Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra pregleda dućan, pa ode Krečaru, da se dogovara. Krečar je baš bio kod kuće. Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo. Bi l’ pogodio za što sam k tebi došao? — Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi.
IV Sutradan posle ručka eto Krečara i Čamče kod gospodara Sofre. Već su tu. Klopkaju na vratima. — „Herajn“. — Na zdravlje ručak, Sofro!
Tu je bila opisana i dolama i „trajdrot“, i njihova lica, gospodara Sofre, Krečara i Čamče. Opis krečara bio je običan, on je bio obične forme.
Tu je bila opisana i dolama i „trajdrot“, i njihova lica, gospodara Sofre, Krečara i Čamče. Opis krečara bio je običan, on je bio obične forme.
mislio je, ako baš i mora što platiti, opet neće biti mnogo, forintu, dve po akovu, pa šta je to za gospodara Sofru i Krečara. Sad uđe gospodar Krečar i gospodar Sofra, i ištu se upravo u kancelariju. Dođu u kancalariju.
— No za ovakvo vino sto forinti od akova, to nije mlogo, a rakiju ću vam oprostiti. Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i žalosno lice pravi. — Biće mlogo, gospodine.
Gospodar Sofra radostan izvadi kvitu, primi novce i turi u buđelar. Odmah veselije lice. Tako isto i u Krečara; već nije bio bled, zarumenio se. — Ten čertovski Čamča, taj je sve to učinio.
— Imate li mustre od njega? — Imamo. — Da vidim. — Sad će o’de biti. Čamča oslovi Krečara da donese zapečaćenu bocu. Krečar pokloni se i ode. Razgovaraju se donde.
Čamča tumači. Onda grof pretstavi i Čamču i Krečara kao „kupce”. Ostali gosti, Poljaci, sve sami magnati i šljahteci, u lepom poljskom ruvu: pojas, sablja, „konfederatka”, —
Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio. Gospođa Krečar ka Krečara grli, a plače; čula je od sluge kako je bio bolestan, kako su ih lopovi hteli ubiti.
Dođe posle ručka i Krečar, pa se dalje razgovaraju. Najpre, naravno, gospodar Sofra pretstavi Krečara Polačekovima, no Polaček ga već poznaje i bez toga; imao je već s njim posla.