Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kažu prijatelji, dok dođe vezir i Krajišnici, da će biti više od pedeset hiljada. Pišemo mi gospodaru Đorđu: da ̓oće na nas mnogo biti Turaka; i da ovi Turci taki
Sirčić s ove strane Drine, i sa njim njegov sin Ali-alaj-beg; i Musta-beg iz Novoga kapetan i drugi Krajišnici drže stranu Sirčiću. A Kulin kapetan i drugi drže stranu Ali-paši, da on teskere ponese. I tako među nji̓ raspra.
Sutra ćemo da idemo i da se razmenimo”. Rano ujutru iskupljaju se Krajišnici, sve sa mizdracima, krivi̓ kapa na glavi, skoro na svakoga kapi po dve i po sedam čelenaka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Zalazi već jednom, cicvaru ti ljubim! — mole ga i kunu ljuti Krajišnici, potamnjeli od nespavanja, prašine i svakog drugog đavola koji im, evo, već drugi dan, neprekidno jaše za vratom.
— Sigurno Krajišnici! — veselo krekeće njegov pratilac, dojučerašnji đak srednje trgovačke škole, rodom od Kraljeva. — A odakle im ovoliki?
Uspuhao se čiča, sedlo ga ne drži. Obzire se na pratioce i pita: — Čuj ti, Čedo, ma je l moguće da bi ovi Krajišnici digli orahe namijenjene ranjenicima? — Bi, digli bi. Nikad ti njima ne znaš u šta će oni okrenuti.
Sjećate li se samo one uzbune oko šišanja? — One kad smo stigli u Krajinu? — Jeste. Odbili Krajišnici da se šišaju. Njima su njihove ćube i kike jedini ukras.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
To vam je bilo nekako prve li, druge li — ne znam sad pravo — neđelje... Biće baš prve neđelje iza ukopacije. Krajišnici se vraćaju... bježe od Banje Luke. Jadno, čemerno, ubijeno, bježi, ne obazire se...
kakav su, veli, zulum i bezakonije činili na našije' svetinja' po našije' namastirije' i crkva'. Vidiš: Krajišnici su, veli, razbijeni; nastaje, kaže, druga sudija.
— Pite, braćo i Srbovi moji! Bolje da mi popijemo nego Turci Krajišnici i Asan-beg Čeko, bulešiku mu njegovu i džamijski šiljak! I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dobro nije, moj brate Alile! Dočekati: izginuti listom, ne dočekat: zazor i sramota, rugaće se nama krajišnici“. Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše.