Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedino biće koje, uopšte, nije Trifuna slušalo, bila je gospoža Kumrija. Ona je, u svemu, imala mišljenje suprotno Trifunu.
A Trifun je slutio da nije sigurno da će se opet sastati. Kad mu se poslednje dete rodilo, bio je osetio da ga gospoža Kumrija gleda nekim pogledom u kom ima mržnje. Ti redovni porođaji, u braku, bili su za Trifuna nešto prirodno, i razumljivo.
Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko. A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa
Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu. Trifun i gospoža Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim uspomenama, svojim nadama.
Gospoža Kumrija bila je rođena godine 1720, a te godine, kad se ova priča nastavlja, bila je tek uzela svoju trideset i drugu.
Gospoža Kumrija plakala je, isprva, mnogo, zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati još toliko,
Bile su boje ćilibara, jako okrugle, a oko crnih zenica imale su krugove kao da su krvavi. Gospoža Kumrija stajala je pravo, visokih kukova, isturenih, lepih, grudi, a koračala kao da trči. Tanka u pasu, a široka u ramenu.
Uverena je da njoj neće odbiti ni jednu molbu. Kad bi to govorila, gospoža Kumrija bi se isprsila, kao da će da zaigra polonezu. A valja priznati da je, i posle šest porođaja, imala vrlo dopadljivu formu.
Zlato otvara i ona vrata, koja ni lepe reči, ni suze, ne otvaraju. Sirota gospoža Kumrija, koja se osećala još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila,
Đurđe je imao običaj da kaže: „Igra ta, čim obuče čizmu!“ Još veće iznenađenje bilo je za familiju, kad je gospoža Kumrija, posle petog porođaja, izjavila želju da se i ona javi u školi jahanja, kud i ostale žene oficirske idu.
Čekao je da sluškinja, koja je bila unela kavu, ladolež, ode. Ali ni posle, Trifun ne reče ni reči. A ni gospoža Kumrija ne reče mu ni slovo.
Kad su popili kavu, gospoža Kumrija pogleda, ispod oka, svoga muža, mračno, kao kroz gromove i munju. Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja vidim torbe sasvim nove, a vi kao da ste iz apsa ili ropstva. — Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti. Ali, srećom i na naše iznenađenje, savlada se, pa mereći studenta od glave do
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lepo harfu znade biti, nuz to lepše jošt pevati: K'o slavujak na grančici kad popeva milosnici; Ni kumrija ne mož' lepše oko malog svog kad laže.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Čimpeprič, gledajte, molim vas, kakvo je to ime, kako god naše: Manda, Alka, Kumrija, Anđuša, Jeka, — kako je lepše Zaida, Zoraida, Zulema, Fatima, Adelaida, Ljubica, Filipa, Sofica, Draginja.
Ilinka, Iliada; — Savka ili Saveta, Serena; — Ana, Žanet; — Agnica, Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna, Paulin — i tako dalje, po ovom se ključu mogu sva imena koja su ružna, ili, bolje, koja se čine
Stanković, Borisav - KOŠTANA
na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako gidija, Da gučeš kako kumrija, Bre, lele, džanum, Stojanke, Stojanke, bela, vranjanke! TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dođe dvoru bana Zadranina, al’ pred dvorom Kumrija robinja, ona njija od zlata bešiku, u bešici dva banova sina; božju joj je pomoć nazivao: „Božja pomoć, gospo banovice!
“ Kad to čula Kumrija robinja, ona skoči na noge lagane, pa otide na gornje čardake, te kazuje gospi banovici. Njoj govori gospa banovica: „Otvo
), i odnese dva banova sina. Kad Kumrija siđe sa čardaka i iziđe pred bijele dvore, ali nema tucaka junaka. Kad je bilo sunce na zahodu, al’ govori gospa
Kad je bilo sunce na zahodu, al’ govori gospa banovica: „O Kumrija, moja robinjice, probudi mi dva nejaka sina, da mi đecu sunce ne zalazi“.
Kad Kumrija otkrila bešiku, ona vrisnu kako ljuta guja. Nju mi pita gospa banovica: „Što je, Kumro? ujela te guja!“ „Nije.
“ U to doba ban iz lova dođe, i donese dvije utve tice, dvije tice utve zlatokrile, pa dozivlje Kumriju robinju: „O Kumrija, moja robinjice, donesi mi dva dejaka sina — da im dadem dvije tice utve, nek se đeca njima zabavljaju“.
Kumrija, moja robinjice, donesi mi dva dejaka sina — da im dadem dvije tice utve, nek se đeca njima zabavljaju“. Kumrija mu s vriskom odgovara da ne ima đece ni jednoga.
Kad to čuo bane Zadranine, on govori Kumriji robinji: „Je l’ ko danas dvoru dolazio?“ Veli njemu Kumrija robinja: „Gospodine, bane Zadranine, danas nije nitko dolazio, osim jednog tucaka junaka“.
Nju mi pita bane Zadranine: „Kakovi je bio tucak junak? Je li vama štogođ govorio?“ Kumrija mu na to odgovara: „To je bio strašan tucak junak: mrka brka, a krvava oka, kud pogleda — okom rasiječe, kao munja iz
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tuj ću te zakopam. Čaršiju i beli svet veće neše da vidiš! Kako ona kumrija — reče i pokaza na jednu što je u kafezu — veće beli svet neće da vidiš!...
— ćeten klne — kune k’na — kana, cvet kolesnica — kola kondurice — cipele kondurdžija — obućar kodža — mnogo kumrija — gugutka kup — gomila kurdisati — namestiti kuskun — podrepnica kutati — skrivati lagiran — lakiran lackati —