Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Prilaze ruke - sljezno, s titricom tjelesnoj muci, duševnoj skrbi. Guba se krade drumom, živicom. (Krune se kraste - padaju zubi.) Otroče miju monasi vrači. Damjane sveti, cjelbu prozrači!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Ti da pomogneš? PROSJAK: Da sve ljudske bolove primim na sebe! Da skupim sve vaše čireve, čvoruge, kraste, vaše nesanice, suze i noćne more... Da vašu patnju ponesem u sebi... MANOJLO: Nemaš ti pojma šta si napravio!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali starica ne obrati pažnju na reči dokonih. Uporno i nežno zasipala je lekovitim travama detetove kraste, hranila ga i odevala kako je najbolje umela, ali dete nije raslo, ni govorilo, ni hodalo.
Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedne takve noći, opružen na onom platnu, posmatrao sam ogromne ružne šupljike i svetle školjkaste kraste Mesečeve kore i mislio na to: kako je ovaj verni svedok u oblacima neiskazano miliji i zanosniji gledan golim okom,
Ja nanovo ugledah njegove ogromne ružne šupljike i svetle školjkaste kraste, ja uvideh sav škripac u koji sam zapao, svu nemoć da ga pobedim, da se opet nađem s one strane i sruših se onesvešćen.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Otkuda ovaj peškir kod tebe? — zapita on babu. — Znaš, valjad', kad ti je Mićo ležao kraste ko ga je izvidao. Onda mi je to Stojka donela. Pisar se gromko i slatko nasmeja, a kmet pocrvene.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Inače se g. upotrebljuje pri krvotoku materice, protiv padavice, pasjeg ujeda, ćelavosti (GZM, 4, 144), za rane i kraste (ZNŽOJS, 9, 49; 19, 171), od micine (ZNŽOJS, 9, 47), dalka (ZNŽOJS, 14, 95).
Gorušica. G. seme (s peršunom i venjom) pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308); takođe otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se protiv bolova u krstima i grudima i protiv gube (GZM, 4, 144).
Kod grčeva u stomaku (»izdati«) bolesnik se nakađuje na k. i bosiljku (SEZ, 19, 218). Prah pomešan s mlekom lek je za kraste na glavi (GZM, 4, 148). K. je i sastavni deo leka protiv sifilističkih bolesti (іbіdem).
lek je kad deca imaju gujavice (GZM, 6, 1894, 801). »Krastavim« k. klasom leče se kraste kod stoke (SEZ, 13, 429). Pri vađenju katartičke žive vatre potrebna su ponekad tri klipa crvenog k. (S.
, i oni se posle bace na put, pa ko ih uzme, na njega će čirevi preći (ŽSS, 266). U Bosanskoj krajini, i inače, ko ima kraste, maže se l. mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l.
leči se naročito stoka (a ludi se leče živim ognjem iz glogovine, S. Troj., Vatra, 81); pepelom iza živog ognja leče se kraste (Vuk, Rječn., ѕ. v. ž. og.) i perućina (BV, 16, 401). Ugljenom od l. leči se živa rana (SEZ, 13, 358), mana srca (ib.
, 377); uvobolje (ib., 344); svraba, sifilisa, reumatizma (GZM, 1892, 157); sugreba (ŽSS, 262); »zle kraste« (GZM, 20, 347); uopšte, on »suzbija sve bolesti« (SEZ, 17, 1911, 536). U vodi u kojoj je o.
TROSKOT Quecke (agropyrum repenѕ). Troskot (glistnik, pirnica, Šulek). Upotrebljuje se pri bajanju protiv ruse (kraste, Karadžić, 1, 1899, 245). Meće se u rakiju i pije protiv sušice (GZM, b, 1894, 802). Skuvanim vrućim t.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja bih video da sam mu bio na smetnji. Ja bih to svakako video. Jelena Lauševa rana je naglo buknula. Na površini kraste pojavili su se tanki končići gnoja i krvi. Izgledalo je da mu se bedro počelo raspadati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A zaseoci mestimično, ovde, onde, i naherene kuće vire tužno iz onih dudinjaka, kao kraste na bolesnoj koži. Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ivan dvore ostavio prosit snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu mu, mučna bolest, one kraste velje; na Maksima kraste napanule, te mu b’jelo lice nagrdile, bijelo mu lice našarale, iza krasta lice
snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu mu, mučna bolest, one kraste velje; na Maksima kraste napanule, te mu b’jelo lice nagrdile, bijelo mu lice našarale, iza krasta lice pocrnjeno, pocrnjelo i odrpavilo; kunem
Poslušaj me, dragi gospodare! Od šta si se danas prepanuo? Ako su ga kraste ištetile, ako bidnu glavni prijatelji, za to riječ progovorit neće: svak se boji muke i nevolje.
hoćemo preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, a vodimo mila sina moga, sina moga hitra đuvegliju, al’ su njega kraste nagrdile, i sina mi muka oborila, grdnijega u svatove nema; a ja, braćo, jesam govorio na prosidbi, kad snahu
pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima štitak, a kraste mu lice nagrdile, iza krasta lice pocrnjelo, ono ti je dijete Maksime.
Rašta, svekre, da od boga nađeš! Ako su ga kraste ištetile, ko je mudar i ko je pametan, tome, svekre, valja razumjeti, i svak može muke dopanuti; ako su ga kraste
su ga kraste ištetile, ko je mudar i ko je pametan, tome, svekre, valja razumjeti, i svak može muke dopanuti; ako su ga kraste našarale, zdrave su mu oči obadvije, srce mu je baš koje je bilo; ako l̓ si se, svekre, prepanuo đe je Maksim još
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
znate, hoće vam se kaštiga navesti i nevolja od glave do nogu; svemu telu nezdravlje, da vatrom gorite a nikakve rane ni kraste ne bude na vami, ni da imate što zavijati ni znate čim što izvidati, ni se dosetiti što vam je, spolja li je, iznutra