Jakšić, Đura - PROZA
Ne rade ništa: puše, jedu, piju i primaju interes... To je njima tako bog dao, a vlast im ne krati, jer su pošteni ljudi, imaju novaca, a novac nije mali dokaz za uzvišeno poštenje nečije ličnosti. Pogledajte, napr.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada.
— Gde je stida, tu je i poštenja. — Poštenje je pretežnije od novaca. — Potreba poštenje krati. — Bolje ti je biti poštenim siromaškom, nego nepoštenim bogatašem. — Bolje je samoćovati, nego sramotovati.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ „Podignite prevese sa slika!“ Kralj izusti, a sluge su brze, Priskočiše... umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam obnažim.
Što se svačem srcu dalo, Zar se njemu ne sme dati? Ta zar da se ljubav krati Samo njemu... i to kome?... Pobratimu Brankovome!
Zato jezik makar koji Ima s neba svoje pravo: Ko mu krati ovo pravo Taj se Bogu greši zdravo. Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
X Zar ja ljubit’ više ne smem? Zar se meni samo krati Svoju dragu dragom zvati, Uzdahnuti, osećati!? Ko mi može ljubav ubit’, Ma da j’ srce raskidano!
Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, — Da joj platiš trenut sreće. XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ako za me i nije. Ja se tešim s potočići u koje mi suze kaplju, Vas dan s njima uzdišući, mnogo krati i noću. i ova pesmica se često susreće no rukopisnim pesmaricama iz sredine XIX veka, a krug njenoga širenja je takođe
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Ja ti opraštam, — Ali uvrede tako nemile I nepravedne ne mož’ gledati Onaj što svojim krati zakonom: „...Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A desna ruka od jutra do mraka ubada, probada, istrzava konac; i kako se taj konac sve više i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu