Jakšić, Đura - PROZA
Dođe podne, sunce pripeče, a mi čujemo riku žednih krava i junadi. Tetka zabrinuto gleda u poslednju vrećicu brašna... „Grlice“, veli, „još koji dan, pa nećemo imati hleba!...
Obradović, Dositej - BASNE
ujeden od psa 94 79 Pticolovac i kos 95 80 Divji vepar i lisica 96 81 Satir i čovek 98 82 Kurjačica i kurjačići 99 83 Krava jalovica i volovi orači 100 84 Zecovi i žabe 101 85 Kasapin i pas 103 86 Star pas i lovac 104 87 Čovek i dva
— Naše basne kurjačica, ona ne zna lagati, nego kaže uprav kakva je bila i čemu se ima nadati. 83 Krava jalovica i volovi orači Kravu jalovicu hranio seljanin, kad odeblja da je zakolje.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na njenu dojku i uvo Moj vranče, pokazo bih ti kako se spava NA SEČOREČKOM GROBLjU Kog žutica,
A meni se spava! U sela nam ujahuju vojnici, pale sena, hvataju guske i patke, na drumove izgone stada ovaca i krava! A meni se spava!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
zajmiti (stoku) — poterati (stoku) zakocaćiti — zavrnuti, zabaciti, zaturiti (šiju) zalučiti — odvojiti telad od krava zaprevežena — mlada s prevezom preko glave zimkulja — krava koja se muze zimi zor — sila zurka — rupa kroz koju se
zabaciti, zaturiti (šiju) zalučiti — odvojiti telad od krava zaprevežena — mlada s prevezom preko glave zimkulja — krava koja se muze zimi zor — sila zurka — rupa kroz koju se viri; trunka, mrvica iđiš — junak, delija izvećati —
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta. Bilo je batina, pa, bogme, i razbijenih glava. I od toga doba manje ih diraju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tri velike sobe, sve pune, svud kožna kanabeta i stolice; kujna puna bakra; bašta velika; velika štala puna konja i krava; avlija puna sena i slame. Vidi se da nema ni u čem oskudice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rik goveda, muk krava, zavijanje pasa čuli su se u mraku, a zatim i dernjava ljudi u Podolju, koji su se bili slegli u Kijev, pred sajam koji se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iz nje je dopirao mukli rik volova i krava, topot konja i kamila, glas jaraca i ovnova, blejanje ovaca i jaganjaca. Iza plotova te kuće, gde su kroz duboko blato
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
spominju ljudi, obično veliki junaci, koje je zadojila ovca, a dobro je poznata priča o Kravariću Marku koga je zadojila krava. POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.
220) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA BOŽIĆ — Da Bog da, da u ovi dom bidne ovoliko muškije’ glava, ovoliko volova i krava, ovoliko ovčije’ brava, ovoliko jagnjadi i jaradi, teladi! (kada položnik džara) (Dučić, S., 1931, s.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
voli kad je obraste trava, kad u polju čuje govor čoveka, ona ne voli da ostane sama, ona voli da je budi mukanje krava, da je uspavljuje jaganjaca bleka.
ZA SEDAM GLADNIH GODINA Za sedam poslednjih godina zime, za sedam gladnih krava bez mleka koje popasu i pobrste sedam najlepših prvih proleća, pogase sve što bukti i tinja, poharaju sedam majskih
java bez ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava bez mleka, za sedam godina bez sunca i žara, za ohlađenih sedam vulkana, za sedam prašuma suhoga granja, za pogašenih
Za slugu Jerneja koji na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
koji neprestano lebdi iznad tuđih glava — on, koga smo vukli sa sobom dok je bio još musavo dete, na čuvanje svinja i krava, leti, tamo u Bačkoj, na samoj mađarskoj granici, gde je njegov ded dobio zemlju kao solunac — potpuno golu pustaru da
Mladi barmen tada nije bio ni za šta. Nije umeo čak ni da krade bostan, a kada bi neka krava prebegla u Mađarsku, ko zna iz kakvih političkih motiva, morali smo mi da je vraćamo za njega.
