Upotreba reči licu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah!

Budi mi prijatelj, o dobri čoveče! Ona ućuta i neobičnom pažnjom proučavaše crte na mome licu, nestrpljivo čekajući moj odgovor. A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota!

Ona je gorko jecala. Ja sam je, tešeći, pomilovao po uvelome licu, čekajući pripovečicu sirote Banaćanke. Kiša je padala pljuskom, sa visokih streja jurila je voda, a napolju po ulicama

A ja?... Ona je ućutala, sirota, a po uvelome licu zaigrala je rumen koja se katkada viđa i na obrazima umirućih. — Da, da, dragi prijatelju, — reče ona, — kao što je

Zatim zahiti jednim lončetom iz šafolja hladne vode, te mi poprska tetku po licu. Tetka polako otvori svoje mutne oči i zveraše, uprepašćena, oko sebe, pa onda uzdahnu: ,Oh, Obrade!...

te bi i njemu nestalo — pa kud će onda?...“ Kad je video da me njegov odlazak uznemiruje, a on me je, nežno po uvelome licu milujući, tešio: „Počivaj ti, Grlice, i umiri se: neće proći ni dva sata, a ja ću opet kod tebe biti...

“ Ja odem... Beše to gospođa senatorovica na koju me je majstorica uputila: žena srednjih godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne, suviše stroge: ja se na to lice ne bih nikada naviknuti mogla...

Ja sam primio ponudu, a na licu putnikovu primetio sam izraz zadovoljstva. — Nije baš probitačno po ovim planinama bez druga prolaziti, — dodade,

Beše prav kao jela! A sad?... Snaga mu se slomila, od veselog mladića postade trošan starac, po licu puno bora, oči mutne, bez svetlosti; pije pokatkad po svu dragu noć, a ne ume da se nasmeje; pevati je i zaboravio, a

Ima nešto na njegovom licu što mi kazuje da će kad-tad poginuti. Miladin se ućuta, pripali nanovo ugašenu lulu i, udišući duboko u grudi guste

U taj mah se i meni dosta dopala. Po belome se licu prosulo ono žarko rumenilo, a oči joj sevaju kao varnice. Kad su se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju

Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se tanko rumenilo, a na usnama lebdeo je blažen osmejak. Lepa je!... mišljah u sebi...

Obradović, Dositej - BASNE

Evo istiniti izvori sve skudosti među ljudma. Zašto su trudoljubivi i razumni seljani na svem licu zemnomu (gdi im samo udručenije i nepravda ne biva) zadovoljniji, veseliji i blagopolučniji nego veće čislo velike

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta! Francuzi s gasmaskom na licu, pred sonetom, pred poljupcem I cvetom, pred šampanjcem!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Neko gologlav, neko naramuje, neko se pipa oko re bara. Kmet uđe u kuću da se umije, jer sav beše izgreban po licu. Tako se svrši taj sastanak zaroški.

— Adžijazmom, Ćebo! — viknu Purko. Ćebo u onoj hitnji ne pogodi da ga zalije baš u usta, nego ga poli po licu. U taj mah izlete vampiru iz usta pramičak nekake maglice — sušti leptir i odlete nekud. — Ih, uteče leptirak!

I u licu se beše Vuja promenio, došao nekako belji i rumeniji; nije onako preplanuo i grub, kao obično. — Hajde, more, jaši đoga

« I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje. U prvi mah ogledaše se na ministrovom licu čuđenje i nedoumica, pa zatim — prijatno iznenađenje, pa sve veća i veća radost.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.

— A ti smeš!... — I onda, jarane, ako milostivi bog što da, ti si pobratim!... Tako smo rekli! Lazar se menjao u licu. Gorela mu je crna zemlja pod nogama... — Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe.

Subaša je bio nešto zamišljen kad mu javiše da je tu Marinko. On reče da ga puste. Po licu Marinkovom poznalo se da nešto ima. – Šta je, Mašo? – Dobro je, dragi aga! – A kako je dobro?

On vide toliki svet, vide strogo popino i kmetovo lice, vide preneražene svoje roditelje, pa se i sam promeni u licu... — Je li, more? — upita kmet. — Čujem, čiča Jovo. — Poznaješ li ti ovu kesu? I podnese mu je.

— Ali ko bi mogao takav greh učiniti? — Ja znam, nano. — Ko? Ona se zaplamti u licu. Volela je umreti nego izgovoriti ime Lazarevo.

— stade preklinjati Ivana, a upiljio tako u nj da mu nijedan mišić na licu nije mogao mrdnuti da on ne opazi. — More, mani! — reče opet Ivan. — Što mani?... Što mi, bolan, ne kažeš?

9. PROŠEVINA Marinku je igralo srce od radosti. On je čisto video onu odlučnost na licu Ivanovu. Premišljao je samo o tome kako i šta da radi, te da se Ivan više ne vrati svojim starim drugovima...

I kad nema kakve potere, ja zasede, ja se lepo ubetežim. I Marinko i Kruška ćutahu... Samo si im na licu video kako blede, crvene i modre... Zavrzan oseti nešto teško na duši.

Stanko se izljubi sa svima. Sve oči behu sjajne, svako čelo ponosito; na svakom licu čitao si da je duša prekaljena... Stanko oseti neko veličanstvo u duši svojoj. Osećao je neko više nadahnuće.

Kara-Đorđe šetaše šancem mirno. Nijedan mu se ribić na licu ne pomeri. On gledaše vojsku kako se približava... Onda se okrete tobdžiji: — Pazi! — reče.

Sila zastade i okrete se... I jeknu kroz vojsku: — Opkoljeni smo! Sve će nas potući kao miševe! Na svakom licu beše izvajan strah... Oštro oko KaraĐorđevo smotri to. On je očekivao taj trenutak.

— Bolje!... Bolje!... — grmnuše sa sviju strana. Stojan vide čak i svoje ljude da tako misle. Crn u licu kao zemlja, prostenja: — Velite? — Velimo!... — Ja ne velim! — zagrme Zeka.

Dučić, Jovan - PESME

Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.

Rakiću DUBROVAČKI MADRIGAL Večeras, Gospođo, u Kneza na balu, Igraćemo opet burni vals, kô prije, S radošću na licu minućemo salu, Kao da nikad ništa bilo nije.

Busenje po grobovima ubogih blistalo je u jutarnjim smaragdima. Na bledom licu pokoje mirne statue zastale behu poslednje suze. Sve drhti, oseća, diše, i pruža ruke prema suncu.

DUBROVAČKA PESMA Veliko veće donelo je zakon da članovi ubogog plemstva mogu prositi po gradu, ali sa maskom na licu. Isti dan je na tajna vrata izišla Luca iz svoje mramorne palate u kojoj nije bilo više hleba.

Isti dan je na tajna vrata izišla Luca iz svoje mramorne palate u kojoj nije bilo više hleba. Pod maskom na licu otišla je da stane na most koji deli grad od predgrađa.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i ozbiljnošću.

I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza! Oko njenih očiju, a po licu, kao po nekom platnu života, kao da je neko počeo zamazivati belo, belo, belo, daleko, pustoš, beskonačnost, i samo

A ona je bila — zatvorena knjiga! Ja sam svaki čas pokušavao da kroz dim od duvana pročitam štogod, ali na njenu licu stajaše, kao na naslovnom listu kake knjige, nešto krupno i nerazumljivo.

— Mamo, ne znam zašto, ali eto vidiš, ja... Čujem kako se zatvoriše vrata od kapije i odsudno vidim na licu moje matere onaj ozbiljan izraz koji se na njoj vidi samo kad je govor o mojoj ženidbi.

” Brkove ušiljio, kosu ostrag razdelio, a zolufe pustio čak do jagodica. Debeo u licu, šiškav u telu; nakrivio nekakav šeširić, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao.

To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra. Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno. Prema ovome je ništa ono kad mi je stric umro.

— Daj! — veli majci, a došao u licu kao zemlja. Mati pođe kovčegu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj

Tamo gore beše nešto što je ona videla; tamo njen Bog kog je ona gledala i koji je nju gledao. I onda joj se po licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasmeši, i da

U njima nešto prazno, nalik na durbin kome su polupana stakla. Na licu nekakav tužan i milostivan osmejak — nije to nikad pre bilo!

Na njegovu licu ne beše onoga heroičnoga izgleda koji se kadšto viđa i na pensionovanim potpukovnicima, pa ipak ono te opominje na

Zvoni! Jelte da zvoni? Da platim! On opet istrča napolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše nestalo nestrpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju na koje, po izrazu mojih zemljaka, već počinjaše curiti rakija.

— Ćuti! — reče kapetan s užasom na licu. Brzo predade dete ženi, pa pritrči bogalju. Pothvati ga rukom ispod miške i pomože mu da zakorači jednu gredu koja se

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A posle ručka odmah otrča preko puta da ih zatekne za stolom, da na licu mesta vidi efekat koji je proizvela svojom kernštrudlom.

— Gledaj ti, molim te, di će medved najbolju krušku da izede!... A, je li, Erža, dete moje, a kakav je u licu, je l’ suv ili onako puniji? — Suv, pa onako malo bleđi u licu — veli Erža — onako gospodske farbe u licu...

A, je li, Erža, dete moje, a kakav je u licu, je l’ suv ili onako puniji? — Suv, pa onako malo bleđi u licu — veli Erža — onako gospodske farbe u licu... Onako k’o Šanika, apotekarski kalfa... — Kakav »kalfa«, paorušo jedna!

— Suv, pa onako malo bleđi u licu — veli Erža — onako gospodske farbe u licu... Onako k’o Šanika, apotekarski kalfa... — Kakav »kalfa«, paorušo jedna! — dreknu gđa Persa.

Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj nešto nije dobro.

A čim sam kazao šta je bio, nije nužno da napominjem da je lep u licu, nežnijeg sastava i pitomije naravi a poetske naklonosti, jednom rečju: gospodske persone, što rekli.

A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda

koje je išlo na ruku zaljubljenima, i krilo ih od one nesnosne kontrole koju je bog svakom mladom zaljubljenom stvoru, u licu njegovih roditelja, natovario na vrat.

Kako će se radovati i blažena biti toga dana kad pop-Spiru obriju, pa mu ne bude ostalo na licu ni tol’ko od brade i brkova kol’ko njoj na dlanu. — Pa tek kad pomisli na onu gđa Sidu.

— Nije; râno — veli joj gđa Persa, probajući ga prstima — nije oštar, nego je tvoja koža na licu zdravo haglih, pa čerez toga. — A našto ti to? — pita je Pera. — Eh, nemoj mi se mešati u naše poslove!

Na licu joj neko blaženstvo, a usta upola otvorila, pa k’o da polako piri na nešto, onako k’o u domaćice koja seče onoga časa

joj je ispao vanredno dobar, pa se puši i ide prijatna para i miris od njega ustima domaćice, i ona oseća i na celom licu pokazuje neopisanu sladost i milinu od toga.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Po običaju. Kazaću: Molim pokorno, meni bi na srcu ležalo, i želeo bi’ kad biste mi vašu fraj licu kćer za suprugu dali. — To je lepo, al’ opet nije za početak dobro. — Dakle, naučite me vi, kakav početak!

Gostoljubiv je bio i prijatelji njegovi rado su mu kuću posećivali. Na licu bi mu čitao dobrotu, i doista bio je dobar, ali opet više je dobar izgledao nego što je bio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pa se ona žena još jače i strasnije privi uz snažnu mišicu čoveka i po onom pokretnom utisku na njenom licu, što je u jednom trenutku kadar da je izrazi svu, Jurišić na jedanput oseti da je ona, sva od strašne neke zmijurine,

Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo. Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića.

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred

I on ih je svojim rođenim očima gledao kako ono ratno stanje vešto iskorišćuju, a ni na čijem licu nikad nije primetio kakvu god grižu savesti.

Hristiću se činilo da je na njenom licu čas po nekako cinički i osvetnički, igrao neki osmejak dok se on mučio, a u onoj ukočenoj tišini, što je vladala u

Onda se nešto kao hladna mržnja zatalasa na njegovom modrom licu, ali odmah zatim trepavice zadrhtaše pa se ovlažiše i on, poguren, nakostrešen i strašan izađe polako napolje...

ma kakva, ma i najneznatnija, trebala već jednom da nastupi, jer će se inače svi onde ugušiti I svima kao da stoji na licu da tu promenu očekuju, i kao preklinju jedno drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i malom drhti brada pa

Sav onaj izraz užasa najedanput iščeze, i na samom licu one nesrećne majke isečenog oficira, vidljivo zaigra jedan osmejak zadovoljstva.

— reče ona — Jest, do raskida. Pa jedan plamen odlučnosti buknu na njenom licu: — E, pa neka bude kad tako hoćeš. Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati.

I sve je tako bilo pre rata, i ako se onda, u njemu, nisu videle ni ove bezbrojne bore na mome bledome licu, ni sve ove bele vlasi što pokrivaju ovu moju smetenu loptu u kojoj se neprestano i očajno grči ovo malo uzbunjenog

Afrika

mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene Volov.

To pripoveda i Vuije, koji je zabeležio na licu mesta (pominjano svuda) najlepši crnački ep o borbi Sumangurija, Bambare, poglavice fetišista, sa Sundijetom,

Besprimerno svesniji od naše dece, oni nemaju onaj način pućenja i stidljivosti, nemaju brigu ispisanu na licu i bolešljivost na obrazima. Tela su im tako harmonična i muskulozna da ih čovek gleda kao umetničke tvorevine.

Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu. Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao.

Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi. Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali! Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima!

Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle gubava mesta na crncu, silom okolnosti; tim rukama ja se doirujem po licu, po ogrebotinama, njima unosim hranu u sebe.

to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da osećam skoro zvezde po svom licu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice. Rumenilo na licu više nije u modi, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni.

