Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Il je to raj, u kome rešetke obezbeđuju mir, idilu i slogu, gde svako, i jastreb, i lama, i lav, u svom kavezu služi svome bogu?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone. – Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa.
– Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa. – Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota!
šta ja znam? – Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica. Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.
— Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka. – Sačekaću napolju...
– Koliko ih ima? – Četiri. Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila na brdu iznad Stona. – Eli, Eli, lama azavtani...— dopirao je udaljeni, vrišteći glas četvrte sestre. – Koliko smo dužni? — upita mladi čovek kaluđericu.
Te vrele noći, dok su ležali goli na plahtama što su mirisale na bosiljak, stjuardesa iznenada prošapta: – Eli, Eli, lama azavtani! – Napreduješ... — reče mladi čovek zevnuvši. JESEN Vreme je da se pakujem. Krajnje je vreme.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je grijeh prema životu, grijeh prema čovjeku. Ako nam dijete kaže: „Ja mislim da ćy postati Dalaj-Lama“, ili „Car Zemlje-sunca-koje-ne-zalazi”, može mu se peći, ukoliko je baš potrebito: „držim da to nije sasvim izvjesno,