Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita pop, tokorse iznenađen. — Lepo, bogami! — nastavi učitelj još polako, onako prekorevajući. — Krasno! Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Još manje nego malo, i sve je propalo: — Mamo!... meni se... dopada ova devojka! — Krasno dete! Raziđe se dim u sobi. Neka davno neviđena svetlost sinu, i sve zamirisa nadom i pouzdanjem. Valjalo je hitati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Prostota, prostota, bolje kažite — veli gđa Persa. — Sad, neću da kažem da je ona kriva, ona je krasno dete, dobro dete, ljupko dete. (Pera zavija dugu kosu za uši i sluša je pažljivo.
Sad vi ’oćete, napriliku kásti, onako, k’o ljudi, da opalite na onaj mesec gore. To je sve lepo i krasno i fajn, — veli Iđošanin, — ali je l’ vam palo na um šta će biti ondakana od naši ušiju kad ovaj top rikne k’o sto
— No — reče gđa Gabriela ulazeći u Gecinu kuću — i ja vam krasno izgledam. Izgledam k’o da su mene tukli, a ne gospodin-Ćiru!
Šarmant! Ausgecajhnet! Bravo, gospodin-Ćiro, bravo! Klanjam se! Kis ti hand! Tako, to je krasno! A ne da se mrzite i svađate!
O, vrat’ se, snaice! Gle druge dar ti nose; Od ruža gnezdo, krasno, u gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije). KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava.
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš?
MIŠIĆ: Kir Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju. JANjA: Za mene krasno, za drugoga ružno. (Preti Juci.) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe onda reče Pavlu, a što ne reče Volkovu, na to, da oni, Srbi, znaju da je to sve lepo i krasno, ali da su međedu, dok ga navukoše na krušku, iščupali uvo.
Ana, žena Đurđeva, onda, skrenu pažnju Petru da je sve to lepo i krasno, ali da Trifun i Kumra imaju decu. Šestoro. Petar joj odgovori, osorno, da bi on rado primio u kuću Trifunovu decu,
To je devojče, čisto, milo, razborito, bajno. Božič mu reče da je sve to lepo i krasno, ali da Pavle brblja o deci, a dece nema i decu ne zna.
Teodosije - ŽITIJA
kako je izvrstan, po zapovesti prota i po nagovoru igumana i bratije pristade da bude s njima, prema reči Davida: „Krasno je živeti bratiji zajedno“. i življaše povinujući se igumanu i svoj bratiji.
Vremena bi lišen te zlonaravne i lukave žene, jer beše druga Dalida kao prva Sampsonu, i ova se nađe kriva svome krasno me gospodinu, jer po njenoj volji ote je od njega veliki Frug koji je vladao gradom i ustremi se da ga konačio ubije.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
sad, posle srećno okončane, pobedonosne borbe, otpevaću najpre moj tropar, pa onda u tvoju slavu „Vozbranoje“ Čamča krasno otpoji, a ovi mu pomažu. — Sad da su vidile naše žene kakvi smo junaci!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je.
Matavulj, Simo - USKOK
Jedino što svi Petrovići mogahu zavidjeti Tomu Markovu bješe krasno muško dijete od tri godine, koga zvahu Rade. Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Ajde, nemoj biti luda! Tako sam i ja ludovala kad sam se prstenovala, pak posle, krasno zadovoljna. DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi! MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom!
(Podražava mu.) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću uđeš; he, sve je puno i krasno!“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude! PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« i tako, završuje Rajić o đacima: »s plačem odlazaše kućama svojim, a dobro ustrojeni srpski Parnas rasu se, i krasno cvetajući vrt bi uništen«. Ali prvi naraštaj ruskih vaspitanika i pobornika ruske prosvete među Srbima bio je stvoren.
Međutim, on se u knjaževstvu srbskom, gde su Turci pre trideset i nekoliko godina besnili, tako krasno razvijati počeo, da se najlepšim plodovima nadati smemo.
»slavu praotaca naših« — »čustvujući veličinu njinu, a trudeći se da se i mi sravnimo njima u svemu što su oni dobro i krasno činili, a klonimo se svega u čemu su oni pogrešili«.
Sremac, Stevan - PROZA
slučaja, dobio je Maksim nadimak »Glavosek«, i sad ga u selu i okolini svaki tako zove, mada u šematizmu ima svoje krasno ime i prezime. Eto tako kod ovoga sveta prolaze danas ljudi koji se posvete nauci.
Radičević, Branko - PESME
Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora. Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo milooko Progovara: „Odi
“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.“ Evo sada godinica Otkako mu ne glam lica, I nojca se
“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov
si, brate, pogledao, Sve si divno videti mogao, I najmanje kâno i najveće, Stenu, lipu i travu i cveće, — Cveće krasno odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku
Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme krasote Pun radosti i velje milote, Gleda tamo pa misli nazada, Kako krasno bijaše nekada, Oseti se srpske carevine, Srpske slave, srpske gospoštine, Oseti se poslednjega doba, Ta krasnoga
Zbogom, sunce, na zapadu jasno, Al' za goru zailaziš krasno, Tako krasno i u take slave Junačke su tada pale glave, Ugledô se jedan na drugoga, Popadao jedan kod drugoga, Ta
Zbogom, sunce, na zapadu jasno, Al' za goru zailaziš krasno, Tako krasno i u take slave Junačke su tada pale glave, Ugledô se jedan na drugoga, Popadao jedan kod drugoga, Ta rad one
Zbogom ostaj, krasno Stražilovo, Mlogi te je u zvezdice kovô, Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“ Al ko ja te rad ne imô niko.
svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito, krasno, I štaviše, dobaviti lasno: Samo valja pozvat Apolona Il' deklicu kakvu s Elikona, Samo vikni, pa tek što s'
Zbogom goro, zbogom stene gole, Zbogom čudo krasno i suviše, Šta ću jošte da tumaram dole, Te krasote već ne nađo više!
Ala krasno čele zuzukaše! Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće? Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cv
Ala krasno čele zuzukaše! Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće? Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Spasić kritizira čiča Srećka knjigu o zemljedjeliju, kad naziva drugoga podlim, nevaljalim, demoraliziratim, to je lepo i krasno.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Do vode sišli drugari verni, kad li na pesku bojište krasno, repova ribljih lepeze sjajne. „Rođeni Žućo, stigosmo kasno! povika mačak.
Zadaje tvrdu, pretvrdu veru misliti neće na svoga Peru. SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto. Čuvaj se dobro, nestašna četo!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
POSLEDNjA RUŽA Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg. A poslednja rujna ruža, U pustome vrtu mom, Povila se
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pričao kako se ispovedale duše: oračeva, čobaninova, bakalinova, kmetova, špekulantova i popova, išlo je sve lepo i krasno. Borka jednako poslužuju.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati. KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili! Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE. KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU.
Sveti Sava - SABRANA DELA
NASTAVNICE, PREDANO MNOME GREŠNIM I SMERNIM MONAHOM SAVOM VAMA, U GOSPODU VAZLjUBLjENA ČEDA I BRAĆO Blagoslovi, oče! Krasno, kao i Bogu ugodno, sačuvano je i za vašu ne malu korist, u Gospodu Isusu Hristu braćo moja ljubljena i čeda moja
i poštovanju pokoravajući se, da i među vama mesta ima kako bi se Davidov ispunio glas: „Koliko je dobro i koliko krasno kada živi bratija zajedno“. (Ps.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja: „Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno! Ali se leđa po ulici ne na[h]ode. Ne bi li se to kako moglo i s manjim troškom učiniti?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Preko vode pružila se ravnica, a iza nje naslagala se brda, zagajena vinovom lozom i maslinicima. Sve to bješe krasno u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine oči letijahu na sve strane dok se ne ustaviše na granju jednog stabla usred vrta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje! Ao, svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio! Samo, samo, da još mreti nije! Al' već neka kad inako nije!
Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“ Al' k'o ja te rad ne im'o niko! ..............
Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„To je sadanja supruga gospodina Kondita“, upade mu u reč Pemberton, „poznajem je krasno stvorenje“. „O, dragi moj gospodine, trebali ste je onda videti! Izgledala je kao vila iz bajke.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se obazreh, i, tražeći zbunjenim očima, spazih krasno lice jedne svoje mlade ruske poznanice iz poslednje godine moje nove službe ministarstva.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Baš sam lud!« — pomisli on, zastanuvši pred vratima, dvoumeći da li da uđe unutra ili da se vrati. — »Ostavih onako krasno društvo!.. .A šta ću ovde ? Da spavam ili da je gledam onako natmurenu i zlovoljnu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
rupnjak — žitna mera (pola merice) rušpa (rušpija) — dukat sadrazan — veliki vezir; lični čuvar sakato (voće) — krasno saktisati — uništiti salandar — žrtva u čast umrlih sanje — dojenje saraj — dvor sati (sem, seš, se) — sisati,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je.
