Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— vrsta puške planinka — žena koja u seoskoj zadruzi rukuje mlekarom i prodajom belog smoka povesma — količina lana, kudelje, pamuka ili vune koja se meće na preslicu da se oprede polić — staklena posuda iz koje se pije rakija (1 dl)
Dučić, Jovan - PESME
PAŽ U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću ga svagda, Carski lavi piju iz njegovog dlana.
Afrika
Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda. Ima ufitiljenu šišku navrh glave.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trudnica ne sme da ide preko raskrsnice, da ne bi „nagazila“ na zlo, a ne valja ni da ide preko pozdera (otpaci od lana i konoplje), da joj dete ne bi dobilo ospe po telu.
³⁴ Valja se, kad se ide na babine, poneti i jedno povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se stavi uz kolevku, da bi dete, ako je muško, bilo brkato, a ako je žensko — kosato.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovijedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: — Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lepu propast u stih smoren prima Sentandreja, Іrіѕ florentina. Grad je ovaj prestona ikona, oker platno, lana svetlucanje, samoglasnik blagoga napona, šum minuo kroz lipovo granje... (Krepko pahne tamjan iz priklona.
U tesnom sklopu metrike i bola, finoću brusi registar od patnji, a svećom lana mučeništvo plamti. Pojačaj škripu, škripnice iz čvora: brežuljci moji brst, i korov, ježe dok jablan, bučno, grli me
(Zahvata svekrug plava osmoza.) Zavist zažuti zlatom od litra. Odmiče propast s jabukom - tiho. (Drži se lana, plavetna sliko!) Duševno mleko, s kljukom u padu, upija nagon fotosinteze.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: „Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda. Ima ufitiljenu šišku navrh glave.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
seme i tri puta kaže: »Ja sijem lan na Badnji dan, da me prose prosci svaki dan«... (BV, 11, 1896, 49). Za sejanje lana vezani su izvesni religijski i magički propisi. U Resavi, kad seju l.
koji se nisu mogli utkati), a veruje se da nesreću izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana (GEM, 19, 1956, 91 id). Kopitnjak. U Gruži k.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No neka sami kažu nije li bolje i ovo nego da im predstavljam kako se hiljadama može biti de lana caprіna, ili de umbra aѕіnі, ili za Draginju i Vlajka seku, čupaju, bubaju i tuku?
Petrović, Rastko - PESME
Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka. Ali, gde živi on od nekoliko ljubaznih reči Kao od malo zrna lana; U proleće mu se duša drvetima leči, U jesen je već umorna i onda je sama.
Šantić, Aleksa - PESME
Puhorom zlatnim obasuta Trepnuše krilca i sa Jelina dlana Preko žbunjeva brega, Doli, Gde šapću klasovi lana, Gde reka teče i gde se spleo Bokor trstika goli —: S dugom na rubu krila otplovi leptir beo...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nikolica je, naravno, odmah „ozdravio“i odjurio u školu. Učiteljica Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju u školu.
— I ja sam tako u školu bježao dok je tamo bila naša učiteljica Lana! — dočeka Stric kao iz puške. — Ćuti ti, zarobljeniče! — povika knez Valjuško.
— Sad će nam naša Lana opet doći — reče Lazar Mačak. — Moj otac odlazi sutra kolima po nju. — E, zbog toga se već valjalo radovati.
Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat! Pred školom je stajala učiteljica Lana isto tako uznemirena. Čas je razgledala nebo, a čas osluškivala muklo grominjanje iz daljine. — Šta je ono?
— Gospojice Lano, je li to rat? — Ne znam, djeco. Dok su se đaci zbijali u gomile po dvorištu i uzbuđeno ćućorili, Lana je u svom stanu nervozno okretala dugme na radio-aparatu i saginjala glavu da bolje čuje.
je susreo i svoju učiteljicu, blijedu i zabrinutu, i upitao je: — Gospojice, zašto neki vojnici nose sa sobom puške? Lana se osmjehnu. — Ti su riješili da se ne pokore neprijatelju.
Otkad poljari po svijetu hodaju, ovo se nije desilo. — Učiteljica Lana rekla nam je neki dan da si ti dobar čovjek i pravo veliko dijete. Poljar veselo graknu: —Aha, jeste li čuli!
— odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.
— Eh, da ga sad, ovakvog, vidi još neko iz našeg sela! — poželi u sebi Lana. — To bi valjalo. Lana nije ni slutila da mrkog naoružanog momka još neko gleda isto onako zadivljeno kao i ona.
— Eh, da ga sad, ovakvog, vidi još neko iz našeg sela! — poželi u sebi Lana. — To bi valjalo. Lana nije ni slutila da mrkog naoružanog momka još neko gleda isto onako zadivljeno kao i ona.
— Svaki čas ustaše mogu stići ovdje. Čujete li samo? Negdje na ivici Gaja čuše se puške i nerazumljivi povici. Lana poblijedi. — Eto ih! Gone nekoga. — Sakrijte se u našu pećinu — promuca Jovanče uzbuđeno. — Kakvu pećinu?