Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.
238. Spavaj, spavaj, čedo prenejako, Uspavaj se u šimšir bešici. Beša ti je na moru kovana, Kovale je četir’ kujundžije, Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen dragi, Pokraj kog se vidi večerati
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŽAL ZA ZANATIMA Gde su one abadžije, Kujundžije, bojadžije, Gde grnčari i sarači, Stolari i potkivači. Gde ćurčije kraj ćuprije, Kaldrmari, papudžije, Gde se
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prije tebe nego majku tvoju: San u bešu, a nesan pod bešu! Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića ih sitnijem biserom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato, potrebno za taj posao.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
se, između ostalog slikama raskošne kolevke, darova ili haljina koje detetu daruju, odnosno sakivaju mitska bića (kujundžije, odnosno vile).
Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto svoje čedo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S jednim pogledom siromaše, zarobljen si ostao! ... Ne znate li ove zanadžije, kujundžije, kazandžije, kovače, kolare, ako bi koji majstori da mu bili, imajući ceo sav svoj halat čim no svoju majstoriju
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio
GLAVA DRUGA U njoj je opis Manasija kujundžije, poznatog i pod imenom čapkun-Mane ili Manča, koji je — iako ova pripovetka ne nosi njegovo ime kao naslov — ipak
Beleška je bila poduža, pakosna i zajedljiva. A potekla je od jednog kujundžije došljaka, kome posao nije išao najbolje; ili, upravo, išao je posao, ali on nije bio zadovoljan zaradom.
u kući Mana kujundžije nesreća. Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu. Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne
Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije. O toj stvari je već nekoliko dana mislila najozbiljnije Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala jedno veće
Do dućana Mana kujundžije — onog prvog u prvoj glavi opisanog dućana, u koji je majstor—Mane onako vešto, saltomortalski, uskakao — bio je dućan
I ređahu joj sve redom momke s naznačenjem koji su neprilike, a koji bi mogli biti prilika za nju. Kod Mane kujundžije se, naravno, najduže zadržaše. Na njega i drvlje i kamenje!...
Od tebe sefte, a od boga berikèt“. Svi su dućani već davno otvoreni i pazare, samo Mana kujundžije dućan — preko običaja, kao nikad dosad — stoji još jednako zatvoren, iako je već malo podocne, jer je već davno prošla
kojih ima mnogo, pa ne može da ih svako veče odnosi i ujutru opet donosi u zelenim kesama, kao nekad što su stare kujundžije radile. — Eh, — veli mu Zamfir — kude su bili oni stari sprama teb’?!