Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u duši, ušeprtljao, javljao je, uz to pismo, i to, da je, za Anu, kupio dva lota srebrnih, lepih, olandskih čipaka, a za Kumriju, dva rifa, osobito lepe, bledoplave, tafte. Za Varvaru, isto to, u boji ljubičica.
“ O svom doživljaju sa Božičkom, Pavle nije pričao. A ćutao je i o tom, da vide svoju Bečliku. Zapita samo za Trifuna i Kumriju. Đurđe onda ispriča da je Trifun pošešuljao i uzeo u kuću neku Mahalčanku, mladu, čijeg su muža ubile potere, na Begeju.
Ana se ljutila, da tako govore. Ona je žalila Kumriju. Grehota je i sramota, veli, to, što je Trifun, tako mator, učinio.
A kad Petar poče da se smeje, i zapita, misli li da seli u Rosiju i gospožu Kumriju, i decu, i tu sirotu udovicu – što u kućerku Ananija noćiva – Trifun tresnu pesnicom o sto i uzviknu: nego da šta?
Ljulja, kao da žito širi, i rukama. Gleda te pravo u oči. Liči na Kumriju, kao da joj je mlađa sestra, ali nije kao Kumra. Drukčija je. „A je li paorka?“ pitala je kći senatora Bogdanoviča.
Ana je žalila Kumriju, Varvara tu ženu, Đurđe Trifuna, ali svi su se slagali u tome, da je ta žena omekšala Pavla, suzama.
Često i da ih nasmeje. Kad vide kako sažaljivo gleda, dirnuo je i gospožu Kumriju, u njenoj kući. Ona pokri rukama oči, i zaplaka. Eto, šta je dočekala, kaže, plačući, posle deset godina bračnog života.
Pa je i u kuću dovodi. Čestnjejši Isakovič, onda poče gospožu Kumriju da teši. Sede pored nje, pa je nežno privuče k sebi.
“ Pavle onda pokuša da gospožu Kumriju opet nagovara, da se vrati. Međutim, kad odoše u iduću posetu, kod gospože Perič, Pavle je zapazio da se, kod nje,
Grozdin nije bio tužan, kad Pavle, tako iznenada, zaiska kola, da ga odvezu do Varadina, ali je to ražalostilo gospožu Kumriju. Ona se zaplaka. Njoj se činilo da će to leto, sa Pavlom, koji je bio prijatan gost, trajati, valjda, doveka.
Veliki je nered u Trifunovom transportu, ima tuča i pijanki. Ana je posle pričala da je Kumriju obuzelo pravo ludilo. Svaki dan oblači varošku haljinu, igra, i ide, sa tim balavcem, u šetnju.
Ceo svet gleda, kako je zaljubljen, zagledan, zaćoren, u gospožu Kumriju. Nema mu, kažu, ni dvadeset, a ašikuje sa ženom koja ima šestoro. Prati je, kažu, kao senka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ U to doba ban iz lova dođe, i donese dvije utve tice, dvije tice utve zlatokrile, pa dozivlje Kumriju robinju: „O Kumrija, moja robinjice, donesi mi dva dejaka sina — da im dadem dvije tice utve, nek se đeca njima