»Bi rečeno da se smije povesti samo po jedna krava, ali ko povede dvije, nijesu mu je vrćali!« Tri dana su putovali do Dervente. Mitar je ležao na slami i gledao svet.
Sremac, Stevan - PROZA
No, neka; ajde, pogodiće koji drugi. Dakle, ko zna šta je to? — Ja, gospodine — ustade drugi. — To je krava. — Da, krava, reče Maksim, i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi jadnici, koji smo
No, neka; ajde, pogodiće koji drugi. Dakle, ko zna šta je to? — Ja, gospodine — ustade drugi. — To je krava. — Da, krava, reče Maksim, i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi jadnici, koji smo imali stare
Opisa je od repa ravnim načinom do ušiju i rogova. I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep
Da jede travu, da ima vime i daje mleko, i da od nje dobijamo telad, sir, i kožu za opanke. Da se, dalje, ženka zove krava, mužjak bik, a da je vo otprilike srednjeg roda; i da od ovog poslednjeg dobivamo sve sem mleka i teladi.
Radičević, Branko - PESME
Fato, jao jadno zlato, Da luda si jošte, kukavico, Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i žeženog zlata.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Baš će sveti Petar slušati svakakvo goveče i njegovo baleganje — pljes, pljes! — ko krava. Do proljeća je djed naučio svog najmenika Očenaš i Bogorodice djevo.
put je osmotrio sve živo što se micalo u blizini usamljene kuće i kiselo zaključio: — Slaba vajda: ovce posakrivali, a krava ...zaropet kravu klati! O ljudi, ljudi, šta će se i kako će se?
Intendant, najzad, i sam izbaci posljednji adut: — Žao mi bilo, druže politički. Nisi ti seljak, ne znaš ti šta je krava.
pogleda intendanta, a onda Vasilija,i uvjerljivo, naglašavajući, reče: — Znao ja, ne znao, ali ovo tu — to nije krava!
To ti je isto kao da tamo u svom selu zaboraviš uveče napojiti kravu. Samo krava bi bar u neko doba rikala da te podsjeti na tvoj propust.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Ti sve prebacuješ na politički teren! Olista bukva — politika! Procveta bagrem — politika! Razboli se krava, crkne — opet politika! Valjda ima još nešto, osim politike? MUSA: Pričekaj, pa ćeš videti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A baka će njemu: — Sad ti drugo ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti.
— reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, je veseo.
Kad oko ručano doba, al' ima šta i vidjeti: mali podavro pod kravu pa sê, a krava stoji kao ukopana. Opa sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu
ali samo ovlaš, tako da se može odriješiti čim samo malo trgne glavom, pa onda izmani sjekirom da je udariš u glavu; krava će trgnuti glavom, pa će se odriješiti i pobjeći, a ti ugodi za njom, ali više se ne vraćaj svojoj kući; nego kad se
te je veže za jednu voćku, onako ovlaš, kako ga je baka naputila, i izmahne sjekirom kao da će udariti kravu u glavu; krava trgne glavom, otrgne se, te nagne bježati, a dečko ugodi pa za njom.
Kad ga krava vidje takoga, najedanput će progovoriti, ma baš kao i kršteno čeljade: — Moj sinko, — veli ona njemu — ti si dosta sad
— Ti mene moraš ubiti — veli opet krava — i neka ti je prosta moja krv! Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne
Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čime hoće da je ubije. — Najlakša će mi smrt biti — veli krava — ako me ubiješ svojom šakom. On sad diže ruku, pa kravu šakom u čelo, i ona na mjestu ostade mrtva.
Onda on njima ispriča sve o sebi, i reče im da se zove Kravarić Marko (zato što ga je krava othranila), pa zapita i njih ko su oni, otkuda su i kako se zovu.
Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je.
Onda krava, tješeći je, rekne joj da se za to ne brine ni malo: — Ja ću — veli — kuđelju uzimati u usta i žvatati pa će se na moje
Tako i učine: krava stane kuđelju u usta uzimati i žvatati a đevojka na uho njezino žicu izvlačiti i motati, i odmah budu gotove.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: To je dobro za vas, a za mene i to ne valja. DOKTOR: Dobrodjetelna namera. ŠALjIVAC: Dobrodjetelna krava. DOKTOR: Nije slobodno izvrtati, krava ne može biti dobrodjetelna. ŠALjIVAC: A šta je bolja namera od krave?
DOKTOR: Dobrodjetelna namera. ŠALjIVAC: Dobrodjetelna krava. DOKTOR: Nije slobodno izvrtati, krava ne može biti dobrodjetelna. ŠALjIVAC: A šta je bolja namera od krave? Bar ova daje mleka. DOKTOR: Na ugolu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Fijuk metka: muk - Gnjilane. S rogovima u pletivu ore đavo Krvnu njivu. Cepte stabla, gore vlati. Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti. Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču.
BAJINA BAŠTA: BOLNICA U vrućici putujem: u snu zveče orasi, dvokolice truckaju. - Mjesečina, makadam. Vo i krava vuku me. - Spuštaju se pojasi s tavanice, s pendžera. Bacam cjepke, napadam vukodlaka, vučicu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
— Tome su krčmar i krava krivi! — Prebiše zato, od gneva zlog, krčmaru leđa, a kravi rog. Tražeći gnezdo, vesela čavka na glavu sleti
“ Vodeni konj se povazdan gnjura, nikad ga nećeš videti tužna. Ko ga ne pozna odmah bi rekȏ „Ova je krava veoma ružna!“ On ujki kaže vesela lica: „Ja sam ti konjska podmornica!
KRAVIN OGLAS Javite vuku: živa sam, zdrava, dobro se čuvam! Erina krava. KOBILIN OGLAS Požuri, Vuče, dugo te tražim, pola sam šume obila, da ti kopitom poškakljam zube.
Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!
“ Žirafa važno šeta, nebeski poduporanj, ne može stana naći, traži crkveni toranj. Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!
Zašto me mori u jesen tuga? KRAVA: Šalju nam jesen dobri bogovi, kud oko baciš — sena stogovi. Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi
Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi krava, pod ovim suncem najlepša sprava? MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri su me
Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku. Krava, ko krava, sušta je proza, slova joj liče na stado koza, od njenih reči hvata me groza.
Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku. Krava, ko krava, sušta je proza, slova joj liče na stado koza, od njenih reči hvata me groza.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku,
Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Devet pogač’, deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tužnima: da tuga od svega oslobođava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika.
MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju. Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
„Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv. Uvek je đavo kriv.
Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu.
Čak i krava, onako teška, glomazna, ma koliko da se opirala, poče da poskakuje i odskakuje, da đipa, da se rita, da se okreće uokru
Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh,
gušteri šmugnuše u rupe, žabe poskakaše u vodu bojeći se da se ne ponovi s njima to čudo što ih je maločas snašlo, a krava rikaše tako žalostivo i glasno da se čulo čak u selo. Seljak pozna glas svoje krave pa brže-bolje dotrča da vidi šta je.
Seljak pozna glas svoje krave pa brže-bolje dotrča da vidi šta je. Kad vide da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i ode u selo da nađe ljude da izvuku kravu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pričao mi je kako je izučavao šumarstvo, a sada rado čita članke o stočarstvu; i kako misli da nabavi nekoliko krava i da gaji telad, jer tu može da su dobri prihodi. — Na kom jeziku najviše čitate? — upitam. — Pa, na našem jeziku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava. Htelo bi mu se malo ašikovati, al' on se nešto premišlja; vidi tamo dosta suparnika, pa mu se neće da ide među njih.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A ja mislim na užasne bolove Vola, kad oštar nož vrat mu probode... Naravoučenije Čovek kom su vo i krava puko sredstvo Kao zver je zabrazdio u mesojedstvo!
