Radičević, Branko - PESME
Eto mene do obale. Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom Dvoru mile ja poletim. Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je?
Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.“ Ovo reče, sevnuše mu oči, Sablju trže, plahim krokom kroči, Već je blizu, već do Cvete stiže, Već joj sablju iznad glave diže! „Umri!
— I tu se njemu glatko čelo nabra, Još tužnim okom kano munja planu, Pa Milu svome da prestane manu, Te brzim krokom kroz izbu korača, Sa zida skida ubojita mača, Ogleda gvožđe skoro zarđalo, Pa dade Milu da pogladi malo.
Al' Bog mome ne slušao mlade: Plaim krokom konjic poljem krače, Pa u goru zelenu zamače. Proli Cveta tu suzu golemu, Pa s' okrete ka dvoru svojemu; Bog bi dao,
Kostić, Laza - PESME
” — Tako se moli duša sirote, sklope se vrata, kaluđer ode. III Kaluđer crni ozbiljnim krokom zamišljen se penje uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom o vrata lupa, u igumnovu ćeliju
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ graknu on. — „A da kako! zar ćemo mi najzadnji!“ odgovarahu oni. I zbilja serdar momačkim krokom pođe pred svojima, i stigoše na vrijeme, pa se pridružiše ka gomili, u vrh Erakovića.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.