Bogat je bio, to se znalo. Ali da ste ga vidili, kad počne gubiti, kako se stane menjati u licu i drktati rukama i nogama; najposle okrene vikati: „Uha, uha!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Na licu Garsulija jasno se opažala, zbog toga, srdžba. Engelshofen je stanovao sam samcit – sa svojim husarom – na trećem spratu

još samo sa grofom Palavičinijem, koji je, tog dana, vršio, kraj njega, dužnost ordonansa i koji je bio sav crven u licu, od stida.

Žena Đurđeva, Ana Bogdanovič, bila je sušta protivnost svojoj jetrvi, i po stasu, i po licu. Bila je manja od Varvare, a punija, savitljiva, kao tigrica.

Kirasir se na to osvrte, sa izrazom dosade na licu, i reče mu da je Garsuli otputovao iz Temišvara, a da ne bi bilo lepo da uznemirava Engelshofena.

Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen! Trifun je, tih dana, bio postao, u licu, kao deset godina stariji.

On je bio stasit, visok, skoro koliko i Pavle, ali nije bio ni lep u licu, ni otmenog držanja. Bio je sad sasušen, čvorav, a kad je sedeo, sedeo je kao neki panj, zarastao u zemlju, ostatak nekog

Mogao je biti star pedeset, ili šezdeset godina. Rumen u licu, a sa očima sivim, koje su svetlucale iskričavo. Imao je svega tri‑četiri zuba u ustima.

Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito. Ono što je na njegovom licu bilo vrlo ružno, bila su usta, pod brcima. U njima je imao još samo dva‑tri zuba, koji su smrdeli.

Ni glupe šale, ni vika, pa ni psovke, njenog muža, na tom licu više nisu ostavljale nikakvog traga. Kad bi joj muž rekao nešto grubo i skaradno, ona bi uprla pogled u svog saputnika,

Ona je to oprostila i nije rekla, ništa, Božiču. Božič bi bio ćerci leđa polomio. Isakovič je sav crven u licu slušao tu buču materinu. Božička ga je, međutim, za sve vreme tog ukora, gledala, milokrvno.

već davno, uopšte, nije takve razgovore vodio, ućuta, i odstupi od gospože, što dalje, tako da ga je šedrvan prskao po licu, a to ga je, prijatno, sećalo na letnju kišicu.

U Beču, tu igru igraju i deca. Gospoža Evdokija bila je stala pred ogledalo, kod peći, i imala je neki čudan osmeh na licu. Držala je kapetana za ruku i šaputala mu da se ne treba bojati Božiča, jer joj je sam muž dozvolio da igraju.

Teodosije - ŽITIJA

A svi ga primahu ljubazno i raspitivahu se o putovanju kroz Svetu Goru, i videvši ga umorna i kako se promenio u mladom licu, mišljahu da je to zbog njegovoga bosonogog mnogog putovanja po kamenu, što mu je škodilo, jer nije bio navikao.

I bledilo smrtno odlažaše i mrlje rumeni na licu se javljahu, jer sve bolesti u ime Boga moga polaganjem ruku svetoga arhiepiskopa iščezavahu.

bio je veseo duhom, a ovim veseljem potvrđivaše se dolazak anđela Božjih k njemu i pokaza se neiskazano svetao u licu, čime dokazivaše čistotu duše svoje. I tako, do kraja svojega blagodareći Boga, u ruke njegove predade dušu svoju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Direktno promatranje, promatranje na licu mesta, daje više tačnijih rezultata u balkanskim zemljama nego u zapadnoj Evropi, jer južnoslovensko stanovništvo nije

Vratne su im žile vrlo jake i skoro kao kod govedi nabreknu pod prilivom krvi. Koža na licu i na golim grudima preplanula i kao uštavljena, nabrana u mnoge bore koje se ukrštaju i prepliću.

Pa i posle oslobođenja 1912. godine na mnogim se hrišćanima zapaža da novo stanje ne shvataju potpuno; na licu im se još vidi strah.

I oni su snažni i sirovi ljudi, s oštrim, izrazitim crtama na licu. Oni su uopšte snažniji i često etnički svežiji od okolnog zemljoradničkog stanovništva.

Nijedan naučnik, koji je ovo pitanje proučavao na licu mesta, ne može danas primiti da su makedonski Sloveni po jeziku i po etničkim osobinama Bugari.

da se treba zadržati na izvesnim grupama, izlažući neke od rezultata strpljivih ispitivanja koje smo izvršili na licu mesta. Ona će pokazati koliko su opravdani zaključci izneti na prethodnim stranama.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman, samo što sam ja koračao i dalje i ništa se nije događalo.

- Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat! Na njenom okruglom licu s očima kao u lutke javilo se nešto kao osmeh, ali to nije bio osmeh: kao i njihov otac Jasmina i Dragana ne znaju da

Otac je još gledao kao da ne veruje, a onda je izraz zapanjenosti na njegovom licu, smenio izraz besa. Dašćući kao da je trčao kilometre, on me upita je li sve to tačno. — Tačno, šta? — rekoh.

Probudio sam se kao da sam se pekao na roštilju. Kožu na licu, ramenima i stomaku nisam imao hrabrosti da dodirnem. Najgore od svega bilo je što je Greta hrkala ispod svog šašavog

Draga Padavičarka čučala je na crkvenom pragu i posmatrala komešanje oko sebe, a na licu joj je bio izraz ushićenja. Pogledah još jednom oko sebe.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep, odgovara joj licu.

Svi se grle i ljube. Gospođa Sara Čamču tako cmaka, mislio bi da će mu nos odgristi. Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio.

Da je kakav, značaj mu je muški, ne kao u Šamike. Osobito odgovarali su licu marcijalni veliki brkovi. Njegove misli, planovi bili su čudnovati, izvanredni, da se mnogo puta njima svet smejao, ali

uđu unutra, razgledaju da li ko na njih gleda, klanjaju se, klanja se i Šamika, i frajla Lujza, i gospođa Matilda, ali na licu im se vidi ironičan zasecaj. Kad to čuju gospođe Kriblerka i Hauerka, pohite i one, i već tu su.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sav šaren i naduven, dotle, pod perjem, kao ćuran, crven u licu i zelen u potiljku, Komesar je, vičući na gomilu svojih oficira, po sobama, po stepenicama i po dvorištu, spasavao što

koje su visili veliki, crveni pečati, pod zastavom, uz lupu doboša, osuđeni je zgrčenih kolena ležao na zemlji, taman u licu kao zemlja. Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje.

Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima? U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne

A šta je ona primetila, i mislila, to se nije videlo ni na njenom licu, ni u njenim očima. Tek kad jedno veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u

No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno. Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i razjapljenih usta, iz kojih ipak nisu mogle da izlete reči.

Razgrnuvši kosu koja joj beše prosula se po licu, ona vide, u potpunoj tami, belinu peći i zastrtog prozora, zatim crni oblik velikog sanduka njenih haljina i ču

kakvim bičevima i zmijama, ne bi se bila odrekla tog čoveka i njegovog čudnog osmeha“ koji nije videla nikad pre, na licu svoga očuha, ili braće, svojih Grka.

Ne tući ih više. Ne tući ih kad blesavo gledaju u bure baruta koje treba da potpale. Ne tući ih više po licu, po glavi, po kolenima. I naročito ne vratiti se sa njima.

pod ušima, bradicom koja beše vrlo mala i jabučicama crvenim koje su se videle pod belim praškom, rasutim po celom licu, punom crnih, nameštenih mladeža.

“ Na zbabanom licu feldmaršal‑lajtnanta barona Berenklau, kao u starog popa, bilo je večito bledilo. To lice se nije nikada smešilo, na

preko tumača, o njihovim oficirima, o raznim činovima starešina, osobito potpolkovnika i polkovnika, sav žut u licu, od nemoćnog besa.

On ih je krpio sam. Od hoda, vetrova i Sunca beše u licu došao kao bakar, zadrigao i očvrsnuo od napora. Opet se činjaše kao puno, teško bure, sa velikim svojim trbuhom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

A u Boljevcu kažu da ako je trudnica pegava u licu, rodiće muško, a ako nije — žensko dete.²³ Negde, pak, smatraju da ona koja poružni nosi žensko dete, koje majci

susretne nikoga ni s manjom telesnom manom, kao nekog sa zečijom (rasečenom) usnom, pa izbegava i onog s opekotinama po licu, pa onog koji nahramljuje, zatim čoveka jako kosmata, ženu obrvaču (s jakim obrvama) pa i onoga, kome je lice mestimice

manje drastičnu posledicu kršenja ovog tabua, a to je da će dete koje takva majka rodi biti „žuto“, odnosno „zbrčkano u licu“ ili „bledo kao mrtvac“⁶⁹.

Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti

dlan, i pri tom kaže: „Koliko na dlanu dlaka, toliko na tebe uroka“, pa tom rukom na koju je pljunula protrlja dete po licu.¹⁸⁷ Mazanje deteta sekretom vagine takođe je moćna zaštita.

lirsku govornu formulaciju u kojoj se na zgusnut, subjektivan i slikovit način izražava snažna želja da se mrskom licu desi kakvo veliko zlo, uz subjektivno uverenje da će se ovako izrečena želja zbilja i ostvariti.

Krajnji cilj kletve je nanošenje nepopravljive štete ili čak smrti omrznutom licu. Kobnom psihološkom dejstvu kletve doprinosi ne samo njen gramatički oblik, već i njena sloboda, raskošna „retorika

). Zakletvu možemo odrediti kao govornu tvorevinu izrečenu u prvom licu kojom, pozivanjem na neku apsolutnu vrednost (čast, so i hleb, decu, dušu itd.

kao i kletve, zasnivaju na verovanju u magijsku snagu reči, ali su po svom smeru suprotni od kletvi: umesto zla, drugom licu žele se sreća i blagostanje.

32; Stefan Mitrov Ljubiša u jednoj napomeni kaže da kad „djetinja žena... u licu poružni, proriču da će roditi muško“ (Djela, II, s. 60); Grbić, S. M., isto, s. 105.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koji će ponižen biti radije nego koga da ponizi, za onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne mogu da uvrede ni čoveka druge misli i vere, za one koji nikad ne bi mogli

od žara, osim svih ljudi, moći izvaditi iz ključale vode i odneti do časnih dveri, a da mu ruke ostanu bez rana i na licu se nijedna crta ne pomeri. O PRAŠTANjU Ja nisam bog.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Još i to. Da mi je samo znati ko ih je zdipio, bio bih u stanju da ga zadavim na licu mesta. Stojim tako kao krivac pored one pariske registracije 75, a uspeli momci i njihove još uspelije žene ćute i

Sve više ptica doleće ulicom podeljenom senkom na sečivo noža i njegov žleb. Moguće je osetiti vetar na licu i suvi, klepetavi zamah njihovih krila.

dalje; najpre mu se ukoči ruka, pa onda cela leva strana tela, a zatim mu se oduzeše i noge; bio je nezdravo rumen u licu, a posle toga mu koža dobi tamnozelenu boju i, na kraju, kad više nije mogao da korača, ona pređe u sivu boju zemlje

Neko je vukao veliki pogrebni venac. Probdela si tu noć u hotelu »Pošta«. Na licu ti se sve do jutra gasila i palila reklama za pivo. Za tri meseca promenila si sedam kreveta.

Svukao je vetrovku i tada ga krupni čovek iznenada steže čeličnim mišicama na svoja široka prsa. Osetio je na licu oštrinu njegove brade. — I tako, ne poznaješ više Žiku? — viknu. — Pofrancuzio se, je li?

— Sada je u redu... — reče ispravljajući se, crven u licu zbog krvi koja mu je udarila u glavu. — Sada je u redu! Hoćeš nešto da popiješ? — Neću...

Čekala je veče, plašeći se da joj je umor od putovanja ostavio tragove na licu i da ne izgleda lepo. Nekada je bila u stanju da igra po čitavu noć pa da ujutru ne oseti ni zamor, ni jezu, što joj

Nije mogla ništa da pročita na njegovom zategnutom licu, sem usredsređenosti da prenese jelo s jednog na drugi kraj dvorane.

Njen pogled naliven zebnjom srne koja je osetila vonj hajkačkih pasa podiže se prema rošavom konobarovom licu, no ono nije odavalo ništa drugo sem pomirenosti sa sudbinom što ga je bacila ovamo, bogu iza nogu; možda i malo umora

putujućeg prodavca knjiga, što je uz to još dovoljno mlada da bude privlačna muškarcima, što drukčije izgleda i što na licu, ma koliko da se uspešno skrivala, nosi neki beleg koji neprestano privlači napasnike i kabadahije željne nasilja i

Matavulj, Simo - USKOK

Materine crne, svijetle oči, a očeve plemenite crte, nježnije, razumije se, ogledahu se na mladu licu. I njen nos bješe malčice kukast nad malijem ustima, iz kojih blještahu zubi.

— A znaš li, Janko, da ovaj pikolo grdov hoće da se ženi? — zapita djed. — Tako! — reče Janko i na licu pokaza tobože veliko iznenađenje. — Ja mnim ne bi ni jedna pošla za njega! — doda njeko. — E, da! — prihvati Milica.

Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu.

Iako bješe tek drugi čas noći, ne viđaše se svijeće ni kroz jedan od dva reda prozora na manastirskom licu. Prema lijevom roglju manastirskom bješe niska zgrada, bez prozora, pokrivena slamom, konjuška i staja.

vladičinijeh; na koljenima mu bijaše njekakva velika knjiga, na njoj list hartije i divit, u ruci držaše guščje pero; na licu mu se ogledaše velika pomnja, jer, uz guslarevo pjevanje, vladika mu često nješto došaptavaše, što bi on bilježio ili ga

Ko mi je najviše namršten? Ha, evo ko! I stade pred glavarima cuckim i bjeličkim: — A što si mi se u licu tako namrštio kao da će sad grad iz njega, zmijo cucka, Šunjo Pešikane! I ti do njega tako isto, vojvodo Miliću! Dedete!

i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako oblači „tursku“ odjeću; ne govorahu ništa, ali im na licu čitaše još veće užasavanje što je prešao u „grčku jeres“.

Stevo vratiše, kod kuće Stijepa Mrkova prođoše kroz gomilu pokajnica, mahom ošišanijeh, gologlavijeh i izgrebenijeh po licu. Stane Serdareva, mati Krcunova, bješe unakažena.

“ — Na to se Miraš promijeni u licu i za njeko vrijeme mučaše pa dodade: „A da moj Stanoje neće da se svrši na tome, no, veli, hoće da pošalje jabuku njekome

“ onda se malo začudiše nagloj promjeni u njemu. Ne toliko u tijem riječima, koliko u načinu, u glasu, na njegovu licu. Koliko se moglo vidjeti prema zvjezdanoj svjetlosti, opaziše odmah da je veseliji poslije razgovora s udovicom.

— A što ste se tu smrzle! — reče on. — Što ne razgovarate, ili ne liježete? Idi lezi, babo! Ti si danas gora u licu no ikad! Haj’te! Krstinja, uvijek slabunjava, bješe u pošljednje vrijeme veoma ološala.

posmatraše oca dršćući; njene oštre oči praćahu svaki pokret borâ na očevu namrštenu čelu, svaki mig mišića na njegovu licu i ona u tijem jeroglifima čitaše da se njena sudba rješava do njekoliko trenutaka.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U trenutku potpunog izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne devojčice u prvom redu: prepoznaje svoju najbolju drugaricu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On je mnogo putovao i živeo po gotovo svima srpskim krajevima i na licu mesta stekao osećanje da je sve to jedan isti narod.

Popovića, a sedamdesetih godina jednog dobrog komediografa u licu Koste Trifkovića. Od suvremenih srpskih pesnika i pripovedača vrlo malo ih je koji se bave dramom.

Milićević, Vuk - Bespuće

Strahota preneraženja bila je ispisana na njezinom požutjelom i potamnjelom licu u koje se bore dublje i gušće urezale; oči izgorile od vatre i izgubile sjaj; ko zna koliko vremena sjedi ona tako

S razgolićenim vratom, podbočen laktom o prozor, on udiše svjež vazduh, dok vjetrić dolazi od rijeke, udara po licu i, na mahove, povija grane i šušti lišćem.

se boje; njemu je ta mržnja godila i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu javljao jedan čudnovat, zao osmijak.

licem, u iskrpljenom prljavom odijelu, sa uzdignutim koljenima i sa širom opruženim rukama, sa izrazom zadovoljstva na licu: snivao je, valjda, nešto lijepo. Gavre Đaković se tada trgao.

zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni

običnah poteza, ali punih jedne blage nježnosti: tek malo zamišljenosti koja se trenutno javlja iz njezinih očiju, daje licu više izražaja. To je bio njegov prvi utisak.

Pored njega klečala je kći, pokušavajući, mučeći se uzalud da ga krene i da mu pomogne da se digne. Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući

On odmah poče da hrče. U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem.

On nije očekivao da će se s njom sresti i osjećaše malu, prijatnu zbunjenost i rumenilo na licu, bez imalo zlovolje; primio je njezinu ruku i promrmljao nekoliko beznačajnih riječi.

ponovo, odlazeći, umornim i turobnijim glasom nego prije, bez ikakve promjene u raspoloženju i bez veselijeg izraza na licu, i zatvori lagano vrata za sobom i izgubi se.

Irena je sjedila, radeći, iza njegovih leđa i posmatrala njegove karte; on osjećaše više puta njezin dah na svome licu i gubljaše igru; jednom, kad sjeđahu uporedo, dotaknuše se njihova koljena i oboje se pogledaše u isti mah; Gavre Đaković

Sremac, Stevan - PROZA

« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred. Tako bi ispratio svakog kreditora, svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći hipnotiše, i to vrlo vešto.

Tako bi ispratio svakog kreditora, svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći hipnotiše, i to vrlo vešto.

Na licu im čitaš ponos, a oko usta, koja su već sad puna vode od divnih slika koje im već unapred stvara pomoću mašte njihova ob

Evo, da vidiš; evo gledaj, — reče Jova i utrapi mu glavu u šake. — Verujem — veli g. Paja. — Jok, jok; uveri se na licu mesta! — veli Jova. — Ama verujem, de... — Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš...

Pokazivao bi im dalje: šta je selo, dvorište, kuća, vajat, njiva, vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene znanjem koje će im u životu trebati.

Jedva je mogao da pozna dete, tako se promenilo u licu, došao mu nos veći nego u učiteljeva prethodnika (koji je tako strašno ljuštio rakiju da je zbog toga stavljen u

Deca se samo gledaju šta se radi, jedan mališan viri iz skamije kao miš iz rupe. Na licu im kao pomešan i strah i humor.

Radičević, Branko - PESME

Na granama listova tu puno, Dub iznutra sasvime istrunô: „Aco, brate, eto moga zdravlja, O, ne vjeruj mome svježem licu, Što istruli više s' ne ponavlja, — Ja tu čatim moju sudbinicu.

On stari nije neg' ti momci mladi, Al' mladosti se on svoje ne sladi; Na licu njemu vidim dve-tri pruge, No da l' od velje uparaše s' tuge, Da l' od te tuge, da l' oda šta više?

No to na licu njegovom ne piše. Bijaše lepo, beše pramaleće, A silni narod tamo-amo šeće, Taj traži sunca, onaj traži lada, Tu

i zatvori vrata, Pa onda svoga dušeka se vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga i tija ljutina.

“ — „Kô misliš, nesam, al' tvoj dužnik jesam!“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma

jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de mir se taj navukâ, Beše otoič pakô muka.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

lutao ispod Grmeča, od sela do sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu mjesta, uz domaćina kod koga je radio.

Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan,

Djed se primače još za korak-dva, nadviri se nad slikarev blok i odjednom se promijeni u licu i muklo protisnu: — Šta ti to radiš? — Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči?

Iz njega je zračila takva dječačka prostodušnost da je odmah, „na licu mjesta“, poput vradžbine, sjenila budne oči čuvara reda, pa im se, za trenutak, činilo da pred sobom imaju sve sȃmo

Banda! Dabogda svi izginuli, izdaj nici jedni! — Ma kako možeš tako govoriti? — začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali. — A lijepo je uteći i svoje drugove ostaviti, a? — Kako lijepo, daleko od nas bilo.

uvijek nevojnički, familijarno, zvali svoga komandira), a ovaj, čujući da predlažu pomoć bjeguncima, samo pomodri u licu i razdera se ogorčeno i preko potrebe glasno, kao da sam sebe zaglušuje: — E, vi tamo, kreći već jednom, što ste se

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.

I on se sve više i više drao, osećajući kao neku nasladu u toplini krvi koja ga poče oblivati po licu. Odjednom ču kako kola stadoše pred kapijom, pa onda kako svi iziđoše, pa popin drhtav blagoslov, jecanje Todino,

njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem, umrljanom licu.

Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori. Posle se ti probudiš i onda večeramo.

— Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko. Na licu ti beše neka čudna, topla svetlost. Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom.

Otac Stojanov beše prek i surov čovek. Po natmurenom i kosmatom licu iz gledaše da niko od njega nije čuo blagu i nežnu reč.

Već i krv pljuje — poče me uveravati. Bila je to njegova žena. Mlada, skoro dovedena, još bez kukova i prsiju i u licu ne toliko lepa, ali u telu, stasu kao da je još devojka. — Idi! — poče me ona upućivati. — I „aba“ je tamo, kod njega.

Pa i ona je sama bila potamnela i po njenom sitnom smežuranom licu videlo se mnogo blata, i to onog čovečjeg, staračkog blata.

On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova. I na njegovom, ne suvom već podbulom licu izbi osmeh, radost; ali se to brzo izgubi. Obuze ga stid.

otečene noge, da li ih je uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada napolju,

traže... Ita odjednom stao pred nju. Vilice ukočio, stisnuo, kao da ne dâ da mu zubi cvokoću. I svom ukočenom licu silom je davao smejanje. A osmeh mu bio kratak, leden. — Snaho... — poče on, a glas mu jedva izlazio...

Kostić, Laza - PESME

« — Dotaknuh se, zagrlih je, manito mi srce bije, u žestini i zanosu već osećam bujnu kosu, što se po mom licu ppocy, mirisi mi obasuše svak' zadisak željne duše.

kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama

Al' evo, bože, primi me bednu, primi me bednu, hudu nevrednu, Vodi me, dragi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!

Ja ću sad tebe u bogu da tražim, blizinom tvojom grehe da blažim, oh, vodi me, vodi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori i pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome dođe jedna gospa po vodu i opazi Stojšu kraj česme u hladu.

Stojša se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vreme za tim prođe, al' eto ti jedne gospe po vodu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Presuda se ne može apelirati, a baš kad bi i mogla, to bi se dopustilo samo nadležnome licu. MAKSIM: Ej, teško meni, prevariše me! JEVREM: Ajd’ zbogom!

Lalić, Ivan V. - PISMO

Dečiji su. Sekunde duge kao časovi. U nedremanom oku kamere Još jedan snimak. Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21.

I tako čitam noćno putovanje Na licu voljenome, još bez bora: Da putovanje svede ujutro se U trag na jastuku i miris kose.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

jednoga dana na nešto njihovo, štampano u nekom bednom štreberskom srednješkolskom listiću i udari vas načisto šlog na licu mesta!

da se pravi važan ili da me, kao, dodiruje po vratu, dok mi je objašnjavao da je taj hepening u stvari dešavanje na licu mesta.

Pa odavde je poslednji pesnik zbrisao pre jedno dvesta godina! Kelneriška je stajala iznad stola sa izrazom na licu koji je slikovito zahtevao da najpre pokažemo lovu. E, pa stvar je bila u tome što se nama nije večeralo!

“ A ona mu to potvrđuje, jer ga — voli! E, da znaš da bih ga ucmekao na licu mesta! Bitanga jedna ... Koliko sam puta samo proveo noć pored njenog kreveca i budio se da je pokrijem!

“ Što da ne? Zašto da baš ja budem jedina Jugoslovenka koja nikada nije prešla granicu? A toliko sam želela da na licu mesta vidim tu famoznu isprekidanu crtu sa geografske karte! Nemojte samo da me provalite! Smejaće mi se ceo razred.

Jer evo u čemu je stvar, doktore ... Tu se nagnuh preko stola ka Robertu Mandžuki, s izrazom krajnje konspiracije na licu. On se sav pretvori u uvo: U čemu? — Nisam bolesna ja, već svet oko mene. Kapirate? Lice mu se ozari, siromahu.

Ušla je, dakle, u prodavnicu s izrazom na licu koji je bez sumnje govorio samo jedno: Koliko su psi pametniji i bolji od ljudi! A upravo taj izraz izluđuje mog matorog.

Originalna stvar! Na svom licu osećam iskosa mamin pogled. Kladila bih se u šta god hoćete da tačno zna o čemu mislim!

Potom navedeni trolejbus istog časa stiže i navedenom licu ne ostaje ništa drugo sem da opsuje i baci tek zapaljenu navedenu cigaretu“.

Trubite li —- trubite! Šta vam ko može? Kazne plaćate na licu mesta. Umesto da vas pojede grad, vi pojedoste njega! Od opštine ste napravili seoske vašare: fale vam još samo

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

III Ni Petkov sused niti Sredin ženik, Četvrtak žut je, naboran po licu. S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA, PREĐAŠNjI MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju vizitu učiniti. JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on?

E, to ona neće; ali kad joj pružim punu kesu tantuza u zalogu, baba se promeni u licu i odma mi da. Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Klizati se nije red. Zar je cesta što i led? * Saobraćajac, strog u licu, vadi oružja — bilježnicu i boc-bockavu olovčicu. Ja vam junačku zadajem veru sad će vozaču da uzme meru.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti. — Ne bojte se, samo ću vas pomilovati po licu. Tako je lepo, ne treba da me se bojite... — Obećali ste da nećete. — Razume se. Jeste li vereni, Ivona?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Osmehivali su se na šale, ali je još bilo sete na njihovom licu. S vremena na vreme bi se zamislili i lak uzdah, gotovo neprimetan, otimao im se iz grudi. Samo ne zadugo.

— Ide kô marva i ne gleda gde gazi — govorio je sav crven u licu, pa se opet obrati vojniku: — Jesi li razumeo? Onda mi priča kako je određen da sa vojnicima donese slamu za

Svi su bili na licu. Onda se potporučnik ispravi i strogim glasom saopšti da je odsad zabranjen svaki izlaz u varoš, i ma gde iz bivaka.

A podnarednik Živojin, kao za inat, komanduje da se ljudi požure i Krsta vozar, sav crven u licu, bije konja nogom u trbuh i kroz stisnute zube psuje: „Ah, kinezo, i ko te stvori!

Prvih dana neki su stavljali maramu na usta, da bi se zaštitili od prašine što se taložila po licu, obrvama, trepavicama, pa i na toj maramici kroz koju se disalo.

jedan ranjenik se grčevito uhvatio za trbuh, ječi, a samrtno bledilo mu se rasulo po licu. Drugi je sa uvijenim licem, a okolo očiju vidi se usirena krv.

Došao je i komandant, pomodreo u licu, a dlake brkova su štrčale kao bodlje u ježa. Komandir je zanemeo i stisnuo usne, a vilični muskuli su mu podrhtavali.

Prštalo je kamenje pod čeličnim šinama, a sa konjskih kopita su odletali komadi blata, udarajući po licu vozare i poslugu na topu. Projurismo kroza selo, onda se sručismo desno, na jednu poljanu.

— Ja sam već izdao potrebna naređenja. Trebalo bi samo da odem još jednom, i tada ću im ja svršiti raport na licu mesta. — Ali, molim vas, bez milosti! — Razumem, gospodine kapetane!

— More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta. Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid.

Pođosmo. Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo. Noć je, i ne vidimo strah na licu jedan drugome. Ćutimo i saplićemo se o neke predmete. Komandir se povede i dočeka na ruke.

Ali moje misli bile su daleko. Rešio sam da iziđem komandiru na raport i zatražim odsustvo. Saopštih mu. Na licu ovoga dobroga čoveka video sam sažaljenje i on mi pruži ruku u znak saučešća.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa radost, koju on nije ni sakrivao. Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin

prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši, stade padati za vrat, na glavu, po licu, svuda... Jedva iziđoše i dahnuše slobodno.

Ljubica i Gojko stajahu nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje.

Pustiti decu tako u svet. !.. nastavi on gotovo više u sebi i na licu mu zaigra ljutnja. — Ha, pa mi ćemo da omrknemo ovde, uzviknu ona, videvši da je sunce zašlo.

ali ne smede pokazati znaka ljutnje da ne uvredi ovako otresita gosta; a Gojko, videvši ovo naglo crvenilo na Ljubičinu licu, obori oči, ali mu lice zasija velikom radošću. »Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...

plave, male, pa neobično svetlucaju ispod mesnatih kapaka; sa strane oko očiju koža se počela brčkati, te daje celom licu izraz skrivenog lukavstva.

Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom. Zna ona žene, pa neka im je najsvetiji izraz na licu... »najbolje će biti, pomisli ona, da govorim sa njim u povratku, sad kad pođemo.

i stade u mislima preturati dan za danom, sve što je u školi preživela ; i što više mišljaše, sve veće je crvenilo po licu obuzimaše. Ona se strese, i odjednom prekide te misli. »Šta ja radim... koješta!...

I ona gledaše njega veselo i bezazleno, s jedva primetnim rumenilom, koje joj se razli po licu. Videla je da ima nešto povoljno da joj kaže, pa očekivaše da progovori, gledajući ga radoznalo. — Došao je akt...

Oštar, hladan vetar, pomešan sa vlažnom izmaglicom., stade ga šibati po licu. On protrlja oči i mahnu glavom u stranu, kao čovek koji je gađao zeca, pa ubio — kera... Tome se nije nadao...

Malo postaja, pa uđe Gojko u razred. Na licu mu ispisana živa radoznalost, ali se jasno čita na njemu i gorko sažaljenje, prekor...

Ljubica mu pruži ruku, gledajući u stranu. On joj pritrča veselo, sa izrazom neobične sreće na licu i kao malo stideći se, saznavajući svoju krivicu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

154. Devojka je kraj gore stajala, Sva se gora od lica sijala, Devojka je licu govorila: “Davor’ lice! davor’ brigo moja!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) SIMKA: Sekulu? BLAGOJE: Sekula sa tim zločinom nema ništa! MILUN: To će se viđeti! Još traje uviđaj na licu mesta! Još ni leševe nismo iznijeli! (Vraća se Gina) GINA: Evo, daj mu ovo! I, molim te, kaži mu... Šta da mu kažeš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I kad ti na licu plane plam, bludan i stidan od dara skrivenog pod srcem sred nedara: ja otac biću tužan, što ne ubih, ja otac biću

Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i gadi. VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i

Pa ne gledam milosnim pogledom ni po carevima ni po roblju. Na mome licu bledom miriše tama bela: osmeh mog razočaranog tela. U njemu je očaj, u njemu što prezrivo odriče ljubav svemu, svemu.

Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim, bolovi i mora sa valima pomamnim, pređoše po njegovom belom licu bez traga. Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na grudi.

O koliko puta kad nam nad posteljom sat ućuti, i na tvom pobledelom licu od milja primetim dosadu lutalicu... O koliko puta tad ustajem sam, poguren i crn pa se zagledam kroz mutan prozor u

U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde! Uzeše nam čast, ali svetli slast, nebesna, kao ponos, na našem licu! Naša je strast gurnula u propast: laži, zakone, novac, i porodicu.

A kad na mome licu primećuje znake gađenja on me tapše, kao medved, po leđima, pa viče da ne moram, ako neću, da spavam sa devojkama.

“ A Đurica ga onda pita: „A je li njegov ministar bio na Solunskom frontu?“ Ja stojim sav crven u licu. Vidanović me onda postavlja za privremenog, predmetnog, nastavnika, u Kragujevcu, ali mi odobrava odsustvo, u Parizu.

Pogađaju prema kroju šinjela, prema kroju kape, pa i prema licu. Pa viču: „Ovo je naš, a onaj je Švaba! Ovo je naš, a onaj je Švaba!“ Veli, a dobro pogađaju.

Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj. Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj. Zar ruka da diže protiv reči svete, što željaše svilu,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ministar dostojanstveno, sa svečanom ozbiljnošću na licu, uze u ruke rukopis, iskašlja se, i pročita naslov: „Još dve-tri reči povodom pitanja: dokle se na jug u starom veku

Kad se i taj deo zvaničnog dočeka svrši, onda ministri, sa ljubaznim osmehom na licu, s poniznošću priđoše strancu, rukovaše se redom, pa se ostali izmakoše i stadoše gologlavi s priklonjenim glavama, a

Provaljujmo trnjak. Navališe provaljivati. — A jaoj! — zavapi poneko kome se zabije trn u ruku ili ga šine ostruga po licu. — Nema, brajko, ništa bez muke, valja se i promučiti, ako mislimo uspeti odgovaraju na to najodvažniji.

Najzad, malo ko da nema trn u ruci, ili da nije ogreban po licu. Ljudi junački trpe, žene proklinju čas kad su pošle, a deca, kao deca, naravno, plaču, jer ne pojme kako će se bogato

Nikoga on ne pogleda, ništa ne reče; na njegovom licu nikakve promene, ni traga od straha. Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi kao

Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi kao krpa, a niko ne sme ni reči da primeti pametnom, oštrom i odvažnom vođi. Još dva koraka pa je vođa do ambisa.

Neko slomio nogu, neko ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu. Kako ko, tek niko čitav sem vođe. Gledaju vođu mrko, popreko i stenju od bola, a on ni glave da digne.

Od velikog broja putnika zaostade još dvaestak. Svakom se očajanje i sumnja ogleda na mršavu, iznemoglu licu od napora i gladi, ali niko ništa ne govori. Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom.

— Huuu!... Spotakne se dete, pa udari glavom u ovaj kamen, pa svu glavu razbije! — progunđa s očajanjem na licu, pa uzme kamen i iznese ga iz dvorišta.

Načelnik se zaturi u naslonu od stolice i protrlja ruke od zadovoljstva. — E, dobrooo! — reče s osmehom na licu. — Sad, u ime boga, da počnemo!...

! — dodao bi neko pri takvom razgovoru. Prvi se prekrsti, ponamesti se na sedištu, pa s izrazom sažaljenja na licu meri svog druga i klima glavom, pa će tek reći: — Ti si luđi nego ovaj što piše ove trice!

” Ali glasno ne reče ništa, već s nekim čuđenjem na licu gledaše svoga druga. — Šta se krstiš? Pitam te jesi li ti čitao tu knjigu pesama, ili nisi. Šta je tu kao čudno?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Bila je ponoć. Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor. Pušio je i sedeo tu čitav čas, ne misleći gotovo ni o čem.

— viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo osećanje beše želja: da baci pušku i bega u šumu.

»Svršeno je, sad mi je dobro«, — moglo se pročitati na tom licu i, kao za potvrdu toga, njegove usne behu razvučene tako, kao da će sad da se nasmeje.

No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi. Na njegovu licu pokaza se krajnje čuđenje. — Molim za vaše časno ime. — Profesor Nikolić, odgovorih mu. — Nu? — Nu, i ništa više.

Pa ipak, u toj njegovoj večitoj ozbiljnosti nisi mogao nikad opaziti stroga i suha izraza: u celu licu mu viđaše se neko nežno učešće i blago zadovoljstvo.

Dolazak njegov beše raniji no drugih godina, a i on sam beše drukčiji, mnogo no obično. Na licu mu beše ispisana neka praznoverna i sumorna plašnja, od koje mu ceo pogled beše još mekši, još nežniji i prijatniji.

Žena mi je prava lepotica. Kad idemo ulicom, svako se u nju zagleda i vidim baš na svačijem licu misao: »Lepa ženica !« A ja se topim od radosti. Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!...

odjednom se navuče bledilo na svima licima i sve oči ostadoše kao prikovane na onom bledom, smežuranom samrtničkom licu sa koga neprestano veje nekakva ledena stud... Bolesnik se opet zakašlja I pljunu u činiju pored sebe.

I otpočne žurno da se oblači; videlo mu se na licu da je ljut, a kako ne bi: dosad si bio kapetanov tast i uživao poštovanje sviju varošana, a gle sad po najvećem mrazu

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa da. Onako... savitljivijeg, pogodnijeg. JEVREM (razmišlja, ali mu se ogleda zadovoljstvo na licu. On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.

IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen. Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima.

Kakvog to smisla ima: kandidat opozicije pa pod istim krovom sa vladinim kandidatom? Ali, sad sam se na licu mesta uverio da je ovako bolje. JEVREM: Jes', bolje je! SEKULIĆ: Ovako ga držimo kô buvu pod noktom...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Još dok se đakom specijalno bavio narodnom ekonomijom, odlazio bi u male i sniske kafanice da tu na licu mesta opipa bilo, posmatra i studira niže društvene slojeve na kojima počiva ova društvena piramida.

ima li kakvih promena; i strašno bi se naljutio ako to onaj čita prosto od duga vremena, onako, i bez ikakvih izraza na licu. A još ako mu preskoči njegov članak, e, onda se nije mogao uzdržati da ne rekne: »životinja!

»Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.« — Nijesam, gospodine, a kam’ da jesam! Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu »Hvala bogu«, a zatim

Stoga je i bio bled kao krpa od ljutine kad je ostavio predsednika i došao kući. Bled i kisela izraza u licu kao da mu je pun čabar amonijaka obešen ispod nosa. Izgledao je sav kao pokisla kokoška.

Pandokratoru, samo se vrpolji na stolici. Promeni se čovek lepo u licu, pa tek ujedared, na opšte zaprepašćenje i iznenađenje, planu. — Ajde, ajd’ — veli ćir Đorđe pevaču. — Šta je, šta je?

Samo čuješ gde vele: »E budale, ako ko boga zna!« — Mameluci! — dere se za njima Sreten, a sav bled u licu. — Prišipetlje vlasničke i kapetanove!!! Bruko učiteljska!!! — Čuješ kmete, pade mi na pamet nešto žestoko!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pogledao Krsta čistu, mirnu sobicu, I maminu plavu, iznošenu bluzu, I još je spazio na Džonovom licu Nešto što je, možda, ličilo na suzu.

Struk — malo zdepast, ali lep. Čunak — podignut konjski rep. Oklevah malo; onda kupih. Majstoru smešak zasija na licu. Sa furunicom kao vetar rupih U promrzlu ulicu.

se u to zaplaka, I što je grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva se u licu zarumeni (Ko kad se stavi previše ruža): „Joj, kuku li si jadnoj meni, Ja gubim mogućnost da steknem muža!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Lovci odmah tu na licu mesta podele među sobom lov. Ma da u lovu učestvuju čitava sela, jedne godine došlo je na svaku kuću po 150 kilograma

O tome su mogućne i postoje dve hipoteze: 1˚ da jegulja posle mrestenja ugine na licu mesta; 2˚ da ona produžava i dalje svoj život u morskim dubinama, bilo onakva kakva je, bilo posle kakve metamorfoze u

najnovijega vremena jedini način da se pokuša rešiti pitanje o tome šta biva sa jeguljom posle mrestenja, taj je da se na licu mesta, u morskim dubinama između Bermudskih ostrva i Sargaskog mora, pokuša dubinski ribolov.

Takva jedna ekspedicija, koja je radila na licu mesta prošloga leta 1938 godine, a u kojoj je učestvovao i pisac ovih redaka, pokušala je takođe loviti takvom velikom

Ali tek je Aleksandar Humbolt, pošto se na licu mesta uverio o tačnost onoga što su urođenici tvrdili, dao tačan opis pojave i opisao je na ovaj način: »Prolazeći

Ali je tada putovanje imalo jedan naročiti i tačno određen cilj: da se na licu mesta pokušaju rasvetliti neka nerešena pitanja romana jegulje.

sa očekivanim uspehom, posao radi koga smo ovoga puta i došli u tu okeansku oblast, a posle šestonedeljnog boravka na licu mesta, krenuli smo se najkraćim putem sa plodišta jegulja za Evropu, i posle četiri dana brzog putovanja, bez ikakvog

na koje se računalo da će moći rasvetliti misteriju romana jegulje u njegovoj završnoj fazi, neposrednim posmatranjem na licu mesta, na samome plodištu jegulja, u blizini Sargaskog Mora.

Ali, kao što je kazano, ni jedan od tih načina, ni dubinski ribolov na licu mesta, ni razni načini fotografisanja u dubinama okeana, nisu do danas doveli do pozitivnih rezultata.

Rakić, Milan - PESME

O, da l̓ razumeš, draga, strašnu bedu, I osećaš li nevidljive uze, Vidiš li kroz noć na licu mi bledu Krvave oči i stisnute suze?...

dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, — Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje. A međutim toliko je imalo da se čuje, vidi i priča!

I sve bi je jače grlio, tako da se Sofka i sada seća njegove skoro izbrijane brade, koja bi je tada počela po licu da grebe.

Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša. Sofka po materinom licu vidi da ona reči u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseća, kako od sreće, | razdraganosti čisto

I kada je Tone došao da to sve kaže Sofkinoj materi, ona, po njegovom licu, izrazu i treptanju očima, videla koliko je on pri tome ukrao, nagrabio se.

Bila je uzrujana. I radosna i uplašena. Usta su joj jednako mrdala, a po okruglom i punom joj licu, naročito oko jagodica, pokazivala se rumen.

tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a jednako

Zato je često uzdizao ruku ka licu, i od zadovoljstva, sreće, zadižući šubaru, svaki čas gladio čelo, oči i celo lice.

Suva, bledih očiju, bleda, koščata, i sa maljama na licu od starosti. Sva je mirisala na seljački miris, na mleko, na vonj đubreta i svežinu jaka, prosta odela. — Nameštaj!

Tetka od radosti, sreće, nije znala šta će. Ali po Sofkinom licu, po drhtanju, po posrtanju, i naročito po vrelini koju oseti kad je Sofka poljubi u ruku, vide da treba što pre da je

Jer nikako ne verujući, dođe sam ovamo kod njih. Kad uđe kod Sofke, ona vide po njegovom neispavanom i usplahirenom licu i radost ali i zaprepašćenje. Ponova oseti od njega sav onaj miris na znoj, neopranost i krpe.

sada početi svaki čas ovamo dolaziti, ulaziti kod nje u sobu, tobož kakvim poslom, a u stvari da nju vide, da po njenom licu i držanju, sedenju, cene kako joj je. I zaista, prvo ulete tetka.

I od sreće dohvati Markovu ruku, prinese je svome licu i poče je ljubiti, osećajući kako je prsti njegovi miluju. — De, de... — I samoga Marka to teknu i razdraga.

Pandurović, Sima - PESME

Prokapljuje. Noć. VREME Ja vidim, ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U očima jedan setan zrak saznanja.

Danas me zalud stari vetar bije Po licu, da me svega opomene, Da vidim kako sve prolazno nije I da me seti sve lepote njene. Zalud!

Kada čedan osmeh, moje divno dete, Na tvome umilnom licu zatreperi, Kao sjaj u noći daleke planete, Moj se duh ozari u nadi i veri.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

prostim i prirodnim, a od starog preimućstva, kroz vjekove zadržao ljepotu tjelesnu, ponos i junaštvo, što je i njoj na licu odsijevalo.

„Gle ovoga bana kako mi se u licu namrdio! Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci!

“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no... tobože poslovi ga smetaju.“ Gospodaru se pokaza na licu neka sjeta kad poče čitati pismo; moglo se primjetiti da mu se i obrve malo nabraše.

On je. On!“ „Ko to?“ „Ama gledajte!“ reče đakon kazujući rukom put prozora. Svi đipiše, jer se na licu đakonovom čitalo zaista veliko čuđenje. „Iguman! iguman!

Jan smjerno stupi pa zastade. Kao da si ga žeravicom posuo po bjelutnome licu, tako se zarumeni. Na njemu bješe prosto ali veoma čisto crnogorsko odjelo, a za pasom ledenica.

Čim ih opazi, ote se iz zagrljaja, raširi ruke i stade pred momka, kao da ga zastupi. Oni se primicahu, strašni u licu, i grozeći se put mladića.

„Znaš što Vira! ja ću da idem k njemu!“ reče Jan, blijed u licu ali pregaočkim pogledom i glasom kako bi kakav junak rekao prije no će jurišati gdje zna da će poginuti. „K njemu!?

Čovjek razumjede sve. Na licu mu se razli velika sjeta i uzdah mu se ote iz grudi. Obori glavu, pa nabranim čelom stade tepati svome psu, jer ovaj

Ovaj bi se ispravio samo da odahne i da oči odmori, pa opet prêgledaj. Na licu mu nijesu mogli poznati ništa. On kao da se ni stavljao nije za njih, no se udubio u svoj posao mirno i hladno,

To trgnu Stanu iz njenijeh misli, pa položivši kudjelju, nagnu se nad ranjenikom. Na licu njegovu ne bješe traga životu. Cura prinese uho k njegovim usnama, da se uvjeri diše li. Slabačko bješe disanje mu.

Ona ponese obje ruke na grudi. Serdar se sad promjeni u licu. Mjesto žalosti obuze ga srdžba i pregnuće, pa kliknu: „A sokolovi osvetite me! A, Janko, Janko...

Ali gnjev i srčanost što mu na licu odsjevnuše nemahu ništa zemnoga; oružje u koga se uzdao bješe nevidno kao i neprijatelj koga je čekao.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

I kletve i zakletve i blagoslovi izriču se neposredno (u prvom i drugom) i posredno (u trećem) licu, uslovno i ublaženo, — uvek sa kakvim optativnim smerom: da se ono što se kome nagoveštava stvarno i desi.

Zakletve se izriču u raznim prilikama svakidašnjeg života: a) od lica koje samo sebe zaklinje i b) licu koje se zaklinje, i to neposredno i posredno.

No pastir, čim bi se zmija privukla njegovom licu, svaki put bi je stresao. Kad je pastir zmiju i treći put stresao, ona je cičeći otišla u grad i uklela pastira, da mu

Čoroje je imao haljinu čupavu po kojoj su bili isprišivani kojekaki repovi, a najviše lisičji, na licu obrazinu, a u ruci zelenu grančicu ili kitu cvijeća.

MELHIOR (sav garav u licu): Ja sam car Melhior od arapske strane, video sam zvezdu na istoku i poznao sam da se novi car rodio; idem da mu se

— U tebe su oči šarene: kad bi ti ja pendžer otvorila, ti bi mene ugledô u struku i u licu, pa bi mogô ureći mene, a sebe baldisati.

Momak: Srce moje, dušo iz njedara, ja sam u dobrog hodže učio i svakove dove naučio. Kad te vidim u licu i struku, namah ću ti dovu proučiti i po tvome licu, dušo, puhnuti, da ja tebe nikad ureći neću.

Kad te vidim u licu i struku, namah ću ti dovu proučiti i po tvome licu, dušo, puhnuti, da ja tebe nikad ureći neću.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome dođe jedna gospa po vodu i opazi Stojšu kraj česme u hladu.

Stojša se onde napije vode pa legne malo u hlad da | se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.

Stojša se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vremena za tim prođe, al eto ti jedne gospe po vodu.

druge bilo, a pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer.

Svinjarče kad se najede i napije, uzme onaj struk bosiljka, pa se stane trti njime po licu, a Turčin pomisli da se ono maže svojom nečišću pa uzme i on od svoje što još nije bio pojeo, te se dobro umaže po

“ 9. ZET U PUNICAMA. Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa. Imao je jednoga slugu kojega je naučio, da kadgođ bi se on što pred kim falio

Sveti Sava - SABRANA DELA

Pošto ovaj ekonom neposustalo okonča svoju službu ka Bogu i vama, i pokaže vam se pouzdan, i upravlja vas ne po licu, nego sve imajući kao jedan ud, imajući pod sobom i podekonoma kao pomoćnika sebi.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava! (Zavrće nogavicu) JAGODA: Šta je to bilo s nolikim njegovim ranama?

Stanković, Borisav - JOVČA

ZULFA (izviruje iza stare, gleda umiljato Jovču). JOVČA (ganut; ublažuju mu se crte na licu). NAZA (razvlačeći, prigušenije): Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo... — ti mu ne dade...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I kad ne bi se smijao, na licu bi mu neko tiho i prirodno osmejavanje cvetalo. I pravda, kako sam posle dugim iskustvom poznao, i kako će se viditi iz

može biti slađe i celomu čelovečeskomu rodu čestnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna dobrodetelj po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom ima svoje altare i svoje verne, u krasotu svoju zaljubljene, poklonike i služitelje?

No kako ne bi[h] bio veseo, videći na licu i u očima ovi[h] blaženi[h] ljudi takovu čistoserdečnost i dobrohotstvo! Kao da su mi rođeni brat i sestra i kao da se

vam, zašto ćete iz nji[h] najbolje moći poznati moja dostodolžna čuvstvovanija k onim blaženim velikodušnim i božjim na licu zemnomu ljud’ma. | Blagodeteljna gospože!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Frane. Bakonja stade gledati manastir. Bješe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu. Crkva je svojim obijeljenim pročeljem prilijepljena uza nj.

— Ajde, Krivetino, otvori, neka je vrag nosi. Na veliko njihovo čudo uđe Bakonja. Bakonja, blijed u licu, glibav do koljenja, u ruci mu štit od kiše, a o ramenu šarena torbica.

— Šta veliš?... Kako to? — pitaju roditelji, a na Kenjovu licu pokaza se viši užas no prije. — Kažem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovišno! (To rekavši zape noktom za zube.

On ne htje kazati od čega se prepao, no kad ga ko zapita o tome, on naburi, a na licu mu se čitahu strašne priče. Toliko bješe dosta da strah obuzme đake.

— Danas, drugi dan korizme! — Kad su vake prilike, ima se „dišpenšacijun“ — reče Bujas, s takvim izrazom na licu, koji je značio: „Bakonja, ti još i ne razumeš šta je to: dišpenšacijun.“ — A je li komišijun još ovdinak?

Bijaše to gojazni starkelja, sa duplijem podbratkom, koji je i jedući kunjao i kome kao da se na licu čitaše uzvik: „Oh, da znate kako mi je sve ovo dosadno!

Poslije ručka Vrtirep predloži da pogreb bude odmah, te da se bar veći dio seljaka raziđe. Na provincijalovu licu, uz izraz: „O, kako mi je sve to dosadno“, pojavi se još kao njeki znak pitanja, koji je značio: „Kako?

— reče Bakonja i onda se sjeti kako je jednom zatekao Bukara usamljena sa drukčijim izrazom na licu... Ja, kad se dobro promislim, ja bi skinuja kapu prid Bukarom!...

— Amen — odgovori odmah Brne, pa s izrazom velike dosade na licu dodade — zatvorite vrata. — Zašta odma ne zatvorite? Odite naprid, ako oćete, i sidite!

— Da nije koji od dužnika! — pita stric. — Da nije koji spominjâ za dugove, a? Bakonja odmahne glavom, s izrazom na licu koji je značio: — „Ja to znam! Već bi ja dužnika nanjušija i da se ne javi!

“ Tu je misao Bakonja čitao na licu Jelkinu i vjerovao da je tako. Osim toga, oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti njihovu tajnu, kad ona

Brne je u strahu posmatrao sinovca. Na njegovu blijedom licu treperaše svaka žilica, njegovi snažni i gipki udovi bijahu tako pokorni njegovoj volji, da to strica neugodno dirnu, te,

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ne boj se. — Moj otac ima još jednog sina — reče za sebe Đorđe, a po licu i rukama razli mu se trnovita vrućina. Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima

Želja da je tresne, da je udara po licu, tako je jaka, jeste, poverova, jedina žela zbog koje se on muči ove noći. Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu

Stid joj se razgore u glavi i na licu. Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko odelo.

„Mijat ga našao prilepljenog na našoj vratnici“, približi lampu očevom licu. „Znam“, Aćim zgužva hartiju. „Ima ih puno po selu.

Njim je jurnula drhtavica, pa mu odjednom dođe želja da je udara po licu, da joj smrska oči, da je udara, svuda, dok je ne unakazi, uništi „Izludeću! Beži!

Reči imaju ukus zarđalog bakra, a na licu mu se užlebio prezir pun gađenja. — Hoćeš li kući, gazda-Đorđe? — pita kafedžija. — Neću.

„Milo ti što si takva, a?“ pridigao se na laktove, nije joj video oči. Po licu ga udarao smeh, čudio ga i zbunjivao, jer, otkako je prenoćila u manastiru, druga je žena postala.

Tolu si nagovorio da širi po selu svakojake blesavluke o Vukašinu, pa ih posle meni priča“, zloba mu je bila na licu. „Nisam“, rekao je. „Zakuni mi se u dedu da nisi. U decu! Zakuni se!“ Aćim je udario pesnicom po kolenu.

dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u sneg; dva vojnika jurnuše na ženu, ona stade, čvor na licu joj se smanji, gleda ih poskok pred trzaj, sekira joj se izmulji iz ruku, ona se okrenu i polako pođe niz put za konjima.

Otkako joj ga je jutros dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i crnih očiju, taj osmeh je isti i kad je sama u poslovima i kad njime sreta

Iz sve snage mu zari prste u rame. „Ala su ti jake ruke! Kao kandže“, rekao je Tola, s mukom savlađujući grč na licu i jauk. „Jaka sam!... Vidiš koliko sam jaka?“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno.

glavu, ogrtao gunj, iz zelene testije ukleštene između kolena, kao da gusku kolje, sam sebe polivao i pljuskao vodom po licu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

3atim poče pomnije da je posmatra. Devojčica je bila gotovo dorasla do devojke, ali na njenom licu i u kretnjama bilo je još mnogo detinje ljupkosti.

Čim ga je pogledala, mladić. je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze. Nikada tananiji nije bio njen vez.

— Đavolak protrlja oči. Umesto grbavice, pred njim je stajala lepotica. U ruci joj je bila ruža. Ona je prinese licu i začudi se njenom mirisu, pa je pruži susedu da pomiriše. — Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep?

Na jednom od njih opazi crte svoje sestre. Drugo je ličilo na lice njene najbolje drugarice. Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno.

Talasi, takođe! Zato niko i ne zna gde se nalazi Galebova stena, niti jesu li one mrlje na sjajnom licu Meseca zaista senke galebovih krila?

« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile? Otac zadrhta opazivši na dečakovom licu sjaj koji je vila imala na svome, no ubrzo odbaci svoju zebnju. — Voleo bih da vidim ostrvo na kome si se rodio!

Možda će ga konj obradovati? Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu? Kako da ga izleče od njegove strašne tuge?

— zabrinu se car. — Princu je opet dosadno! Čak i kada mu se sin rodio, i kada Mu je žena pobegla, na prinčevom licu bio je isti izraz. Mučila ga je ista dosada, ista tuga. — Možda princ čezne za većim carstvom?

Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Sima se naginje nad dečaka a na licu mu je tuga. Podiže glavu, više nema tuge, sad je na redu odlučnost, ne gleda ni u koga u obruču a svakome izgleda da

U isti mah, nije verovao da se može uzmaći i zato se ponekad trzao. Na njegovom licu, crnom koliko od sunca toliko i od nesanice, ništa se nije videlo.

Odjednom na licu toga čoveka, možda Petra, vidi ružnu primisao i vidi kako ga njegovi novi drugovi čudno opkoljavaju. Iznenađenje, kao

Višnjić, koji je obično pevao spuštenih kapaka, sa mrenom odsutnosti na licu, sad je, sav prisutan, gledao u Vuka spaljenim zenicama.

ljubazno, primio svog gosta, odmah se pokajao: slepi Filip kao da je dolazio iz samog predvorja Hada, sa tom tamom na licu, prazninama u govoru, nečist. Mušicki je ustuknuo u hladnoću, njegovo strpljenje je počelo da se gubi.

Počeo je i da zazire od te još lepe žene sa nekim ledom na licu. Po njegovom mišljenju, Ljubica je odveć dobro umela sa svima: sa svojom decom ali i sa stranim dostojanstvenicima; sa

Vučić se složio a ona mu je pročitala na licu kako shvata da je došao u dobar čas. Kad je otišao, spokoj je još bio nad ušćem, ali ona to više nije primećivala.

Od barona, u prvi mah nepoverljivog, u drugi mah prezadovoljnog a u treći očaranog dobrotom na licu tog čudaka u turskim haljinama, otkupio je, više nego povoljno, tri miliona oka soli.

Ono što su drugi prepoznavali kao beleg dobrote na Anastasijevićevom licu, Gospodar Jevrem je video kao beleg prepredenosti; ono što se u ponašanju toga trgovca od sve većeg ugleda shvatalo kao

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

No dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.

Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba.

I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu. A tu je i Ona - u odelu belom, Pored mene kleči, i poslednju žicu Sa uzdahom kida. A ja mrk i ledan.

dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala: Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ah, krasotu nebesnog voinstva smrtni nikad postići ne može! Na svakome licu angelskome sovršenstvo blista stvoritelja i prelesna Božja poezija; na njihova koplja i strijele i svijetle vojničke

biće ima i um tvorca sjajni, bespredjelni koje vidi u carstvo svjetlosti pod tom krunom bjehu okrunjene, na tom licu bjehu izražene u sjajnosti svetog sovršenstva. Plan nebesah pred sobom gledaše i prelesti pravilnoga vkusa.

tugovanju napijem se vode s istočnika: otkri meni nesretnju sudbinu, ka predmete što za sobom vidiš u svijetlom licu ogledala.

Popa, Vasko - KORA

kroz našu nesanicu U olucima zvezde nam trule 6 Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim

nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane

i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U

duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli. On zinu i stajaše tu kao prikovan.

Znači da ga je pročitao, ali se činio nevešt pri saopštavanju svog pronalaska“. Mladi student pocrvene u licu i udari pesnicom o sto tako jako, da od toga čaše zazvečeše. „E, to vam je pravi jezuita!

“ Tako je i bilo. Kad Njutn oseti strane ruke na svom licu, maši se da ih silom ukloni. Ali kad ih uhvati i u njima upozna nežne ženske ruke, on ih, instiktivno pritisnu na svoje

svojom džepnom maramicom oslobodio poslednjih ostataka mog burmuta, ipak namirisao da sam došao u Pariz da bih se na licu mesta obavestio o dejstvima julske revolucije.

koje je neposredno prethodilo našoj sadanjoj fauni, već ceo red starijih životinjskih carstava koja su se odmenjivala na licu Zemljinom“. „Kako to?

Zamolih ga da mi oprosti što ga tako iznebuha uznemiravam, no da me šalje austriska vlada da bih se na licu mesta upoznao sa organizacijom i radom njegove Institucije, kako bi se i u Beču osnovao institut te vrste.

biljem, a iz hladnjaka, prislonjenog uz kućicu, izađe jedna starija gospođa i pođe mi u susret sa ljubaznim osmejkom na licu. Upoznah u njoj suprugu velikog prirodnjaka, oslovih je i predadoh joj sinovljevo pismo.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I tek posle ovoga on naglo prinese ruke licu i tada briznu u takav plač od koga ne znam kako mi srce nije prepuklo. To prigušeno jecanje, nešto kao ropac, kratko,

Hteo sam jedino da ti ukažem na život. Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili. I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje.

Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio.

Primetio sam kako me Cigani posmatraju, i njihove bele, velike kao jaje, beonjače skakale su po crnom licu, čas po bradi, čas po obrazima, čas po čelu. Verovatno, opominjali su me da ih ne zaboravim.

Ja sam, dakle, na licu mesta, ja znam sve. Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem.

Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno, izveštačeno, ciničko, čulno, nešto dražesno i nečedno, u isto vreme.

A kad su se obe dužnosti, usled budžetske nemogućnosti, sjedinile u jednom jedinom licu, on je otpušten kao neupotrebljiv u ovom slučaju, pošto je opštinska uprava ipak pretpostavljala da zadrži ono drugo

pukovnik, mršav, visok, sa neobično dubokim i tamnim očnim dupljama, gustim i dugim veđama, oštrim brazdama po licu i prebačenim jednim pramenom kose preko ćelave glave kao tikve.

“ A sinoć je poluglasno neko kazao: „Video sam osmejak jedan munjevit na njegovom licu, tako reći u trenutku primljene vesti o nesreći.

lice naredi da se brzo sprema, pa mu je pomagalo da se uspravi i mokrom krpom brisalo mu usirenu crnu krv po licu i vratu.

A na licu malog, pakosnog gospodina sijalo je nešto i od lukavog i zabrinutog, zluradog i iščekujućeg. On je zgureno prelistavao

od one trojice iz okova govorio je dugo i ubedljivo o Petroniju Svilaru, kome je dvadeset godina, zidaru, drugom nekom licu, iz drugog mesta.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

IVANA GALEBA (IGRE PROLjEĆA I SMRTI) Kseniji I Prelazim dlanom po licu, i konstatiram: brada mi je prilično ponarasla. Računam: posljednji put bio je kod mene brijač u utorak.

A onda je sve bilo tačno kao i posljednji put: maska na licu, dosta ugodna praznina koja se sve više širi u mislima, i, posljednjim tračkom svijesti: ako se više ne probudim, tim

misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim slijedom, odrazi radosti i tuge, kao smijeh na slijepčevu licu.

Zapažao sam kako bi se tad na bakinom licu upalio osmijeh tihog likovanja. (A činilo mi se bjelodano da joj dadilja takvim govorenjem podilazi, napipavajući

svaki put sam pomišljao: evo se nesmiljena ruka demijurga igra s ovim nevoljnicima, odrazuje im svog ćudljivog miša na licu, zavarava im glad sreće svojim lepršanjem, odbljeskuje im sa svog varavog ogledalca jedan odbljesak vječnosti na njihova

Plakala je uz majku rastrljavajući stisnutom šačicom suze po licu. Od napora joj se orosilo čelo i ulijepilo meko paperje na ivici kose.

Kažem, dijete joj ne zna imena ni slave, ali u oblačne i besunčane dane ocjeća na licu hladan dah vjetra za njenim prolaskom.

Nemir koji stalno prebiva u uglovima usnica i koji bez počinka modelira na licu obasjanosti i zasjenice, osmijeh čas pun zaborava, bez jučerašnjice, čas osjenčan nekim pradavnim, još prije rođenja

Majčino raspoloženje bilo je vedro, na njenom licu ležala je bezbrižnost, ona je spokojno pržila svoje srdelice — sve snagom i na osnovu toga što ona ne zna, savršeno

Najzad družina ustade i u pratnji Lorka, vječito pijanog lučkog nosača pomodrela u licu i podbuhlih očiju, zamače pod kameni luk gradskih vrata i nestade u spletu krivudavih ulica.

nekako potrefi, pa nastavi svoj put brišući i dalje suze, ili, tačnije, razmazujući ih musavom maramicom po bubuljičavom licu.

Vratili smo se rano poslije podne, još za visoka sunca, zaprašene obuće i s čičcima na nogavicama, malko preplanuli u licu, s umorom u listovima.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Veselje i pravo duševno zadovoljstvo, pomešano sa pobožnom zbiljom, sija na svakom licu... Samo Đurica neobično izgleda.

Razlilo bi mu se tada po licu tako veliko zadovoljstvo, da izgledaše drugi čovek. Nu devojke su ga izbegavale, kao i momci.

I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja odlučnost, a po licu se razli grozničavo bledilo... III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu

S takvim izrazom pojavi se pred kućom i pogleda Đuricu, koji ne beše vičan takvoj prepredenosti, pa se izdade. Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar.

Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven. Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u

Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu licu sinu radostan izraz, koji je mogao značiti: »O, pa on nije našao: mogu se još spasti.

Bio je uveren u nesumnjivi uspeh, jer je prvi put dobro opazio onu značajnu promenu na Đuričinu licu, kad se on pojavio otud iz vajata.

Beše to zreo čovek, oko svojih četrdeset godina. Na crnom ciganskom licu beše usađen orlovski povijen, na kraju raširen nos, koji izdavaše veliku srčanost i odvažnost.

Prva su dvojica po celom licu nagaravljena i uvezana širokim, garavim peškirima, te im se vidi samo gornji deo lica. Oni leže mirno, pogledajući samo

Znaš, valjad’, preko koga ćeš javiti? — Ne beri brige — odgovori kmet, praveći tajanstveni izraz na licu. — Sve ću ja njemu javiti za jedan sat, pošto doznam. — E, sad u zdravlju! — reče Đurica, — moram da se žurim.

To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao. Na licu mu se viđaše sladak i blažen osmejak, a oči mu neprestano zverahu oko sebe.

A Stanka, posle onoga neobičnoga sastanka na reci, stade sa čuđenjem da opaža, da se svagda menja u licu, to pocrveni ili pobledi, čim ko spomene ime Đuričino.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I tako ga otpusti kao pravoga vrača. ZET U PUNICAMA Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u

I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.

U prolazu đače poznato mi, smerno, S osmehom na licu, u respektu mnogom, Praveći grimase, k'o psetance verno, Duboko se javi šeširom i nogom. Ja okrenuh glavu.

U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

je govorio o Englezu kome je ispričao jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali se tek godinu dana kasnije smejao.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada sam ga pri rastanku poljubio u ruku, dao mi je jednu forintu, potapšao me po licu i uverio me da bih mogao lako ispuniti očekivanja prote Živkovića i mojih učitelja, ako bih više vremena provodio nad

Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu. Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje.

Mene su privlačile njegove skoro bele trepavice i obrve, vragolaste zelene oči i žute pege po licu. Rodio se u Hobokenu i razumevao je donjonemački dijalekt svoga oca, ali je uvek odgovarao engleski i onda kada bi mu

Iako sam se trudio da prikrijem svoja osećanja i misli, odavalo bi me rumenilo koje bi izbilo na mom licu. Pogađajući moje misli, smeškala se zadovoljno, ali je izbegavala da mi pruži priliku da joj poverim svoja osećanja.

S druge strane, dečaci i devojčice su mene ljubili u ruku, a ja sam ih ljubio u obraz i tapšao po licu. Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije.

S druge strane, dečaci i devojčice su mene ljubili u ruku, a ja sam ih ljubio u obraz i tapšao po licu. Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije.

Njegova pojava bila je veoma upadljiva. Imao je tada šezdeset i četiri godine, ali je izgledao stariji. duboke bore na licu i isturene vene na visokim čelu davale su mu izgled mislioca duboko povučenog u sebe, dok su njegove ljubopitljive i

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

se s jednom drugaricom, ispriča joj vijest o Spasoju; u zabuni i ne opazi da je drugarica prečinjala se da joj se na licu ne opazi zavist. I nikako da se povrati kući. Stoji na jednome mjestu i zamišljena gleda.

Spasoje ispod oka gleda devojku i nikako da mu oko na njenu licu opočine. Gleda je bolje, i lijepo mu se čini da je uvela i blijeda u licu.

Gleda je bolje, i lijepo mu se čini da je uvela i blijeda u licu. A on ju je, u časovima sjećanja na svoje krše, zamišljao zgodnu i snažnu.

Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?.... Ništa zato — prevrne besjedu, — možeš od samoga pranja živjeti!

čisto zadivljeno ga posmatraše: bijaše se posvema pogospodio, a samo bi se katkad snuždila, opazivši da je bleđi u licu no obično.

Pa, podignuvši glavu, bojažljivo pogleda u propovjednika, ali, opazivši na njegovu licu gnjev, odvrati pogled i svrne ga na meke, ponizne plamičke što se na velikome oltaru dižu uvis, kao da hoće da cjeluju

one strane nebo, zastrto olovastom bojom, razgaljuje se sivom svetlošću, a kad lahor sa brdina snegom zastruji, reže po licu, i čuje se jače, odozgo s polja, odeliti šum slapa nad mlinicama. Prekoputa škripnuše vrata i klepka brecnu. —Pavle!

A sunce osvaja i prodire kroz gusto lišće, uvlači se, i pogdekoji zrak odbleskuje se na znojnome razdraganome licu. Dubrava isprekrštala se senkama i svetlošću letnoga dana.

Zove ga i drma, ali Ilija se ne odziva, ne otvara očiju, već mu duge trepavice mirno leže na blijedome licu, kao u mrca, a kapci su mu jednako tamnomodri. Okupiše se oko njega radnici.

