Obradović, Dositej - BASNE
Lisica onjuši meso, pritrči pod drevo, i počne hvaliti vrana govoreći: „Mili bože, krasne ptičice! Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!
„kad god dođem” — kaže — „na koji potok za napiti se, ne mogu dosta da se nagledam moje krasne kože! Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, pun zadovoljstva, izvali se na divan, puštajući guste dimove... I u ovim plavetnikastim kolu tima on vide divne i krasne slike, vide svoje lepe nade ostvarene... Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sve će te krasne slike domalo, za trenut jedan, nestati i iščeznuti! Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa
Meni nije, a valjda ni vama nije. — The... kako se uzme... Zdravi smo... a već čućeš, dok se odmoriš, sve krasne stvari... sve lepše iza lepšeg. — No, pa kako, kako? Vi mi se i ne falite kako ste proveli ovo nekoliko dana bez mene?
Moraju putovati, a sem njega niko nema onake arnjeve i onake konje. »Pa nemoj da sramotiš svoje krasne konje, pa da i budzašto voziš — savetovao ga je Nića.
Šta mu treba čarda?! Valjda posle one popovske krasne šljivovice da pije sad ovu komadaru kojoj i sam bojtar maniše! Ili valjda da gleda i sluša onog melanholičnog bojtara
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne. — Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga? — Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti.
Prave se velike baklave, tu je nagomilno šećera, meda, oraha, karamfila, a tepsije velike, jer će biti mnogo gostiju. Krasne baklave od pedeset suvih jufki! Rogozićkina pita pekla se u istoj simidžinici gde i Ćirkovićkina.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa šta? Je li čovek dužan da se baš sad odrekne one slatke, one krasne sreće? Je li baš dužan? Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To su, kaže, vrlo otmene, krasne, dame, koje uče, muzici, i stranim jezicima, Višnjevskovu decu, iz prvog braka. Pavle je, od svojih poznanica mogao da
Teodosije - ŽITIJA
Boga primahu ga radosnom dušom, i odajući mu apostolima podobnu hvalu što se dobro trudio, govorahu: — Koliko su krasne noge onih koji dobro javljaju mir, kao onih koji dobro javljaju ono što je dobro!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izišao je ćirilicom. Jevta Popović u predgovoru veliča »bezsmertnog Gundulića«, hvali njegov »prirodni govor, krasne riječi i divno pjesmotvorije« i veli da će Osman »najjasnija (najsvetlija) knjiga u srbskom knjižestvu ostati«.
Radičević, Branko - PESME
“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se smijem.
žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike? Zvezda jasna svaka tu je seka, Al' šta j' zvezda, kad se sunce čeka!?
i u take slave Junačke su tada pale glave, Ugledô se jedan na drugoga, Popadao jedan kod drugoga, Ta rad one krasne domovine Ne žalio niko da pogine.
poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac pa ga i prevrnu, Sve u vodu — ao krasne muke! Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda.
“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i ona na dovatu leži.
Zbogom, zbogom, ja vas slavim, Ali neću da zaglavim! UTOPLjENICA (1.) I Veće zvezdice se krasne Gube jedna iza druge, Pa suzice one jasne Od goleme rone tuge.
po visina, A i nebo to divotno Danaske je posirotno, Nema mesec da zasine, Da putnika želja mine — A zvezdice one krasne Nisu danas kô pre jasne, Nešto su mi potavnele, Kô da s' u jad neki dele, Slavuj poje žalostivo, Da ti puca srce
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Dobro — reče kralj — eto vas dva starija uzmite krasne i motike pa ćete kopat, a Grbo će služiti mene i konja. Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
stanija: Kad bi bila luda. ljuba: Da me s toplim ljubve čuvstvom U mečtanju zagrli. I kad krasne oči njene Stidna zora otvori, Ah, učini, da se sanak, U istinu pretvori.* Je l’ da je lepo, majke?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
55. Seja brata na sunašce zvala: “Ajde, brate, na sunašce jarko, Da se jarka sunca nagrejemo I lepote krasne nagledamo, Kako jezde kićeni svatovi! Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čemu to? Ponavljati kako je rastanak tužan, kako je misao ljudska uzvišena, kako su zvezde krasne, kako je smrt, kao noć na kraju dana, sigurna?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I sve je to zaboravio neblagodarni svet, pa čak i one silne i krasne kajgane! I on, dakle, koji je negda tako rado viđan u svakoj kući i od ljudi a još više od živine njegova staleža — taj
Rakić, Milan - PESME
III MENUET LUGUBRE Perike bele, šinjoni, lepeza, I cipele od atlasa i svile, I krinoline razne pune veza, Krasne i sjajne nekada su bile.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bog da prosti Uroševu dušu! Krasne žertve što joj učiniše. VUK MIĆUNOVIĆ Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pogledaj samo ove krasne jagode, ove zelene krastavce i sočne artičoke! Okuvane i prelivene zejtinom, one se tope u ustima, a lako ih vari i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dobro, — reče kralj — eto vas dva starija uzmite krasne i motike pa ćete kopat, a Grbo će služiti mene i konja. Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz
Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja. Budilnici svesti i namere krasne, Nosioci misli tako gorostasne, Vi ste sada mrtvi — vreme napred uji, A mi izloženi vihru i oluji.
