Obradović, Dositej - BASNE
neočešljan i izdrpat, i kad čuju da ne samo meso nego ni ribu ne jede, onda već misle da iz njega sve znamenija i čudesa lete, drže ga za prozorljiva i njegove reči za orakulum.
ti bude o kom prazniku, te se obuče u zlato-galonirate haljine, nakiti se i napudra, onda sve mu saprlotiranja iz usta lete, ti mu govoriš a on zviždi, gleda svoj vezen prosluk, i kaže da će mu drugi nove mode skoro iz Beča doći, — jednim
Bre, nisu znali šta će mi odgovoriti, nego samo: „Šon gut! Šon gut!” I kad ovo kazuje, varnice mu iz očiju lete, jer za njega nejma blaženstva nad ovim.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A nebom opet lete sveci, krovovi, ruke, oltari, šestokrilni anđeli i trokrilni ormari! Opet kosmata mesta na telu znojavo telo
crkva, praćena svojim grobljem, sija Gračanica u oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča, lete Visoki Dečani, puna jabuka, pred njima Ćele-kula.
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što lete kao nestašni leptiri sa usana njegovih...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— U selo! U selo! — ču se sa svih strana. I sve grunu opet Zebićevim šorom. Kroz selo lete ljudi i viču: „Vatra!” „Vatra!”, „Izgorje škola!”, „Izgorje crkva!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim. Obojica lete pravo crkvi.
Ali čim se svrši liturgija, oni se odmah raskomote; još u crkvenoj porti svuku čizme, pa bosi lete kućama sa čizmicama u rukama.
Viče za pomoć, a na viku njegovu lete u pomoć usplahireni ukućani; uhvate ga za uši, pa izvuku najpre njega iz čizama, a posle čizme iz blata.
— ’Ajd’, Petre, poteraj! Kola pođoše. Tera Pera Tocilov po putu koji se malo ocedio, lete konji veselo kao da gajdaš u kolima svira, a Pera veseo, pa raspoređuje opet u glavi onih zarađenih dvadeset srebra,
elegičan šumor i pesma uzlelujane trske zanosi sanjarijama zanetog putnika, i on budan sanja o izgubljenoj sreći!... Lete konji k’o besni širokom i visokom dolmom pored rita, puca Rada bičem onako iz svoga raspoloženja, i peva, misleći na
da preleti tako svu Bačku i Banat i ceo svet; da ode i ostavi za sobom sve, i sreću i nesreću svoju, pa da lete konji tako i da ga nose tako sve do na kraj sveta, u mrak, u pustolinu... — E, fala bogu, kad smo tu! Evo nas!
Afrika
beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im se krila ne osuše, onih koje naše oči ne vide. Bregovi banana; gri–gri na sve strane.
Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih. S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima.
Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz brzak.
Nad svim tim lete ptice žute kao savana, ili najfantastičnijih boja kao plodovi ekvatorskog bilja. Svuda se ukrštaju staze izgažene
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih
Ujutru, lake izmaglice koje se dižu iznad Bobo Đulasa. Na mojoj terasi kao i na svim ostalim bude se lešinari i lete šumnim, teškim, masivnim krilima put neba. Nebo je puno crnih ptica.
Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove naročito ogromne, čiji su krovovi podešeni za spuštanje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je došla i počela da ga grli i ljubi, pa se uz njega pribi, a on oseti, iznenađen, da više nisu na zemlji, nego lete.
Pavle, u snu, primeti da su zagrljeni, da ga ona miluje, u nekom bezumlju, a on oseća, preneražen, samo to, da lete, i da nisu više na zemlji.