A sad zbogom, ćao, i uzdravlje! Kad se malo zamisliš — zaista Krava jeste čist idealista: Ona daje, i leti i zimi, Više neg što tele zna da primi, Od suviška ljubavi te lude Bude
Često biva — od ljubavi čiste I neznani da se okoriste; Pošto toliko voli tele, krava Belom kafom planetu čašćava! NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu,
Sa one strane reke Morave Njišu se livade šumorave, I čovek zažali što nije krava Da legne na travu i da spava. „Eh, da me iz položaja glupog izvade, Odmah bih jurnuo na livade!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Svaka zemlja ima gospodara, Jadna raja trista zulumćara. Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka.
— Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se! 16 Pitao aga čipčiju: — Koliko krava nosi mjeseci tele? — Onoliko, moj zlatni aga, koliko je tebe nosila tvoja majka rametli-Hanuma. 5.
— Što bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset volova. 10. O RAZNOM 1 Pitali mudraca: — Koji je najtvrđi grad? — Prazan i gladan čovjek?
2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje, gdje dijete ne plače, gdje maša ne kuca, gdje se
kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca. Krava meni reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusila sena.
Ja odoh plastu, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja odoh mački, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca Pipca iz bobca. 8.
Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto. Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija!
Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto. Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E! vala, more!
“ — „E! vala, more! marvi nema suda.“ — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more!
51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave. 54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55.
Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je.
Onda krava tješeći je rekne joj da se za to ne brine ni malo: „Ja ću” veli „kuđelju uzimati u usta i žvatati pa će se na moje uho
” Tako i učine: krava stane kuđelju u usta uzimati i žvatati a đevojka na uho njezino žicu izvlačiti i motati, i odmah budu gotove.
Kad se ova poslana đevojka privuče te vidi kako krava kuđelju uzima i žvaće a pastorka na njezino uho pređu mota, ona se vrati kući i kaže sve materi svojoj.
Po tom maćeha navali na svoga muža da se krava ona zakolje; muž je iznaprije ženu od toga odvraćao, ali najposlije kad se žena nije šćela okaniti, pristane i on na
i on na to, i kaže joj da će je u taj i u taj dan zaklati Kad pastorka za to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da
to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Iz konjušnice svrnuše u naslon, koji je toga maha bio prazan, ali mu Grgo kaza da je to mjesto za šest krava muzara. Odatle obiđoše mlin, gdje se Bakonja upozna sa mlinarem i kovačem, koji uvijek drugovahu.
Govedar, čim bi pred vratima, obrnu se k njima i raširi ruke. Dopadoše svi. Vrata razvrnuta. Uljegoše svi zajedno. Krava nema. — Ajme meni, nema ih! — reče govedar. Dundak poče: „Daj mi kavu s mlikom!...“ — Nema mlika, šjor!...
sedlanika, računaj po dvista talira s opravom; pak dva tovarna, metni po pedeset, to je devet stotina talira; pa šest krava, metnimo ne više no po dvadeset, to je sto i šezdeset.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Seo je na njih, ne zna zašto, ništa nije pitao, ona je već sedela i disala isto onako glasno kao krava. Pa mu je otkopčala čakšire i gurala ruku među njegove butine, ukočene od straha. Da je imao snage, on bi pobegao.
Ne zna koliko, ni kad je ona odnela vedricu s mlekom. Po ruci ga je liznula krava, lupila ga širokom mesnatom lopatom, i suknja nije zaudarala na bačiju.
Zvao je i Vukašin. Posle majka. Ako dođu, umreće, a nije smeo da ustane, nije, jer je verovao da ga noge neće držati. Krava je sa njega jela seno. Tek kad je seno počelo da miriše, uspeo je da ustane. Pao je, pa se opet brzo podigao.
Ništa. Samo se od ušne školjke sipkaju zrnca suvog kreča. Kroz zid u njegov mozak probija se muklo stenjanje. Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk, a granje ga udara po licu.
Oni, jadni, ne znaju ni šta je to seno, ni šta je krava, ni ovca i prase, i nisu krivi što se igraju pod tim jalovim gospodskim drvećem s rujnim lišćem, i lišćem repe.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gledao sam stare seljake na samrtnom odru. S njima je umirala njihova njiva, njihov vinograd, njihova krava Bijelka. Za njima je ostajao neobran njihov kukuruz, nezavršena njihova parnica o međama, nepokrivena njihova pojata —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ŽABA KORNjAČA 218 PAS HTIO GRADITI KUĆU, PA NE HTIO 219 ZVALI MAGARCA NA SVADBU 220 SASTANAK MAČAKA I MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA 226 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 228 KRALj I ČOBANIN 231 KO
Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je.
Onda krava, tješeći je, rekne joj da se za to ne brine nimalo: — Ja ću — veli — kuđelju uzimati u usta i žvatati, pa će se na moje
Tako i učine; krava stane kuđelju u usta uzimati i žvatati, a đevojka na uho njezino žicu izvlačiti i motati, i odmah budu gotove.
Kad se ova poslana đevojka privuče te vidi kako krava kuđelju uzima i žvaće a pastorka na njezino uho pređu mota, ona se vrati kući i kaže sve materi svojoj.
Potom maćeha navali na svoga muža da se krava ona zakolje. Muž je iznajprije ženu od toga odvraćao, ali najposlije, kad se žena nije šćela okaniti, pristane i on na
Kad pastorka za to dozna, ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da
to dozna, ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod
nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa đe joj je krava kazala.
“ Utom joj padne na um što joj je krava rekla: ako kad bude u nevolji, da ide na njezin grob i da će naći pomoć, pa otrči odmah onamo; ali kad tamo, šta da vidi!
A baka će njemu: — Sad ti druge ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti.
— reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, bio je veseo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kad sam saznao da bi mi jedan od poslova bila muža krava, odbio sam. Prema srpskim običajima muža krava je samo ženski posao.
Kad sam saznao da bi mi jedan od poslova bila muža krava, odbio sam. Prema srpskim običajima muža krava je samo ženski posao.
porodici kako sam prvi posao koji su mi ponudili u Kasl Gardenu odbacio zato što nisam hteo da se prihvatim muženja krava što je, prema srpskim običajima, bio čisto ženski posao.
su srpska i američka shvatanja sasvim različita u ovom posebnom slučaju, jer iako je na ovoj farmi muženo preko stotinu krava dnevno, nikad nisam video ženu u bilo kojoj štali, niti u mlekari.
Dodao sam i to kako mi se takav američki običaj više sviđa jer ako bi ”vila” bila prinuđena da radi oko krava i u mlekari, ne bi imala vremena da me uči engleski.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko se zimus zavetovao svecu, kad mu se krava beše razbolela od neke kužne bolesti. Krava preboli, pa sad je red odužiti se zavetu.
Marko se zimus zavetovao svecu, kad mu se krava beše razbolela od neke kužne bolesti. Krava preboli, pa sad je red odužiti se zavetu.
Milivoj je pratio kravu pogledom: zagazila je u vodu i veselo pije; upali bokovi naočigled pune se. Zatim krava iziđe iz vode, očeša leđa o staru vrbu, riknu i zamače u vrbak.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po kome do nesem cilinder, a on ga pogleda kô krava mrtvo tele i veli: „Dockan, nosi natrag”! ČEDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite. FEMA: Ne zna vam ta ništa, nevospitana je kao krava. SARA: Aa, ništa, ništa, dosta su vospitani, jošt su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago. (Pokloni se.
FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena? FEMA: Kravi sena, uh! uh! (metne maramu na nos) ala smrdiš!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom Vujo, promiču čaršijom lagano i ujednačeno, stopu za stopom.
Snijeg poče gušće lepršati kad uđoše u planinu, koju im je valjalo prijeći i spustiti se u polje. Krava stade nešto zazirati i zastajkivati. — Ideš li, rode? — okrenu se starac i jače povuče privuzu.
Od usta sam svoji' otkidô, pa sam njoj davô. Kažem vam, dobra, debela krava, ali zijanćarasta da Bog zakloni! Preskoči ti preko plota i ograde kud zanese! Satra mi svake godine ljetinu.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto! Tek vidiš, pritvori kakvog gazdu, veli: „Lajao protiv dinastije!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
izvadi pa se naopako baci na mesto gde krava leži, govoreći: kakav b., takvo vime; kako se u toru b. preokrenuo, tako se u kravi mleko preokrenulo (Karadžić, 1,
— V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v.
— V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v. mažu sise (ZNŽOJS, 7, 1902, 181), ili se stavlja na vrata od štale (іbіdem, 180).
3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).
Kad leska urodi lešnicima, a orah orasima, one će se godine roditi mnogo dece (ZNŽOJS, 19, 203). Kad krava, kobila ili ovca dobije mlado, onda trči ko od ukućana da mladunče prihvati; pri dizanju on ga pomeri s mesta i kaže:
preporučuje se radi olakšavanja disanja (ZNŽOJS, 14, 64). MAK Mohn (papaver ѕomnіferum). Mak. Kad se oteli krava, posipa se mak oko štale »da veštice ne odnesu mleko, dok mak ne pokupe« (ZNŽOJS, 7, 1902, 181).
hlebovi: zakončići ili kravaji, koji se zovu: njiva, lojze, kuća, svinje, volovi, ovce (i ovčarnik), krave (i kravarica, krava i tele, krave u jarmu), konji i kobile, krtica, kuče, guska, golub, košnica, bačva, srp, kosir, kosa, mesec, sunce itd.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po. —A čiji je vo? —Petrov, dao mi ga na izor...
—Ilijina je, velju ti. —Ne mari... Uto bane Ilija i Petar; neki klapac kaza im da je rubač u Vojkana. —Moja je krava, — veli Ilija, — zna sve selo... Imaš li kartu od suda?... Pa, razgledavši kravu, veli: —Nema na njoj nikakve biljege..
Odvjetnik Petrov pristade, pošto su ispitani Ilijini svjedoci, da je krava Ilijina, te je sud njemu i dosudi, a troškove svali na Petra.
Petar ulije za se litru i sjede dalje od brata. — Što se srdiš? — opet će Ilija. Znao si da je moja krava, nisi mario goniti je... Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća?
potreba mi je! Pretrgne im razgovor Maša, sprti sa sebe breme drva i pita se s Radom. — Pođi, Mašo, vidi kud je krava, da ne bi u štetu, — kaza joj Marko.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
opreno i izdaleka, naravno, da bismo mogli zaklati i nekoga od tih njegovih konja, a da sačuvamo za crne dane nekoliko krava. On me premeri suženim očima, pljune na stranu, po običaju, i ponovi ono što mi je već nebrojeno puta do sada rekao.
vlažnim očima kolaju po zvezdanom nebu, osluškuju šum u svojim damarima, zrikavce i senice, blejanje ovaca i komešanje krava nedaleko odatle u Toru. Mudruju, šapatom, kao da se plaše: izgovore li preglasno sve će se najednom raspasti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sećam se, na primer, da sam zbog sedam mršavih krava izeo sedam tako debelih batina da o debelim kravama nisam smeo ni govoriti.
Tako, na primer, naučili smo da svinja grokće, da orangutan ima crveno zadnje lice, da krava teli (jedva si otelio trojku!), da tvor smrdi, da kukavica podmeće jaje, i mnoge druge korisne stvari.
Petrović, Rastko - PESME
kroz poderotinu lica: Uči uglasti kostur kamena i sardele; Pa uzbudljivije od ljubičica Miriše ljuto mleko nepomuženih krava Kroz planinu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On ne može da umre, nema krava da umre dok na svetu postoji takav krvnik kao što je Uso Arapin i takav nitkov kao što je Petar nalbantin.
Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile? Kaž'te mene kad će Kulin doći?
Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l’ vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l’ skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile? Kaž’te mene kad će Kulin doći?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kakvo iznenađenje! Nad njim je stajala jedna krupna dobroćudna — krava. XXII Nije minuo ni jedan dobar sat od onoga poljarevog stradanja i bjekstva iz Gaja, kad u šumu stiže dugonogi Stric.
Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće. — Hoću, pustiću! — tvrdoglavo potvrdi Nikoletina.
— Ja po šuštanju kukuruza ocijenim da li je u njivi krava, ovca, čovjek ili je to samo običan vjetar. Pogledam li samo neku šikaru, odmah znam gdje se, po prilici, kriju