Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
koji je bio onakve forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednoga vašara majstor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ni Leksa ni njen brat Josif nisu nadgledali palanačku grobnicu. Ali je opština ipak, samo kao probala reći: da se ta napuštena ra
Ali je opština ipak, samo kao probala reći: da se ta napuštena raka mora prekopati. Tek pošto nestade Josifa, a Leksa, poslednji izdanak porodice, sasvim zadivlja, opština kao dohvati energično ašov i budake, kao kidisa na grobnicu.
Nadživela je izumrle Vlaoviće Leksa, Leksandra Vlaovićeva, u godine zašla neudata sestra poslednjeg neženjenog Vlaovića koji je nosio lepo biblisko ime
Pretstavljala je Leksa sama sobom raniju snagu i ponositost Vlaovićâ, i sve čudaštvo poslednjih Vlaovićâ. Kao što je za života Josifova
Nisu nikada cenili žene, i nisu razumeli da je u Leksi ne samo žena nego i čovek... Mogla je Leksa s ponosom biti poslednji Vlaović!... Bože Gospode!
Tako nekada od Vlaovića ostade samo Leksa, a od prave Lekse samo fitiljić....” Praded Leksin i Josifov, Kornel Vlaović, vidi se i po imenu, već se rodio kao dete
I ti kanda spavaš!... Ime nam se više ne drži! — viče Leksa. — Ja najmlađa treba to da vam kažem! Ime Vlaovića treba spasavati i za njega raditi...
Ali mu je Stefan Vlaović još podrezivao nokte: — Da ne grebeš žicu, i da joj bolje nađeš ono mesto gde peva. — Kad je Leksa ostavila klavir, Josif je prešao na klavir, i tu doista daleko otišao. Zvali su ga po okolini, i u varošicu da svira.
A posle, sedi za klavirom čitave sate, i svira čudesno, i istinski sve što hoće, i sve što je za klavir napisano. Leksa je zadivljala. Materi je pomagala u domaćem poslu, ali bez volje. Nju je razapinjalo nešto drugo.
Po nekom muški jakom nagonu osećala je ona nekadašnji rang Vlaovića, i skoro prezirala oca, pa posle brata. Borila se Leksa sa svojim karakterom.
Tolika grmljavina, a nikad kapi kiše... Ne znam kako i vi, čika Avrame, ne osećate šta je s nama. — Preživela je Leksa u samoj svojoj porodici dva teška sentimentalna poraza. Nekada je svoga kasnije preziranog oca, ludo volela i cenila.
Ali otac taj ju je izvadio iz škole, i, zatim, očigledno je bilo da otac Josifa više voli i ceni. Volela je Leksa nekada brata svoga možda još više nego oca, lebdela nad njim, okruživala ga nežnostima, hvalila se njim.