Kostjurinova ideja bila je da se pehota navikne da kuršumi lete oko nje, a ona da korača i dalje, sve dok ne dođe do sudara, prsa u prsa, na bajonet.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
se šunja, prolazi i leti — Brašnjava glava — Neobična sloga — Žuta mrlja na horizontu — Mjesec nad ćelavom glavom Lete dani, prolaze mjeseci, a godine se šunjaju kao mačka kroz visoku travu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na klupama oko vodoskoka nije bilo ni žive duše. Bila je takva pasja žega da je i muve mrzelo da lete. Draga Padavičarka spavala je na crkvenom ulazu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) zamišljaju se u vidu ptice-deteta, vretenastog tela i nesrazmerno velike, čupave glave. Oni noću lete, a prepoznaju se po prodornom zviždanju, hučanju ili plakanju.
bića dobijaju najveću snagu: mrtvaci se vampire, zle babe postaju veštice, napadaju karakondžule, a svuda unaokolo lete svirci i nastoje da porodilji oduzmu mleko.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Za sve. on je ozbiljan i pouzdan, neko ko stoji sa obe noge na zemlji! Njegovo društvo ne veruje mnogo onima što lete (sem ako nisu piloti ili priznati umetnici).
Ne, dok sam ja živa!« Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi i plakala i smejala se.
Matavulj, Simo - USKOK
Tada, pod zvjezdanijem nebom, kroz mirise planinske, uz priželjkivanje slavujâ, lete tajanstveni uzdasi i tješnje se šljubljuju mlade duše.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i zvučnost: Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu žutu, krpice zlatne lete po putu. (...) Uz okno zamišljen dečak stoji, posmatra kesten kako plamti kao da važnu lekciju pamti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo dužan — dužnosti su ove svete, Ka oltaru priznanosti64 neka vječno one lete. Ti m̓ uvede pogled prvi u zračnijem prostorima, u kojim se zv̓jezde tiće i šetaju horovima...
Radičević, Branko - PESME
ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca.
“ Tako zbori, pobra s puta svraća, Pa sa njim se stranputice laća. Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba!
5. Kad u kolu drugi klonu, Tvoja noga jošte plete, Kad im perja jurve tonu, Tvoja perja gordo lete, Ljupko miga pogled tvoj — Blago meni, da si moj! 6.
31. Sa sviju strana druga vrela lete, Zajedno s njim da stignu reke šir, Kristalna s' voda jedna s drugom plete I pravi jedan pozamašan vir; Duboke
“ I u misli sav se zbio, Ni viđaše ni slušaše Kako mu se podsmevaše; Sedi kao ladna stena, Kao duša osuđena, Lete misli na sve strane, Ma sve prazne i ludane, Ne mož' latit ni jedine, Tek se rodi pa i mine; No sad eto sve već
“ Ajduk pušta, dole pada, Raznelo mu zrno glavu, Pada jadan on u travu; Stiže drugi, već ga nose, Lete njojzi crne kose. „Brže, brže, tamo k reci!“ Pa ponesi i poteci; Al' kroz nojcu zrno pišti!
Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba; Gora nosi za konje travice, Za konjike konji brašnenice. „Moje sunce eno sjaje onde, Dede, zeko, još
je samo spala rđa; Nesu momčad od kosovske grđa: Soko, veruj, sve sokola rađa, A videćeš, da l' pesma pogađa. Lete konji i s njima junaci, Al' su brži orli i oblaci: Oro glasa razneo po gora, E se dižu Srpčad na zlotvora.
Bože mili, ko da te ne fali? Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
je Cveta, Ta da vidi što čini Mileta, Kako s' pred njim Turci pobijaju Ka s pred vetrom trske savijaju; Mačem maše, lete turske glave, Kâ pred kosom što padaju trave.
Lati mača, oh, pogledaj, brato, Soko munu u vrapčije jato: Lete čalme, a lete i ćurci, Lete glave, lete s konja Turci, Kad mač sevne, već i Ture zevne — Amo, Srbe, da ti srce pevne!
Lati mača, oh, pogledaj, brato, Soko munu u vrapčije jato: Lete čalme, a lete i ćurci, Lete glave, lete s konja Turci, Kad mač sevne, već i Ture zevne — Amo, Srbe, da ti srce pevne!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njene suve ruke samo lete, a oko nje razbacano po pet, šest parova gotovih košulja. Prozori sobe ćilimom zastrti, da se spolja iz sobe svetlost ne
— Hajde. Počni! I počnu. Zapevaju pesmu koja se tada najradije pevala. Glasovi im čisti i drhte od radosti. Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj
Kostić, Laza - PESME
bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
” vrišti, „oprosti, oprosti!” Prediše, kuka besomučniče, srlja na vrata, grmi i viče, sa sviju strana kaluđeri lete: „Šta ti je, šta je, trojice ti svete?” „Oh šta je! šta je! — ta nevolja je, nevolja teška, samrtni kraj je!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
onu planinu i nađe lovca, i nazvavši mu boga, zapita ga: — Brate, čuo sam da se ti znaš s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si čuo kad od koje da ima taki i taki grad?
Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta? — Evo za nama lete crni gavrani i gotov su nas stignut — reče Grbo. — Baci četku! — reče konj.
Otalen pođe dalje i poslije mnogoga putovanja dođe u treće mjesto, gdje vidi ovo čudo: preko polja lete ovce, a na njima jašu ljudi, i to tako da neprestano skaču s ovce na ovcu, i to je tolika velika povorka da joj nikada
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže bdenija, i zovu đavola da iziđe, a
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Da muža odalači stolicom. KUM: Ili da mu lete tanjiri oko glave. SVETOZAR: No, vtoro, ni ona žena nije dobra, koja po kući lupa, praska, sluge i sluškinju gruva,
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti. On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija. Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne. Oko klena i jasena lete gusle i pismena. Iz Tršića istreperi u oblake jat pa jeri. Učitelji po selima čine gozbe s anđelima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Niz neke strane, urvine prave, lete na turu i preko glave, repovi praše, oči se žare, a torba drnda niz kamenjare.
Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen šaru čudesnu plete: Leptiri sjajni, vatrene ptice u njemu niču, trepte i lete. Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila.
Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dvadeset koračaja dalje, iza zavijutka, iznad proplanka punog rascvetane trave, red drvenih kućica za pčele. Ove lete širokim krugovima, kao u zanosu, iznad proplanka. Jedna je čudna, sasvim crvena, obojena ko zna čim.
— Nadamo se da ćete opet doći. — Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku. Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba.
Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga. Ribe koje proplivavaju. Ima svakako sitnog jezerskog zverinja, tj.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla.
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo kukureka.
Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud! A stari babajko nadgleda i pazi, Obilazi burad, gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove trke, Zadovoljno
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću.
Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. VII NA NOVU GODINU Lete dani i godine, Večitosti to je hod — U svečanom ruhu svome, Pohodi nas novi god.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Šaka mu čvrsto se drži zlata, i snovi njegovi puni svirke ne lete dalje od balkona. A svi znaju da sam do vrline ja išao stazom oskudnom uz koščato rame naroda, da sam dižući ruke
Balkan spava s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski konji lete preko rebra, u ustima frule dugačke kao koplja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Još za pedeset! Pešaci se oslobodili i podigli glave. Čujemo kako lete naša zrna, njihov fijuk je sve jasniji, ljudi nesvesno uvlače glave u ramena n sa strahom podižu oči.
Purnja zemlja, razlama se vazduh, lete komadi zemlje izmešani sa delovima ljudskoga tela. Ali ipak, niko od vojnika ne uzmiče od topova.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad se isplaka, opet se zamisli i ostade dugo tako kao okamenjen... Misli lete, sve gorča za gorčom, a na duši se slažu neki strašni osećaji, koji bi sve uništili i pretvorili u prah...
Za koliko bih mogla istrčati uz onaj goli Kosmaj ?... Gojko me onda zvao da se penjemo... Njegova Amerika!«... Lete, lete, menjaju se kao u kalejdoskopu nejasne, isprekidane misli, koje nemaju nikakve veze ni sa njenim stanjem ni sa
Za koliko bih mogla istrčati uz onaj goli Kosmaj ?... Gojko me onda zvao da se penjemo... Njegova Amerika!«... Lete, lete, menjaju se kao u kalejdoskopu nejasne, isprekidane misli, koje nemaju nikakve veze ni sa njenim stanjem ni sa poslednjim
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
i lišće pada, sa granja svela, i svi boli, u jeseni, zaćute... Kud oblak ne nađe više puteve zasute, lete oči moje. . . . . . . . . . . . . . . .
