Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Nisam za lajpciški espap, volem sa platnom. — Pa dobro, ’ajd’ sa platnom. — Pa kuda, u Šlesku? — Ja bi’ bio za Krakovu. — Davno želim i sam u Krakovu, još onde nikad nisam bio. — Dakle, ’ajd’ u Krakovu.
— Pa dobro, ’ajd’ sa platnom. — Pa kuda, u Šlesku? — Ja bi’ bio za Krakovu. — Davno želim i sam u Krakovu, još onde nikad nisam bio. — Dakle, ’ajd’ u Krakovu. Gospodar Sofra misli se, o tome već davno planira.
— Ja bi’ bio za Krakovu. — Davno želim i sam u Krakovu, još onde nikad nisam bio. — Dakle, ’ajd’ u Krakovu. Gospodar Sofra misli se, o tome već davno planira. — Ta kako sam da idem? — Kad bi ti pošao, išao bi i Jova Krečar.
A ja sam bio već više puta u Krakovu, sve poznajem u prste. — Promisliću se. Tako se razgovaraju, i Čamča svojim slatkorečijem bacio je gospodar-Sofri
Ja sam se predomislio, da idem u Poljsku Krakovu, da donesem platna. — Zaboga, pa zar tako daleko biste išli? — Čekaj, nemoj da trčiš napred.
Jedno je svršeno. — Ja ću se razgovarati sa Krečarem, pa će i Čamča ići s nami u Krakovu; sve poznaje u prste onde. Tako se svrši „sovjet“. Raziđu se.
— Pa onda treba da se četrnaest dana prepravimo za put, da se što pre krenemo, da stignemo na godišnjak — vašar u Krakovu. — I to je u redu, upadne Krečar. — Drugo baš ništ’, samo još novac, pa je sve gotovo. — Dakle hoćemo li, Krečaru?
Rđavo, nema glasa o putnicima. Opet pišu, niko se ne odzivlje, jer pišu samo napamet u Krakovu, a oni bogzna kud blude, i šta im je stalo. Tako prođe pô godine, pa još nema pisma.
Ovde se odmah zaključi da se putnici kurentiraju. Još onaj čas oprave se pisma na sve strane, prvo u Krakovu. Opisani su kako su bili obučeni, kad su pošli, i kakve su haljine sa sobom poneli.
Grof je odmah poznao Čamču. — Otkud vi, gospodar-Čamčo, ovde? — Milostivi іllustrіssіme domіne, mi idemo u Krakovu na vašar. Ovo je moj drug trgovac. — Sedite. Pa šta ćete kupovati u Krakovu? — Platna.
Ovo je moj drug trgovac. — Sedite. Pa šta ćete kupovati u Krakovu? — Platna. — A za prodaju nosimo nešto fina vina. — Baš fina?
Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u Krakovu. Baš je vašar započeo. Vašar — da mu para nema! Od sviju strana dolaze kupci i prodavci. Iz kakvih zemalja tu ljudi nema.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Savlada postepeno celokupnu nauku Ptolemajevog sistema sveta, i to tim lakše što se sa njom upoznao već u Krakovu preko svog učitelja Brudževskog. Ali u grčkom originalnom spisu nađe mnogo više no što je dotle znao.