Jakšić, Đura - PROZA
?...“ „Jest“, reče otac. „Pobediocima sude pobeđeni, nad muževima vladaju kukavice!... Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su se javljali, jedan drugom, kao sove, kukavice, vrane, svrake, pa i kao psi kad se ljudi približuju. Niko nije mogao prići, neopažen, kući Isakoviča.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— No vi ste baš kukavice; da mene ne bi, potukli bi vas kao mačke. — Jest’, da, a ko räni četvrtog? — Ispod kreveta, — nasmeši se podrugljivo
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Postalo nam je, najzad, svima jasno da smo kukavice i da nikada nećemo osvojiti Evropu, ali čekale su nas dobro poznate kuhinje, bezbednost doma u koji se vraćamo i jedemo
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide. ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa. SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su i počinjali, kad nisu bili vredni izraditi.
SMRDIĆ: Šta, šta? Gdi je glavni odbor. Šta ne protestiraju? LEPRŠIĆ: Trebalo bi drugojače, al’ su Srblji kukavice. ŠERBULIĆ: Pravo kažete da su kukavice. Ali tako je, kad nema pravog rodoljubija. GAVRILOVIĆ: A šta bi vi radili?
Šta ne protestiraju? LEPRŠIĆ: Trebalo bi drugojače, al’ su Srblji kukavice. ŠERBULIĆ: Pravo kažete da su kukavice. Ali tako je, kad nema pravog rodoljubija. GAVRILOVIĆ: A šta bi vi radili?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ropski duhovi ne izobliče, ne može sloboda sijnuti; dok se sebičnost ne žigoše, ne može se rodoljublje uzvisiti; dok se kukavice ne ismeju, ne mogu junaci u pravoj svetlosti sijnuti; dok se dremež ne prešiba, neće se svesniji život razbuditi; dok
Radičević, Branko - PESME
spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice, Svaka svoje jade udesila, Ponajljuće Stojanova Mila. Svaki dan ga Mila polazila, Na grobu mu grozne suze lila.
Ao, Bože i Bogorodice, Pomozi mi, sinje kukavice!“ Tako ona tuži, rida mlada, Srce puca od golema jada. On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori,
I bi bilo jada od Srbova, Al' pomože zeko i potkova: Ostaše im ljube verenice, Ostaše im jadne kukavice, Jedna od nji jedva naljubljena, Druga, kažu, i nenaljubljena, Samo, kažu, negde u senjaku Da se dala željnome junaku
Kostić, Laza - PESME
pabirči u bojno u pole da traži sebi pluće najbolje, najbolja srca i najbolju krv, na najbolje junake mu je strv; na kukavice, izdajice, gad, ni samrtna ga ne ponudi glad. Ej, ponositi, vrli brale moj! obiđi ti i malo lošij' boj!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kukavice sinja, što si mi takva !?... Jadnice moja, ti opet stradaš?... dočeka je mati sa suzama i začuđenim pogledom. Ljubica sa
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pojim, Ja ga ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri kukavice, Prva kuka nikad ne prestaje, Druga kuka jutrom i večerom, Treća kuka kad joj na um padne.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U njemu se spominje Slivnica; tapeti su stilizovani patlidžani, Bugari su kavaliri, Srbi kukavice, srpska artiljerija ne tuče granatama, jer ima samo čokolade. Sve je to, naravno, šala.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“, pa onda ujedanput poče da se smanjuje, da postaje sve manji, manji, manji, dok ne dobi veličinu obične ptice kukavice. Žena pruži ruku da ga uhvati ali pekar izmače, prhnu pa odleti u šumu i zakuka odande. — Kukaj, kukaj sad!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jest, to su muke koje ne može svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile
Jest, To su muke koje ne može svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi. Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i ginu za načela, pa se onda umiri i odobrovolji. Pita ih šta će da piju.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
satriješe; velikaši, trag im se utro, raspre sjeme posijaše grko, te s njim pleme srpsko otrovaše; velikaši, grdne kukavice, postadoše roda izdajice.
Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša? njima prazno! Što ne čuva mladu glavu, ljudska vilo; što krvnika njom nasladi, bratska diko?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pa što me briga! Ako su svi kukavice, ja nijesam!“ to rekav, potrča put kapije. „Jan, Jan!“ vrisnu curica. „Čuješ!“ reče on, povrnuv se.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zna za stid kao kuja za post. Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo. Ima pameti kao samar svile. Ima para kao žaba dlaka. Ispravno kao jarčev rog. Lep je kao lep na plotu.
Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!“ a ona majci: — „Bogme majko, i ja sam isto tako uradila, jer sam ja mislila da se ovako na zavjet ide!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čađević neće, zato što mu se sveti. Strese se. Izdan i osramoćen od sinova, jalovaka i kukavice. Osluškuje disanje sela, miriše ga, vidi u magli odžake u granju. Ide vojska. U njegovoj kući nema dede da se plaše.