Ima jedno krasno mesto gde se, nasuprot Vukovoj podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća. „Tako li je dakle! Sad mi je sve jasno: Ta ja mnogo mogu; ala je to krasno! Mogu, vala, vedrit’, mogu i oblačit’; Ceo svetli duvar ja mogu pomračit’. E, ko bi se nadô takoj moćnoj sreći!
si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu. Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Kako izgleda, Žan? JOVAN: Dlaka mu je žuta, ako nije veće od teleta, manje nije; glava mu je kao polovače; krasno, kudravo, milo vam je da pogledite. FEMA: Kako mu je ime? JOVAN: Žutov.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ako vi takav narodni pokret hoćete da nazovete nekim drugim imenom, a ne bukom (jer vam se ta reč čini pogrdna), onda krasno, ja pristajem; samo bih tražio da budete dosledni pa kaogod što sad odobravate hercegovački ustanak, tako isto da
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne bih rekô, Čime
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija. O vej, vetre sladak!
Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo kako vid Danice. Vostani, Serbije!
Ti, srećni, vide krasno pozorište, Na čas gde vergše Marsa ljubimci mač, Minervi čistu žertvu nose, Njoj preporučuju čeda svoja.
Nikto ružu mož’ uzeti Nju da trnje ne osveti; „Berite me bezopasno!” — Veli svakom cveće krasno, Krotka lala. Kak’ usudit mogu sebe, Nesravnimo cveće, tebe, Rukom skvrnom otkinuti, Cvet krasote prekinuti Divne?
Sad pod ruku uzmem to krasno dete, i kući Dođemo majci, al’ već plava drugarica tu! 1856. Jovan Subotić V DORIBAH Beč je
Il’ cveće lepše klija? O vrat se, snahice! Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak. Ti plaviš, ljeto krasno, Čuje se svieta klik, Ja, tužan, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik. I bježim - kuda?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kakvi su oni koje si tamo smestio? Jesu li lepi ili su osušeni i ispijeni kao ja? Sve je izgleda tamo krasno, i ptice, i livade, i drveće izobiljnih plodova, i bistri potoci, i dani puni ushićene svetlosti, i meka predvečerja, i
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno. Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Duboko uzdiše): Eh, i ja sam imao u moj čivluk ne Stojnu, nego Vasku. Ubavo, milo, krasno dete. Zajedno, kao deca, igrasmo se, kupasmo se u reci, pravismo kuće u pesku.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesi ga čuo šta danas reče brzopletom Ribariću: „Čekajte, Vladimire, to je sve lepo i krasno, ali u tim vašim mislima nema maltera...” — Moj istoričar je fina glava, Pavle.
Muka čoveka da uzme! — Sve je to lepo, ali ja vas pitam: kuda to vodi? Zaludila je Roza potpuno ono krasno dete. Stoji pred njim kao zmaj, i onaj pametni Pavle ne ume da misli ni da bekne. — Čujte svete!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
bi se spravljali za ručak i spavanje, a zaljubljen, koji svoju draganu davno nije vidio, predstavio bi sebi kako bi krasno bilo kad bi se iznenada s njome sastati mogao, i proče. To drugi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Eto, na primer, čigra s kojom smo se mi deca tako lepo i krasno zabavljala, pa i ona mi je, posle objašnjenja fizike, toliko omrzla da je docnije nisam hteo ni da pogledam.
Petrović, Rastko - PESME
I vrbljaci i potoci hode, A krasno pada veče, I trube lovačke ječe: Aj, sa Dvine, čuj, dragi, trube ječe, Čuj, dragi! Moje grudi travom opore, travom
Šantić, Aleksa - PESME
Klicali smo skupa, šalili se krasno, I ljubili nežno i grlili strasno. Na koncu u dečjoj radosti i sjaju Mi se ''sakrivače'' igrasmo po gaju; I
Za stolom tebe ne beše i praznina Osećala se jasno — Ti bi o tvojoj ljubavi, moja draga, Pričala tako krasno. 51 Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti? Ti u cvetnu mladost moju Uli otrov grčeviti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo veselja. o tebi se radujem krasno, ti mi si svirajka i lepe gusle, bogodahnut organ, diple! Sunčana svetla luča, moje sjajno spasenje!
Znamo te hubavu kako lunu i dobru; u naših bednih noći svetli nam. Vidimo tvoju glavu okićenu krasno sa dvanaest zvezdama.
Lepa je i slatkozgledna gradina obgrađena i puna sa svakim povrćem i mnogocvetna s mirizmom krasno rascvetana. Ama to je sve za malo dobi i prohodno je: uzima ga zima i suši se, pak posle isto jedno đubre i šušljag od