Upotreba reči kraja u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Bolnica je u vodi, — reče jedan čovek, koji je iz drugog kraja varoši maloj gomilici pristupio. — Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija.

Ali kod moga pobratima beše, kako ženidba, tako i život buran i neobičan... Ako ti se ne spava, učitelju, slušaj me do kraja! Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka. — Pripovedaj, Miladine. Ja rado slušam pripovetke...

Obradović, Dositej - BASNE

” Pak ovom „O, da mi je!” nejma ni kraja ni konca; podobno je vrućičini u kojej koliko više ko pije, toliko mu se većma raspaljuje žeđa.

” — „Čuj sad” — odgovori zmija — „i ono što jošt nisi čuo a valja da čuješ ako si rad znati stvar od kraja do konca. Ono dete htelo je ubiti zmiju saderati joj šarenu kožu i navući ju na svoj štap, zašo ga je ona ujela i

Nije dosta: reče tako ovi, a onako oni. Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je što znao i mislio, ”Koliko glava toliko kapa”; no razuman čovek valja da sazna zašto je ko

Čini im se dakle da tim godinama neće biti kraja ni konca, i zato, kao onaj u Evangeliju bogatac, govore duši svojej: „J ed i i p ij, m i l a d u š i c e, i m a š

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ali su Turci u jedne sobe već ušli i zapalili, te kuća s jednoga kraja gori, a naša vojska prelazi preko Topčidera, ali ne može brzo da pređe preko vodenički̓ brana.

Tako niz Dunav putujemo do Rama. Sad ne znam ili onaj prvi ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek siđe pobliže Dunavu, zapita čiji je čamac. Vozar odgovori: „Naš je̓.

Ovo sam ja kazivao kako je meni moj otac kazivao, od gornjeg kraja Serbije i oko Beograda, Jova Protić pak od donjega kraja Požarevca i do Vidina; jerbo Čardaklija je tek skoro pred naš

Ovo sam ja kazivao kako je meni moj otac kazivao, od gornjeg kraja Serbije i oko Beograda, Jova Protić pak od donjega kraja Požarevca i do Vidina; jerbo Čardaklija je tek skoro pred naš pohod iz Cesarije prešao, a Teodor Filipović (Boža) u

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

To je neki šantavi Vesa, neki vrljoki Golub i neki Boroje iz donjeg kraja. Ljudi koji ne vole da zapinju grbinom oko teškog poljskog rada, nego radije ošljare oko mehane i klancaju čak u treće

— Trči bre, mleko da se donese! Šta čini tamo! Momče otrča naviše k čajiru. Ćir Trpko nastavi pričati do kraja svoj san. Malo-pomalo nakupi se poviše seljaka u mehanu. Zametnu se tu razgovor o svačem.

I hođaše zlo proći da ne naiđe čiča Mitar iz donjeg kraja, onaj što plete košnice, s dve košnice što ih je u potoku negde gore opleo, pa jednu natukao na glavu, a drugu nošaše

— Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!...

Zatim uvuče nekakvu grdnu kladetinu, dugačku svrh čoveka! Metnu je pored vatre, s jednog kraja poturi joj neki panjić, pa je pokri i namesti tako kao da neko leži.

Na jedan mah sav ustrepta od miline, poče žurno i grozničavo prevrtati listove... Ukaz se otegao s kraja do na kraj svih dve stotine tabaka! Gospodinu ministru udariše suze od radosti.

gornjeg dela kola Lje — odista (za pojačanje odrečne rečenice) ljulj — urodica u pšenici Maklja — nož sa drškama na oba kraja, služi za deljanje drveta mal — imetak, blago mala ručanica — doba ručanja (oko 10 časova), užina masa — imanje

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Dan za danom osvitao je sve crnji i žalosniji!... Pa... nigde mu kraja ne vidiš!... Ljudi beže od tebe kao da si kužan. Toliko mi puta beše došlo da kidišem na ovaj jadni život!...

— Junački! — potvrđuje Stanko. I morade ponovo prisesti i popu opričati od početka do kraja. Oni slušahu njegovu živu priču s najvećom pažnjom. — Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?..

— Javio sam i Luki, i Jakovu, i Voždu!... Ovo je strašna sila!... Kad svane, pogledaćeš sa šarampova, pa ako vidiš kraja, čini od mene šta hoćeš!... — Dakle, mnogo ih! — Mnogo!... Kao u moru peska!...

Dučić, Jovan - PESME

U oluj sunca i u mrakove, Kao Reč čista nekad bačena, Svih praoblika noseć znakove: S kraja do na kraj nit provlačena.

kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.

Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva, od zemlje do svoda.

tvojim otrovima; I sjaj tvog osmeha uze blesak maja: Tvoja je lepota u stvarima svima, Tvoj kobni čar nema imena ni kraja.

svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez kraja.

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on nije više bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe.

I gle, tamo on vide sve onako kao što je bilo nekad; nepregledne obale sa drvećem i senkama, koje su išle do kraja sveta; i blede statue u kojima je uzrujano strujila bela krv strašću i zanosom; i jedno ogromno sunce koje je

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Odavno je već bilo zvonilo na večernje. Dan se kloni svojemu kraju, a u našoj duši ista ona pučina nigde kraja da vidiš, samo se oblaci sve gušće gomilaju. Sve postaje nesnosnije, strašnije i očajnije. — Bože, ti na dobro okreni!

da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s prednjeg kraja lađe; pa onda pištaljka stade buditi uspavanu poslugu na staničnoj lađi.

Kad uđe u sobu, a on leži na krevetu koji je načinjen od kuhinskih vrata pod koja je podmetnuo na četiri kraja po pet šest cigalja. Na nogama mu pantalone, a gore samo košulja. Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog!

— mera za težinu (oko 3,2 g) duel — dvoboj đem — gvozdena šipka (žvala) koja se stavlja konju u usta; za đem su sa oba kraja pričvršćene uzde eksces — ispad, izgred, prestup emfatično — izveštačeno, visokoparno ždrepčanik — poprečna drška

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A posle, ako ćemo šta, ono i nije selo, nego varošica. Ta kolik je samo onaj Veliki sokak s kraja na kraj, pa koliko tek malih sokaka ima, a svi su široki! Zato nijedan nije kaldrmisan, a nije nikada ni bio.

Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije. A u avliji svačega; jedno bogatstvo dostojno zavisti. Tu su šupe, ambari, golubinjaci.

Posle čitanja čeka ih »jauzn«, a posle ovoga izlaze i šetaju se ispred kuće i razgovaraju, a razgovoru zaljubljenih nikad kraja. Šetaju se tako već u mrak.

— I-ju, ala je bezobrazan! — prošaputa Jula kad onaj poče pesmu, ali je zato opet pažljivo do kraja poslušala! E, baš je bezobrazan! A zatim uzdahnu, pa stade dalje da kopa. — Je l’ on samo berberin... — uncut je on!

Juli žao baš ozbiljno. Čas krivi, čas pravda sebe, al’ opet na kraj kraja, kad ozbiljno pomisli, pa šta je to tako baš strašno kazao; ta eno i u pesmama, trukovanim još, — pa šta se sve ne

Tako sam utiškavala i, što kažu, krpila! E, al’, bo’me, i tome je bilo kraja! Dok su mene slušali, i dok sam ja mogla... bilo je i kojekako.

— Ju, strasna i velika! A kakav to feler ima? — pita Pela začuđena. — Ta zar je jedan, slatka. Ne znam ni s koga kraja već da počnem! — Ju, rođena — čudi se Pela — a ko bi to rek’o?! — Eto, prvo, ne zna nemecki!

U njega uvukoše i neke Švabe iz drugog kraja sela, a među njima i Sepla suvačara i ženu mu Betiku i ćerku Kredlu. Sepl je iz poštovanja prema pop-Spiri kao lojalan

Zaplakala se i Jula, i glas je izdade. Svati je razrešavaju od daljeg pevanja, jer je i njih sve rastužila. I ne bi kraja hvalama sa sviju strana; hvališe i pesmu i pesnika i pevačicu.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Po njemu, čim se on ukaže s kraja ulice u kojoj mrtvac čeka, za saranu zna se već da onda za njim ide pop i drugo što treba. Takav je uvek.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

još kao sa devojkom dobro poznat bio, pa nije morao oko nje mnogo etikecije praviti, nego je mogao odmah sa drugoga kraja šale započeti.

Procesi dugo traju, prolaze meseci i godine, i još kraja nema. Često se svedoci preslušavaju, sve novi i novi. Nestane iz akta duplike, pa poremeti ceo proces. Opet pik nanovo.

Babonja to izjašnjava za kriminal, pa ište istragu — inkviziciju. Sad se tek stvar zaplete, bogzna ko će joj kraja videti! Rogoziću se već dosadilo što tako dugo traje, a zaplet sve veći. Sad tek vidi da će ga Babonja nadmudriti.

Nikad mira! Poče i on kunjati i dobije suvu bolest, koja je poduže trajala. Ipak je podleći morao, a kraja procesu nije dočekao. Alka ostade udovica, a pokraj toga u kući neograničena gospođa.

Siromah Marko! Takva glava, pa večit mučenik, u kući ženin rob. A Milivoj, slabije glave a bolje sreće, od početka do kraja lako je i dobro živeo. Često više vredi sreća nego mozak. Mica umre bez poroda. Alka ostavi nakon sebe divan porod.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda, sa skrštenim rukama i zamišljen pređe nekoliko puta sobu, s jednoga kraja na drugi. Pod njegovim teškim koracima škripao je i ugibao se istrulio patos.

Jest to pouzdano znam, a drugo: da će ovaj rat pojesti moje nerve do kraja i da se on nikada svršiti neće. I sve ono vreme između prošle demobilizacije i nove mobilizacije, to je privremeno, a

onakvog njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

Umakao sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je odlučno i ogorčeno odbacio pomisao da se vrati u bateriju.

Pa se to vrzmanje ponavlja neprestano tako i Jurišić nemože da primeti ni jednog jedinog među njima koji bi s jednog kraja stigao na onaj drugi.

Afrika

Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio?

On prima putnike ali ih više ne iskrcava sve do kraja karantina. Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je

čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je

nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih udruženja ovoga kraja. Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima.

Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod

od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz ovoga kraja i čije su prve reči da ne može više u ovoj pustari.

Njegov snažni vrat plamti na suncu. Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina.

Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa. Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti.

Glas mu je bio promukao, ali je pokušavao da bude ljubazan prema svom gostu, do kraja. Skromnost, povučenost, Isakoviča bila mu se dopala.

Tome se mora učiniti kraja. Mora! Čak se i Marija Terezija bila rešila. Kad je Isakovič, dakle, stigao u Srem, takvih oficira, koji traže

Do kraja svog života, mogla je, posle, da ponovi, u sebi, taj glas, koji joj je te noći mrmljao, nemecki jaučući, kao od nekog bo

koja su se pomaljala iz daljine, kod varoškog đerma, a posle dan, dva nestajala, u daljinu, u šumarke pored druma, sve do kraja oktobra.

Berba grožđa počinjala je tek krajem oktobra – po kalendaru papežnika – na dan Jude, Simeona. A trajala bi do kraja novembra. Pre početka berbe, međutim, pri takvim polascima, Tokaj je obično spavao.

One, koji su, međutim, iz Bečeja, pošli, pratila je neka nesreća, od početka, do kraja. Te iseljenike bio je upisao kapetan Sava Rakišič.

svi nađemo opet u Kijevu da bismo ljudski živeli i da i Bog i ljudi vide da smo u ljubavi kojoj samo smert može učiniti kraja.

mraku, kao u tom šumskom, isprepletanom, pokrhanom, granju, među tim senkama, kroz koje ga je konj nosio, a kojima kraja nije bilo, prođoše, još jednom, ljudi i žene, od kojih se nedavno bio rastao.

u Kijevu, i kako su naseljeni u svoju Novu Serbiju, te priče nikad nisu bile iste, niti se činilo da ikakva smisla, i kraja, imaju. Ni u Pavlovim pričama o tome, bolje, nije bilo.

Zelenilo ravni, trave koje su bile prekonoć nikle, pružale su se, u dolini, daleko, kao neki ćilim do nebesa, kome kraja nema.

u mozgovima tih serbskih iseljenika, postade neko veliko priviđenje, jedno uverenje, da postoji zemlja, toliko ogromna, da kraja nema. Čestnjejši Isakovič, Pavle, naročito, oseti radost što živi, kad je to video.

Teodosije - ŽITIJA

obete: Od začeća deteta od prirodne zakonite ljubavi i od postelje odlučićemo se, i svako za sebe u čistoti tela sve do kraja života sačuvaćemo se.

A Bog, gotov da usliša molitvu i želju slugu svojih, i njegovu želju ispuni i podstače ga da dođe k roditeljima iz kraja danoga mu.

od sviju zala sačuvao, i sada opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.

Izgledalo je kao da poje sa nekima drugima, a nije niko mogao razumeti. Došavši do kraja psalma, reče jasno ovo: „Svako dihanije da hvali Gospoda“!

Radost — što se udostoji da vidi oca, kako je do kraja podvig svršio i ukrasio se svakim dobrodeteljima, i što ga je poslao napred kao topla predstatelja u molitvama Hristu.

I ne samo ovo, nego i potrebno manastiru i razoreno nazidavši, obeća da će se do kraja života brinuti za njih. Ima i drugi manastir Svetih četrdeset mučenika u mestu koje se zove Ksiropotam.

je srpska zemlja u velikoj nevolji, kao u nekoj teskobi, opustevši od mnogo plenjenja i prolivanja krvi, propadajući do kraja od gladi zbog neoranja, tako da su se mnogi razišli po tuđoj zemlji.

srpskom javi našu istinitu ljubav, i ne zaboravljaj da se moliš za nas, da tvoje učenje ostane u nama i da ga Bog do kraja delom svrši.

I tako, do kraja svojega blagodareći Boga, u ruke njegove predade dušu svoju. Blaženi Joakim patrijarh, došavši sa episkopima i sa

Dakle, koliko je moguće, pobrini se da ih doneseš iz tuđeg kraja u svoje otačastvo. Kralj se zbog ovoga veoma obradova, i poslavši najčasnijega od svojih blagorodnih ljudi k svojemu

Ovaj sveti bejaše iz kraja hvostanskog u Dioklitiji, iz nekog sela koje se zove Unjemir, sin blagovernih i blagočastivih roditelja hrišćana, koji

Sve ovo stalno pominjući, uniženjem mnogim pred Gospodom sebe smirujući osuđivaše. Time i do kraja života bezbedna od besova dušu njegovu Bog htede da sačuva, ali i da objavi u pustinji trpeljivo i mnogostradalno mu u

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Čovek uopšte teži tome da preceni svoje sugrađane, naročito one iz svog rodnog kraja. Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide.

Uticaj zemljišta i prirode. — Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svog kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika.

Ova tako visoka narodna svest još se više razvila za vreme Turaka. Od kraja HV veka ona se brzo i naglo širila iz oblasti Raške, Huma (Hercegovine) i Crne Gore u svim pravcima.

Drugo jedno muslimansko bratstvo iz istog kraja, Vučedabići, slavi kao „slavu“ Sv. Arhanđela. Ove su uspomene osobito žive kod muhamedanaca istočno Od Neretve.

Usled prilika koje smo napred pokazali srpska nacionalna svest u Bosni i Hercegovini znatno se pojačava od kraja HV veka, a dinarski muhamedanci zbog toga su postojali još veći neprijatelji pravoslavnima.

Ovi Romani, Latini, Dalmati, bili su dobro poznati sve do kraja srednjega veka. Oni su dugo održali nasleđene ustanove opštinskog uređenja u dalmatinskim varošima, osnovanim za vreme

i 1815. godine. Svi su novi doseljenici, koji su u jadranske oblasti došli od kraja XV Do kraja XVIII veka, pripadali patrijarhalnom stanovništvu, većinom erskog varijeteta, i govorili ogromnom većinom

i 1815. godine. Svi su novi doseljenici, koji su u jadranske oblasti došli od kraja XV Do kraja XVIII veka, pripadali patrijarhalnom stanovništvu, većinom erskog varijeteta, i govorili ogromnom većinom štokavskim

Od kraja HV do početka XIX veka Zagora je bila široka neobezbeđena zona po kojoj su se vodile neprekidne borbe. U njoj su se nase

Cela je Zagora od Rijeke do Boke Kotorske, počevši od kraja HV veka postala zonom uskoka i hajduka. Mlečići su uspeli da u dalmatinskoj Zagori organizuju pandurske čete, kojima

u južnoj Francuskoj, posle varvarske najezde. Civilizatorski uticaji iz doba mletačke vladavine, od HV do kraja XVІІІ veka, ostavili su, takođe, mnogobrojne tragove u obrascima primorske arhitekture.

Jedan je od njih, Kotoranin Vite, izradio plan jedne od najlepših crkava ovoga doba, Dečana u Metohiji. Od kraja HV veka se u Dalmaciji rađa srpsko-hrvatska književnost, koja je bila na vrhuncu u Dubrovniku krajem XVI i u XVII veku.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov. Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se

Mačak Tošo i Miš prorok tek su bili malo odmakli od svoga džaka kad se s drugog kraja njive javi jedan žalostiv pseći glas: — Auuu-vauuu! — zavijao je nepoznati — ko li će me noćas zaštititi od mrkog mede!

Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. — Živ živ!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze.

ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja. Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla. Dokoličeći tako po gradu uvrstila se u paradu.

bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Što ste se toliko zadržale? AGNIJA: Pa znaš, zaboga, devojačkim razgovorima nikad kraja nema. SPASOJE (predstavljajući ih): Gospodin Švarc, član upravnog odbora „Ilirije”, moja ćerka, moja sestra.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ovako će, sigurno kao što je sigurno da postojim, pasti ukor. Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora.

objasnila da se opkladila da ni on, ni ja nećemo uspeti da po desetak santimetara uzanoj ogradi skele pređemo s jednog kraja na drugi. - I nećemo! - rekoh. - To je pedeset metara, otprilike. - On se plaši. On se plaši, Atamane!

i zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i još dva ili tri prosjaka iz mađarskog kraja. Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac.

Bagricki ponovi pitanje. Nisam znao i on mi ucrta keca. To je pored onog iz matematike bio već drugi a do kraja godine bilo je nešto preko dve nedelje. Ako ne budem pazio, provešću leto bubajući. Ili: da zaradim još jednog keca?

- prislonio sam njenu glavu sebi na rame i neko je vreme milovao po kosi. Činilo mi se da će šmrkati do kraja svog blesavog života, ali je ona prestala s plačem naglo kao što je i počela.

Gradić se činio kao zaspalo dete, ali to je bilo pogrešno poređenje. Karanovo ni u snu nije spavalo do kraja. Kao mačka koja polusklopljenih, suženih očiju vreba miša, i Karanovo je poluotvorenih prozorskih okana vrebalo

Jedno takvo stanje njoj je u slučaju kraj teniskog igrališta promaklo i ona to nikako do kraja nije mogla da oprosti samoj sebi. Ušavši u grad, pokušao sam da se mračnijim ulicama nekako dovučem do svoje kuće.

Frajeri su kao moskiti kružili oko nje, a devojke, one sa strane, govorile da joj suknja visi s ovog ili onog kraja. Nije se videlo da je to dopiralo i do nje.

- Hadži-Nikolov me je gledao kao da sam ameba, vaška ili već nešto slično. Do kraja godine imali smo još jedan čas matematike i on je to morao znati. To namirisano đubre!

Kad postanem pisac, govorim sebi, kupiću vespu. Biće to vespa kakvom možete otići i do kraja sveta, ako vam se bude htelo.

Pivnički mi je, pretpostavljate, zalomio keca. Do kraja godine ipak sam se nekako dokotrljao do trojke, mada ni to nije važno!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Što se kupaš u moru? — Falio sam što sam tako pisao, ali fala bogu kad se vidismo zdravi! Radosti nema kraja. Tu se sad sve unese. Šamika je gladan, pa sedne s njima za sto i poruča.

Čamča je već opet preobučen; tako i Krečar. Sad ih zaokupe, nazdravljaju; vici, pevanju nema kraja. Purgerija sad se tek raširi. Troši se nemilice. Čamča i Krečar moraju da sednu do Polačeka i do gospodara Sofre.

Kad večeraju, a Lujza vesela, oca služi, smeši se, baca kradom pogled na Matildu, a otac ćuti do kraja večere. Kad posle večere, Lujza ustane, hoće da ide, al’ je otac zaustavi.

Učinilo im se kanda sanjaju. Kada se razberu, počne jedno drugom pripovedati od početka do kraja sve, ukratko. Sad je Šamika tek doznao kako je zbog luckastog kočijaša izgubio Lujzu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zar hoće da na sebe natovare patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s

Pušeći sve više, brojeći, bez kraja i bez svesti, brojanice, Aranđel Isakovič živeo je to nekoliko nedelja sasvim uzalud.

Bila je uprla oči, pune crnih tačkica, u tavan, i ne primetivši da je prenesena iz jednog kraja kuće u drugi. Starija pade, u prvi mah, plahovitom radošću materi u krilo, ali je isto tako brzo i ostavi, igrajući

Uskoro, slutila je sasvim do kraja, kako se događa zalazak Sunca, a isto tako i sve pojave svitanja, koje je primetila, kao kroz san, prišavši svom

Stenjući od bola u kolima, činilo mu se kao da već nekoliko dana pada neka kiša, kojoj nema kraja, u kojoj se slivaju sa njega ne samo žena i deca, već i bivši njegov život i sve što je video.

ga je obuzimalo isto tako plaho, posle ljutnje, i onda bi želeo da sa njima ode nekud, dalje od onog života i od onog kraja.

koja su Aranđelu Isakoviču izgledala vredna punih kesa, ljubaznih osmejaka i trgovačkih razgovora kojima ne beše kraja. Vuk Isakovič, da je mogao, ne bi sve to udostojio ni jednog pogleda, još manje Tursku, kuda su se neki selili natrag.

potone u blatu i sumornoj praznini jeseni, tako je u to doba, u blatištu Isakovičevog naselja, u jednom uglu toga kraja punog baruština i trske, panjeva, rupa, i jaruga, stajala ta koliba u koju se, kao u raj, ulazilo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI 97 DOJENjE 98 SPAVANjE 102 KUPANjE: MAGIJA I HIGIJENA 105 POVIJANjE: OBIČAJI I

U mnogim srpskim krajevima kada neko uđe u kuću dok se žena porađa, ne daju mu da se vrati sve do kraja porođaja da se ne bi dete povratilo.

Od tada su majka i dete ritualno čisti. PRVA GODINA ŽIVOTA OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI DOJENjE Mleko kao posrednik između nesocijalnog deteta i majke u verovanju

⁷⁴ Tamo gde se ovaj tabu motoviše, na primer u Crnoj Gori i u Banatu, kaže se da detetu ne valja do kraja prve godine seći nokte zato što će, kada poraste, početi krasti i biti lupežno.

Brojnost i raznovrsnost ovih tabua otkriva da narod veruje da je dete do kraja prve godine posebno osetljivo, ranjivo i podložno dejstvu zlih sila.

Takođe, i u okviru istog kraja, kažnjavanje zavisi od pola i uzrasta deteta. Bilo bi jako zanimljivo i korisno napraviti jedan „atlas fizičkog

jer su naše pesme „ispevane čistim plemenitim jezikom, bez praznina u pripovedanju, razgovetne i jasne od početka do kraja“.

60); Grbić, S. M., isto, s. 105. ²⁴ Lično saopštenje (Milena Šćurić čula je za ovo od starice iz sokobanjskog kraja). ²⁵ Petrović, V. K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 3—4, 1897, s. 233; Milosavljević, S. M.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O ODBEGLU ROBU Ako odbegli rob, bio od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata. A bila je tek 1943! Svakoga jutra odlazio sam na našu reku i čekao saveznike da se iskrcaju.

Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš turira mašinu...« U to mlađe kameno doba tehnike uđe u modu i skakanje padobranom.

jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75, možda ću i ja jednoga dana gledati druge momke iz istog kraja kroz dvogled naopačke? Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik.

načinjene od lukavstva lisice, kostiju i kože, loše uhranjeni mišići dečaka koji je upoznao glad ratnih dana, nikada do kraja najeden, čak ni u najbednijoj poslastičarnici najsiromašnijeg od svih siromašnih gradova, taj presudni delić snage

Koža joj je imala ukus poraza. Od tada verujem u predviđanja plećke. Dve otmene ptice ne izdržaše da do kraja ostanu otmene. Upitaše me šta, za ime boga, nalazim u jednoj običnoj koski kad toliko buljim u nju cele večeri.

Ali, što su brže išli, ona ljubičasta brda u daljini sve su se više udaljavala, a kameno polje kao da nije imalo kraja ni početka. Nisu više znali idu li pravo ili se, zavedeni kamenim lavirintom, vrte u krugu.

Ako je, opet, ono bila bolja polovina, kakva li je tek ova koju živim? Hoće li ovako biti sve do kraja? Šta će se promeniti? Šta mi ostaje još da čekam? Jednu sobu više? Dva službenika više? Dvoja vrata više na automobilu?

Odlazi svakog dana na peron broj četiri i sačekuje voz iz svog rodnog kraja. Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz.

Kelner stavi dve gorče kafe pred njih: — Pratim sve što pišeš! — reče. — Mislim, ne razumem baš sve do kraja, ali ljudi kažu da si odličan! Neki advokati koji te čitaju. Stari Beograđani! —Hoćeš li »kent«?

Ponovo nameštaljka! Znala sam to dobro, ali postoje još dva biranja do kraja sezone: jedno na Paliću, drugo u Portorožu, a možda još jedno negde gde su vinogradi – »Mis berbe« ili nešto tako,

Ti ćeš igrati sa njenim mužem, ja ću plesati sa njegovom ženom. Kad bismo bar imali hrabrosti da idemo do kraja, pa da stvarno razmenimo partnere... Ali, ne! Malograđani! Ostarićemo, uzdržavajući se! Uostalom, već smo i ostarili.

Najzad, kad su već pomislili da putovanju nema kraja, a duh i udove im obuzela otupelost, Ružina kuća iskrsava s jedinom prethodnom opomenom, s lavežom pasa, sasvim

Matavulj, Simo - USKOK

— A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!? Nema plemena, a gotovo ni bratstva, da se ne pokrviše među sobom!

I ta povorka, uz gole, ljute krše, pod natmurenim nebom, bješe simvolična! Ti mrki đetići, prema kojima priroda njihova kraja vazda, i velike nacije, koje im, u času nevolje, laskahu, postupahu maćinski, s gorčinom u duši, ali s neslomljenim

a to nije značilo što i danas, nego ljude iz okolnijeh sela, što sastavljaju cetinjsko pleme, iz: Bajica, donjega kraja, Bjeloša, Očinića i Uganja.

Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina

Neka bog i za to izlije svoj blagoslov na tvoj dom i tvoje bratstvo! Od crkvenijeh vrata pa naviše uza stube, do kraja hodnika, ljudi se navrstaše na dvije strane, da vladika prođe između njih.

Na bolja položiše Janka, na druga Krcuna, pa ih oni odniješe do kraja svoje plemenske granice. Odatle ih četnici preniješe sami do njeguške granice, gdje stigoše oko dva časa po podne.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

da mi nismo u stanju da se oslobodimo uverenja kako postoji veliki, glavni tok umetnosti reči, i daje ono što se do kraja u nj ne uklapa samim tim podređeno, manje vredno.

Dečja knjiga je do kraja slobodna, maštovita, razigrana i neodgovorna, i svojom ljupkom neozbiljnošću ugrožava samodopadljivu, tragikomičnu

Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte. Neposredni povod avanture brzo zaboravljamo; kao i u svakoj igri, želje se pretvaraju u stvarnost: Koča plovi,

svog prostiranja, dakle ne s razdobljem od šeste do četrnaeste, ili sedme do jedanaeste godine, već onim od početka do kraja sveta, od početka do kraja čoveka.

s razdobljem od šeste do četrnaeste, ili sedme do jedanaeste godine, već onim od početka do kraja sveta, od početka do kraja čoveka.

Stric Nidžo jedan je od izabranika ove dečje vizije sreće: povratnik iz Amerike, neumorni začinjavalac, nikad do kraja uklopljen u okvire seljačke svakidašnjice.

(Trešnja s kraja rata) Dovoljno je, dakle, da prizovemo detinjstvo, pa da se u nama začne jedna čistija, slobodnija čežnja.

Dobrota je u razumevanju i podnošenju. Gledanje je do kraja pojednostavljeno, naivno: otmenost u stavu i mudrost u ponašanju plod su vekovnog odricanja i uzdržavanja; smernost se

A ta dva perca na prosušenoj brazdi čudo su nepojamno, početak jedne tajne koja, ne imajući razrešenja ni kraja, nadahnjuje radošću. Uzvišeno i spiritualno probija se iz svakidašnjeg i običnog i duše slede neki samo njima znan put.

pa se tako i završava: pozivom na maštanje, na nastavljanje jedne igre koja, ni u čoveku ni u životu ni u knjizi, nema kraja.

rima udara kao čekić u glavu; njome pesnik isuviše uspešno vlada odnosima u svetu da bismo mogli da mu se prepuštamo do kraja. Pesma se pretvara u zvučnu razglednicu, bez senke neizrecivog bez preliva.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obre

naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloženi od prvoga dana svoga dolaska pa, uglavnome, sve do kraja XVIII veka.

Verska gonjenja, kojima je narod bio izložen sve do kraja XVIII veka, pojačavala su samo i inače jako versko osećanje i vlast jerarhije, i Srbi su se sve više zbijali oko svoje

Docnije, od kraja XVI veka pa do polovine XVIII veka, srpske pravoslavne crkvene knjige štampane su u slovenskim štamparijama u Vlaškoj.

javlja se nov srpski list. SRPSKOSLOVENSKI PISCI Poslednji izdanci stare srpske književnosti dopiru do samoga kraja XVIII veka.

Srpska poezija XVIII veka postala je ugledanjem na pobožnu rusku poeziju s kraja XVII i s početka XVIII veka, i tobožnji aleksandrinac Kiprijana Račanina i poljski trinaesterac Hristifora Žefarovića

* Svi važniji pisci srpski sa kraja XVIII veka ubeđeni su jozefinisti. Dositej Obradović je počeo pisati za vreme vlade Josifa II, u trenutku opšteg

Tu je, učeći decu, počeo pisati svoje prve radove, i to na čistom narodnom jeziku toga kraja. U malome, njegova književna delatnost počinje od bavljenja u Dalmaciji. Prešavši 1771.

Ti sukobi su bili stalni, ne samo u saborima no i u crkvenim opštinama, i trajali su sve do kraja XVIII veka, kada se i državna vlast u njih umešala, ali više iz neprijateljskih osećanja prema pravoslavnoj crkvi.

On ima onu »rečitost srca« koju su negovali pisci sa kraja XVIII veka, i često više osvaja svojom dobrotom i srdačnošću no solidnošću svoje argumentacije.

se služi starijim protestantskim bogoslovima i polemičarima, naročito Švajcarcem Rudolfom Hospinijanom, piscem sa kraja XVI veka.

On svojim životom i radom vrlo dobro i potpuno predstavlja jednog srpskog intelektualca i prosvećenog svetovnjaka s kraja XVIII veka, jednog od onih ljudi koji su se tada u Evropi, različno prema zemljama, zvali: filozofima, enciklopedistima,

Milićević, Vuk - Bespuće

On siđe s kola, vukući predugačku šubu po snijegu i uđe u hodnik, s otvorenim vratima sa oba kraja, kroz koji sviraše vjetar sa ceste u avliju. I uđe u sobu, bez kucanja. Soba je bila nezagrijana, hladna, nespremljena.

On sam sebi čini se smiješan i glup, i ne čekajući kraja, iziđe, praćen pogledima sviju. On se čuđaše trenutnom nagonu koji ga je ovamo doveo, ljutio se na se u isti mah i

Sremac, Stevan - PROZA

Šta je dalje s njim bilo, doznaće čitatelj ako bude dobar i strpljiv pa pročita do kraja ovu priču. S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče

Nikako nije mogao da dotera do kraja, da im sve pročita. Obično bi jedan po jedan od slušalaca ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo

Radičević, Branko - PESME

unapreda, I eto se uznemiri, Uznemiri, usplairi: „Gledaj, gledaj, ta ona je, Gle, na greben veće staje, Gle, na kraja veće kroči, Sad će, jao; sad da skoči, Oh, u pomoć, brže, brže!

OPROŠTAJ DRAGOG I DRAGE Spevan do pole 11/12. uveče; od pole do kraja 12. /12. uveče. Oproštaj čini prvu čast pesme. Dragu sam uzeo, kao da nema u dragome poverenja.

Mileta nam od lova ožedne I požele malko vode ledne; Od svog često išâ zavičaja, Al' do ovog još ne došâ kraja; Zato junak eto i ne znade De studenca u gori imade.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i pominjati me ako se izgubim u svom čudesnom pohodu. — Đede Petrače ...

neminovno, s ivice nekog brežuljka, pred njim će u nizini praznički bljesnuti modra Una, granična rijeka podgrmečkog kraja, a tamo, s druge strane — ehej, mili moj! — i tamo, kanda, ima svijeta, šuplje je ispod neba. Ima, ima ...

Još prije četrdeset godina on je prvi put krenuo s tom istorijom, ali nikad nije stigao da je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola vijeka boči i putuje s tom svojom srećnom krmačom, a nikako da obavi posao.

— Evo nama pred bogom advokata, ne bi ovakog našao odavde do Cazina. Eh, Cazin! Ime te varoši s kraja svijeta zveknulo je ispred mene kao sjajan srebrni talir-petača (od pet kruna) i svojim radosnim cilikom ispunilo ovu

— othukivao je uzbunjeni Dane Desnica, zakrećući oči od svoga kamarata. Toga istog proljeća odseli se iz njihova kraja desetak življih porodica u Bosnu, pod planinu Grmeč. Ode i Radina familija. Zauvijek se rastadoše kamarati.

Nikad ga do kraja nisam istražio (možda je i bolje tako!), otkotrljao sam se u svijet kao prezreo orah-koštunjavac (onaj kome se rijetko

PLAVI LONČIĆI Konačno i Šesta krajiška brigada napušta brda rodnoga kraja, Podgrmeča, i kreće nekuda prema Vrbasu, vodi ladnoj.

se magle, isto kao i onda kad je u đačkoj klupi pisao svoje prve pjesme o zimskom pejzažu ovoga istoga svoga rodnoga kraja: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti . . .

U opkoljenom trouglu našlo se sve iz ovoga kraja što je Nijemac četiri godine kupio oko sebe, naoružavao, vježbao i vodio u borbe protiv partizana i u pljačkaške pohode

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: Ne znaš ti žene. Kad pokažeš da hoćeš, one neće, čak i kad im se iz petnih žila hoće! S njima ti treba do kraja izokola. Ali da vidiš dalje. Tako ti ja, ručo, pa sedim i pušim. Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju.

BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći!

(Zatamnjenje) IV SLIKA PRED HASANAGINOM KUĆOM MUSA: Kad jednom počneš da zavidiš, gotovo je. Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti. Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Iz svega isticaše se tvoja ruka, ruka ženska, ponizna, tiha, bez smelosti i jačine, ali žilava, durašna i istrajna do kraja života. Odjednom se ti pojavi iz kuće. Brzo ostavi nešto i uputi se kapiji da je što bole pritvoriš. Zatim se vrati.

Još s kraja ulice skidam kapu, dobro je uguram u nedra, da mi je ne bi ko izvukao, i palim sveću. Jedva ako se proguram do porte.

Zdrave se. Sofra pružena od kraja na kraj sobe. Stariji u čelo, do njih starke, i tako redom, čak do kraja, gde su mlađe žene, ali one retko sede, već su

Zdrave se. Sofra pružena od kraja na kraj sobe. Stariji u čelo, do njih starke, i tako redom, čak do kraja, gde su mlađe žene, ali one retko sede, već su ili u dečjoj sobi gde umiruju i uspavljuju malu decu, ili u kujni i tamo

Kroz svež, oštar vazduh, počeo žagor, kretanje... dan se beleo. U tom s kraja mahale, iz neke mehane doprli zvuci svirke i pesme. Ona se još više ohladila, premrzla od straha.

Kostić, Laza - PESME

Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”. a kao da ću ga slušat životu do kraja. I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru.

večnoj muci vražija čepa po paklu vije, A ti se željom iskušiteljke mašaš očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

— Bolje tebe našao, zete. — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš, boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu, ja ga

ovce, a na njima jašu ljudi, i to tako da neprestano skaču s ovce na ovcu, i to je tolika velika povorka da joj nikada kraja dogledati ne možeš.

Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci! Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene uhvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

Sin leže s kraja, baba u sredini, a snaša do duvara. Tako jednu noć, drugu, treću, i neprestano. Dosadi se snaši što svekrva između njih

Kad i to ne pomože, snaša jednu noć u spavanju zapeva: Dragi s kraja, zlato do duvara, a u sredi ko pameti nema... Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati. SOFIJA: Moja narav nije za to. Pre bi mogla kakvu šalu preduzeti.

SOFIJA: Badava, kad mora biti. MAKSIM: Ta gdi je sikira, da ubijem dušmanina! SOFIJA: Pazi, sikira ima dva kraja. (Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3.

DOKTOR: Nije slobodno izvrtati, jer podlom i lukavom izvrtanju reči nema kraja ni konca. MANOJLO: Vi se srdite, g. doktor?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.) Šta si se usićila?

Lalić, Ivan V. - PISMO

maglena, sumaglice zlatne, Oblaci koje mokri vetar vaja; Potop razložen kao dug, na rate — Tako se može trpeti do kraja. (24.

Tvorca; I svet se ne iscrpljuje u slutnji Ispomeranog svog preobraženja — No vernost slutnji vernost je pomorca Koji do kraja ima poverenja U more. Slušaj more: more tutnji. (22—30. I 1992) DODATAK DVA SONETA O LOBANjI „...

u srži metafora, Zakon istovetnog ispod površine, Rekvizit danskog kraljevića, prva Scena u petom činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta nepravilna kalota, to kube Pokretne crkve, što istura zube Da nit pregrize što

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?

Zatim pročitate da imamo najviše svega i ne dođete ni do kraja članka, kad ono, cap — nestalo struje! Kriza ne znam ni ja čega smenjuje krizu ne znam ni ja koga! Provališka!

rasprodate, da ih očekuje najfantastičniji provod, mislim, da ih čeka ko zna ko, a ovamo — truba, gluvarenje bez kraja i početka!

Baš mi se dopada da sedim i buljim u ovu jednu te istu prokletu stranicu, ispunjenu od početla do kraja tucetima nepoznatih jednačina i osoba, i da crknem slušajući ove masere, disk-džokeje, pa da posle lepo pada kiša i da

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija!

Moćna stvar! A kad neko na Adi Ciganliji počne da veze o bekstvima preko crte, onda nikad kraja priči. Bilo je tu još jačih slučajeva, priča gosn Sule, na primer, 1954.

Na časnu reč, ljudi, taj momak nije uspeo ni da poklopa do kraja prvi dželato, a Talijančići ga već vrnu u milu li mu domovinu!

I čega sve nema u tim hitovima, Čarli; Cigana, krčmi, munja i gromova raznih vrsta pića, sirotih majki, rodnog im kraja, ptica pevačica, kumova, siročadi,uvelog cveća, svačega!

Mislim, bili smo prvaci sveta u pesmama. A pogledaj sad, Čarli! Odvrti tranđu do kraja, keve ti! Odvoji uvo! I ne ostavljaj me nikad samu dok svira, jer ću načisto šiznuti!

Pa ako ni zbog Čega drugog — mislim se ja u sebi — obožavaću Šveđane do kraja života samo zato što su vas isfurali još s vrata! Kao: primaju, ali u kafani!

I taman kada je poluzamrznuti pop mislio da je čitava stvar gotova, frendovi počeše da vezu govorancije bez kraja i početka!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera. (Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?) Pred Vrč drven Arseniju prostre svetlost Metohiju. Ono Polje opet plamti: epitrahilj, božur zlatni.

Tamo gde žeton i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih

Četvrtak Petku: Ne čekajmo gosta u mraku neko Kotaricu steže! A Petak žalno: Padaj, pčelo kraja, „Na krilo izgubljenog raja“. Klopara točak klimavog ustrojstva. Za mukla gorja zamiču kolica zemaljskog toka.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Trista mu muka! Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.

“ Boji se Mjesec, nestaško puni, pa starki veli: „De se zakuni! Kuni se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisi na me nimalo ljuta i da se nećeš mašiti pruta.

“ Bakica priđe za korak bliže i desnu ruku do zvijezda diže: „Kunem se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisam na te nimalo ljuta i da se neću mašiti pruta.

Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja, zasipa modrim prahom. Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja.

Kaži mi samo, ne budi ljut, Koliko beše dugačak put?“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega dotle se stere svet.

“ Sledi se deda, šuma zaneme, nastade strašan muk. Odjednom, s kraja sudijskog stola, zareža mrki vuk: „U meni, braćo, od besa vrije, presuda ova pravedna nije!

Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo! — i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno od nas ode?

—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati.

“ Mačak i Žuća u hladu mlina mućkaju glavom čitavi dan, od vrha glave do kraja repa kroje i šiju ubojni plan. Jedan i drugi kako je besan, neko će pasti u škripac tesan . . .

Na krajnjoj stazi prepreke mrvi djevojka crna, gorštačke krvi, s kamena kraja, mrkih daljina, vječito tužna, studena Drina. S hukom se ruši, ne pjeva ništa, pomamno juri kroz razbojišta.

Tu su mnoge otkrivene tajne, kretalo se u dalji beskrajne. Tamo prve ispreo sam bajke o ljudima svoga rodnog kraja, zatreptaše u čudesnom sjaju ostavljene staze zavičaja. Izmakoh se iz đačke krletke u čarobnu šumu pripovijetke.

Oko svake naše bilježnice stegnut propis, ne možeš da dišeš, za svaku je strogo određeno šta ćeš u njoj do kraja da pišeš: ovdje brojke, po lejama uskim, tamo srpski, ovamo francuski.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Život skulptora Čelinia. Rešio sam da je pročitam putujući, i tako je čitam već dve godine, pa nikad kraja. Moram čak da se vraćam, jer zaboravim šta je bilo. — Kako se zove knjiga? — Život od Benvenuta Čelinia.

Zbog tih ljudi koji se do kraja ne osvrnu, detinjstvo je puno fabuloznih bića. Pokušavam da mislim. Hteo bih da smislim nešto prijatno i da iz toga

Kakva strahovita noć meteora. Demonska! Zašto ne demonska? To je jedan od položaja našeg saznanja u svemu ostalom. Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA 6 SLOVENI POD PARNASOM 7 EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA 9 LOV 11 NAHOD 13 TUŽBALICA RATNIKA 15 U

ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO SLOVO 211 SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli strane od bezverja pijane, od snage zelene,

Samo mrak nisam bio, no reč što se bez kraja ponavlja u suzama, u kutu moje kolibe. JUTARNjI ZAPIS Sviće. Neću da kažem ko sam.

Zlo je i gore, iza groba se opet tuče i dobru tvoje seni dvojnici hude. Pobeda tamni, a porazu nema kraja i ti koji voliš večna dejstva klečanjem svojim postade zvezda i uzgred, odrubiše ti krunu nasred raja.

Tako će sve da se sredi na dva kraja sa dva završetka jedan u dnu šume u kamenolomu kad se poslednji kamen odvali prst što blista posvećeno i svedoči

da se nameštaj polomi i da se naloži vatra za nas jer jagnje od zlata ne gori ne treba mene kritikovati zbog ovakvog kraja ja sam bio pomirljiv i sasvim je izvesno da sam veseo (crno uopšte nije tužna boja) i mnogo puta mi podvališe

u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi samo otvara hodnik dugovečnom

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Ama, ako se počnemo baviti tako raznim detaljima, mi nikad nećemo stići do kraja: nego da odmah pređemo na stvar; da mi izvršimo deobu nasledstva prijateljski i bratski, kao što i dolikuje jednoj

AGATON: Pa čekajte, pobogu, ljudi, da vam kažem stvar do kraja. Ovoj devojci, vidiš, ja sam već dao blagoslov. SARKA: Iju, kakav blagoslov? AGATON: Tako, verila se, udaje se!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Đak, podnarednik. Potporučnik je prevlačio prstom preko spiska, pogleda do kraja, a onda se obrati kapetanu: — Nema ga... — E, idi u drugu bateriju, eno tamo!

Sunce je već zašlo... Sivkasta prašina lagano se taložila. Sa jednog kraja logora dopirala je monotona, otegnuta pesma vojnika, što je u mnogima budilo sećanje na rodni kraj.

Ne znamo da li to gađaju naši ili njihovi topovi, tek zemlja je drhtala. Ljudi se nevoljno okreću, sećaju se rodnog kraja i tišine domaćeg ognjišta. Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići...

— More ćuti, bogati, ovako fino! Pristajem ja na ovakvu rezervu do kraja rata. Dok mi stignemo, a oni završili borbu, i tako pokupimo samo „šnjur“! — veli Dušan Pop.

Zbijeni u Mačvi, opkoljeni vodom sa svih strana, jurili su pukovi s jednoga kraja na drugi, da bi odoleli navali. Šume su isečene, crkve porušene, kuće popaljene. Zemlja je izgažena i usevi uništeni.

A zabrani od stoletnih hrastova razmešteni na odstojanjima pa kao da, šumeći, pričaju povesnicu ovoga kraja. Vetar ćarlija i povija talasasto već zrele stabljike kukuruza, a sunce jesenjim zracima kao da miluje.

Čujem samo udare svoga srca. Udahnem vazduh, i zaustavim dah... Kao da negde levo pucaju. ja prilegoh. Ah, da li ima kraja ovome — maglovito mislim i setih se komandanta, koji onako spokojno naređuje. Po pucanju uviđam da sam blizu.

Sa koliko si para pošao u rat? — Sa jedan dinar... — Pa, da li će moći da ti istrajiše do kraja rata? — Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra.

— Stali smo! — Ko ide? — Devetaci. — Vođa napred! Svi priđoše. Ta znaju se oni odavno: iz istog su kraja, a ratuju već toliko godina. Viđaju se svaki dan, razgovaraju o kući. U selu su komšije.

Nešto strahovito grunu levo. Nisam svestan sebe, a konj juri trkom. Nešto preskoči... Čini mi se nikad kraja ovoj jurnjavi, a baterija kao da odmiče ispred nas. Vazduh pišti kao fijuk one granate, sagibam se, sada će... sad...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ali svemu ima kraja, pa i ovoj pogodbi. Narediše da učiteljica prima dvanaest dinara mesečno a učitelj četrdeset dinara odsekom na godinu.

prema suncu prelivaju i svetle nekom ljubičastom bojom, — nosi se taj večernji zvuk i bruji daleko širinom, čak tamo do kraja potesa, kuda vijuga, zelenom dolinom, srebrnasta uska rečica...

dopire, pružila se čas talasasta čas ravna polja, po kojima su naizmence razasuti potesi, sela i šume, i tako sve do kraja vidokruga.

Ljubica i Gojko stajahu nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje.

reče Ljubica, tražeći zgodan izraz, — kako to niste živeli? — Kako ?... ponovi Gojko. Od osnovne škole pa do kraja školovanja odvojio sam se iz roditeljske kuće i brinuo se sam o sebi.

sudovi, voda, cipele, trčkaranje do bakalnice, do kasapnice, a noću krpi se, peri se i uči... Sve tako, bez kraja!... — Zar baš nikad niste znali za igru sa drugovima, šalu, zabave ?... — Nikad.

— Razume se, u moju upisnicu. — Evo vam spiska, pa uzmite ozgo ili ozdo redom... Tako je najbolje. — S kraja ćemo, ozdo. Gojko prepisa imena na čistu hartiju i taman da počne prozivati decu glasno, Ljubica ga zaustavi.

— Znate šta! uzviknu on : uračunajte sve do kraja godine, da se ne mučite sa ovim ludacima. Ja ću to sa njima za čas narediti.

u školu, grej se, pa ćemo te zvati kad nam ustrebaš, prekide Velja njegov monolog, koji u ovakovu raspoloženju ne bi imao kraja. — Šta je to, more, bilo ? Stojan dotrča k meni kao lud... jedva me pusti da ručam. Vazdan mi izbrblja koječega...

Začu se samo jauk Ljubičin od bola, pa onda njen histeričan vrisak... Pisar se prenu: vidi da ovako neće nikad biti kraja skandalu, pa dohvati ženu za ramena i izgura je napolje.

Samo će u Orlovicu doći tek krajem meseca, jer je počeo s drugoga kraja sreza. Toga istoga dana doznali su i za Peru pisara, da je osuđen na dugogodišnje zatočenje.

— Žalite jamačno i sad? — E, ne mogu doveka žaliti... svemu ima kraja. Mislite li da bi vas ovaj širet žalio ?... Ljubica pocrvene i obori glavu. Ne bi joj po volji odgovor.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kuća ti je pokleknula, A šljeme se prelomilo, Na ploču se naslonilo, Kamen sestri s kraja tvoga! Kad pred rodsku kuću dođem, Kad pogledam na prozore: Tri prozora tri gavrana!

Počekaj me, sunce, na zahodu, Da navezem bratu zarukavje; Oba kraja krila paunova, A na sredi oči sokolove.“ 232.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Tokom sledećeg Dropčevog monologa, sa ulice će doći i Filip. Produžiće do hrastovog stola, i tu će ostati do kraja scene. Glumci bez reči posmatraju ceo prizor.

Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to! (Iznenađenje i preneraženost. Sve što će se govoriti do kraja ove slike, govoriće se istovremeno, panično, u velikom uzbuđenju.) MAJCEN: Straža! JELISAVETA: Filipe!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sa mnom su upućena u puk i sudska akta, i, ona su me pratila do kraja rata. Pomenuta mlada žena, koja, razume se, nije bila špijunka, nije više puštena, nego je internirana, do kraja rata,

Pomenuta mlada žena, koja, razume se, nije bila špijunka, nije više puštena, nego je internirana, do kraja rata, u Austriji. U zatvoru u Segedinu slušao sam, prvi put, za vešala.

Htela je da ostane tamo gde sam se i ja našao. Bila je konfinirana na Rijeci, do kraja rata. Moja je mati imala, i na Rijeci, kako rekoh, neku rođaku, udatu za trgovca Vuju, i oni su izmolili da me iz

Idem, zatim, kolima do Ilanče, drumom nad kojim grakću vrane, ravnicom mojom, koja je sad pusta i nema kraja. U tom zimskom večeru ceo moj dotadanji život čini mi se jedna fantazmagorija. Život krdžalija.

Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena. Oblaci nikad da odmekšaju, a iz mora se diže ogromno stenje.

Ceo taj dan bio je tako veseo. Ležao sam dugo, i gledao tu pustinju, koja nije imala kraja sve dok nije potamnela. Učinila mi se, tada, plava kao Jadran, i to me je sneveselilo: setilo da ću morati da se

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo.

Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Šeret neki čiča, te me baš tim svojim početkom nagna da stvar pročitam do kraja, a kad sam već pročitao, hoću da prepričam i drugima.

Svaka od tih velikih grupa ljudi istakla svoju zastavu, na kojoj je ispisano ime kraja iz koga je narod u grupi, a ispod toga reči: „Za Stradiju sve žrtvujemo“ ili: „Stradija nam je milija i od svinja!

živeo! — prekidoše govornika burni i silni uzvici; a kad se stiša rodoljubiva masa, govornik produži: — Narod moga kraja lije tople suze radosti i klečeći na kolenima zahvaljuje premilostivom Tvorcu, koji milošću svojom otkloni veliku bedu

U svima listovima moglo se čitati kako će svesni građani ovoga i onoga mesta, ovoga i onoga sreza ili kraja, ceneći zasluge lekara Mirona, tako se zvao, kupiti takav i takav skupoceni poklon.

Narod ovoga kraja pliva u veselu i radosti zbog dolaska Vašeg na upravu zemaljsku, jer je svaki tvrdo ubeđen da ste Vi sa vašim drugovima

listovi (vlada uvek ima po nekoliko listova, upravo svaki ministar svoj list — jedan, ili dva) da je vlada dovela do kraja pregovore sa stranom jednom grupom, i da su rezultati vrlo povoljni.

da vladini listovi donesu belešku: „Vlada energično radi na ostvarenju novog zajma i svi su izgledi da ćemo još do kraja ovog meseca primiti jedan deo novca.” Svet se malo raspitivao o Horiju, pa prestade, a zatim opet sve po starom.

Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas, ni mene.

ona desetorica, pokloniše se smerno pred mudrim strancem, i jedan od njih uze govoriti o neplodnom zemljištu njihova kraja, o sušnim godinama, o bednom stanju u kome se nalaze i završi ovako: — To nas nagoni da ostavimo svoj kraj i svoje

Mudri stranac za sve vreme tog dirljivog govora ne podiže ni glavu. Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše; oborio glavu, namršten, ćuti, lupka batinom po zemlji i misli.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sve se posaginjalo, hitre ruke trepte no i usta ne zaludniče. Smej, šala, pesma, razležu se s kraja na kraj, a pred njima stoji zvrka mlatača i kukača; snažna muška ruka zacima starku madžarušu i, kao kiša, ospe se niz

Poslušah desetarovicu i sedoh među momčadiju. Sedeo sam tako dugo i nisam reči rekao, a oči mi bluđahu s kraja na kraj....

Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja. S jedne strane ih je zaklonila rpa, s druge Anđa i žene, ali s treće i četvrte niko, a otud je baš najveća opasnost:

Najedared, s kraja sela čuješ tanko — tanko pevanje petla. To je petao iz najsiromašnije kuće, mršav, a hitar i okretan, k'o vidra.

Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo. Taman da se prihvatimo sira, a odozdo, sa donjeg kraja sovre, viknu Anđa: — More, devojke, kamo vam Milica? Devojke se odista začudiše.

— Koga čekate, gospodine kapetane ? — viknu neko iz neosvetljena kraja. — Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu.

pa tek iznese mi lepu igračku. Tako će i sad... Ali, šta to oni rade ?«... D ete otrča do kraja staze, pruži vratić iza žbuna — i zamre... Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili.

i kao u snu vidi da se tetica udaljuje od nje ... Vrisak! ... Očajno, konvulsivno bacanje iz kraja u kraj... i opet vrisak bez suza... Roditelji već pomišljahu na lekara...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

? (Seti se.) A, jest!... Ne, nije! Ne znam prosto ni s koga kraja da Počnem... E, ovo je baš prava situacija. I deder ti sad reci mi, šta da radim? (Razmišlja se i doseti se.) Mladene!

Dobro, neka je i tako, ali kad vide da je govor protiv vlade, što se ne ustavi, nego zape pa do kraja? JEVREM: Kako da ti kažem... znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca.

DANICA: I za taj slučaj ja imam plan. Kad sam se već upustila u borbu, ići ću do kraja. Boriću se kao pravi opozicionar. IVKOVIĆ: To je vrlo muški od vas... Ali...

Hvala vam, braćo! NAROD: Živeo! Živeo! (Muzika svira jedan marš sve do kraja scene.) JEVREM (dočepa se za kosu): Pa ovaj ukrao moj govor!..

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja na kraj Srbije kao večitog Judu.

o stvarima koje su se svaki dan dešavale; o prepirkama koje nisu izlazile iz granica svojih, koje su od početka do kraja ostale samo prepirke.

A ja samo još toliko dodajem da je dopis ceo, od početka pa do kraja, napisan stilom Viktora Higa, jer i Sreta je voleo da se kratko izražava; kratke rečenice, onako po francuski.

Sve onako asli francuski. A počinje se dopis ovako: »Znam da će vas interesovati da čujete što odavde, s ovoga kraja. I pravo je. A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice.

Doneše mu »Srpske Novine« i on ih još jedared pročita s kraja na kraj; pročita čak i godišnji zvanični pregled neke apoteke u nekoj palanci.

A on je bog zna kako rad bio da se sve to manifestuje s mnogo više larme i galame, pa da se čuje i priča s kraja na kraj.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

oznojen, kao sneg kad ojuži, Sa nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.

deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio! Korača sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja, Utakmica!

A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se: „Peci mi,Bože, Gde se kuje zavera mučka?

Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!

U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci. A ovde, avaj! Sudbino kleta! Ćuti i spavaj Do kraja sveta! A kad ga jednom Metla izbriše, Reći će: „Novčić taj Ne važi više!

Osetiće koru somuna Od Carigrada, i od Soluna, Zapršku od aleve paprike Sa drugog kraja Afrike; Suvu cepanicu hrastovu Na ostrvu Lastovu; Od ispeglanih košulja I maslinovog ulja Padne u zanos, ko da je

Muči me zagonetka Svih ljudskih naraštaja: Gde je početak početka, Postoji li kraj kraja? Iz knjige to ne nauči! Slušaj kišu, njen romor, Ili vetar kad huči, I čućeš odgovor.

Pohitajte, svi smo u zaostanku: Dobar je za noćnog čuvara „Šipada”. Onome ko dadne petobanku Do kraja života će da pripada!

Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!” Nekoliko prolaznika, malo glupih Stoje, s novčićima u rukama.

Muci mojoj hoće li biti kraja?” Kad bi mogao, deda bi svoje zlotvore Smrvio, ko insekte, i onda, Adio! Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Sa tim brodom Šmit je 1920—1921. godine prokrstario Atlantski Okean između njegovog severnog kraja i Sargaskog Mora. Skup— ljen je dragocen materijal koji je sve više dovodio Šmita, do uverenja da plodište jegulja treba

Kad je brod stigao do jednor ostrva blizu severnog kraja Nove Gvineje, gde je Šmit hteo da se sa svojim ljudima iskrca da bi dobio obaveštenja o jeguljama kojih ima u masama po

migracije samo po ograničenim prostorima; tunj i jegulja su jedine ribe koje vrše dugačka okeanska putovanja, sa jednoga kraja zemaljske kugle na drugi.

plovci sa značkama, koji su posle hvatani, pa je, prema pređenom putu i vremenu za koje je plovak stizao od početka do kraja puta, određivana brzina struje.

More pod površinom i morsko dno osvetljava se pomoću jakog spoljnjeg reflektora, koji se spušta u vodu sa prednjeg kraja broda i koji, sa određene visine na morskom dnu, baca jaku konusnu svetlost u pravcu dna, osvetljujući ovo i sve što se

Rakić, Milan - PESME

JEDNOJ POKOJNICI Oskudna priroda rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek dâ tvojoj duši blagotvornog mira.

A uteha je, Gospo, tako retka! Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše... Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo

KNEZ ROGAN Efendija, ti ne ugoneta oko šta se ovo okupilo, no si s kraja počeo tanjega. A mudar si i književnik, kažu. Učio si knjigu u Carigrad, na nekakvu ćabu pritvrdio.

Od toga ti bjehu poginuli, među sobom vjeru izgubili. Kolike su s kraja u kraj Mletke, tu ne bješe nijednoga čojka jedan drugog koji ne držaše za tajnoga žbira i špijuna.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I zato Sofka, da bi ga sasvim uverila, morade izdržati do kraja njegov grozničav pogled. I on po tom njenom jasnom i otvorenom pogledu vide da je zaista istina, da se zaista rešila

— A tebi Jovana! — odazva joj se uvređen i srdit Vaskin glas. — Mitu, Mitu, puštajte! — odjeknu S drugoga kraja od one raskalašne snaške, i videlo se kako besno baca pogled na istu onu crnomanjastu devojku, koja je kupajući se

Svi, iz celoga sela, kao da su od jednoga oca, matere, od jedne kuće, a ne iz čitavoga kraja. I onda one jezovite priče, za koje se u varoši znalo, verovalo, ali se o njima ne vodilo računa: kako svi oni, seljaci,

Pandurović, Sima - PESME

miriše doba ranog maja; I kao da se, neprimetno, prosto, Na Ideal što je u sećanju ost’o Nastavlja tiho jedan san bez kraja.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

To je dobroj duši njegovoj brige zadavalo i za ubuduće. No se nešto predomisli pa započe s lakšega kraja: „Da, da, izmučili ste se!

Jan bješe rodom iz sjevernoga kraja Česke, od vlasteoske porodice, kojoj je plemstvo iz davne prošlosti potjecalo a i danas postoji.

Ne ćaše biti kraja čuđenju djece, da ih Pavle ne povede. U kući, na glavnim stepenicama, bješe privezan jedan majmun — to prijed nikada

Mogao bi on sad pomisliti da se rugate s njim, a to ni dao Bog! Ja ću, dakle, do kraja dognati što ste vi počeli!“ reče najmlađi od njih, crnomanjast momak, kog se tek bješe nausnica hvatila.

Nijesam gledao nikoga iz Primorja ni iz Crmnice...“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja. Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška. Đakonove oči da iskoče, tako se izbuljiše.

E, bogami, sinoć do kasno, baš do kasno, mišljah i premišljah o onome nesretnjemu poslu, kome ja kraja ne viđeh. Činaše mi se da gledam u ambis. Kadli se kraj nađe, eto jutros, nađe ga ti, kao da bjehu tanki končići, a ne.

Žena je išla sitnim a brzim korakom od desnoga kraja, kao od Riječke nahije. Čovjek je stupao lagano od Bajica. Njih dva bijahu već blizu manastira kad ih ugledaše.

„Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona. Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne.

rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja! — Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!...

Osim toga tjelesni umor i divni prizori oduminjahu nešto negove jade. Lovćen i Štirovnik obigrao bješe s kraja na kraj.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Bio sam u mlinu. — Odgovori u šali onaj kad ga pitaju: eto, počeo si sedeti! Dva kraja i srijeda. — Odgovori se u šali kad ko zapita: ima li još mnogo neurađeno od kakva posla.

— kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu!

— Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje. — Ne boj se nikog, sem svoje zle sreće. O VREMENU — Vreme je najskuplji novac.

“ JERINA I ĐURAĐ BRANKOVIĆ Narod užičkog kraja veruje da ni Jerina, poznata kao „prokleta“, a ni njen nesrećni muž despot Đurađ Branković nisu umrli, nego zbog

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci! — Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije. 130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132.

” Kad ovo ču oni čoek, zađe od izvora do izvora i počne ih brojiti redom po gori, ali se pomete i nikako im broja ni kraja nije mogao naći.

Kad ujutru svane, ona siđe s drveta i pođe opet po šumi ne bi li kako iz nje izišla, ali šuma sve gušća a kraja nikako.

Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci! Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uhvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

Bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

“ „Bolje tebe našao, zete!“ „Gdje si?“ „Evo me.“ Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: „Ta kud ideš, Boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu, ja ga

Onda ministar otide opet spavati. Mladoga našljednika carskog iznese sreća na jednu seku podaleko od kraja, ali pod jednu pustinju, đe nikome tuda prolazak ne bijaše, da bi ga izbavio.

kako ga je ministar oni kad su bili u putu, preko broda u more bacio, i kako ga je sreća na jednu ploču blizu kraja nanijela, na kojoj je petnaest dana i petnaest noći živio o travi, koja je pri ploči prirasla bila, i nakom ovoliko

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer onaj koga ja ostavim po smrti svojoj u toj ćeliji, taj da boravi do kraja života svog nezamenjen ni od koga. Potom, opet, ovakvo pravilo dajem da biva: da se okupe iguman svetog ovog manastira

“ (Jak. 1, 12) Jer, izreče: „Koji pretrpi do kraja, spasen će biti.“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak.

Mati Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, neka bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga sveta, časnim molitvama vašeg ugodnika, našeg oca i ktitora Simeona.

Tropar „Pomiluj nas, Gospode, pomiluj“ do kraja; Slava „Gospode, Gospode, pogledaj s nebesa i vidi“, i „Sada“, Bogorodičan glas šesti išti u oktoihu; „Jedinočedni i

Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegovog pa do kraja: Rođenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, i tamo je primio sveto krštenje.

Mati Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, da bude ovo što je napisano i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka časnim molitvama oca našeg i ktitora pazimo na ono što se govori, i posledujući da činimo sve što je ugodno

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

To, što ste ustali zdravi, i kao živi, to je moja zasluga! MANOJLO: Čekaj da čuješ do kraja, pa onda vidi kakva je zasluga!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A moj ljubezni čitatelj samo nek’ čeka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja očita, jer će samo onda moći o svemu uprav suditi.

A moj ljubezni čitatelj samo nek’ čeka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja očita, jer će samo onda moći o svemu uprav suditi.

mala; da je i nji[h] toliko, mlogo bi i[h] bilo, al’ opet bi se ko nadao da će se kadgod kurtalisati; no njima nejma ni kraja ni konca.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

U trećoj strani zateče još veću zbrku. Tu bješe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata, i obratno. Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir.

— Ma, ja, ka velju da... — Čuj do kraja! — prekide ga Bakonja. — Meni se sažali za tobom, pa stado moliti strica: „Nemojte, dujo, dok se ja ne sastanem s Kenjom.

Dakle, slušaj...“ Dundak morade slušati svu ispovijest do kraja, sve krupne i sitne grjehove Škorančine, čak i to kako je krao duvan fra-Duvalu, pa ga slao ocu u grad.

— Di je Bukar? — pita on. — On se, brate, zagnâ u san, pak mu ostaje jošte dosta dokle dopre do kraja! — veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!...

Govoreći o jatacima sudija nastavi: — Šve na Radeka! Šve na Radeka, a druga galijota šine kraja na njegovo konto! — veli on. — A di je to Radeka?... Može on arivati tu, tu, tu, na švo mišto?

“ I svi ostali fratri to pomisliše, ali se starac u tren predomisli, te reče, zijehajući: — Onaj... na kraj kraja fra-Bare ima pravo, jer je primlogo svitine, pa... noćas... ne bi... bilo... lipo.

trijemu, zlovoljniji nego obično, kad mu bahnu knez Kušmelj sa torbicom o ramenu i s tojagom u ruci, pa razvuče usne sa kraja trijema: — Valjen Isus, vra-Brne. Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba? — pita fratar naduvajući obraze.

Svi zagrajaše. Duvalo i Blitvar stadoše uz Vrtirepa, „koji najposli ima dirita da kaže šta misli“. — Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja!

— Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja! — viknu Vrtirep — nego odma spočetka oću da se to prikine, a vi koji ćete da slušate njegove pisme, ajte u njegovu

— Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.

sinovac sve učinio kao ono sad, Brne bi izišao tačno u osam časova, pa bi, jednakijem, odmjerenijem korakom, otišao do kraja hodnika pa se vratio do drugog kraja, tako gore i dolje četiri puta, pa bi se vratio u sobu, sio na najnižu stolicu, a

bi izišao tačno u osam časova, pa bi, jednakijem, odmjerenijem korakom, otišao do kraja hodnika pa se vratio do drugog kraja, tako gore i dolje četiri puta, pa bi se vratio u sobu, sio na najnižu stolicu, a noge digao na krevet.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NEVSKOM PROSPEKTU 42 KNjIGE 43 KUĆA 44 DVOJNIK 45 URLIK 46 BOLEST 47 STABLO 48 O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA

NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja.

O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom spaja?

O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom spaja?

Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak. Oči traže vidik gde je strana peta.

Ćosić, Dobrica - KORENI

(Važnija ti je radikalska demagogija od moje sreće.) Istinu da kažem, ja i neću da sledim tvoju politiku... (Kidaj do kraja!) Ja, oče, imam svoja načela. — Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke?

i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do kraja te kratke i poslovne posete. I sada čuje očeve reči: „Pismen je toliko i račun zna da može oko kantara da pomogne.

produva je, poče pesmu, mala mu je i suviše spora za njegovu radost, pa se razigra i zavitla u kolu, dugom, sitnom, bez kraja. Ne obzire se na ženine molbe, prekore i kletve da prestane.

niže, nad samo njegovo čelo, i lampa je u njega zakucana, pa se njiše i dimi, i bole ga oči u umornoj dreci kafane, kojoj kraja nema. Mokri stolovi dremaju u žućkastoj tmini, ostareli od pesnica, pesmi i psovki.

Jer Boga nema... Kako bi ga moglo biti u noći koja nema kraja, prozori se tresu, ničim i niko ne može njega da umilostivi i ako postoji.

Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi. Računu nije bilo kraja, nikako da sabere. Stalno zaboravlja početne brojeve i ponovo se vraća na početak, pomažući se i prstima na nogama. ...

„Tvoj deda do kraja života ostao sluga i vodeničar. Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.“ Od mene počinje život naše loze.

strah pred Bogom bio još mučniji, i mučniji od smrti, Đorđe, i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Šta li to nosi u njoj? Mali čistač se jedva dovuče do kraja staze, obrisa znoj sa čela i, pogledavši ka starici, kriknu od užasa. — Riblja Glava?

Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu. Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže

Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta. — Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću...

Majka od sreće zaneme. Mališan se uspravio! Progovorio! Njenoj sreći nije bilo kraja, ali starija braća nisu prestajala s ismevanjem. — Šta je to što ćemo videti? Da nećeš poleteti, možda?

— jaje se podrugljivo nasmeja, a lepotica planu: — Ja ću je naći. Makar do kraja sveta i veka kopala — naći ću je... — Lepotica rođena iz Kamenog jajeta prkosno podiže glavu i pođe ka pustari.

A kada prođoše ta tri dana, evo malih svirača! Skupi se celo ribarsko selo. Veselju nikad kraja, ali i uhode su putovale, prerušene. — Ako je tačno da je njihova svirka lek, mi ih moramo naći!

Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak do mora.

Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel. Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima.

— patuljak zadovoljno klimnu glavom. — A i tanjir je lep. Ostavi ga i idi! Sledeći dan mu je sporo prolazio. Nikad mu kraja! Jedva se jednom javio mesec. Dečak se u tren oka pope do vrha, ali samo je paprat blistala na mesečini.

Joj, majko rođena! Još i ne izgovori želju do kraja — šiknu voda, a žabac stade gasiti trostruku žeđ. Istoga časa sa dečakova dlana nestade Mersadove kožice. Šta će sada?

Činilo mu se da će mu se vodeni zidovi istoga trena spojiti iznad glave, ali ne posrnu, ne okrete se, i stiže do kraja staze.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Može se pretpostaviti da to ipak nije sasvim tačno, jer su, u usmenom predanju Beograda s kraja prošlog stoleća, sačuvana kazivanja koja su se i onda, samo retkima, činila zanimljivim.

Ta knjiga, Istorija Srba od početka 1813. godine do kraja 1815. godine, bila je razgoropadila kneza: on je, prirodno, svoju ulogu u srpskoj istoriji video drukčije no što je ta

U igri u kojoj je ispitivao mene kod drugih, nije primetio kako se menja i on sam: i igra, izgleda, ima dva kraja. Događalo mu se da, u svojim ulogama, smanjuje odstojanje prema sebi a povećava ga prema drugima; događalo mu se, sve

Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da

Na odrubljenoj glavi, pričalo se, očne su duplje bile prazne. Otada je postao gotovo bezbrižan: kao da je do kraja naslutio zašto se obreo, bez vida, među ljudima.

Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do kraja. I počelo je da stiže, ne polako nego brzo.

iznad razvalina Pirinčane, u jesen 1930, kako je pisala „Politika“, „ostaci starog turskog hana na Dorćolu, ruglo ovog kraja, razrušeni i uklonjeni“.

Onima koji dobro poznaju istoriju ovoga kraja nije predstavljalo napor da utvrde da se krug podudara sa središtem ove raskrsnice koja se nekada zvala Dort-jol, što,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

„Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja. Silno j' srce steg'o, Pa zamišljen leg'o Na dušek. Zapalio lulu, Poljubio bulu, Pa - umro. J.

Al' šta me goni, te se umom krećem Međ' sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to?

Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti.

davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju slova Sve nova i nova. Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade?

Danica Marković CLVII JESENjA KIŠNA PESMA Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko

Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

to su sunca, voždi sozvjezdijah: izbježaju iz mračnoga njedra po sveštenoj volji mirodavca; na nebesna četir' kraja idu da se krste u besmrtnu svjetlost, okrunjeni svjetlošću vječitom, na vječno se carovanje vrću.

Velji jesi, tvorče i Gospodi, i čudna su tvorenija tvoja, veličestvu tvome kraja nejma! Plan nebesah premudrost je vječna svojom vještom rukom sočinila: svekolike nebesne ravnine pokrite su

Tri dana su adski legioni neprestano za njinijem carem sipali se crnijem potokom s kraja neba u utrobu ada. Prestrašno je ovo pozorište sve užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva

Popa, Vasko - KORA

je Da pregrize tu stabljiku kukuruza Davno je to bilo U očima lepim Tuga mu se zatvorila u krug Jer drum kraja nema A celu zemlju treba Za sobom vući MAGARAC Ponekad njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš

preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

sam mnogo razmišljao o toj stvari i uvideo da Zemlja mora imati oblik lopte kojoj se, putujući, ne može nikad doći do kraja njene površine. Ta sfera je, kao što sam već rastumačio, najsavršeniji geometriski oblik“. On pokaza rukom na more.

- Šta mislite, koliko bi naš oprobani pešak Piteas morao da hoda da sa jednog kraja tog zida stigne do drugoga?“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima zid

Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.

„Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“. Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora.

Suvi vetar duva preko celog kraja, uskovitlava oblake prašine, nebo potamni, sunce se zamrači. Silna reka sužava se i malaksava iz dana u dan i ostavlja

“ Učenici izvršiše vrlo vešto to naređenje. Pitagora uze vrpcu u ruke, položi čvorove početka i kraja onih triju duži jedan na drugi i sveza ih zajedno.

„Ti poznaješ, čuo sam, celo to ogromno persijsko carstvo?“ „Proputovao sam ga od jednog kraja do drugog, pre no što se Egipat otcepi od njega. Obiđoh zatim skoro sve varoši obala Sredozemnog Mora.

On označi jednom crticom mesto na kojem je ona bila obešena i nacrta na oba njena kraja dva jednaka tereta, pretstavljena pravouglima.

„Ako opteretim ovu polugu“ rasuđivaše on, „na oba njena kraja jednakim teretima, ostaće on u ravnoteži, jer, zbog njenog simetričnog oblika i rasporeda opterećenja, ne postoji

tanak čvrst štapić, koji nema svoje vlastite težine, a čija je dužina jednaka dužini poluge, neka nosi na oba svoja kraja po polovinu zamenjenog tereta.

obešena u svojoj sredini, nosaše na svom desnom kraju svoj stari teret, pretstavljen pravouglom; ispod njenog levog kraja beše obešena sredina one nove, dodate, poluge koja je imala dužinu one prve.

Poluga je bila obešena u tački, udaljenoj za trećinu njene celokupne dužine od desnog kraja. Pod tom tačkom bio je obešen drugi od dvaju manjih tereta. Arhimedes upre pogled u tu novu sliku.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I kad sam mu trećega dana, na rastanku, rekao: — Pobratime, ti si uvek bio čovek, ostani to do kraja, molim te — on se blago i postiđeno nasmešio: — Žao mi je što ideš. Tako mi je dobro bilo uz tebe.

Onda umiren nadom da će mu to biti sasvim dovoljno do kraja, komandant očuva svoje dobro, uvek vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi

Kapamadžijinu školu u Beču pa ga rat pomeo, razdragana lica pokazuje fotografiju svoje žene Cvijoviću, učitelju iz svoga kraja, a ovde do njegovog kreveta. — Vidiš, i ja mogado' da se oženim u Beograd. Moj otac radi s prve firme, s grosisti.

Onda vitlo, podmazano katranom, zaškripi. Sa obadva kraja razmahnu nečije snažne ruke, i, za tren oka, kovitlac, užas.

je gotov da se za nju sav žrtvuje, onako, iz jednog najčistijeg osećanja, jedino iz toga osećanja, i to da se žrtvuje do kraja celim svojim bićem, ako bi tako mogao bar donekle da ublaži one njene muke, te da ih zaboravi i ponova počne lepo i

dobro Jaćima i zna da ga je u sami živac dirnula, pa bi on sad razvezao o ratu da bi se i sama svetkovina završila, kraja nigde ne bi bilo, te ga prekida i počinje da mu se ulaguje: „Znam ja“, kaže, „tebe, Jaćime, da si ti patriot, i zar ti

Jaćim sve nove i nove rojeve, glava mu je unazad zabačena, ukrutio se, ne da se Jaćim: „Bre, bre, veli, nigde ti ovde kraja ni konca nema! Da mi je samo da ovo vide Makaroni i Mađaroni, stra’ u pete da im sateramo.

Krv zlotvorska da im se sledi. Bre, bre, bre, veli, nikad kraja ovoj proceduri.“ I dok defiluju ovi gordi redovi uzdignutih glava, gazeći čvrsto i mašući rukama, Jaćim se živo trudi

i da se doguralo do one krajnje tačke i granice, toliko opasne, i kad se odlučno mora kidati: pa ili ostati tako do kraja života i na brak, tu tako važnu stvar, više i ne pomišljati, ili odvažno i smelo ući u novi život, što bi stvarno

I tako, umesto da stvar odlučno izvedu do kraja, kao što zdravi razum i naređuje, oni se obično zaustavljaju na polovini puta, ili samo započinju i sve se uvek nešto

I šta? Kao pošten čovek vi se do kraja držite ove veze, vi tu vezu poštujete. Znači? Znači da i vi imate jednu ženu isto onako kao ja u onoj moralnoj i

— Naravno! Na svaki način. Pet godina ja sam.. ja sam samo o tome mislio i... do kraja razradio... — Kako ne? Dabome! Kako ne?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

nije se dala više opozvati, a jedanput započeto plaćanje „stalija i kontrastalija" moralo se neumitno nastaviti do kraja.

I tako bez kraja i konca. Od tih zamišljanja hvatale su omaglice i ponestajao dah. Nejako tijelo svo je drhtalo. Slabila je sila što

I naizmjenice se javljaju, oglasuju se iz dubine — naša vječita popudbina i naši stalni saputnici, od početka do kraja. Njihov naizmjenični dvopjev jeste predivo našeg života.

što se uopšte, po sili same stvari, kasno sa sigurnošću osvjedočavamo o promašenom: o tome može da nas pouzdano i do kraja osvjedoči tek neuspjeh.

Zastati i ušančiti se na jednoj tački prije toga možda znači ne ići do kraja svojih mogućnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvijek dalje!

Svaka sitnica, svaka slučajna podudarnost podsjete me na nj. I tad se zavezem u sjećanja bez kraja i konca. Prosto se gušim u njima. Tako valjda već biva u starosti, pod konac. Elipsa se sužuje i svodi prema svom kraju.

svoga mesa, da ga premosti mostovima svojih duga: „napučio je svoju grud slijepim nadama da ne vidi svom bitku kraja”. Sve što je čovjek u tom pravcu izmislio i izmaštao, sve je to bog. I samo to je bog. Bog je naličje Smrti.

Mrcvario se, nevoljnik, nedjeljama i mjesecima. Lunjao je ulicama bez kraja i konca, do mrtvog umora, do potpune iznemoglosti tijela, u kojoj kao da je jedino nalazio nešto smirenja.

Prevrnuo sam nekoliko stranica u knjigama koje mi je donijela, jednu sam s mukom dogurao do kraja, pa ih ostavio na stranu da odleže neko vrijeme prije nego joj ih vratim.

I ti grčevi s kockicama šećera iza kulisa smjenjivali su se s patetičnim kliktajima na pozornici sve do kraja predstave u beskonačnom nizu činova i slika. Cijelu zimu proveli su u mjestu zlopateći se kojekako.

Često sam puta kasnije, kad bih se u svijetu sastao s kim iz mog kraja, osjetio živu želju da upitam što se na koncu dogodilo s mojim stablom-grdosijom, ali sam se ustručavao i s mukom

odozdo sukljajima bijele pare iz lokomotiva koje su manevrirale u kratkim, zasoptanim pomacima, sve dok s drugog kraja nije pošao prema njemu policajac.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pandur, što se vratio otud s izvešćem, veli da će ostati živ. Kuršum je prošao kroz rebra, ali s kraja. — E, pa onda ga je Đorđe kazao, sigurno. Šta Ima još? — Sutra će da dižu poteru.

Pred njima gori vatra, plamen se veselo povija s jednoga kraja na drugi, a oko vatre pršte i puckaju mladi purenjaci, koje jedan od dečaka obrće i nadgleda.

Nema kraja njenim mislima... A o čemu može da misli? O kući, o selu, o majci, o ocu... to nije; ona je isturena, izbačena otud, pa

— Samo jednom, kad sam bio mali. Sad se baš sećam... A kako ćeš ti, s kim ćeš da ideš? — Sve će žene iz ovoga kraja... pa ću i ja sa njima. — Da li će ti dati bez ispovesti? Znaš kod nas popa ne da nikom, dok se ne ispoveda.

On ga je uzeo za ruku, doveo ga do strme ivice i gurnuo... Posle se već morao klizati i padati, dok ne dođe do kraja... »I taj zlikovac, koji me je upropastio, danas pruža pušku na mene.. .

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

— Bolje tebe našao, zete! — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš boga ti!

On, bogac, reče caru sve kako je bilo, od početka do kraja, te, kad mu je već dosadilo kopati drvenom lopatom, on spopade železnu i u to ga uhvatila straža.

Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci! Kad, već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uhvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Imao sam i ja veselih časova. GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

pravcu, zbog čega nastaje naponska razlika od dvadeset ili čak četrdeset hiljada volti između gornjeg i donjeg kraja antene.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

godine početak kraja austrijske carevine. On je bio začetnik buđenja nacionalne svesti u carstvu Franje Josifa Habzburškog.

me je spasavao prota Živković i, samo zahvaljujući njegovom uglednom položaju, meni je bilo dozvoljeno da ostanem do kraja školske godine u svom razredu, pošto sam obećao da se neću družiti sa buntovnim dečacima koji su jurišali na

Prijatno ih je iznenadilo ovo moje oduševljenje i nije bilo kraja razgovorima po sličnim temama dok, posle nekoliko sati, nismo stigli u Prag.

” Nisam izdržao do kraja pesme i pobegao sam u svoju praznu pregradu za spavanje, gde sam se u potocima suza gušio. Idvor, sa svojim sunčanim

Iste večeri nastavila je da me uči kako se na engleskom zovu stvari u trpezariji i, pre kraja prve lekcije, ja sam znao dvadesetak reči koje sam tako izgovarao da je ona bila zadovoljna.

Meri u južnom Merilendu. Očekivao sam mnogo od toga mesta, imajući na umu ”viline” priče o ranoj istoriji ovoga kraja. Posao mi se sastojao od teranja zaprege sa mazgama koje su vukle kultivator po poljima zasejanim kukuruzom i duvanom.

On je mogao sve da izdrži u boksu, što mi je potvrdilo poslovicu ”krv govori”. Pre kraja druge godine studija moje kolege su mi priznale da sam šampion ne samo iz grčkog i matematike, već takođe i iz rvanja i

Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak. U to smo stigli do kraja sela, ali je moja majka nastavila šetnju laganim korakom sve dok se nismo našli na seoskom groblju.

Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak. U to smo stigli do kraja sela, ali je moja majka nastavila šetnju laganim korakom sve dok se nismo našli na seoskom groblju.

Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju da uzbuđuju srca s kraja na kraj Banata.

Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju da uzbuđuju srca s kraja na kraj Banata.

Osećao sam se kao običan umetnik kada sluša Paderevskog ili Frica Krajzlera. Dosta ranije, pre kraja školske godine, završio sam prvi ”trajpos” kurs iz dinamike pod rukovodstvom Ruta i usto još i dopunio svoje

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.

Vođa žandarski do kraja ga sasluša, pa se i zamisli. U času se odlučio što da uradi: „Zločin je učinjen, ubojice su pred njim, a za ubistvo niko

Dva vojnika opiru se s kraja da brod maknu, i onda se vješto ukrcaše. Brod polako zakreće, a ona za njim gleda. I gleda jaku omladinu na njemu i

Parobrod zazviždi po treći put, polako se otrže od kraja i pomnjivo obrne, pa naglo zaplovi tijesnim zatonom. Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u prostor i

Pa onda tugu zamijeni nadošla osjetljivost. Dođe joj neprijatno na parobrodu, zaželi se kraja, i preko volje nazire skladnost okoliša pored koga parobrod plovi.

ništa drugo do silni prostor u kome se, kao u snu, redom nižu mjesta u kojima se silno ljudstvo kreće, i nigda im kraja nema.

Prolaze dani u velikome moru bez jačih promjena. Pusta pučina, obavita tankom maglom, nedogledna, bez kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a bezrazložna tuga, iz koje se na mahove ispoljava volja za žinotom i srećom, muti

Ćutećki gledaju se njih dvoje milije i milije, a njoj se oči i ovlažiše. Oboje u sebi nose klicu iz rodnoga kraja, podžeženu u putu svjetlošću sunca i svježinom morske pučine.

bismo brod, odgovori on, pogledavši na more prama drugome kraju, pa nadoda: — Nije ono njegov brod što je u po puta od kraja; njegov se po jedru poznaje. U razgovoru djevojka istrže svoju ruku iz njegove i, mimoišavši ga, odmače od njega.

Svršetkom zime ukrca se s njime u njegovu brodicu. Marko sam prihvata oba vesla i otisne se od kraja. Antica mu htjede pomoći, no on se usprotivi, veli: „Sam ću još danas!

je, pa lađe po pučini čekaju svježi maestral da duhne da ih naprijed potjera, a oko rata ribarice straže ribu, dok s kraja ribari, opasani debelim konopom, s nategom potežu mreže.

A sijeva sa svih strana; čamac očiglece ne može da uhvati kraja. — Eno mu je rastrgla jedro! — povika na vas glas mladi ribar, zvjerajući živo očima u pravcu napadnutoga čamca, i

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mi praktično sve do kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka nismo imali istinski moderan književni jezik. On se kod nas pomalo neobično

U prvi mah uočavamo izvesnu, doduše površnu, ali oštru suprotnost. Prethodna poezija, poezija srpske moderne, s kraja XIX i početka XX veka, u svom je središnjem toku izrazito usmerena ka opštem – u prirodi kao i kod čoveka – opadanju,

Čak bi se moglo reći da je ono prisutno već na početku njegove poezije, pa da je onda kasnije, jače ili slabije, ali do kraja protkiva. Nije, međutim, ovaj postupak u poeziji lak, ni jednostavan.

One su, poslednjom voljom pesnikovom, dobile mesto raskošnog kraja nedovršene poeme o vuku, premda se u samoj pesmi vuk nigde ne pominje.

Pri tome se i za jednu i za drugu knjigu, kad ih posmatramo sa samoga kraja stoleća, može reći da su od trajne pesničke vrednosti.

Takva pesma nema svoga pravog kraja, jer joj kraj nije programiran u polaznome načelu njene organizacije. Nije slučajno što ovakve Matićeve pesme imaju, s

s početkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeležen sintaksičkim ponavljanjima, ali zato uopšte nema obeleženog kraja, pa je stoga njegova dužina proizvoljna i nije formotvorna; s druge strane, ove pesme očito teže da količinski prerastu

Ali četiri navedena primera pokazuju još nešto: težnja da se na oba kraja stiha (ili nekog drugog segmenta u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a)

u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a) subjekat topole stavljen na oba kraja – dovodi do osobene sintaksičke simetrije i do obrtanja.

Drugim rečima, težnja da se sintaksičkim poretkom podjednako istaknu oba kraja stiha neminovno za sobom povlači i težnju da taj poredak bude sačinjen od dve simetrične polovine.

Jer, za razliku od nekih drugih učesnika u poznatim polemikama, čija se misao gotovo do kraja iscrpljivala na ravni kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred polemičke jarosti svesno i

emotivnu, stilsku i iracionalnu periferiju, izgleda kao da je odvajkada dat, a u stvari je tek u našem veku do kraja i strogo izveden. I tek kada je do kraja i strogo izveden, videlo se, moglo je da se vidi i dokle njegove granice sežu.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Je li tako? ČEDA: Slušajte, ujka-Vaso, ja sam vas slušao od početka do kraja i čuo sam sve što ste imali da mi kažete...

VASA: Ama, Živka, pobogu, stišaj se i čekaj da ti pročitam do kraja! ŽIVKA: Pročitao si ti meni ono što mi je trebalo pročitati. VASA: Ama, smiri se, tako ti boga...

ŽIVKA: Jesi, jesi, Vaso, poznajem ja tebe dobro, matora lopužo! VASA: Pusti me, molim te, da ti pročitam do kraja. ŽIVKA: Čitaj, 'ajde čitaj! VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu! Ne umem da čitam kad držiš stolicu!

'Ajde, idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku. Idite i nemojte, đavo da vas odnese, da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo; drugo je pomoću književnih pogodbi modelovano u

Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je - možda više od drugih - s kraja na kraj protkana dinamikom. Nuška je prikazana sva u pokretu: uvijanje, kršenje njenoga mladog tela, podrhtavanja u

Ali ako je uklonjen postupak, iz teksta nije uklonjen, da tako kažemo, njegov proizvod. Dosledno, od početka do kraja romana, održana je vremenska uzastopnost: prospektivno se kompozicija razvija od Sofkinih predaka do njenoga poroda.

„najprirodniju” krivulju proticanja romanesknog27 vremena: u kompozicionom pogledu funkcionalna ubrzanja vremena na oba kraja teksta i usporavanje, gotovo kočenje u njegovoj glavnini.

31 Sofka nije pripovedač, ali je zato povlašćeni lik, privilegovana junakinja, pa već i stoga s kraja na kraj teksta osećamo njeno opažanje i doživljavanje.

Neka kao najprostiji primer posluže Todorine reči s kraja III glave. Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati,

Kao prost i očigledan primer opet se mogu pomenuti Todorine reči s kraja III glave. Što je pak u tome primeru takođe zanimljivo, i na šta valja obratiti pažnju, to je da su rečenice date sa

Zapravo već u III glavi - što se istorijski poklapa sa oslobođenjem vranjskoga kraja od turske feudalne vladavine, sa ukidanjem čivluka i vraćanjem zemlje čivčijama - seljački svet se najavljuje ne samo kao

, naime, pripovedač Mile obaveštava nas da njegov prijatelj iz detinjstva Mita, kome on dolazi u posetu, umire; ali do kraja pripovetke ostaje nejasno od čega boluje.

Tako je, na primer, opis crkvenog prostora za vreme venčanja dosledno, od početka do kraja, propušten isključivo kroz Sofkina čula i njenu svest, pa je stoga i mogao biti psihološki snažno dramatizovan.

No utisak nije slučajan. Po svemu sudeći, nastaje zato što se čitalac sve vreme nalazi u junakovom vidokrugu: s kraja na kraj pripovetke gleda njegovim očima, i dato mu je da opaža ono - i samo ono - što su mogla opaziti čula junakova.

Otkrivamo, u stvari, da je tekst romana s kraja na kraj protkan Sofkinim subjektivnim uglom gledanja, koji autor samo povremeno zanemaruje.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve.

Prvo zato što ga je ipak u duši voleo, a drugo — što je takva zapovest njihova kraja. Osim toga i sažaljenje se probudilo. Bez golemoga jada ovakav se čovek ne vraća u državu druge vere.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Bogatstvo je milo, drago (No i tuđa ima znoja), A patnjama, nevoljama Nema kraja, nema broja. Zimom ide muka mnoga, Nema svako krova svoga. Bogataši rujna lika, Sećajte se beskućnika!

— Jauk, lelek, vâj. Radost ova spasonosna Nema kraja, međe nema, Radost ova pregolema Svem je Srpstvu dar. I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega

— Gde je danas snage bez truna očaja? Zapadô sam kadšto u sentimentalnost, Pa i tome grehu evo sada kraja. Omladino draga, i tebi sam kadšto U brk našto rekô, nikada ti laskô; Pod barjakom svojim na trnju sam stajô, — A

Miljković, Branko - PESME

sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze

Još malo i zaćutaću pred tobom, Dok bdiš onocvetno nad ispražnjenim grobom, Anđele pred neumoljivom lepotom kraja Gde je mir i zrelost pesmu zamenila, I mramor gde mrmor večne vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio?

On prima putnike ali ih više ne iskrcava sve do kraja karantina. Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je

čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je

nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih udruženja ovoga kraja. Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima.

Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod

od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz ovoga kraja i čije su prve reči da ne može više u ovoj pustari.

Njegov snažni vrat plamti na suncu. Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina.

Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!... Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Visoko do neba! Oko ponoći začu se brza puščana paljba. To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja... Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju.

— O, jo, jo, jo... Polako! Doucement! — govorio je Vlajko praveći grimasu na licu... — Ah... nikad kraja ovome! On pripali ugašenu cigaretu i nastavi. — Čekali smo oko pola časa kad naiđe ordonans iz bataljona sa zapovešću.

— More, ostavi se razmišljanja. Ako počneš tako, onda nikad kraja — dodaje kapetan Milija. — E, razmišljali biste i vi, gospodine kapetane, da vas neko priveže za krevet, kao ovo mene.

Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom. Vraćao se u rov, pa seo da se odmori i prisetio se rodnog kraja. Kad me ugleda, on stavi sviralu u džep i dohvati čuturice. — Odakle si, druže?

Ni haubica ih ne može krenuti. Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam. Od početka do kraja terali su me neki maleri. Ama, što sam god pokušao da se nekako i ja malo izvučem, nije uspelo.

gore, krkorilo je neprekidno, prolamalo se gromoglasno, još jače, slivalo se u urnebesnu riku, pa se valjalo s jednoga kraja na drugi... Priroda kao da je pobesnela. Ali izgledalo je kao da se stihija udaljuje. Kišne kapi bile su sve ređe.

Kota je utonula u tamu pakla, a čelik rije, prašti besomučno, urla bez mere, bez kraja. Neprijateljska artiljerija odgovara. Ali njena je paljba isprekidana... na mahove bučna.

A brda niču jedno za drugim kao talasi na uzburkanoj pučini. Nikad kraja!... I nama je postalo mučno. — Nisu se valjda borili na svakom od onih brda? — zapita moj mlađi kolega.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove ma i čedne umetničke egzistencije; tragajući pre za njihovim obično do kraja neostvarenim namerama nego ispitujući njihovo neretko samo čemerno a redovno fragmentarno stihotvorstvo, ponovo njega

Branko je prvi savladao vešto što je svima njima ostalo do kraja nedokučivo. No sve to ova knjiga daje samo ovlaš i uzgred; jer ona je ipak ono što joj ime kazuje: antologija starije

Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče! Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do

Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša.

Pesma se onde zove Satir; ovde je preštampan odlomak, počev od 34-og stiha pa do kraja, a naslov pesmi sam dao ja. U jednom rđavom stihu je jedna reč izostavljena, i to je označeno uglastom zagradom.

da baš ovde saopštim podatak koji međutim pristaje uz komentar mnogih satiričnih pesama o ženi u našim pesmama s kraja XVIII i početka XIX v. jedan od najranijih portreta zle (pa i modom opijene) žene dao je kod nas A.

Do kraja svoje pozne aktivnosti (poslednji njegovi stihovi koje znam jesu oni publikovani u novosadskoj Danici 1866—9) on nije pri

1847; i takav je ostao do kraja, takav bio u celini. TVRDICA (str. 205). Preštampano iz Serpskog narodnog lista č. 2, od 15. januara 1842, str. 16b.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Umukle su i one drhtave, prikazne riječi koje su odjekivale s kraja na kraj zbora i slatkom vrelinom slijevale se u dušu njegovu: „'Vala ti na tvojoj česti i čestvovanju, kraljevino slavna!

Bojić, Milutin - PESME

Uzbuđena dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda, Jer nikada kraja tom neredu reda!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

i počeo ziparati, sakrio se napred, iza rafa za fascikule i tu se šćućurio i ne dišući, te ostaje na sceni sve do kraja.) ANĐA (pokušavajući da mu kaže nešto): Jerotije! KAPETAN: Ćut'! MARICA: Oče! KAPETAN: Ćut'!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Do kraja desetog veka jezik tih prevoda postao je bogoslužbeni i književni jezik većine Slovena, u prostoru od Jadranskog i Egejs

Petnaesti vek donosi već obilje podataka o postojanju gotovo svih usmenih radova i vrsta, kao i njihove ocene. Od kraja 15. do 19.

One su uglavnom epske tematike, i među kojima se nalazi i zasad najstariji pronađeni zapis epske pesme, zabeležen s kraja 15. veka.

U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji, smelijeg izraza u gradovima).

Posle dva oslobodilačka ustanka (1804, 1815) u književnost ulazi Srbija, potom Crna Gora, delimično slobodna još od kraja 17. v., i drugi krajevi južno od Save i Dunava.

Ali 50-ih godina javlja se nov naraštaj pesnika, koji dovodi do kraja njegovu pesničku osnovu i s kojima se romantizam utvrđuje kao vodeći pravac.

prozi" zato što je slično velikom pesniku prikazivao narodnu istoriju i "način življenja, mišljenja, razgovora" ljudi svog kraja, koristeći forme usmenog pripovedanja i stil "pučkog krasnorječja".

postromantičarskim pravcima, posebno parnasu i simbolizmu, izvršivši veliki uticaj na skoro sve naše pesnike s kraja prošlog i početka ovog veka.

Pripovedanje u romanu teče paralelno u sadašnjosti i srpskoj kulturnoj prošlosti, od kraja 18. v. pa dalje. Ali suština nije u paralelizmu i poređenju dveju stvarnosti, nego u traganju za dubljim istorijskim

Nastasijević, Momčilo - PESME

Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

U isto vreme iz mehana, takođe iz kraja čaršije, neki njegovi vršnjaci odlaze, a uvek među njima Stojiljko, drug njegov, sin popa Koste, jedinac, toliko mažen.

A jednako se smeši na nj. — Kako ništa? Majka joj, od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče da Mladen čuje: — I neka ostane! Nemam ih više. Jedno imam.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(SEZ, 32, 1925, 108). Neprm-k. iz tuđeg atara, provučen tri puta devet puta kroz kupinu kojoj su oba kraja srasla za zemlju, meće se u amajliju (Karadžić, 4, 198; SEZ, 7, 161).

Grob jednog vukodlaka nalazi se u k. (ib. 187). Kroz kupinu kojoj su oba kraja urasla u zemlju vrši se magično provlačenje: na Đurđevdan pre sunca, ili inače u proleće, provlače se ispod nje žeteoci i

U narodnoj pesmi iz toga kraja (ladarskoj) trandovilo je sama devojka; ostavljeno na sredini pokošene livade, ono veli Ivanu livadaru: »Ko bi mene

čuva sve do jesenje setve, kad domaćin onaj crveni konac priveže za srednji prst svoje desne ruke, da ga tako nosi do kraja žetve (ibid., 166). Seme se drži u beloj marami — da bi žito bilo belo (SEZ, 86, 94).

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Nije zeman radnji, nadoveza suveznik. —Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše.

Nije ni izuo mokre obuće. U krevetu sili se da misli svede na sjutrašnji dan, da premišlja, da razloži... da zaviri: do kraja u ono što ga sutra čeka, i čini mu se da ga to traganje po samomu sebi krijepi, snaži, ali zaludu sili se...

I već jedva isteže noge i dalje propada, ali ipak, rekao bi, snaga ga ne izdaje: blizu je kraja, izići će... Kad iznenada upade duboko u prljavu, kaljavu vodu...

Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati... Znoj ga od muke probio, vikao bi, ali ne može usta da otvori...

Protiv očeve volje svuče pitomačke haljine. Čestit, nadahnut najljepšim mislima, otputovao je iz svoga vrletnoga kraja da se upiše na sveučilište među slušatelje prava. To bijaše prvi rastanak od sela kad nije osjetio tuge.

Možeš i ti doći! Pođoše svi u drugu sobu. Piero je gubio, Ivo je čekao i čekao, no toj partiji ne bijaše konca ni kraja. Dotuži mu se. —Ja ću malo izići, reče igračima. —Slobodno, — odgovori mu Piero.

Živio je kao i ostali đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja bijaše ponio i miris živoga mora i polja i svjetlost puna dana.

Osjećaše se zdrav, razdragan, u zatišju svoga kraja, a oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost

Djevojka pođe da ga isprazni, pa htjede da ga sama nastavi na glavu. On joj pomogne, prihvati ga s jednog kraja i podiže. Zgledaše se trenimice i lica im zasjate, kao da su oduvijek zajedno.

” sve tako govorilo jedno drugome. Ivo posmatraše njihova nasmijana obličja što nađoše sreću daleko od svoga kraja i sjećaše se dvojice s kojima je u djetinjstvu drugovao.

Oni se redom s njime nizahu, kao da je i on jedan njihov vječiti dio, pa se podavaše njima da ga povlače sve do kraja. * Jednoga jutra pođe razdragan k moru.

Časom zastade; zanio se, tek što diše. Oko mu bludi daljinom, grabi otvorenu pučinu do kraja — sve do tamo gdje se tek nazire u prozirnoj magli i prodire u nebo...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pipac mi je nešto jasniji. Taj belosvetski skitač obreo se u Vratimlju pre tri godine i odlučio da tu ostane do kraja života. Gde taj sve nije bio i šta taj sve nije video!

Naredio bi da se na kakvoj poljani okupi narod iz kraja u koji je tek upao, da napravi krug oko vatre, gde bi on lično svojom rukom na raspaljenu lomaču bacao odela, krojena

Jedna ipak ostaje toliko otporna na moj trud da moram pristati da je domislim do kraja. Naravno, Prohor, ko bi drugi.

I o tome kad će ko biti pozvan, kada će prestati njegov ovozemaljski život. Mi nismo tu da bi iz našeg kraja izgonili bludne duše, niti mi možemo menjati odluku Svevišnjeg o tome kad će koga pozvati k sebi.

Priredićemo vam skrnavljenje svetinja da u grešnome sladostrašću uživate potpuno i do kraja. Ništa više nećete morati. Ni klečati pred gospodarima, ni obdelavati polja, ni ponizno ulaziti u naše hramove, niti se

Ali kad su jedanput pristali na anđela, onda je valjalo tu čorbu posrkati do kraja ma kako odvratna ona bila. Nema tog manastira u Raškoj koji se ne bi ponosio vidarom kao što je Dorotej, prepisivačem

Možemo lepo preživati naše lepe mogućnosti. I Dimitrije poče da nabraja. Možemo otići iz ovog kraja i tada bismo zaboravili ono što su nam ovde učinili. Izmaći se izvan domašaja naših progonitelja.

' 'Ime, mi je legija' — odgovori mu — jer nas je mnogo. I moljakao ga je da ih ne potera iz onoga kraja. Tu, na obronku brda, paslo je veliko stado svinja.

okrajak šume, koji je neka nepoznata sila povukla naviše, čupajući ga kao kutnjak iz vilice, a nije ga iščupala do kraja, već ga je ostavila da se oslanja golim kamenim pandžama o tle.

Jer, to su očajnici koji znaju da će ili pocrkati ili uspeti. A zna to i Lauš, namesnik i gospodar ovoga kraja. Mirno će posmatrati kako Saborište raste iz godine u godinu, kako duž Beloga potoka niču nove kuće i kako se pšenična

Hoće li se ovo odužiti do kraja života? Odavde, iz vrzine u koju sam se sakrio još jutros, prežam tren kada će džombasta grbava stena iznad Mrtvaja

Ilić, Vojislav J. - PESME

Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to?

sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.

Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Malo iza toga pojavi se u sali sam patrijarh sa svim episkopima koji su ga verno pratili. Radovanju ne beše kraja, mnogi su plakali od uzbuđenja.

Kada smo se u našem detinjstvu, pasući travu, popeli na ovaj ili onaj brežuljak toga kraja, videli smo u daljini ponosnu kraljevsku prestonicu Pergamon.

zmijast i dugačak zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa ide kroz jednu zlatnu agrafu, koja pridržava oba njegova kraja, do džepnog sata.

“ „Kako Vi to mislite?“ upita ga jedan sa kraja gomile. „Karіѕіme amіce, i u nauci ima gospodskih radnja i ćepenaka. Tamo gore, odakle dolazimo, predaje klarisimus

A pored onoga kraja kvadranta gde mu se nalazila njegova najniža tačka bio je sazidan jedan vertikalni stub koji je na svom gornjem kraju,

U nju sam, u međusobnom otstojanju od jednog pedlja, zabo dve čiode. Uzeo sam konac, dugačak tri pedlja, svezao mu oba kraja jedan za drugi, pa položio tu omču preko čioda.

Te rupice zovu se žiže ove elipse. Ograničena prava koju sam povukao preko njih, od jednog do drugog kraja elipse, zove se njena velika osa.

astronom berlinske zvezdarnice Bremiker dovršio svoju kartu baš toga dela neba, na kojoj je ucrtao sve zvezde toga kraja, posmatrane i snimljene prošlih godina. Tu kartu opremio je Gale za svoje posmatranje. Pala je jasna zvezdana noć.

Oni me svi dobro znaju, jer sam pred njima rastao. Zato me dočekaše kao svoje rođeno dete. Našem razgovoru ne beše kraja.

Ja nisam uspeo da svoje račune dovršim do kraja, jer su mi nedostajali potrebni podaci o brzini obrtanja Venere oko njene ose i o orijentaciji te ose u prostoru.

Mi letimo dalje, Ariadnino klupče pokazuje pola miliona svetlosnih godina, ali mi ne stigosmo do kraja sveta. Kud god bacimo naš pogled, mi vidimo nove i nove svetove.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

smislu koja se bitno ne razlikuje od Zmajevih pesama za decu; uostalom, Zmajeve pesme izrastaju upravo iz pesama s kraja 18. i 19. veka.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pljačkavica je moja, Markovo Kale je moje, reka je moja, Sobina je moja. Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše... (Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I desi se čudo. Noga ojača, Seka ožive i prolepša se, i vrati se kući u seljačkom odelu onog kraja, kao neka fina lutka. Ali se i majstor Kosta vratio preobražen.

Slaže pasians, igra domine, čita novine, ili neku „staru knjigu”, što je značilo knjigu priča ili pesama iz njenog rodnog kraja. Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši.

Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte. Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno. A s malim Lukom, da vidite, đavolski župnik samo na mom jeziku razgovara.

Možda bi baš i trebalo to da činim, ove dece radi. — Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale.

Sirota gospa Nola! Nije slutila kako je teška i velika stvar biti mati do kraja. Desetak dana kasnije, pred veče, gospa Nola sedi u svom „knjigovođstvu” i računa. Nije baš vedra.

prašini kao u ambizu; ja srast'o s Labudom, i vrištim s Labudom, i vetar nas nosi, i zemlju ne osećamo, i nigde kraja polju. A Luka naš čuva krug oko salaša, i pojahuje i odjahuje i kad hoće i kad neće. — Smej.

— Saslušao sam vašu priču do kraja, zato da bih mogao kazati moral te priče. Svi znate da bez naravoučenija priča ne može proći, i da nam je to lep

Ako trgneš neku grančicu, izvlači se kao da se odmotava, nigde kraja. Retko, baš retko, ta se duga pavit i prekine, ali ne u izdanku. Gde je izdanak?

Pavle je ojačao, ali nekako omatorio i ogrubeo. Koža na licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj crvenkastoj koži izgledaju neprirodne, kao

Sitne stvari ne vredi pominjati; krupni događaji su sasvim drugi na dva kraja sveta. Kronika palanačka ne odmiče. Beo list pred njom čeka.

Ljubomorno i neprilagodljivo dete podlegalo je jačem i boljem, ali do kraja nije podleglo. Borben život, strastven život, užasna je sila. On mora biti ili spasen, ili ubijen.

Treba rezignirati, smiriti se... Tu su knjige, stari moji prijatelji, radost moja do kraja života.” Počeo je, naravno, naopačke: da izbegava Janu, da ga ne bi oslovljavala; i sve je više čitao.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

) — naziv prvog slova grčke azbuke (alfabeta); od alfa do omega »od početka do kraja« APLICIRATI (nem. applіzіeren, iz lat.) — primeniti APOSTROFIRANjE (iz grč.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Da je na takvoj situaciji ostalo, mi bi iskoristili pobedu do kraja, ali je došlo još jedno iznenađenje. Lavež psa probudio je i momka koji je spavao u kujni i ovaj se pojavio na bojištu

Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja. Odjurio sam kući, te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio šamar, pošto sam prethodno,

je parnica sa školom jedna od najkraćih procedura na svetu, kao i ta razlika što čovek kad dogura jedanput do kraja sa školom, on tek onda vredi nešto, a kad dogura do kraja sa brakom, onda tek ne vredi ništa.

na svetu, kao i ta razlika što čovek kad dogura jedanput do kraja sa školom, on tek onda vredi nešto, a kad dogura do kraja sa brakom, onda tek ne vredi ništa. Prema svemu tome, ja moram još mnogo strana ove knjige posvetiti školovanju.

— Ostaćeš klečeći do kraja ovoga časa, učeći za to vreme sklanjanje zamenice sebe ili se. Budeš li bio kadar naučiti to sklanjanje, javićeš mi se i

Budeš li bio kadar naučiti to sklanjanje, javićeš mi se i ispraviću ti belešku a dalju kaznu oprostiti. Kako ni do kraja časa nisam „budem bio“ naučio to prokleto sklanjanje, ostao sam na kolenima sve dok nije zakucalo zvonce.

I tako se, eto, i kraj svih napora, ne mogu da setim moje sedme ljubavi. Osma mi je ljubav od početka do kraja bila po receptu koji je uopšte usvojen za ljubav.

bi takva odlikovanja bila vrlo podesna i u braku, ali da nađe možda koji drugi način kojim bi se odužila onima koji do kraja ispune svoje bračne dužnosti.

glumčev, u daljim činovima malaksavaju i završavaju se bez ikakvoga efekta, pa je stoga i bolje ne igrati komad do kraja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru! Neki me umor spopada, a glava zanosi, kao da mi se spava! Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru! Gr-r-u!... Gr-r-r-ru! Gr-ru! Namah se sve utiša. — Šta je ono?! — povika komandant.

Neki su polazili ali kad bi videli da odstupanju nema kraja, ostajali su onako nezaštićeni nasred puta. Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim

Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa. — Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga

Izgleda kao da podjednako žalimo jedni druge. Ne znamo ni imena mesta, ni planina, ni celoga ovoga kraja. Valjda su napred izviđači koji to znaju. A i ne zanima nas, jer svaki ide pognute glave i gleda ispred sebe.

Ali sad su se već izvežbali. — No — reče jedno veče potporučnik Dragiša — isteraše jedva do kraja. A mesec veliki, srebrnasto sjajan, pomalja se iza brežuljaka, i blaga svetlost razlila se preko limunovih i narandžinih

Sa grebena planinskih kuljali su Bugari kao bujica. Naše čete i bataljone prebacivali su s jednoga kraja na drugi, da bi se zaustavila njihova navala. Baterije su deljene i dejstvovale po vodovima.

Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja. Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom.

na svil’nu dušeku“ i rezolucijama onih koji nas iz pozadine, iza devet mora i devedeset gora, bodre da istrajemo do kraja... Dockan je. Sutra mi treba uraniti. Kad dobijem vremena, nastaviću dalje...

Podajem se voljno tome osećanju... Baš i da se izvrne auto i mi svi propadnemo... Jer našta sve ovo? Sve je bez kraja i završetka i ceo svet se kovitla, kao da su ljudi poludeli... A i ono drvo se klati i cereka, kao onaj Anamit.

Petrović, Rastko - PESME

Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja. Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi. Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!

Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se

se korenom sreće, Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće, I od užasa evo samog da u smrti je glupost kraja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Odluči Drvoseča da ga nađe, pa makar išao do kraja sveta! Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima.

Ko zna koliko je išla? Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja. Oj, kako je umoran bio 3račak! — Ko zna postoji li još uvek tvoj Cvet! — reče 3račak.

Šta mari ako i njih ponese? Kapljici se, najednom, učini da s Cvetom ponovo nekud putuje, da putu kraja nema.. Pa i nema! CRVENI MAKOVI Žena je počinjala već da stari, ali je tuga što nema dece nije napuštala.

sišla na zemlju, a na visokim, srebrnastim stabljikama igračice u crvenim suknjama trepere li trepere: crvenom kolu nigde kraja. — Gle, neki su od njih zreli! — uskliknu žena i nabra čitav snop makovih čahura. »Mogla bih ih poneti sobom!

— i ne doreče ona svoju misao do kraja, a razleže se oštar, tanani pisak. Ogledalo u njenoj ruci rasprsnu se i razlete na sve strane. — Šta bi?

STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba. Zlatilo se u njoj žito i bostanište s mirisnim brežuljcima lubenica i dinja, a sred bostaništa živeo Starac i od

— Nema ga! Zašto si ga pustila da ode? — reče prva. — Ne mogu ja do kraja sveta čuvati njegovu stražu... — Moraš! Ko bi doneo trave? — reče druga i prinese šaku uhu da oslušne.

Tako su i do kraja grada stigli, i ivice se pola dohvatili, a metlu nisu uhvatili. Iza širokog pola tamnele su se krošnje drveća.

Očistiću bolničko dvorište, da bi bolesnici mogli da otvore prozor.. — Žena još i ne izgovori do kraja svoj predlog, a metlica se podiže uvis i krete k njoj. Ali, tek što joj se primače, a nečija je ruka zgrabi.

Uzalud! Poče se Ugor spremati za smrt, kad se Hobotnica priseti i reče: — Otvaraj usta! Do kraja života Ugor nije mogao da odredi šta mu je teže palo: Belutak ili Hobotničin pipak? Uzalud je riba jaukala!

— Pa, leti! — skide dečak prašinu s konjanika i zlatnog orla. — Ne zakeraj! — dečak još i ne izreče rečenicu do kraja, kad orlić zamahnu krilima, priteže uzdu jahač, i reče: — Spasio si me, momče, traži od mene šta hoćeš, ali ne

— Ali, otac se nije vraćao, a, rastući, dečak je postajao sve nestrpljiviji da iz svog sivog kraja ode. Ko zna šta ga iza tanke crte neba čeka? Širok je i šaren svet... — Moram otići, moram, moram! — šaputao je dečak.

Šantić, Aleksa - PESME

polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja.

Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. 1905. BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U početku oni se svi javljaju u isti mah i skoro u podjednakoj meri, a neke pesme su do kraja ostale lirsko-epsko-dramskog karaktera (na primer, tužbalice i svatovske pesme).

Veliki seljački ustanak izbio je već u prvoj četvrtini XV veka. Od toga vremena do kraja huj veka dešavale su se samo izolovane bune.

Od kraja XVI veka počinju stalni pokreti protiv turske vlasti uporedo sa sve većim dažbinama koje su prouzrokovane sve većim potr

Mitološkom odnosu prema prirodi ništa nije smetalo. U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih vrlo dalekih predaka.

niz ustanaka; zapodenulo se dugotrajno hajdučko i uskočko vojevanje; nastale su zajedno sa borbom seobe iz jednog kraja zemlje u drugi; vršilo se sve tešnje povezivanje celokupne sirotinje raje.

One pevaju n braću Jakšiće, junake srpske s kraja XV veka, koji su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno kao idealnu braću čiju ljubav

Srpski pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako

Tako su se do kraja XVI veka razvili svi elementi kosovske epopeje, i to lagano, i malo po malo. Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet

Tako su se do kraja XVI veka razvili svi elementi kosovske epopeje, i to lagano, i malo po malo. Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet

Sem toga, od prve četvrtine XV veka, kad e izbio veliki senjački ustanak, pa do kraja XVI veka protiv turske vladavine javljale su se samo izolovane bune.

A od kraja XVI veka, kad su zbog sve težih dažbina otpočeli stalni pokreti protiv turske vlasti i kad su se protiv turskog feudal

Kroz pesmu o njemu prestajali su da budu roblje. Kroz pesmu o njemu kretali su se slobodno širom rođene zemlje, s kraja na kraj, i čistili je od uljeza, pljačkaša i krvopija.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— povika Vanjka. — Pazi ga samo kako se vuče. Odjednom se dječak presiječe u riječi. Iz dimnog oblaka, odnekle s kraja poljane, začu se nekakvo kijanje i kašljanje, koje je ličilo na zimsko hripanje neke sipljive kobile. — Ej, čuješ li ti ono?

— Uh, toga se nijesam ni sjetio! — odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.

Tamo se bori partizanski odred njihova kraja. — Du-du-du-du! — jasno se čuje oštar mitraljeski rafal negdje udesno od brijega Lisine.

— Rat! — potišteno se javi poljar. Rat! To li je, dakle, ta strašna neljudska neman koja iz rodnog kraja, iz gnijezda njihova djetinjstva, istrgne voljenu i poznatu stvar i za sobom ostavi nešto ledeno i tuđe, bez trunke

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POHVALA BESEDNIKU Tko ljude urazumljuje, Tome razumu njegovu nejma kraja; Ko zna potajnu Što leži u čijem srdcu, Kako taj knjige ne bi znao?...

se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka prelaze i širi se do mora i hatar mu s hatari sastaje se do kraja zemlje. A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave.

Te četvrt sažeži nasred grada vatrom do kraja, a drugu četvrt također posle nasitno izdrobi i sažeži. I treće hise okolo izdrobi, a četvrto hise izrascepaj, te

milost i veruj neće ti to snošenje naprazno biti: i u zaglibljivanju pod nogom se tvrdo što nahodi, te ne propadne do kraja čovek, pak se izvuče i poveštiji putu bude, kako i ovaj...

Ta i podretlo nam od korena svedoči kako smo zli i opaki, budavši s prvom prava vinova loza do kraja lepa, punorodna, s hubavim grožđem, dobro zapajana s nebesnim kapljami, u vis rastući razgranato, — a sad samo ostala

Bolje je za drugi put i poizostaviti ponešto, a ne to mahom se objedanput taki otpuštati s kraja sa zavoženjem u duboke besedljive široke duljine kao u morske pučine.

od kriva li nam čoveka što na silu preoteli, sve je to jedno, ja li sluge, sluškinje li godištnu plaću zaustavili, do kraja li celo neisplatili, što no je sve to dušogubstvo...

Bolje i lepše je što je malo navinulo se ispraljati počvršće, negoli palo i sronjeno do kraja izdizati. Pomalu se umlje bistri. Gluhu na uhu govoriti.

Oprosti nam, Gospodi, i poslabi, smiluj se, gospodine naš, i nemoj nas do kraja odmetati ni zlom predavati za naše beščinstvo, ni pak što s nas skidajući, koju napast, a na druge koje da nalažeš;

I tako mu je nadaleko onde raširio lozje, čak od mora do mora da je doseglo, i od reka do kraja sve vaseljene. No sad, što o tom vinogradu božiju velite?

A no de o čemu nam je izvod ovome snižem skazivanju, da već i u to se malo s kraja zavezemo s ukazom. Te i mi tako po naturi da učinimo ka što čine neke izdaleka došle jabandžije, koji no nisu nikad

Zapline li čovek, ne lasno ispliva: pismo se širi, ni ga ko ikad može precrpsti, ni mu kraja naći. Nego koliko je ko sobom kadar podneti, toliko učenja i zahvata.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

one ga ne samo slobodnije gledaju nego se i zaustave i razgovaraju s njim; a kad se praštaju, ne može čovek da sačeka kraja. Po nekoliko se puta rukuju i viču: „Aj’ sa zdravje!

“ pa poleti drugim prečim ulicama, s drugoga kraja, samo da se sretne s njom, da je vidi! A kad se sretnu, a on se učini kao da je i ne vidi, pa hita kraj nje kao da mu je

dok je on slušao na čifluku omiljenu pesmu, desilo se ono oko njegove kuće, — i kritici i grdnjama na njega nije bilo kraja. „Nesreća drta!