Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
drýge, Juline, sude, Moja je Jula vode donela, Vode donela — al’ tuđoj majci, Ni Jule mlade, ni vode ’ladne!« I odjedared zasuziše oči i starom i mladom, a najviše drugaricama Julinim.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kakvu komediju? — Kad su se maske svukle, iskali su jesti: jedan ište zeca, drugi prasetine. Prasetine ladne je još bilo, ali on nema zeca. Molio ih da počekaju jedan sât; ovi čekaju, piju i jedu donde prasetine.
Radičević, Branko - PESME
Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte
otrti teški znoj sa čela, Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe
bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi je ovuda se verô, Dok
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure
Putnik svira, pesme vije, Vetrić kupi glase tije Pa i nosit lagan ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali sade Glase slatke slušat stade.
Da l' sunce nji je ugledalo zdrave? Sunašce granu — dođe već i pladne, Sunašce zađe — eto nojce ladne, Po dola već se i po brdi spusti, I brda, dole, pokri mrak njen gusti.
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade,
Sadeljao kako sam i mogâ, S njima s' bijem od svoga do svoga; Uz nji pevam što mi na um padne, I pevaću sve do rake ladne. Pa kad dođe poslednji moj danak I kad večni dovati me sanak, I gusle će u raku lađanu Razlupane sa mnome da panu.
A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“... Zemlju, braću, prijana izdao, Na krst časni ruku podigao, Ocrnio obraz
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nijesam, bome, nego si ti i mene navukao u ovaj pekmez, pa čučim uza zid od ranog jutra, nijesam se ni ladne vode napio. — Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava! Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže na vodi nema, Ni lepe Ruže, ni vode ladne. 64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le!
115. Tužna jadna, da sam voda ladna! Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Spolja plave, iznutra zrele, Svaka ko burence, — slatke, medene; Sa donje strane žućkasto-bele, Nabrekle, ladne, ledene, ledene. Da mi je preplivati Studenicu Da ukradem jednu lubenicu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
više Peći ravne, u Drenici bijela Deviča, i Petrovu crkvu pod Pazarom; malo više Đurđeve Stupove, Sopoćane navrh Raške ladne, i Trojicu u Hercegovini, crkvu Janju u Starome Vlahu; i Pavlicu ispod Jadovnika, Studenicu ispod Brvenika; crkvu Žiču
udario; za koplje je Šarac konjic svezan, na koplju je sura tica orle: širi krila, Marku čini lada, a u kljunu nosi vode ladne, te zalaja ranjena junaka.
sura tico orle, što je tebi dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko: širiš krila, te mu činiš lada, i u kljunu nosiš vode ladne, te zapajaš ranjena junaka?“ Al' besedi sura tica orle: „Muči, vilo, mukom se zamukla!
Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko sebe; al' eto ti Turkinje đevojke, pokrila se
Rajčevića, pa Stojana, Stepojeva sina, pa do njega Jovicu Resavca, kučajinska bojna kopljenika od Resave, lepe vode ladne; pa do njega Golemović-Đuru, pa do Bure Orlovića Pavla, pa do Pavla Rado-beg-Mijajla, do Mijajla Grčića Manojla, do
Ide s vode, nosi vode ladne, hoće mene staru zam’jeniti!“ Ni bi snahe, ni od snahe glasa, veće majka kuka od žalosti, kuka tužna kako kukavica, a
smo onda carstvo zadobili, i dva vlaška cara pogubili: Konstantina nasred Carigrada, ukraj Šarca, ukraj vode ladne, i Lazara na polju Kosovu; Miloš ubi za Lazu Murata, al’ ga dobro Miloš ne dotuče, već sve Murat u životu bješe dok mi