pocrneo, nebo tutnjalo, drveta hučala. Konji su jurili. Ali pred konakom, u Crnuću, sve je bilo još osunčano i tiho. Ljubica je prva sjahala i, bez reči, utrčala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pod nadstrešnicom od dasaka rzali su konji i grickali seno, a ja sam pipao po mraku da razaznam gde sam i spoticao se o razne predmete po dvorištu.
Ja pokušah da odbijem: — Oprostite, vi sami vidite da sam ja čovek vrlo pun, a konji sasvim slabi. — Ne brinite ništa, — navali on — neću vam ja biti na smetnji, Bože me sačuvaj.
Pešaci su nas uveliko pristizali i čak ostavljali za sobom. Ponekad se činilo da će konji stati i tu ostati da lipšu. Ja sam se već stao nervirati i ko zna šta bi bilo da gospodin moj saputnik ne otpoče vrlo
Naglo i grubo povučen s leđa kočijaš se trže, a malaksali konji najedanput stadoše kao ukopani. — Gospodine, — uzviknuh zaprepašćen — šta vi to činite?
jedan točak naiđe na neki veliki kamen pa se kola nakretoše, a kako smo bili nad nekom visokom jarugom to se ona i konji s kočijašem i s nama zajedno survaše u onu rupčagu punu trnja. Šta mogu da vam kažem?
Jedne za drugim, i kao pera lake, pronosili su zaleteli konji raznobojne saone prepune trgovačkih pomoćnika što su, mašući besmisleno rukama, burno klicali prolaznicima.
Unaokolo svud mrak, dubok, tajanstven mrak. Konji se izmešali sa ljudima, topovi s pešacima, redovi s oficirima. Sve se odmara, jer je svemu odmor potreban, ne toliko
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica se tek obuo i umio, pa počeo da oblači jelek. Konji frknuše pred kućom, a Đurica, kako beše počeo da navlači odeću, tako i ostade sa podignutom rukom, ukočen, bled, nem...
To se voze Đurica i žandarmi na kolima, ali se ne vide ni kola ni konji, samo se vide oni, kao da plivaju dupke, nose se... kao da ih nosi na svojim plećima cela ona masa.. Stigoše...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Odmah spreme tri bijela konja, na njih metnu opremu najljepšu, najbolju, ali, kad ih posjedoše, ne dadu se konji iz obora.
Tako i učine. Opreme tri crna konja ma̓m, i zbilja, konji ti odmah krenu, i braća se upute u daleki svijet. Tako išli, išli ravnicom i brdom, preko polja i livada, preko voda i
pa ga metnite pod saksiju nek se ispeče, kad ga nijesu htjeli ubiti gitovi ni tukci, niti pogaziti moji hatovi ni konji. Sluge časom nalože vatru, pa uzmu saksiju te ga zapreću. A pjevo pušta mijeh vode, te svu vatru pogasi, pa se izvuče.
Šta je? — Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Hajde, more, i ti za konjma. — Ne smijem, gospodaru, bog i božja vjera, ja tuda za život
— Be hajde, more, ne luduj, kako ne smiješ prijeći preko ćuprije kuda ide svijet i konji natovareni prelaze! Aja, Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne marim inače za život i brige Naroda i ljudi, za principe razne, Bacane oduvek u jedne taljige, Što ih konji vuku i sve glave prazne.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sijali su se kao stara mahagonija. ”Kako vam se sviđaju profesore?” - upitao me je doktor kada je primetio da su me konji zadivili. “Čista lepota i večna radost,” - odgovorio sam ono što sam mislio.
Mislio je na tada odomaćen običaj potkresivanja konjskih repova. I moji čuveni konji, i moj jahaći konj Kliper, imali su podkresane repove.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Jošt mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni. SARA: Da vam ne šmajhlujem, vi vrlo lep gust imate. FEMA: Mora se doneti iz Beča karte za punišake i
Krakov, Stanislav - KRILA
Drhti se od zime i bola. A put je neravan i mazge ćudljive. Samo vođa mazge mirno korača i puši. Potom se sreću konji i mazge koji nose nejasne tovare na sebi. Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta.
Napolju je urlikao vetar, probijao između oblica kolibe, i povijao plamen. U štalama od granja rzali su ozebli konji, i mazge se ritale pomamljeno. Kurjaci su urlikali daleko u planini, i tražili leševe pod snegom.
Voda je hučala i penušala. To je bila vesela zimska pesma. Kraj stena za kolje su bili privezani mali čupavi konji, i njine velike mršave glave umorno su visile. Kuvari su lupali manjerkama, i kazanima. Dim se lagano dizao sa ognjišta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje. Konji predstavljaju ogromno bogatstvo jer ih je teško održati blizu Ekvatora.
Sladunjavo i ironično nasmešen, žmirkajući, gleda me kako slikam sa njegove terase. Oko njega vrzmaju se žene, deca i konji. Silazim odmah da ga pozdravim.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...“ Ili drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola, tobdžijske kare, senom natovareni konji, čopori volova, ovaca, koza.
Baš nas jadne komordžije posatiraše jureći. Gle kakvi su mi se konji načinili, a bili su kao lopta ugojeni. Noćas idem iz Jovanovca. Na putu nigde slamke sena.
Za deset minuta krene se ceo štab. Bilo je još mračno. Pređemo mostom Moravu; konji su se plašili od fenjera na mostovima i straža je morala prevoditi jednog po jednog konja pod nama.
Dvojica od naših padnu s konja i konji im uteku; mi se sakrijemo u jedan jendek pokraj druma i jedva dovičemo dobrovoljcima da ne pucaju.
To je tu blizu, na 200 koraka pred šancem, ali od puščanog i topovskog dima, od prašine što su je digli konji, od brzoga trka ne mogaše se raspoznati kakva je to konjica.
Đeneral je već bio ustao od »počivanja« kad stiže ova vest, te odmah naredi da se spreme konji i ceo se štab krete u — Aleksinac. Vojska osta da prenoći u šumi po položajima, gde je danju bila razmeštana.
Ja zaostao malo ostrag da se sklonim od grdne prašine, što su je dizali obesni konji pod obesnim štablijama i da se sit nasmejem njihovom utrkivanju i padanju s konja.
« Pogledam ljude, pogledam konje, i oni konji pod nama u tome trenutku izgledali su mi mnogo pametniji, pitomiji, civilizovaniji i humaniji od nas ljudi...
Zaiđosmo u sitnu, gustu čestu, taman svrh čoveka na konju. Konji se jedva provlače kroz šibljak, a granje nas svaki čas šiba po licu.
— Šta, jeste li ranjeni? — Nisam. — Hvala bogu. Ali gde su naši konji?. — Vaši gde cy ne znam, a ja sam moga dao jednom komordžiji pred stupanje u borbu. — Pa gde je vaš konj?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dva Rusa ordonansa rasteruju narod, koji je navalio na drum. — Jaši! — viknu „Fikus“. Konji se uskomešali. Pojahali su Sergije, Fjodor, Pera, Sima i jedan Rus, ordonans. Sergije traži korbač.
Svaki bi hteo da je malo više napred i tako su prešli označenu liniju. „Fikus“ ih vraća. Na uskom prostoru konji se teško kreću, i onda sudaraju i propinju.
Najzad, pred stanicom, gde se ulica završava, zaustavili su se zadihani jahači i konji... A kada se sutradan razdanilo i svi oficiri izišli, prepričavajući jučerašnji događaj, u paviljonu su još spavali
— Ne vidi se sad od magle, ali tu se negde nalaze pobijeni konji. Dok mi to Gruja priča, ja sam i nehotice pogledao levo i desno, gde bih se u slučaju potrebe mogao da sklonim.
— Je li to baterija? — Jest. — Koja? — Peta. — Gde je komandir? — Na čelu. Vojnici su polegali pokraj puta. Konji opustili vratove. U našem hodu nailazimo naizmenično na top, onda karu, dok ne stigosmo na čelo baterije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gnječi mu petom šiju. To ne zna vojska. Oslabi hrabri duh. Knez silnim slovom začas ga podigne. Već vrište konji; smrtonosni Sevaju mačevi; ginu vrazi. Al' izneveri pakleni porod, Vuk.
Gdi vrbnjaci pre su rasli, Pak tegleći konji pasli, Gazio sam potok plitak, Tud je Dunav izlio se, Vrbnjak barom stvorio se, Ribam dajušč sad užitak.
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ćeju nam se i sokolovi U mučnom lovu modrih visina Zavišću gadnom srca divijeg Ošinut krila oštrim peretom, Il’ konji brzi ikad pod nama, Tražeć prvenstva svojoj brzini, U brzom trku svoga besnila Kopitama se tvrdim pobiti?...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
poglavlje o Postanju gdjekojih stvari poklapa se s grupom etioloških predanja, dok poglavlje pod naslovom junaci i konji njihovi obuhvata istorijska i kulturno-istorijska predanja.
Jakšić, Đura - PESME
Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 64: za taj cilj uzima se b. koji je uzabran na Svetog Makiveja i osušen pod strejom). B. se nakađuju i sipljivi konji (іb., 333). Najzad, b. rado upotrebljuju porodilje. Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b.
drugom udara drškom od noža ili od britve po njemu, i tom prilikom govori kao da pjeva: ,Kisni, goro, potkisni, Svi ti konji korisni, Majka ti je jalova, Okotila blavora I pletena đavola, Đavo babu valja...
koji se zovu: njiva, lojze, kuća, svinje, volovi, ovce (i ovčarnik), krave (i kravarica, krava i tele, krave u jarmu), konji i kobile, krtica, kuče, guska, golub, košnica, bačva, srp, kosir, kosa, mesec, sunce itd.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali jahači ne obaziru se na pješake, već na dogledu crkve razigraše konje, takmičeći se ko će prije stići. Dobri konji, ali bolja od svih bedevija mladoga kaluđera, oca Lavrentija: odvoji se od ostalih i zagrabi...
i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se vese
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dadara Konji nam tonu u žitku kaljugu do kolena. Kad smo već do sada čekali, mogli smo pričekati još koji dan da se raskvašena zemlja
sečiva, duge uglačane štitove na kojima je naslikan njegov grb (soko na plavom polju), sve je to on danas izdelio. Konji su dobri, uhranjeni, istimareni, sedla nova, samari za tovarne konje novi. Sve novo, dosad neupotrebljavano.
I odela, i košulje i raće. Goli điskaju po vodi, skaču jedan drugom na leđa, prskaju se, ludiraju. Konji brste lišće kupine i otkidaju vrškove mladih travki.
Ali ipak, dug, vijugav prašnjavi drum. Pokunjeni konji, krmeljivi, snuždeni. Jahači bezvoljni, tromi, izjedeni smrdljivim znojem, utrnulih butina, bolnih vratova.
Išli su kroz šume. Ima drva u izobilju. Nisu išli kroz krš. Pocrkali im konji od gladi! Pa zar ne prenose zob?! I tako, tek što bi se neko zakeralo pojavilo sa crnom slutnjom, odmah bi ga sa svih
Tako, idu orni divovski Dadara i njegov konj, prte moćnim nožurdama široku prtinu, a za njima odlučni konji i odlučni ljudi grabe put Vratimlja i Kule s vrećama punim svakovrsne krepke hrane.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naša kola lete, tako mi se čini. Konji usporavaju svoj kas, ili je i to samo prividni efekat promene prizora. Ušli smo u nepregledna zgarišta, predgrađa koja
Stanković, Borisav - TAŠANA
Begovi ga opkolili i na konjima odjurili s njim. Ne mogosmo da ih stignemo. Ovi naši brdski konji sitni, a njihovi hatovi, pa ni puškom da ih dognamo. Odvedoše Saroša u Kumanovo. HADžI RISTA Bre, bre!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Promiču ti kajiši, konji te ne vermaju.” Leti, na sedištu kraj nje, večiti štaubmantl, koji nikada ne oblači, samo sedi na njemu.
