Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Majko, kaže ona, on nije lopov!” — I nije! I ja kažem da smo onda svi ogrešili duše i o onako krasnog mladića i o onu kuću. Miloš se zaćutao. — Što ćutiš? Miloša je bilo lako pokolebati.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, puštajući invalida; krasnog, jedrog momka. s muškim licem i žalostivim osmejkom oko usana.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prave mormonske familije! — A tek pataka i pačića šta je bilo! I sve je to bio porod,3 porodica jednog krasnog ali i vrlo pohotljivog pátka.
al’ ono njeno... već, već... k’o ona Irodijadina ćerka što je upropastila, bože me prosti, onako krasnog jednog sveca... — ’Ajde, nemoj tu koješta govoriti... — Ti koješta govoriš...
— »Za ime boga, um gotes vilen, gospoja (ili snašo, ili već kakva bude shodna titula), ta šta ste to načinili od tako krasnog deteta (ili frajlice)?! Ta imate l’ vi oči?!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prolaze brzo. Trajne sreće i nema, u ljudskom životu. Da li i kapetan misli tako? Isakovič joj, brže‑bolje, reče da ima krasnog, junačnog, čuvenog supruga, i divnu ćerku. Živi u prestonici. Sretna je, očigledno.
Upisao se, kaže, u knjigu posetilaca, lepo, u stihu! Napisao je, kaže, da je Vizelburg lepa varoš, a da ima krasnog predsednika Opštine. – „Wieselburg ist eine schöne Stadt! Sie einen guten Bürgermeister hat!“ Tako je, kaže, napisao.
Kostić, Laza - PESME
Jedan osmeh svoga smilja ne bi dao za svu zemlju od Indusa pa do Nila. Od Indusa pa do Nila nema takog krasnog lika, do u jednog siromaška, vajaoca Minadira.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oćeš da izgledam u njoj kao dodole. TRIFIĆ: Pa dobro, nemoj je obući. SULTANA: Vidiš krasnog muža, kako bi on teo da nikad novu aljinu ne obučem. Baš ću da je tebi usprkos obučem! TRIFIĆ: Dobro, obuci je.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
“ — „Radi ukoravanja, uzviknuo sam, radi ukoravanja! Ne, već da joj u lice pljunem; njoj koja je ubila tako krasnog derana!“ I onda me nisu pustili.
Samo još ne mogu da pođem za drugoga. — Naći ćete lako kakvoga krasnog momka koji će vas obožavati. Vi ste toliko lepi. — Kad budem rešila zaprosiće me, jer zarađujem svojim rukama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Počastiše ga dobro kod trgovca i dadoše mu dvodinarac. Eto, zar nije lepo setiti se tako krasnog događaja iz života pokojnikova i, u isto vreme, glasiti njegovu smrt.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Valjda što si služila? Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog muža, pak ga nisi znala čuvati, nego si ga donde čangrizala i jela dok se nije zdoksao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti si meni njiva želajema, Na kojoj želim, dok je u telu duh, Semena čista dobrog, krasnog, Istinog sejati tebi, Rodu, Za zlatnu žetvu!
za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga, Viči, zovi tog tvog krasnog prijatelja — Jest! Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će. — Redak u Nevolji prijatelj.
1844. Nikola Borojević BAL Ala opet, dođavola, Eto opet banda svira, K’o uprkos krasnog pola Hukom, bukom gratulira, Da nastaje karneval I počinje svuda bal.
sam mlada Srpkinja, Milkom me zovu, Imam drugu Srpkinju, Anku kumovu, Imam dragog Vojina, Srpskog sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina
ću mladom Srbinu Srpče roditi, Srpskim ću ga, Srbina, Mlekom dojiti, Neka i on Srpstvu da Novog opet Srbina Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina.
njenoga značaja u životu narodâ, Objavlenije kazuje sledeće: „Serbi su, kao i bratija njihova Slavjani svih jezika, krasnog ovog žrebija učasnici, da u istinom narodnom pjesnosloviju ni jednom, ni najprosveštenijem narodu ne ustupaju, mnogim
napredujmo, Mušickoga divnog čujmo Božestvene lire glas, Spasonosno kako zove Krasnog čuvstva sile nove Da razvije svaki nas.
svugde je m. poznijeg Srbin Srbljin; m. Lepog, dobrog Srbljina, Dičnog Srbljina — Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina; itd.), najznačajnija je izmena druge strofe, koja u tekstu iz 1837.