Radičević, Branko - PESME
Oči njemu od radosti gore, Pravo krače stazicom na dvore, Već i njega nesta u drveću — Pomoz', Bože, i podaj mu sreću! Gle od kama ...
Al' Bog mome ne slušao mlade: Plaim krokom konjic poljem krače, Pa u goru zelenu zamače. Proli Cveta tu suzu golemu, Pa s' okrete ka dvoru svojemu; Bog bi dao, te sa grđi jada
kad vide da zalud gledaše, Već za njega zapitati ćaše; Al' eto ti ovamo Milenka I on vodi pretila zelenka, Za njim krače ljuba verenica Kao krpa bleda nesretnica. A Mileta pobri poitio: „Kako si mi, pobro, uranio?
Pravo konjik ka Mileti krače, A on skoči: „Otkuda, junače?“ — „Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosim jade i nevolju, Nosim svoju i tvoju
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sve nek krače svojijem vremenom, koga vjenčah na besamrtije trenuć su mu v'jekah milioni. Koraci su moji božestveni, no ja mogu
Šantić, Aleksa - PESME
I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba... 1912.