— E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.
— E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.
„Treba joj, gospođi udovici, natrti nos. Ostala za Tošom velika bogatašica, a pobogu, kao oni njeni konji, grau pa grau.
Konj da sam, a ne jahač, pa bih bio srećan. Kakve galije po moru! Ravnica beskrajna, i dobri konji, pa lepše lepote i većeg uživanja nema. Ja na Labudu. Josin Duško na Cvetanu, a Luka na kobilici Milici.
Ja sam mislio da je to samo kod nas u medicini tako: poplašili se konji, slučajno; dva čoveka s napuklim lubanjama, striktno stvarna posledica... ali biće da je uopšte tako...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Napolju su već konji pripravni bili, i naša mlada nevesta obodri Romana da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše
Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drugi su vukli ranjenike. Neki konji su jurili bez jahača. Topovi u besomučnom naletu ruše ograde, obaraju drveta, probijaju se kroz vrzine, preko jendeka..
U prolazu vidimo pobijenu zapregu, mrtve vozare. Tek iza sela zastadosmo da se prikupimo. Konji su brektali. No, hvala bogu, živi smo i živećemo još celu ovu noć. Padala je jesenja kiša.
Nekakva grana mi naiđe na lice. Stisnuh zube, pa je dohvatih i rukama dopratih do njenog pravog položaja... Eno su i konji privezani za ogradu... A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci.
Uostalom, šta možemo sad!... Prvi, teraj! Kad naiđoše na most, konji usitniše nogama. Oble talpe na mostu zakloparaše.
Komandir naredi da se iskopa rampa i poslužioci rukama da iznesu top. — Požurite! — viče neko odozdo. — Konji sve više tonu u glib. Vojnici su rili zemlju i naskoro beše gotov strm nagib. Komandir skida svece s neba.
Borba je uzimala sve većeg maha. Teške granate su zasipale šumu, te je naređeno da se ljudi i konji sklone od pogleda s aeroplana.
kola zaškripaše, bičevi fijuknuše... Ali konji iz jednih kola ni da krenu. — Ispreži, brže ispreži! — naređuje Luka. — Preturaj kola u reku!
Ali kolona ide bez zastoja. Ako stoka posustane, onda se zbacuje teret, preturaju kola, ili se konji zamenjuju. Vide najzad i komordžije da je opasnost svima za vratom, te sada žure i oni...
U valima Rasine ležala su polomljena kola, sanduci municije, pobijeni konji. Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom.
Podnarednik konjušar bio je Svetozar... Onaj beli. Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu. „Svi su ovde“ — odgovori mi on odrešito. Ama vidi, vidi ipak, da nije nečije ležište prazno.
„Znam sigurno, gospodine kapetane“ veli mi on. Malo posle vrati se. „Svi su naši konji ovde.“ — Ama baš svi? „Svi, gospodine kapetane!“ — Dobro — velim ja, i nešto mi laknu. Odem u divizion...
Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene. Ljudi i konji se uznemirili od treska gromova. A kad sevne, gotovo obnevidimo, neki vozari zastaju, te na njih najašu oni pozadnji.
Petrović, Rastko - PESME
SVE U GALOP U galop, u galop, u galop, Moji perunski konji, Hop! U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo.
U galop, u galop, u galop! Moji perunski konji. Hop! U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. I kao veliki meteor sa Zvezde Najmanji, najneznatniji
I dođoh, i legoh, i umreh. A vi u galop, u galop, u galop, Perunski moji konji! Hop! U galop, u galop, Pronesite mi leš kao simbol U galop. U galop, dosado!
smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha! Ne, ja sam Jovanović Ranko, I sela
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe! I gde vidimo, tamo ćemo, (ljubomorno) samo ja i ti! Niko više! KOŠTANA Stojane!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Treći kažu da je u takome boju toliko ludi izginulo da su po krvi poplivali konji i ljudi, pa Marko onda pružio ruku k nebu i rekao: „Bože, što ću ja sad?
Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena.
Smrzlo mi se srce u njedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom.
opisi u Ženidbi od Zadra Todora u kojima je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni
redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je čovek svemu oko sebe pripisivao svoje osobine
“ Pa poviknu svoje vjerne sluge, uvatiše kuju Vidosavu, svezaše je konjma za repove, odbiše ih ispod Pirlitora, te je konji živu rastrgoše.
Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove, i dade mu šest tovara blaga: „Eto, kralje, konji i intovi, i eto ti šest tovara blaga, ja ne nađoh dva slična imena, ja ne nađoh Stoje i Stojana“.
vina; ne pije ga čim se pije vino, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola konju daje; konj mu nije kakvino su konji, veće šaren kako i goveče; junak nije kakvi su junaci: na plećima ćurak od kurjaka, na glavi mu kapa od
pošli da se ljebom rane; a i što je vojske u Turaka, vojska im se jeste poboljela od bolesti teške srdobolje, a dobri se konji poboljeli od bolesti konjske sakagije“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VAZDUŠNA Nekim vremenom Jerusalimci pod nebom gore, na vetru ugledaše neku čudnu bojnu, sve u zlatnu odelu vojsku na konji, u gvozdeni oklopi, u panciri, kolčaci željezni na ruku, sa štitovi i strelami, s bojnim kopjami i s goli mačevi u ruku
Pak tako su tam-ovam trčali na konji po vetru onako oružato, dor su se spoticali i poturali busajući jedan na drugoga.
A Mojsej sa svoji pešaci sa suha gledaše to kako oni na kočija i na konji oružato hite za njima. A kad biše nasred mora, tadar pak Mojsej isto mahnu štapom te prekrsti more i sklopi se ujedno
i kojino su urednici nad vojskom; đeneralska, obršterska, kapetanska i ostalih poglavara, i konje sve i one koji na konji jašu, i sluge njihove, sve skupa, što god se onde nađe, veliko i malo, sve da izedete i ni mrvu ot njih da ne ostavite!
i kolima lepo i pravo puti, ako li za mnogo se ne može istrezniti, to kola pomalo valja da se satru kad o sebi zobni konji mah preuzmu.
Toliko im je sveta Bogorodica strah bila zadala u srdce, te oni, budavši na konji oružati, bežali su ispred dece. Toliko ih Carograđani u polju pak istukoše i isekoše tušta, što ni broja mrtvih nije se
Skoči taki na kola, uze držati ćivotić, pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu. Stiže u svoju mu onamo zemlju, dođe u Ilirik.
Odoše oni s oproštenjem se od oca i matere im s nekoliko katana jošte pratilaca im na dobri konji. A kad stigoše tamo doći, neka je, lepo ih dočeka car i prihvati ih s poštenjem rado i veselo.
počeše s hrtnici Turci izlaziti u polje na igru sa strelami, igrati se džilita i streljati ptice i utrkavati se na konji na ogled se tko je brži. I učiniše to.
Sužan sužna tešeći razgovaraše ne skrbiti u hapsu. Dole s pogledom, gore s pameću! Mrtvi se konji ne potkivaju. Krušac svojim podanikom vrhu na glavi. Tko što čini, to svuda i pati.
Kamo sokaci i zurnice, konji i druga stoka, psi i hrti sa zecovi? Kamo li žalostiva lepa deca i čoveči hubavi lepi stasi?