Jakšić, Đura - PROZA
Zort! Odmah počnu tumačiti: to se odnosi protivu knjaza, protivu vlade, itd., naročito onaj u beličasto-žutom kaputu, on koji svih sedam kraljeva za po minuta izređa, koji zna
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Govorim Nedobi, da sovetuje šta ćemo. Pitao grafa, graf dozvolio da načinimo prošenije po našoj volji, i damo preko knjaza Volkonskoga imperatoru. Načinim, odnesem g. Nedobi, no kaže: „Vrlo je golemo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Višnjevski mu je, međutim, nabavio, za odlazak u Mirgorod, plavu kurtku, po modi knjaza Rjepina, srebrom nakićenu. Redov je, u to doba, u Kijevu dobijao, sedamdeset kopejki, na mesec.
Izuzev peti kijevski, grenadirski, puk, knjaza Rjepina – koji je bio čak i raskošniji. Ta nova, ruska armija, međutim, bila je, očigledno, tvrđa, burnija, silnija,
Dim puščani i topovski lebdeli su nad Ingulom, kao oblaci. U grenadirskom puku knjaza Rjepina govorilo se, u šali, da se od topova Bibikova ne može mirno posedeti, ni na latrini.
Matavulj, Simo - USKOK
Od Rusâ: admirala Senjanina, pukovnika knjaza Vjazemskoga i druge. Od Francuza: Marmonta, Loristona, Gotijera i druge. Svaki je vijećnik imao što da ispriča o
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zbog toga je voda u tom izvoru još uvek malko kao kiselkasta. Hoću da kažem, od samog Knjaza Miloša, lično. Zato se tako i zove, valjda, šta ti ja znam? Posle je taj stranac odmah naručio vodu „Tri srca“.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh. Kad smo se vraćali, svako je išao svojim pravcem. Preskakali smo torove i krali seljacima ovnove.
nekad ćeš morati da pitaš. Nema groba, a tako lepo zbori. Ruku mi mojih, mnogo lep glas imam. Da su ludi knjaza Srbijici po glasu birali, ja bih, sigurno, postao knjaz. Kiša prsne po Nikoli i izgori mu na obrazima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga na prevaru uhvatili u Ostružnici.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pri koncu knjižici, dok pri „koncu knjižici” stoji sledeće, nesumnjivo jasno upućivanje: „Obladajušči prosivše serpskago knjaza (despota) Gosudarja Georgija Brankovaca izvesti narod svoj, i v pomošč im biti protiv Turkov, jegože tak sotvorša,
(Buleus) rat navestio i kad su se obe vojske kod Save na ravnici Kohovana (Cohovan) susrele, učinio je štitonoša ovog knjaza, jedan Hervat, imenom Milo Kabilovic (Milo Cabilowiz) junačko delo koje zaslužuje da mu se ime ovom blagorodnom
decembra 1842, č. 94, 385a, zabeležile su kako je ovu pesmu „na dan miropomazanija knjaza Aleksandra svako grlo u Beogradu pevalo”. Iste te novine u č. 10. od 8. februara 1842.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
lepešine, kako li se kaže. Te su im lepešine dolazile iz Crne Gore i od srpskog knjaza iz Biograda. Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba. Tako su barem oni govorili i narodu kazivali.
Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza iz Biograda.
Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza. Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg kralja i
Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno zaželeli careva. Pisarčić: Dobar je vami i naš car.