Da l’ vam se priviđa slava i država? Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Čuješ krasne reči o svečanom zboru, Razmahuju tmoru, navešćuju zoru; Zamišljeno prȁvo, izraženo zdravo — Uz ovakve reči ko bi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje proleće! Štiglic maloj s žutovoljkom po grančicah skakaja, a zjablica tak sa sojkom pjesničke krasne Daja. Kanar ptica uzvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće!
put sam na breg stao, Želio što nisam znao, Ne znaš za čim uzdisao sam: Obraženja, želje tajne, Čuvstva ljubve, družbe krasne Prvo tu tek osećao sam.
Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik. Ja, pevac, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik, I bežim — kula? Ne znam! Usamljen tražim
Izlećeše vila jata. Otvorena sva je tajna: Čarolija silom baju, Udesile grla bajna, Plena pesme izvijaju Krasne vile zlatokose.
Na čast suncu danica I njen svetli stas, Meni sve je Milica I srca joj glas; Danka nema čuvstva žar, Krasne Milke mili dar, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.
Ćipiko, Ivo - Pauci
sloge, jer sam i ja i moji sumišljenici „za slogu dobrih u dobru”, djeca jednoga naroda dvaju plemena i, u slavu naše krasne domovine, ispijmo naše čaše naiskap i zapjevajmo „Lipa naša domovino!” Prvi fratri, a pred njima fra Joso, digoše se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Može li se Dadara, prokleti sebar i ništak, boriti protiv jedne fine gospe vlastelinskog roda a uz to još i tako krasne i čedne? Šta je on prema njoj? Klipan što bazdi na konjski znoj?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Štiglic maloj s žutovoljkom po grančicah skakaja, a zjablica tak sa sojkom pjesničke krasne daja. Kanar ptica razvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće!
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
Šantić, Aleksa - PESME
Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te.
Ona snova vidi sve večeri kasne, Kad je u kolebi svaki kut grohotô; Vidi sva tri sina, sve likove krasne, Ognjište i vatru, verige i kotô. Sve vidi i čuje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od
do konja, junak do junaka, bojna koplja kako čarna gora, a barjaci kako i oblaci, razape se čador do čadora, pod čadore krasne poglavice, dan daniše, pak i zanoćiše.
A sad ste se tome prisjetili! Kad si mučan i kad si nevjeran, more, ću ti dara pokloniti rad̓ hatara naše braće krasne. Prva ću ti dara pokloniti: na poklon ti vranac i đevojka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko
S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na nas, hude sluge tvoje! Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho.
vrlo za mnogo to drža; ima dve cele godine što se je tresla zemlja, tako da su mnoge kule velike, polate, domovi, crkve krasne, manastiri tušteni popadali i ljudi se u njima pogušili mnogi, i mnogi pak od toga straha pomreše.
dva angela vrlo lepo sjajna u naliču ovih dva aleksandrijskih arhiepiskupa današnjih Atanasija i Kirila, obučenih se u krasne odežde crkovne.
Gde li je šala i maskara, lepo i skupo ruho i gizdave meke postenje, visoki i široki domovi, krasne polate i kaštili? Gde se denuše svi samoizelice, samoživci, propalice i samovoljnici?