Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom,
Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice. U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji
A morala je da ga uči i tome, da žena hoće ljubavi, katkad, i na danu, a ne samo noću. Sve to, taj lepotan, zlatnih uvojaka, glatke kože, nije znao. On se na ženi ponašao kao na konjičkom jurišu.
Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario. Ne dam svoje dete belom medvedu. Moskalu!
Ismevaju ga, namerno. Nikola Lađevič, stasit, crn, sa licem kao da je u mermeru, bio je lepotan, ali je to lice kvarila crna, jareća brada, koju je nosio ispod donje usne, kvarili, podšišani, jako, crni brci, a
Smejući se, pitao je brata, da nije noćas bio u Irigu – koji se bio, sa tuča, pročuo. Aha! Aha! Lepotan, Petar, zavideo je, detinjasto, na šaljivosti, Đurđu, pa se trudio da i on bude šaljiv.
A ništa ne pokazuje bolje zapt, koji je u familiji, još od Vuka, bio ostao, nego da je taj mladi, uobraženi, lepotan, poslušao. Dodade samo da je on, Trifuna, u štapskvarteri, već susreo.
Namerava, kaže, da Petra zadrži u svom štabu, kad se vrati sa naselja, na Donecu. To je, kaže, lepotan. Krasavec! Petar Isakovič, međutim, odjaha, među voktmajstere i konjušare, koji su bili doveli artiljerijske konje i koji
Petar je bio lepotan, mio, provodadžija ga je u kuću doveo, ali onda, iz duše da kaže, nije, u prvi mah, ni znala, za koga Katinku udaju, da
prve su bile zapazile i razglasile tu pojavu, u serbskom braku, i upirale bezobrazno prst u čoveka, koji je bio lepotan, i ženu, koja je bila debela kao krmača i koračala, kraj njega, raskrečeno. To im se nije činilo, nimalo, smešno.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Živeo je nekadašnji lepotan zapušteno i nedostojno. Dva puta je sa uspehom bio operisan od raka. „Pa šta! Ako je rak, nije lav.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do skrivenog Ružinog blaga dođe. — Gle, biser! Lepotan! — uzviknu čovek, dok su dva tuđa prsta dizala uvis tajnu Sedefne ruže, a nečiji uzbuđeni glasovi zujali su joj oko
Da pruži ruku otkinuo bi je, porastao i kao lepotan svetom išao. Ali, kako da pruži ruku kad zna kakav će bol naneti Cvetu? Kako da ubije Mesečev Cvet?
Bar će mi tebe ostaviti! — šapnu brezica, ali se u istom času začu nečiji ushićen glas: — Kakav lepotan, ljudi! Sigurno mu je više od stoleća! Orah od čuda zadrhta. Zar to o njemu govore?