Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tada bi Svetislav ostavio Tešmana i obrnuo se Krsmanu (tako se zvao onaj u slamnjem šeširu) i njega bi zadirkivao. Krsman je sve to kojekako snosio, jer je računao da ima fajde od poznanstva i razgovora sa jednim, na primer, gospodinom iz
Seljaci dirali onog grešnog Krsmana za Gizelu, pa naljutili i Krsmana i ćir-Đorđa; Krsman otišao, a Gizelu oterao gazda Đorđe u kuhinu da gleda svoj posao.
— veli ponosito i još ponositije pljucne ustranu nadaleko. Pa čak i onaj Krsman, što ga diraju za Gizelu, bio je jednom te sreće, da ga Sreta potpiše pod jedan užasno oštar dopis.
— A-ja — dodade Krsman, — da izrezili ka’ birov kučku. — A veliš, ljuti se? — pita Sreta. — Ljuti! — odgovaraju mu. — Ako — ako; to ja i
— Ama, zdravlja ti, znaš ga?! — zapita onaj Krsman, onaj dripac. — Ama je l’ ja — pita Mića ponosito; — ama znam ka’ rđavu paru; ka tebe, Krsmane što znam, znam eto i
E, ista vorma. — Ih! — osu se izraz gnušanja u gomili. — A dobro ga trpio svet! — reče začuđeni Krsman. E, pa zlo se trpi dokle može; svet veli: ne daj, bože, gore! — pa trpi kukavac sinji.
— reče Krsman, pa ponosito zasuka brke. — No naš’o strine pa trpe. Na izraz »strine« trže se Mića i pogleda prekorno Krsmana.
— Kuku mene, što ne beše vođen predsednik jal’ sreski pisar, pa da ja svršim s njim, a vi da sehirite samo! — upade Krsman i opet.
« — He, he! — upade Krsman, onako ka’ naš gazda Đorđe napismeno, malko obligacije. Planu gazda Đorđe i razvika se, a drugi ga stišavaju.
— veli jedan. A Mića mu opet uskrati reč i htede ga udaljiti sa zbora, ali se Krsman obeća da će ćutati, i Mića nastavi. — A on zort, boga mi!
U taj odbor uđoše: Sreta kao predsednik, Žika kao potpredsednik, Mića, Krsman, Jelesije, ćata Pera kao delovođa i Ljubica.
— Slava! — zagrmeše prisutni u mehani i digoše kape (a Krsman slamni šešir) uvis. Kad Sreta napisa depešu, ustade i pročita pred skupljenim zborom i zapita ih ima li ko šta da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku? Je l’ koliko vojske u Jakova? Otišô je Krsman pred Jakova, da dočeka vojsku Jakovljevu, pod Jakovom konja da privati. Đe je Krsman? voda g’ odnijela!
Otišô je Krsman pred Jakova, da dočeka vojsku Jakovljevu, pod Jakovom konja da privati. Đe je Krsman? voda g’ odnijela! Što s’ ne nađe kod svojega dvora? Turska ću se nazvati robinja za života njemu i za zdravlja.
Svi pitaju kud je Krsman ošô, a ja, jadna, kazati ne smijem. Juče su se puške ispucale, svu je Mačvu tama popanula: nije tama oda zla
Jadnoj majci, svi ti su jednaci! Kada dođe Valjevac Jakove, kada dođe i dovede vojsku, pod Jakovom Krsman konja primi, dobra konja, krilata đogata.