Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko izolovanih oaza, naročito u istočnom delu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I NEPOSREDNO PO POROĐAJU U ljudskom veku postoje tri glavna događaja kojima pojedinac i društvena zajednica u svim kulturama i svim vremenima pridaju izuzetan značaj: rođenje, venčanje i smrt.
Mnogobrojni tabui koji se strogo poštuju u različitim, tzv. primitivnim kulturama, imaju za cilj da ograniče delatnost „opasne“ žene i svedu je u okvire porodice.
PROHODAVANjE Veoma veliki broj magijskih radnji, verovanja i rituala u različitim kulturama vezan je za izuzetno važan događaj u životu deteta — početak hodanja.
Taj bi bio prezren i prepušten samome sebi.“⁸ U tradicijskim, veoma homogenim kulturama, kakva je i srpska patrijarhalna kultura, u kojima je pojedinac, čvrsto vezan za druge ljude, izopštenje iz zajednice
U svim kulturama porodica je izuzetno važan prenosnik društvenih normi i zahteva na dete, pošto se u njoj postavljaju temelji ličnosti i
deteta, a taj je: ako ne poznajemo različite modele deteta (i to, pre svega, „iznutra“) kod raznih naroda i u raznim kulturama i istorijskim epohama, ostaćemo zarobljenici jednog „prirodnog“, samorazumljivog shvatanja dečje prirode — onog koji smo
stanovištima — u tome upravo vidim humanistički smisao proučavanja narodne psihologije i pedagogije deteta u različitim kulturama.
Poznato je ne samo kod nas nego i u drugim kulturama da promene u društvenom životu mogu biti značajne samo za spoljašnje socijalno ponašanje i da zapravo ne možemo govoriti
Ivić, I., „Igrovne aktivnosti dece u različitim kulturama, Predškolsko dete, 4, Beograd 1985. Ivić, I., „Predstave o detetu i detinjstvu u savremenoj razvojnoj psihologiji“,
SAŽETAK Mi dovoljno znamo o odrastanju dece na Samoi, Trobrijandskim ostrvima, u kulturama Arapeša i Mundugomorija itd., a malo ili nimalo o tome kakvo je odgajanje dece u našoj, srpskoj kulturi.
pregled najvažnijih dosadašnjih dostignuća svetske i naše nauke u proučavanju antropologije detinjstva u različitim kulturama (od B. Malinovskog, M. Mid i R. Benedikt pa sve do Arijesa, I. S. Kona i J. Bronfenbrenera).
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Stoga i kod Hola i kod nekih drugih autora nalazimo dobro geslo: okrenimo se tuđim kulturama da bismo videli šta je naša sopstvena!
dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama. Kao malu i laku ilustraciju navešću, namerno, krajnje očiglednu i banalnu pojedinost iz jezičke oblasti: pošto naš
A to što je zajedničko, to se lako prepoznaje i prihvata, univerzalno rezoniraju u drugim kulturama i na drugim jezicima.
Ovi brojevi u dvema kulturama dopunski, sa dodatnim simboličkim smislom, znače „neizbrojivo mnogo“, „nemerljivo“. Sada je dovoljno reći da je naša
To se naročito dobro vidi u slučajevima kad isti prirodni jezik nalazimo u dvema kulturama. Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika.
Kao što se uvek govorilo i o dvema zasebnim kulturama. Uostalom, nije slučajno što je jezičko razdvajanje počinjalo i najjače se osećalo u normiranome obliku koji služi za
i najjače se osećalo u normiranome obliku koji služi za oficijelno opštenje u kulturi: dva književna jezika u dvema kulturama.
Jer u svim tim kulturama postoji u jeziku i predaji memorisane slične slike koje je Nastasijević razvio pomoću savremenih književnih postupaka.
Tako i u naslovu rane pesme koju analiziramo nije slučajno istaknuta kovnica. Kovači i kovnica imali su u starim kulturama i mitologijama povlašćeno mesto.
avangarde, koja se doslovno obrušavala na sopstvenu, racionalno utemeljenu kulturu, a okretala se ili prema tuđim kulturama, dalekim i nepoznatim, ili prema skrajnutim potisnutim, zanemarenim vidovima kulture.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Po nagonu a i po svome položaju u društvu mladom i koje se u živoj komunikaciji sa okolnim kulturama uzdiže, to pesništvo je bilo nužni sprovodnik umetničkih težnja često zdravijih, pa i modernijih, samoniklijih i