Radičević, Branko - PESME
A ti, brate, kroka veseloga, Kad tud mineš, de seti se toga, Pa uzdani, pa suzicu proli, Cvet ne diraj, veće ajde doli, Ne kidaj ga,
cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.
A ti, a ti, kuku mene“ — Tako s' gospa na nj razdera, Skoči preda nj, nogom lupi... On tri kroka nazad stupi. 139. Ona za njim: „Pa sad dođe?“... Skoči, kroči, pa ga stiže, U lice mu rukom pođe...
krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto stiže; Strašno oko na nji pade, Oni poše unazade, Dva-tri kroka postupiše Pa se opet skameniše.
visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči, Pored jedne stene savi, Dva-tri kroka pa s' ustavi. Grob pred njime, oh čij' li je?
Ljuljnu s' Bajko, prsnuše mu oči, Dva-tri kroka još unapred kroči, Onda pade, ali grdne jade Jošte mrtav Turcima zadade: Tri Turčina sobom oborio I na nos im
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
’ pa ustavi konje, a nategni male puške. Kad tamo, ništa! I tako sve na izmjenu na svakije deset kroka. Bogami, činjaše mi se, iza svakog stabla, iza svakoga grmića da je zasjeda.
Šantić, Aleksa - PESME
Korača i nosi i radost i jade U turobnoj tami svojih poznih dneva; I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade, Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva. Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže.
Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka. Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde se javi Sve cure kikoću s boka.