Od Kosova gavrani ne prestaju da lete nad umornim konjima s praznim sedlima. Pesme su laž. Kukavice ih spevale. Nikola prstima zatiska uši, neće da sluša Mijata koji tankim glasom zapomaže: Sunce pišti utrnutih zena,
O, prevaro! Tebe što si gusle izmislio trebalo bi svake noći klati. Kukavice ste i jad svi vi što ste pesme o bunama i hrabrima pevali. Svima bi vreo katran u grlo trebalo sipati.
Gde si bio dva dana, kozo dvonoga? Ti nisi čovek, ti si miš! — krklja u besu. — Kukavice guslaju, a ludi ginu. Prošle noći, usred čaršije, u svojoj magazi zaklan je čovek! Ugledan. Gazda.
zapljuskivao ga usitnjenim kidanjem, koje je u otkosima strujalo i njegovim žilama, pre no što je grmnuo: „Zamuknite, kukavice! Pokazaću ja vama ko je Aćim Katić!
Ni tada, sav raskrvavljen, nije prestajao da viče: „Kukavice! Brankovići! Podrepne muve!“, dok se Raka apsandžija pred vratima prelamao od smeha i uzvikivao za sebe: „Gde se seti
Miljković, Branko - PESME
Iščupajte mi jezik i stavite cvet: počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi! Sutra će sigurno i kukavice moći ono što danas mogu samo hrabri i pravi koji su u prostoru između nas i noći našli divne razloge drugačije ljubavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— on se zamisli i mutnim očima kao da gleda u daljinu. — Tamo... na frontu su pravi sinovi. A u pozadini su kurve, kukavice, zabušanti. Kad se budemo vraćali u zemlju, podići ćemo kapiju... — Radoslav mu zapuši usta.
— munu Luka laktom Vojina. — Priznajem... priznajem, molim... Kad je u pitanju aeroplan, nema veće kukavice od mene. Ali je li ko video ovde kod nas kada jedan auto ide drumom a naiđe aeroplan, da šofer zaustavi i onda svi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tako su po nizu varijanata ptice kukavice postale od sestara kneza Lazara, koje su posle kosovske pogibije neutešno kukale za njim.
Jakšić, Đura - PESME
Plamen i dim, gori nam lice, Mrki kô vuci dođemo svi — Ali gde beste vi, kukavice, Pudljivci hudi, lažljivi psi?... 1860. PIJEM... Pijem, pijem...
Ćipiko, Ivo - Pauci
svoj Hrvatskoj niko se ne nađe od Hrvata i Srba da usred bijeloga dana ubije onoga tirjanina i oslobodi svoj narod... Kukavice smo! —Pustimo politiku, — prekide Petrov odvjetnik, učinimo partiju preferansa!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ludo grgoljenje vuge, lepet krila češljugara i senica, šum mrava po suvom šuškoru, dugo tajnovito daleko pojanje kukavice, da ležim sa glavom na debeloj žili onoga drveta i da budem miran, spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Maretić je duhovito primetio da bi uobičajenu u našim pesmama komparaciju: „Zakukaše kano kukavice“ Homer ovako razvio: „Kao kad kukavica u proljeće zakuka u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru
Kukaju li sinje kukavice? Ima l’ trave oko vode Save? Idu l’ Savom vodom bolozani? Siju li već Turci lubenice? Nameću li Šokci vodenice?
“ Sava njemu knjigu otpisuje: „Pobratime, Starovlaše Pavle, zelene se lugovi posavski, i kukaju sinje kukavice, ima trave oko vode Save, idu Savom vodom bolozani, siju veće Turci lubenice, i nameću Šokci vodenice, jeste veće janje
nebrojeno blago, u planini hiljada ovaca; ostade mi samorana majka i sestrica bez bratske zakletve, da kukaju kako kukavice u mojemu dvoru bijelome“. Al’ besjedi Vuksan od Rovaca: „Ala, braćo, rđava junaštva!
74 Vujadin i njegovi sinovi su istorijski neodređene ličnosti. Ne budite srca udovička, tj. kukavice. Ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile, tj.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
da me drma Da se tresem iza grma To pas reče ispred lava Pa odmagli ko mećava Pogledajte ovo lice To je lice kukavice Poručite svima našim Rešio sam da se plašim To lav reče ispred lovca Sav pokunjen kao ovca GNjAVI ME TEČA Gnjavi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku! Iz tajanstvena sumraka bukove šume, iz daljine, odazva joj se sličan glas: — Ku-ku! Ku-ku!
Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?! One se najviše čuju s proljeća, kad se javlja prvi list, ali sad! Ehe, biće to nešto drugo.
Pa ipak, ipak... čim je iz Gaja čuo glas kukavice, dječak je glavačke jurnuo u šumu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove?
Đoko Potrk i Nik Ćulibrk čuvali su za to vrijeme stražu i čim bi se čuo ugovoreni znak, glas kukavice, Jovanče i Vanjka brzo bi klisnuli u najbliži šiprag, u jarak, ili bi popadali po zemlji tamo gdje bi se zatekli.