Radičević, Branko - PESME
Mi seđasmo jedan do drugoga, Bolan brat do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu od nas Ostaviti ovaj sveta kras, Ako umreš, ako ja ozdravim, Ja ne umem pesmu da ti spravim; Živi, brate, u grob idem ja, Živi, brate, opevaj mi
26. I tako ja sam veće putovao, Baš premaleća sijao je kras, Kroz lepi predjel put se meni dao; Planine strme, drva lišćan vlas I orao što je na oblak stao: To malo tuge
50. Sve lepše sad čuveni zvuča glas I krećati se započeše zvezde U dvogubo i delja njiov kras; Od sviju dve ja vidi kako jezde, I kako stižu, mile točke, vas, U vami vidi kako s' one gnjezde...
dizati se sta, Umilna svuda viđaše se ludba, Ruža se diza iza svoga sna, U istoku se diza rujno more: To činilo je kras od mlade zore. 52.
OPROŠTAJ OD KARLOVACA U tebe je, breže, rđav glas, Na tebi nema nikakvi kras, I osim što zeleni strom Na grobni digdi seni** dom, Ti sasvim stojiš ovde nag — I opeta si meni drag.
Sad ovde mi stojimo svi, No sutra di ćemo biti, di? Kad sutra sunca kras izađe, Usamljene će nas da nađe, Na svome svaki biće putu, Al svaki vodi drugom kutu. Itd. do 30 redi.
Kostić, Laza - PESME
Al' de će naći molitva te ta? U raju zar? Zacelo tamo, da! I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
zemne Strojitelnicama Roda Čovečeskog gospodstvujućim Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.
Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
REKE 87 DEČJA ZBIRKA PESAMA I ŠKOLSKO ZVONCE Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas.
Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte
— Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
— Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori glas: Tra-ta-tra-ta!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome! Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras; I zato sve veće Jest toržestvo sreće Što razgoniš mrak, Jer zvezde ti sjaju I utehu daju Da jesi nam sloge i
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...
O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881.
Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas.
Gle, majska ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni lug I cvetne, blage ravni.
Ja ljubim onda, ja verujem onda, Srećne mladosti obuzme me kras, I moje lire drhtajući zvuci Svoj sanjalački kroz noć šire glas: Prošlost je groblje.
I jednoliko, sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide?
U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš
To ribar, u samoći, Vukući ubogu mrežu, Laurin slavi kras; I pesma treperi čudno, i dugo, u majskoj noći, Hori se njegov glas.
1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pali U hramu čistote čedne. Ljubavi opšte kras On slavi na liri svojoj, i s nje se ne diže nigda Nijedan lažan glas.