I šta sve ne priča, sve pod naslovom „ce qu’il m’a dit“. Tu vam lete zakoni, programi, kao kiša, i Renoar, kod koga na prvi pogled izbija „stari satir“, bezbrižan i vedar, ispada najdublji
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tako je sedeo nad knjigom i čitao celo pola dana. Posle večere opet je dohvatio knjigu i počeše da mu lete kroz glavu Longobardi, Gibelini, Hohenštaufovci, Kapet i Sforci, pape i krstaški ratovi, i sva čuda iz srednjih vekova..
Ko zna šta li sad on radi?... zapitkuju se njegove komšije, a misli im nose se preko zaleđenih brda i dolina, i lete zajedno sa hukom studene košave, koja pišti I fijuče oko sniskih pletarica, pa se ponese dale, preko gore i dubrave,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje... NAROD: Dole Ua! Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Sunce, gle, razbacuje koruge od limuna, I to je ono što ljudi posle purpurom zovu. Kroz vazduh, zatim, počnu da lete ptice. Podbočena o laktove, spava železnička rampa.
Pandurović, Sima - PESME
I gledam ljubav svoju komično kako plete Konce sujete, moći uobražene, svoju Maštu, sa kojom slike gluposti često lete. Te seni igraju se mnome i ja sa njima. Al’ sve to stvara život opao, crn i mrzak.
Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Stihovane, mahom deseteračke poslovice srećemo kao tvorevine koje su posebne pojave (Na očima kapidžije nema; Lete danci kao sanci, / A godišta kao ništa; Od života i gde i šta, / A od smrti nikad ništa), ili kao ostvarenja nastala u
— Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka. — Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti.
Kad u jesen nastane babje ljeto, lete po zraku bjeli konci, — to je pređa one đevojke. 3 Bio kovač koji je znao kovati tajne ključeve kojima se mogla lako
I stvari svat daje, evo gledajte, što može i što ne može! Eno već kesu na palcu izvrnio naopako! Gle, sve same škude lete kao iverje u tanjir! Samo u ovom belajskom tanjiru pritvoraju se u dvogroške!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se prikuči sobama, đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike, čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a
onu planinu i nađe lovca, i nazvavši mu Boga, zapita ga: „Brate, čuo sam da se ti znaš s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si čuo kad od koje, da ima taki i taki grad?
Sad na čudu kako će naći zmaja, ali ču da ih ima u najvisočijim gorama i da lete ispod oblaka, pa kad sunce zapadne, i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se sunce
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vreme mladosti, u kom krv naša vri i misli neprestano lete, ne dopušta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo.
Bog i[h] znao otkud izniču i proizlaze; valja da se i oni, zar, negde plode. Lete jedan za drugim kao gavrani, pak sve istražuju gdi je ko umro; ni na onom svetu duša čovekova od nji[h] s mirom ne može
Ja ne pohvaljujem one koji, neizvestijem i nepostojanstvom uma vodimi, kao leptirići bez svakog uzroka semo i tamo lete; niti, pak, one koji za nerasuždenije u vsekonečnom nečuvstvovaniju kao za plot privezani ostaju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A kake su ono tice što lete tamo amo nad vodom? Onakijeh nema u Zvrljevu! Poviše su od golubova, a oštrijeh i dugačkijeh krila. Sad, gle! gle! gle!
U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše. Baš usni e oni đaci s kojima se bio dobili krila pa lete po „ajeru“ i njega nose, a on ih preklinje da mu kažu svoje nadimke.
Pa onda još oko njega lete, „pajunovi i varaunke“, pa od njekuda doleti i fraTetka, sjedeći na oblaku i kucajući prstima po zupcima od orgulje.
maglu, ugleda u daljini kao njeki mali kameni kip, a on je znao da su očice toga kipa uprte ka manastiru, da uzdasi lete k „milom Bakonjici“, da se ruke savijaju grleći njegovu priliku, te bi se i Bakonji suze zavrtjele i, prožet onijem
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ta prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati.
puta, posmatra, sedeći u sedlu, kako Mijat šiba konje, konji bacaju put pod trbuh, sanke, laka crna ljuska, zanose se i lete, udaraju o obale prtine, a u njihovo brzo prolaženje utkivaju se bagremovi, brestovi i trnje.
A kovač pruža oko niz belu zraku jatagana, dok buljuci zbegova sporo mile šumama. Od Kosova gavrani ne prestaju da lete nad umornim konjima s praznim sedlima. Pesme su laž. Kukavice ih spevale.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tek ponekad bi po neki ribar zalutao. — Uh kako ribari lažu! — uzviknu dečak slušajući priče ribara o spravama koje lete i pevaju, o bogatašima kojima pripadaju. Šta su to bogataši? Ludi s rukama jačim od talasa?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dugo stoji na uglu svoje i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u kolonama, preko kolovoza od crnog sunca, a Gospodar Jevrem i njegov konj posmatraju kako se
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
se tića pobratila, do dva sokola, Posred boja, posred mila, posred pokolja, Krili su se zagrlili pobratima dva, U boj lete, rane ljute hrana im je sva. Tako tići zagrljeni preletaju svet: Bela jedna golubica susrete im let.
Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi dušu, nek' spokojno sneva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I laste lete put toplih krajeva. O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Međ' njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske šarene tice na mirne obale sleću.
K'o grobni zadah da ih njega piri! No hajd'mo gore, gde je svetlost sunca, Gde lete orli, vetri, i leptiri“ „Al', draga“, - rekoh - „put je tamo strmen...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Iz bezdanih ništožnosti šari, od haosa neobdjelanoga tvoriteljem na biće pozvani, na struje im rojevima lete, te se krste i nadoje lučah i vozdušna postaju svjetila.
Hod se njihov upodobit može hučnu hodu dva morska vojvode, kad se dignu na bijela krila i veselim lete okeanom, a oko njih u dugačke vrste igrajući prosiplju s' valovi; tako divno nebesno voinstvo dva vojvode svoje
Koplja, mači i plamene str'jele angelskom su krvlju obojeni; manji, viši besmrtni vojvode na ognjenim lete kolesnicam, opojeni vojničkom hrabrošću, strašnu borbu vojsci pokazuju; mnogi, ljutim postignut ranama, svrgnut
otpadnikah, a za njime Flegeton i Mente sa ljutošću ada nesitoga; među dvije protivne stihije tamo teče tajni potok Lete, na njem straže kćeri Gorgonove da pregnusni neba odmetnici od struje mu prijatne ne vkuse.
prostrane i žedne utrobe dižu mukle i plačevne glase; himere su tamo i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom lete po pučini dug prirode strašni da ispune; tamo zmije veličine grdne, krokodili, gadna čudovišta, u mrakama čekaju
prirode strašni da ispune; tamo zmije veličine grdne, krokodili, gadna čudovišta, u mrakama čekaju Satanu; tamo lete užasne furije s krikovima adu priličnima, smirit sebe u mrake ne mogu, iako je njihova stihija, jer ih muči zla ćud
Popa, Vasko - KORA
je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„E, to sam i ja naslućivao!“, reče Zenodotos. Zatim se malo zamisli. „Da, brajko moj, dok si mlađan, lete ti lovori sami od sebe na glavu“, reče on, a ćela mu se zarumeni. „Ali Aristarhos je bogalj!“ usprotivi se Teokritos.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da li misli, šta misli, ko bi znao! A mi se igrali, nad našim glavama visoko lete šareni zmajevi, pored dućana prolaze naši nestašni drugovi čujemo njihovo veselo klicanje, mame nas, zadirkuju.
pa treći, pa četvrti, pa čitav roj i rojevi, dok naposletku ne počnem osećati pravu vejavicu takvih leptira koji lete, gužvaju se, šenangleziraju i zuče po mojoj jadnoj glavi kao po košnici, pa mi piju i sišu nešto unutra, tako da Mi
bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji promiču, putuju, lete nekuda, sami samcati, ili se vrte kao vreteno, kao prave aveti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odjednom se sva gora prolomi od vike i pucanja. Kuršumi stadoše da lete i zvižde oko njih i više njih, otkidajući grane, koje lako padahu pred noge im.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vide đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a
Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta? — Evo za nama lete crni gavrani i gotov su nas stignut, — reče Grbo. — Baci četku, — reče konj.
— još dida zapita. — Pa ko si? — Ja sam taj što živote daje! — izbekari se dida. — Vidiš te mijurove što lete, to su životi, i ja to svakom dajem, bez razlike. Ne gledam ni kome ni zašto, već samo dajem, pa to nije pravda?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dok s nožem na pušci lete svi vojnici, Grmljava vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A u hodu pred njim sjene, uz huku i zvižduk vjetra, oko golih telegrafskih stubova brže lete, ne stižući se, preko tvrda, još neobrađena polja... Na raskršću, kod crkve Svetoga trojstva, nije se prekrstio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vidite l’ da potok danas drukče teče, Da je drukča trava, da je drukče cveće? Vidite li tice kako drukče lete Kô da s’ miris cveća sam u venac plete. Lahor kanda veje dušu suze čiste — Osećate l’ danas što još nikad niste?
(tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i glatko mu lice, Nad njim lete tice predvetrice.
Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele. Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova.
Nad stomakom s leve strane Stoji srce — živo bilo! Gde god ljudi lete sreći Tu je srce desno krilo. A sad ruke... šta ću njima?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ (Evici): Zdravstvuj cvjete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvoji persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strjelu Kupidonu zatupljajut. (Oda gore-dole.
Miljković, Branko - PESME
daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju senku oni su bez senke sišli u dubinu i bez imena za
O, vali, Rimuje se more! Tad smo na žal pali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. Dan je u sebi noć, a sunce pali. Izgubi put ako putovanju smeta.
Ode a opet sve je tu. Orač širokim zamahom ruke počinje godinu. Leto: laste se kupaju ribe lete anđeli pevaju nad vodama.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli dim čitava tela lete. — Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi. Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih.
Uzela je njegovu čvornovatu, maljavu nogu u krilo, I njeni tanki prsti počeli su da lete po prljavoj koži. Pukovnik se smeškao zadovoljno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im se krila ne osuše, onih koje naše oči ne vide. Bregovi banana; gri–gri na sve strane.
Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih. S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima.
Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz brzak.
Nad svim tim lete ptice žute kao savana, ili najfantastičnijih boja kao plodovi ekvatorskog bilja. Svuda se ukrštaju staze izgažene
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih
Ujutru, lake izmaglice koje se dižu iznad Bobo Đulasa. Na mojoj terasi kao i na svim ostalim bude se lešinari i lete šumnim, teškim, masivnim krilima put neba. Nebo je puno crnih ptica.
Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove naročito ogromne, čiji su krovovi podešeni za spuštanje
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Te bog da prosti Moju krdžaliku!... ISAK: Tu se sad strašna diže lomljava: Buljuci lete s goli noževi, A okolina grada nesrećnog Kao da gori sva u plamenu, Iglu da vidiš na toj svetlosti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Istina, kuršumi lete u šanac, ali gde je neprijatelj što ih šalje? Zašto ćuti turska artiljerija? Da nije to kakva zabuna i pogreška?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Otvorila si česme Kroz gore ubave, Osnažila si pesme Da slavu proslave. Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću. V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva?
na te, Kad samoća srce strelja, A iz srca razbiju se Puna jata raznih želja, A zlatne su — ti ih zlatiš, Tebi lete — ti ih vratiš, Divlje ti se ptice čine, Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči svoje — Moje sreće do dva vrutka
Raduje l’ se ona sveća, Ili joj je žao Lete l’ i sad uzdisaji — Ko bi kaz’ti znao. ĐULIĆI UVEOCI I Sve što dalje vreme hiti, Sve se većma prošlost grli,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dolina je plamsala od žege i silne jare. Polja su kao spržena. Oko mene lete rojevi muva. Šlem na glavi postao je vreo te sam ga skinuo, a glavu uvezao maramom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iglicama igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi, sad ljubi, a sad omrazi.
“ Miloš često zamiče svojim crnim brkom, A nožica za nogom poskakuje trkom; Perjanice sve lete momkom oko glave, Momke okom streljaju lepotice plave; Gledaj kako svirac duvajući crveni, U lepota cveće na grudi se
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije! Puca, grmi, ječi, razleže se soba, Jedva se primiri u ponoćno doba.
njenim iskrenim glasom, svi V polk blagorodni, česnu pod zastavu, Za ime, čest i slavu roda, Zemlje za slatku svobodu lete, Na sve, kak' munja, strane potekoše, Čeljust u adsku vrgoše tirane.
Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s’ bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota!
Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota! Zlobno s’ isprečile gore, Propašću čamcu groze, ishod preprečen svaki.
Obe hitre k’o srne, a kao lasica lake, Čikovi nisu tako izvit se ruci vešti. Sad k’o pčelice lete od jednog cvetića k drugom; Sad k’o na krili ptice s dola odleću na breg.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!... JELISAVETA: Tvoj mili brat. KNEZ ĐURĐE: Jest, on — A za njim lete dva osvetnika, Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju krvave; Gde pisku čuju slabe nejači Užasnim
Bojić, Milutin - PESME
(1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane. Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone.
U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Iz kapetanove privatne sobe čuje se tresak, kao kad se razbijaju sudovi. Vrata se naglo otvaraju i otud lete u kancelariju: tanjiri, šerpenje i saksije sa cvećem. Svi zaprepašćeni skaču sa svojih mesta.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I sa strane, ispod pazuha, videlo se kako joj se prsa tresu i odozgo sa lica idu, lete niz prsa suze joj. Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ispred njegovih očiju i iz njih čini mu se lete lake varnice i iščezavaju u sunčevu žaru... Tada je nervozno ginuo za njom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete. U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom leti nad mirnim, zaspalim selom.
1885. [NA SLICI TIJANINOJ] Život je ljudski što i dim, Bezbrojne slike lete s njim Za jedan dan, za jedan čas, Pa kao i njih nestaje nas.
Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta, Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete I Ganges večito šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora... Da, mi smo već stigli tamo.
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih
Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga.
vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga. Obale su puste i poljane mirne, A studeni vetar leluja mi vlâs...
Tužno šumi trska kad je krilom dirne, Šumi kao bolni, umirući glas. S krikom lete ždrali više moje glave, I gube se tiho u daljine plave. Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi?
i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu. Na njima bogate robe s dalekog dolaze Ponta, Iz bujne Provanse, Smirne i tiha Helesponta.
Junački kapris me muči gledajuć odvažnost mušku Sa kojom pohodiš klance, gde orli s kliktanjem lete; Krv mi u glavu nagne, - al' kad ti ugledam pušku Duša mi zadršće samo, A srce nagne u pete. 1889.
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću.
Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez gmiže Kô čivutska taratajka. I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naša kola lete, tako mi se čini. Konji usporavaju svoj kas, ili je i to samo prividni efekat promene prizora. Ušli smo u nepregledna
Valjda baš zato što se naše međusobno otstojanje toliko uvećalo, moje misli lete sve češće Vama. Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja.
Dvadeset i šest kilometara. Sitnica! Nisi li mi ti sam pričao danas u šetnji da sastavni delovi atoma, njegove cigljice, lete brzinama od hiljadu kilometara u sekundi, a one katodnih zraka brzinama od sto hiljada.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa onda, ne znam pravo ni kakve je vere. I tako, jeste, ja joj otpisujem, ali mislim k'o svi momci za kojima lete cure: „Na taj vab neće Jovo poći.” — Kad odjedared došla diferencija.
ždraljinje krilo, koje čovek retko uočava, slično je doista oštrim mlazevima vode, kojima udarac vetra daje mah da lete, a lete dotle dok traju udarac i bol. — Dopada mi se kako si to kazao... Zašto si prestao pisati? Piši šta bilo.
krilo, koje čovek retko uočava, slično je doista oštrim mlazevima vode, kojima udarac vetra daje mah da lete, a lete dotle dok traju udarac i bol. — Dopada mi se kako si to kazao... Zašto si prestao pisati? Piši šta bilo. Dnevnik, bar.
U dečjoj sobi rek, trapez, kobila. Žarko komaduje i pokazuje, a svi mali Gavrilovići skaču, vešaju se, lete, i padaju, da je milina.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
se na zemlju I tu našao i svoje i sebe Živi bez godina bez smrti Okružen svojim vukovima SVETI SAVA Oko njegove glave lete pčele I grade mu živi zlatokrug U riđoj mu bradi Zasutoj lipovim cvetom Gromovi s munjama igraju žmurke O vratu mu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Konopci se kidaju, a džakovi i sanduci lete svuda unaokolo. Vojnici psuju i proklinju svoj život. Onda razgrću ašovima sneg.
Konji su već za strašeni, izdužuju samo vratove, a nogama se odupiru... Neki džakovi lete niz padinu. Opet vojnik, ali je umeo da sedne i savije noge, te kao da se namerno kliza.
I sad je došao čas. — Po pet razornom! — Oh! posred rova! — zaklikta zadovoljan pešadijski potpukovnik. Sad lete rasparčana tela, a kroz onaj dim razleže se jauk. — Udrite još žešće! — viče krvoločno pe šak.
Petrović, Rastko - PESME
Šta mari! Sad ćemo spustiti dve-tri granate da vidimo kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad ćemo spustiti našu dušu na konopčetu da izmerimo razmak između nas, neba i zemlje, Sad ćemo pokušati i da
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Svetlije je na površini mora, pevaju i lete ptice šarenih krila. Šta da se o ostalim čudima kaže? — riba koja je govorila o sjaju Gornjeg sveta tu bi, najčešće,
Postoje u livadi i sitni žuti cvetovi čije glavice postaju srebrne i lagane kad ostare, otkidaju se i lete k nebu. Ali, koji je još suncokret poleteo u visine? Koji je to želeo? »Sa mnom nešto nije u redu!
A i kako bi mogao znati? U Carstvu jelena i zečeva nije bilo, a podanici u nebo nisu gledali. A i što bi? Neka lete ptice svojim putem: njihov Car najveći je, najmoćniji na svetu!
Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa. — Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža.
Istočni je još u poseti Ledenim bregovima. A na vetrove lutalice što lete u suton oko kule kao krila džinovskih ptica — dečak ne računa: čudesne su, ali lažne njihove priče!
Šantić, Aleksa - PESME
Pod udarom snažnim lete iskre krupne Kô da se meteor rasipa u noći, I on, s teškim maljem, u ovoj samoći, Izgleda kô simvol snage nedostupne.
1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci
Srcem nosim tugu mnogu, No plakati ja ne mogu. 36 Iz mojih golemih bola Malene pesme se roje, Pa zvonkih krila lete Sve srcu drage moje. No meni tužne se vrate I ćute kô stena nage, I neće da kažu šta su Videle u srcu drage.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čovek ima utisak da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima.
I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila. Kad ujutru danak osvanuo, ali lete dva vrana gavrana: krvava im krila do ramena, na kljunove b'jela pjena trgla; oni nose ruku od junaka (i na ruci burma
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par
Ne mogu da žive u stiskama Već u polu među travama I na cveću među liskama Leptiri sa lepim krilima Ne mogu da lete noćima Već u boji sunčanog ćilima I u bašti među voćima Leptiri sa lepim šarama Ne mogu da žive u sobama Već sa
sa lepim šarama Ne mogu da žive u sobama Već sa nežnim bubamarama U cvetnim garderobama Leptiri sa lepim ćudima Lete vazdušnim prugama Sa nekim lakim tugama U svojim sitnim grudima U ZASEDI IZA PETNAESTE Nije rano da saznamo sami
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE Sadržaj PRVI DIO 2 I 3 II 6 III 11 IV 14 V 18 VI 23 VII 28 VIII 32 IX 34 X 37 IX 41 XII 45 XIII 49 XIV 52 XV 57 X
RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku!
— Evo, nek vidi neprijatelj da uprkos njegovih bombi naši orlovi još uvijek lete. Učiteljica je svaki dan svraćala u Gaj i sve se više čudila vrednoći i domišljatosti svojih dječaka, a posebno
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro i tu otpočinu!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
vrsnim pobratimom, apotekarskim ili farmacajtskim pomoćnikom Pajicom, kad ovaj ima svoj „auzgang“, — samo čuješ kako lete, da se posatru, devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a
— Leleee! Crna Tašano, u zêm da propadneš! — viknuše ženske, gledajući za kolima koja lete preko kaldrme i krešu varnice, koja su već daleko izmakla i silno pojurila u Dokin sokak. — Ih, ih, ih, lele!