Na njegovu preplanulom, otvorenom licu plave oči izgledaju ovlažene, iz njih izbija neka neodređena seta. —Hajd'mo! —Nemoj, brate!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

valja obratiti pažnju na smenjivanje zameničkih oblika u poređenjima: što su granama listovi, veli narodni pesnik u prvom licu, to su meni listovi crkvenih knjiga, i što je za njih crveno cveće, to je za mene sabor u crkvi, pa otuda: „što su im –

kosovske devojke i reke Sitnice, još je teže odoleti jednom po lepoti retkom lirskom snu, ispevanom u prvom licu, kao ispovest momka devojci.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (prijatno iznenađena): Ah! (Uzima malo ružičasto pismo i miriše ga, te joj se zadovoljstvo izražava na licu.) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi).

Prilikom čitanja na njegovome se licu ocrtava pakost i zadovoljstvo). Zavesa ČIN TREĆI Ista soba kao i u prethodnom činu.

(Zastane i sluša menjajući boju u licu.) Vaso, 'odi ti ovamo na telefon, nešto psuje i grdi, ne razumem ga... ništa ga ne razumem.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

6 A uz njega ide i izraz lica, suza na Marikinom licu čim je prepoznala prijatelja svog muža. Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je - možda više od drugih

Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin

I dok Tomča pali cigaretu, dečak prati treptavo smenjivanje osvetljenih i osenčenih mesta na nemirnome licu. Tako su kod duboko potresenog Tomče unutarnji grčevi i mišićni trzaj i spolja produženi i pojačani u igri svetla i

A to, dabome, ne bi bilo moguće bez dečjih očiju koje su se vrlo blisko primakle Tomčinome licu - usred mraka žarom osvetljenom - baš u trenutku kad je mislio da je sam i smanjio kontrolu nad svojim telesnim

Ali dok u Starim danima pripovedač Mile retrospektivno gleda i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje vezuje za samu junakinju, a pripovedanje teče u autorovo ime.

nastavka, uz to i kratka, a mislimo da može, Stanković ni na samome početku nije imao nameru da napiše delo u prvom licu, i to se kod njega ne da ni zamisliti pod pretpostavkom da Sofka bude pripovedač; ali nije imao nameru, i to je mnogo

da Sofka bude pripovedač; ali nije imao nameru, i to je mnogo zanimljivije, ni da ga napiše prosto u trećem licu, odvojenom od junakinjinog lika.

liku otelovljeni pripovedač ili bezlični autor, i da li u ispovednome prvom ili u neutralnome trećem gramatičkom licu.

Najnovija teorijska ispitivanja potvrđuju da takav postupak nije izuzetak, nije ni slučaj an: pripovedač u prvom licu - ali, razume se, i lik koji je doveden u veliku blizinu autora, tako da im se vidokruzi ukrštaju - u romanu je

otprilike (i nikako ne tako oštro i očigledno) kao kad bismo o izvesnoj osobi do pola rečenice govorili u trećem licu (ona), a otpola u prvom licu (ja) pošto smo se potpuno preneli u njen položaj.

tako oštro i očigledno) kao kad bismo o izvesnoj osobi do pola rečenice govorili u trećem licu (ona), a otpola u prvom licu (ja) pošto smo se potpuno preneli u njen položaj.

Vrstom rečenice koju smo dobili pripovedaju se romani u trećem licu, ali kada autor uzme ulogu spoljnjeg (ili distanciranog) posmatrača.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Soko. Ali nastupa kroz svetinu nekako potkošeno, bez snage i vole. Kao da mu je dosadno, kao da se od nečega stidi; u licu je opet bled i snužden kao da na duši nosi golemu, tegobnu tajnu.

Viđi, da ti kažem!.. I đavolski već pribrano, starac se raširi usred gomile i sa krvavim osmehom na licu kao svako ko se odlučio da umre, seknu levom rukom jednu ledenicu, a desnom jatagan.

Arnauti počeše da se zgledaju. Samo Kariman Košutan stade da gricka svoje usne, da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj nasleđeni nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj gomili, da je ovo samo strašno preziranje,

Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom.

Iskustvo veli da ona od dobra ne dolazi, a i Memet kavaz, kačanički Arnautin, brižnim izrazom na licu kao da se ustezaše da nam izjavi bolno saučešće.

Zato se okolina i bojala od njega. Vrstan izdanak doseljenika sa arbanaških gora, on je bio omalen, crn u licu, sjajnih upalih očiju, uvek zverasto ćutljiv i namrgođen kao čovek koji samo o zlu misli.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije

DOBAR MEĐU ZLIMA (Uz sliku) Ko je onaj što ga vuku, Podlom zlobom na nj kidišu? Oh, ne pitaj... zar ne vidiš Na licu mu svetlost višu! Zar ne vidiš tu mirnoću Kojom sreta sudbu preku? Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku?

Krakov, Stanislav - KRILA

i sa Grcima da se nosiš, a duvan ne daju... pih... Kaplar sa čvorugama po licu i žutim brkovima ljutito pljunu u stranu. Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave.

Ostao je samo major Milorad sa Duškom. U mraku se nisu videli neveseli, čupavi brkovi, ni bore briga na licu majora, ali su njegove oči sijale drhtavim, zelenkastim sjajem. — Ja idem do Ljube.

— Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško? Ne osmejkuju se njegove uvek vesele bore na okruglom licu, već se grče sa izrazom plašnje. No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu.

— Oficir se nije tome radovao, ali se nije ni užasavao. Bilo je još suviše blisko. Još je osećao na licu otrti mlaz tuđe krvi. Onaj jauk mu je ostao u glavi. Pa ne samo taj prvi.

Najzad, kada zora poče da sviće, oni behu opkoljeni. Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče ordonansu Branku: — Pre nego što bi pali u ropstvo, ubićeš mene i ađutanta.

Duško je išao za njime radostan i veseo. Krv mu se zaskorušila na razdrtom licu. Sa ponosom je pokazivao na ogrebano meso i na kuršumom razderane čakšire. — Malo konjaka, gospodin’ majore.

Pomilovao je njena gola bedra... sada mu se osmeh razlio po žutome licu, i odjednom oseti odblesak tuđega osmejka... — Toujours content... Čupava baronica nagla se nad njime.

Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju kamen kraj puta mirno kao i ranije. Nosio je samo crni zavoj na licu. Mija pak nije hteo nikakvih pokreta, promena.

I drugi ne povređeni smakoše se malo za stenje. Njegove ruke pipaju po licu i lepe se toplom krvlju. Ne oseća bol. Udar ga je zaneo malo. Zavoji se nude, ali i smeh sa njima. Opasnost je prošla.

Dok je novi komandant, major, koji je sudeći po licu voleo isuviše konjak, naređivao da se telefonira u puk, Kazimir je izašao ispod stene i zagledao se u crne ostatke.

Kazimir je drhtao u groznici i grozno kašljao. Na žutom licu izbila su dva rumena pečata, i između vojničkih šlemova i bajoneta njegove su oči divlje svetlucale. Grcao je kroz kašalj.

Uzalud se ona već treći put povraćala prevarena trenutnom tišinom. Sklapala je ruke, i počinjala pesmu. Na licu joj je visio osmejak, ali su mišići na golim listovima igrali od besa. Qu'eIIe-ѕ'en-va... Qu'eIle-ѕ'en-va...

Petrović, Rastko - AFRIKA

mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene Volov.

To pripoveda i Vuije, koji je zabeležio na licu mesta (pominjano svuda) najlepši crnački ep o borbi Sumangurija, Bambare, poglavice fetišista, sa Sundijetom,

Besprimerno svesniji od naše dece, oni nemaju onaj način pućenja i stidljivosti, nemaju brigu ispisanu na licu i bolešljivost na obrazima. Tela su im tako harmonična i muskulozna da ih čovek gleda kao umetničke tvorevine.

Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu. Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao.

Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi. Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali! Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima!

Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle gubava mesta na crncu, silom okolnosti; tim rukama ja se doirujem po licu, po ogrebotinama, njima unosim hranu u sebe.

to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da osećam skoro zvezde po svom licu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče!

Prokleta zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača

Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati. A još da više njemu naliči, Na ramenu mu glavu postavi, Ako ćeš roblje da se

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Varoš zastenje, zanemi, više ce ne govori rečima već pogledima; na svakome se licu može pročitati samo jedno pitanje: »Šta li će biti«? Takav danas izgleda Aleksinac.

Pored njega je kao senka išao njegov mladi nećak. Bled kao krpa, sa poluotvorenim usnama i sa nekim bolnim užasom na licu. Ovaj nakresan starac i ovo prestravljeno dete! Obojici kao da nije bilo mesto ovde.

Ova se skrušenost ogledala i na inače muškom I odvažnom licu majora Petrovića. Predam Sirovackom đeneralovu poruku, uzmem od njega revers i pohitam u Aleksinac.

Unesemo ga u zaklon, položimo ga na leđa. Mišići na licu drhtali su mu, oči se polako stezale, čelo se mrštilo. Drugih pokreta ne beše; dr.

Ja nemam reči da iskažem onaj izraz koji se tada razli po bledom licu majora Velimirovića, To je bila neka čudna smeša od bola, gneva, gorčine, sumorne ironije, i teške, teške tuge.

i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga, udubljuješ se u one nakažene crte na licu, udubljuješ se u sudbu ovih pokošenih života i više ne osećaš ni smrad, ni odvratnost od razjapljenih rana i nečistote.

Konji se jedva provlače kroz šibljak, a granje nas svaki čas šiba po licu. Na dva koraka pred sobom ništa ne vidiš od zelenoga gustiša i neprijatelja ne bi opazio pre dok mu se ne bi na bajonet

Na puškama u šinjelu nose Rusi jadnoga Kirilova. Još je bio živ, ali crna smrt već mu se beše nastanila na bledom licu. Ižljubimo ga u krvavo čelo.

— A što, bolan? — A da šta ćemo drugo?! — Hajd'mo napred. I oni su polazili, a svakome je lebdila na licu kao neka sustala misao koja je, posle uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na

uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar umora i ravnodušnost očajanja, žudnja za životom i podsmeh

Dok je trajalo ovo ćutanje, knez je jednako ctpeljao očima po skupštini i menjao se u licu. Mi postepeno dođosmo k sebi od iznenađenja i tu ustade gornjo-milanovački poslanik Vujo Vasić te reče: — »A ko se to

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

HH Jesi l’ me željna, draga? — Al’ vidim ti po licu, Gle donô sam ti prvu Prolećnu ljubičicu. Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A

A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu. De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu!

LIV Čujem da si bled u licu, A s njega se tuga smeši; Zar ti nemaš taku pticu, Koja ume da te teši? Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali Kamenita Kosa bila je osvojena. — Bio si se sigurno uplašio. Priznaj — upade Mišić. — Ne! — na licu Predragovom javi se grimasa i on je nervozno kretao prstima. — Strah i strepnja obuzimaju nas do pred sam juriš.

— O, jo, jo, jo... Polako! Doucement! — govorio je Vlajko praveći grimasu na licu... — Ah... nikad kraja ovome! On pripali ugašenu cigaretu i nastavi.

Privlačim jedan kamen uz glavu. „Pucajte na mitraljez!“ — neko viče. Preda mnom udari kuršum, pa me zemlja zasu po licu. A onaj pokraj mene zabi lice u zemlju, i poče sav da se trese. Neko ječi: „Jaoj, braćo!

Onda se odmače i pogleda na nas. Na njegovom licu ogledalo se neko iznenađenje... zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati.

Išao sam poslušno za njim. Sledovao sam mu sa punim poverenjem. Na njegovom licu ocrtavala se dobrodušnost, a po svetlim i pronicljivim očima mogla se uvideti izvesna kultura i inteligencija.

— Spasiću, doveo sam vam „cimerkolegu“. On me pogleda i na njegovom licu javi se detinjski osmeh. — Molim... Komandir se obrati meni: — Sad... kako ste vešti, smestite se.

Ali oni su bili hladni kao stena. Naiđe podnarednik sa jednom ceduljom za trebovanje bombi i municije. Na njegovom licu video se osmeh. — Šta ti je toliko smešno? — pita ga komandir potpisujući trebovanje.

— Udari sada merzer gore i jedan kamen, ovoliki, tresnu u porciju onoga Milovana iz Žitkovca. Sve mu razli pasulj po licu i odelu. Eto ga gore gde se jada: „Voleo bih da me je udario u leđa, nego što mi prosu večeru.“ I komandir se nasmeja.

Slušao sam nekada kako glumci pred izlazak na binu osećaju izvesno uznemirenje. Neki se čak i krste. Ali na licu ovoga mladića nije bilo ni traga uzbuđenja, iako se izlaže svakoga časa da bude ubijen.

Potom u nekoliko skokova, sa noževima, u njihove rovove. — Muskuli na komandirovom licu bili su nabrekli, a oči sijale. — Ali ne zaboravite, naš krajnji cilj su oni topovi.

Pogledao sam ga krišom. Na nemu ni traga od uzbuđenja. Čitao je tada jedno pismo i na licu video sam mu osmeh. Kao da je zadovoljan samim sobom.

Polazite! Kratak pozdrav i ova petorica izleteše nečujno iz zemunice. Vratio se i Dragan. Na njegovom licu ogledala se detinjska radoznalost i neki ponos zbog važnosti posla. — Da li je potrebno da ih nadgledamo?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kose moje na sablju vrazi moji vijut i nogama tlaču me, a po licu bijut; čada moja progone, Marsu ljutu daju, i tim srcu mojemu žalosti zadaju.

i svjetljeje izdaje se. o zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!

Ni podobna tvom licu nije karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični

Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru. Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja utapam u plameno more, K'o što

Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli uhvaćene, — Ko će moći pogoditi!

Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju.

pesma, a evo kakav utisak je ostavila: „No tko bi opisati mogao” — kazuje dopisnik — „ono ushićenije koje se na licu svakog prisustvujućeg Srbina i Srpkinje čitati dalo kad se imenovana tragedija počela!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Razvuci usne! De, osmehni se; I zaboravila sam, nećeš verovat, Na krotkom licu kako izgleda Uglađenosti učtiv osmejak. (Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?... Šta nosiš? Reci!

Il’ nije?... U gipkosti lakoga pokreta, U oblini nadzemaljske slasti Jošte rukom netaknutih dojki. Moć u licu, u osmejku leži, U rečima milozvučnim živi; A svemoćnost u bistroj je kapi Što po licu pritvornosti vešte U

Moć u licu, u osmejku leži, U rečima milozvučnim živi; A svemoćnost u bistroj je kapi Što po licu pritvornosti vešte U odsudnom zatrepti trenutu.

Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio! ŠULOVIĆ: Ko pita to? KNEZ ĐURĐE: Ja! ŠULOVIĆ: Ti, gospodaru?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Od suve studeni na njemu se bijaše sve nakostriješilo i ukočilo. Sitne, meke dlačice na licu mu se naježile, a ruke pocrvenjele, pa pocrnjele od teške zime. Kad biše nasred čaršije, snijeg poče propadati.

— trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno. Sve se više smračava i kao da se nešto iz daleka potajno i podmuklo sprema i prigušeno

Istina, on mene ne mrzi kao oca, ali... Što se više približujemo, Stevica sve nemirniji, sve se više mijenja u licu i plašljivo obazire. Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško.

Na koštatom, podbulom licu i u mutnim, prestravljenim očima ogledalo se nešto nemirno, rastrgano, nešto teško, su morno.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar? 'Ajd, ko je bio centar? VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta. KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio.

VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta. KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio. Glavno je, vlast je bila na licu mesta. BOKA: Al' ja se nisam branio.

KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio. Glavno je, vlast je bila na licu mesta. BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio!

Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne): Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Uz tematiku iz svakodnevnog života ide i jezik, pa se podjednako u prvom licu može pripovedati na žargonu ili dijalektu.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I Mladen je bio takav. III Docnije, baš kad, bar sudeći po babi, po njenom bezbrižnijem licu, malo slobodnijem, veselijem, po obilnosti jela i odela, otac sa trgovinom i pazarom počeo dobro da zarađuje,

Zato bi celog dana presedela stroga. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla,

Pa i dočekivanje praznika, kupovanje odela, radost za to, spremanje, žurba. Ono na licu im ispisano zadovoljstvo u spremanju za praznik koji će kroz koji dan da osvane.

veselim očima, o njenom sad istina zbog neizvesnosti njegova odgovora malo bledom, uznemirenom, ali uvek nasmejanom licu; o zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i

ušiju i po čelu, već mršenom i celivanom kosom; očima podbuhlim i umornim od strasti; ustima nabreklim i po vratu i licu tamnim, jedva primetnim pegama, naseljenom krvi od ujeda.

ona zbog njega, Mladena, pobegla, što se sada nadala da će na njemu, Mladenu, kad to vidi, dozna, ona po njegovom izrazu, licu videti razdraganost, ljubav, da je sav srećan u dnu srca što vidi kako ga ona još voli, eto, napustila muža...

— A već se po njenom glasu, licu, videlo da se setila svega [njihovog]. On se činio nevešt. Uneseno, mirno, zavijeno, odgovori joj: — Snaške, kome ja

A topovi ne da grme, približuje se huka, čak se oseća i miris baruta. On sedi kao da nije ništa. Samo na licu mu kao neki odsjaj, vatra, smeh. — Hajde, gazda-Mladene!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Bosanskoj krajini, i inače, ko ima kraste, maže se l. mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Radivoj dolazio nekoliko puta po nju, moli i prijeti, i, opao u licu, pristaje uza nju, ali Cvijeta ćuti kao da je nijema, i neće da ga pogleda. Radivoju dotuži pa pođe u svijet, na radnju.

S kopna bi zaćarlijao vjetrić i golicao ga po licu. Vonj žestokih trava i zadah mora, uz jednolično cviljenje popaca, budili bi u njemu najslađu poeziju i čežnju.

Majčino blijedo lice, starački svježe, otsijevaše blago. Posmatrajući je, on je uvijek u njenom licu naslućivao i gledao budućega sebe. —Kako je otac? — upita je. —Doli je, u dućanu... Kako se središ, poj udija k njemu.

Bijaše mu dodijala vrućina. Ispred očiju bliješti mu se i osjeća, gdje sunce dopire, da ga peče i kožu mu na licu suši. Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu.

odvjetnika; kad mu glas čuje, uobrazi sebi njegovo blijedo lice, prosijedjelu dugu bradu i one njegove nemirne oči što k licu ne pristaju, a čini se kao da su tuđe i silom ondje postavljene, u one duboke očne udubine.

— Drži! — povika Ivov znanac gonjaču s izrazom velike brige u licu, i u tili čas sjaše s mazge; no kako je i on nevješt jahanju, zaplete mu se noga u praću i, posrćući, jedva se uzdrža

— Poslije! — šapne mu on, u neprilici; i, uozbiljivši se u licu, krene glavom, pokazujući na presvijetloga. Tako istiha razgovarajući, društvo uniđe u selo; s kućnih vrata žene ih

je glava pored samoga stola, i učini mu se kao da je odvojena od trupa, a zagasite tamne oči i mali šiljast nosić daju licu izražaj u isti mah i smjernosti i lukavosti. —Prilično pohađaju, —reče, konstatujući fakat.

načelnika saznao o čemu je govor, namjesti bolje zlatan cviker i, ostaviv Ivu, primače se bliže sa ljubopitnim izrazom u licu. Tako u govoru podosta su od sela poodmakli.

Opazi da je i drugima vrućina, osobito debelome načelniku, s čijega je lica znoj jednako kapao, a na licu njegove presvijetlosti opažaše se da mu je dosadno i da je od vrućine i umora iznemogao.

— ponove činovnici, zažmirivši, mal' ne istim glasom i s istim izražajem udivljenja u licu. — Da, on to i zaslužuje! — potvrdi njegova presvijetlost.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

To se ne bi moglo reći prema njegovom svežem, rumenom licu. Videla sam mu oči, one su tako plave, čudesno plave kao nebo. Lauš ga je dočekao kao razljućena osa.

u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što sam video, a valjda i ostali, bilo je ono treperenje na licu, ono zadovoljstvo u izrazu kad se vratio s njom. Monah sam i greh je što se razumem u te stvari.

Vidim njihov strah kako raste iz trenutka u trenutak, čak i kad im u smrtnom času izraz na licu pokaže nešto od one detinje molećivost, onu tužnu smušenu slabašnost kao pred plač.

To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu. Strah me odjednom obuzima, gušim se, nedostaje mi vazduha, ustajem iz kreveta i odlazim ka prozoru.

Znam nekoliko njih koji prate svaku promenu na njegovom licu, tražeći predznake smrti. Pažljivo zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na oči —

Kad sam pred Pipcem n Dadarom izneo svoja strahovanja u vezi s Jelenom, Dadara se okrenuo, napravio kiseo izraz na licu i odmahnuo rukom (kao da ga čujem: Bogdan je glup!). Bogdan je slep. Ništa ne vidi.

protivnicima, bez rizika, lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.

Ne, ona je bila ledeno mirna. Ništa se nije pomerilo na njenom licu, kao da nije čula ono što sam joj rekao. Čini mi se da sam pomenuo kako je narod zloban i pokvaren, da upire oči u

Ona je ustala, lagano, i dalje bez traga uzbuđenja na licu, prišla prozoru i naslonila se na ivicu zida. Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je.

I gle, evo je kako ga delje, renda i testeriše, kako mu pije dušu na slamku. Na Bogdanovom licu, što je dan više odmicao, razrastalo se očajanje koje je pred mrak ličilo na golemu modricu od uboja.

Možda je ležao na leđima s dlanovima pod potiljkom i gledao vunaste oblake, držeći među zubima vlat. Na njegovom licu nisu videli strah.

Idem ka njemu, ali korak mi je nesiguran, kolena mi se podlamaju, visoka divizma se savija i šiba me po licu i vratu, njen žućkasti polen me guši i nadražuje na kijanje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad. 1885.

ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši. Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona...

I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A maske na licu nose i ludi, deca i žene. Odakle dolaze oni? I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim?

Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom. A on je tiho pristupio meki, No tuga beše na licu mu bledom. On nikad nije tako tužan bio, I našto briga i bledoća ova?

Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu mu težak umor a u oku plamen juga. To je Riga, sin Jelade, majsko sunce koju greje, I potomak hrabrih Grka s Maratona

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate mojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta. Pri takvim putovanjima oblačim naučne čizme i vidim samo ono što je nauka dokučila.

Teža je svuda na licu Zemljinom naperena prema središtu Zemlje, pa sprečava da se Zemlja ne raspadne i ne oslobodi svog vodenog pokrivača.

I Vi ste, jel’ te, na njegovom iznurenom licu primetili da je na ivici svoje snage. Šta ga vija tako besomučno? Dojahao je sa juga, sa rta Sunija, da valjda saopšti

Nisam više sumnjao: desilo se nešto veliko na licu Zemljinom, kad Ministarstvo vera stupa u oficijelni kontakt sa nebeskom mehanikom. Odjurio sam u Ministarstvo.

Kleopatri je tada bilo dvadeset godina, a Cezaru pedeset i dve. Buran život ostavio je jasnoga traga na njegovom licu sa upalim obrazima. Ali ga je lepota Kleopatrina podmladila i osvojila.

Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!“ Tiho pocrvene u licu, poče teško da diše, dobi napad besa, kakav su njegovi pomoćnici morali često da iskuse.

Uživeo sam se u taj novi poziv, obustavio tok misli, i, sa tupim izrazom na licu, blenuo pred sebe. Dugo sam tako čamio. Tada mi pade pogled na moj ručni kofer koji je ležao, preturen, pored vrata.

njemu se na Zemlji pojavio prvi čovek i u njemu se odigrao veliki događaj ledenih doba, koji je ostavio dubokog traga na licu Zemljinom. To su bila, kako im već samo ime kazuje, strašna doba. Opisaću ih sa nekoliko reči.

računa, identifikuje sa klimatskim promenama koje su sačinjavale dug period ledenih doba, a ostavile jasnoga traga na licu Zemljinom.

kore može se, vrlo komplikovanim računom, izračunati to pomeranje pa, time, i putanja koju su polovi prešli u davnini po licu Zemljinom. Ovaj račun izvršio sam na Semeringu, u toku leta 1932.

Iz toga se dokumenta može, pored ostalog, pročitati koju količinu vode nosi naša Zemlja na svome licu i u svojoj utrobi.

U talasima Pramora klijao je, život da se odande pobedonosno raširi po celom licu Zemljinom. HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA Beograd Vi ćete se čuditi a, bojim se, srditi, draga

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

I svetljeje izdaje se. O zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!

Stanković, Borisav - TAŠANA

god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i jastuke i ćilimove i vodu i ratluk.

Da gledam kako ona, još čistija i svežija, prolazi pored mene, čak i služi me, dvori, i po njenom licu, osmehu, vidim kako je njoj milo što je meni dobro kod nje. I sada sve to izgubih, upropastih, svojom nogom zgazih.

Pre, kada to nije znala, posluživala me a rukav njene košulje dotakne moju ruku, pramen njene kose, kurjuk, dodirne me po licu; seda slobodno kod mene, čak me i za čelo, glavu uhvati i prekori: »Opet si noćas. Dokle ćeš? Što ne paziš na sebe?

PARAPUTA I to je za Svetu Bogorodicu. Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi. (Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se.

TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo. (Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

neki sladak glas, i naročito osmejak, koji, uostalom kao kod svih što od tuđina strepe, nekako dugo ostaje na licu. Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu.

Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ! Na licu mog oca, pa i moje majke, lepo se videlo kako je koža po kostima razapeta, baš kao kad neko preko fine ruke obuče finu

Kad se ispraznila, gospa Nola tek onda pravo pogleda u Julicu. Pogrbila se, propala u licu, kosa njena od pečenog zlata potamnela i dosta ispala, ruke ogrubele od teškog posla i večite vlage. Čim sedne, zadrema.

Da vidim, kako je napolju. Rastavi krila šalona na jednom prozoru, poče duboko da diše, i da se u licu razvedrava. — Divota! Sneg! Studeno! Sve se beli, varošica spava, mir je...

— Na gospa Nolinom licu svetli rezignacija: pamet njena, puna dobrote i uviđavnosti i žrtvovanja. — Ti dakle ostaješ u tuđem svetu?

” Frau Roza nije bila privlačna žena. Lice skuvano i zbrčkano, kao da naročito krije crte. Ništa joj nije davalo licu karakteristiku, ni oči, ni obrve, ni obrazi. Sve ujednačeno, smazano, pepeljavo. Oči, bezmalo bele.

samo namisli da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u isti mah, sve brže, sve zapletenije. Direktor bi se češće ozbiljno ljutio: — Šta hoćete!

Pavle, uvek malodušan, zalomio se u veri o sebi, i gleda u Branka s tužnim oduševljenjem. Milan, fino umna izraza na licu, ambiciozno zategnut u svakom damariću, pitao je tih dana Pavla o Branku tačno ono što je malo ranije pitao Branka o

Sa ovim poslednjim osmejkom na licu zapitao se sutradan u sebi: „Matematika? to je povratak u gimnaziju, u sirotinju? Dakle, ne.” I upisao se na medicinu.

Mati ga je češće posmatrala da on ne zna, i bilo joj je neprijatno kad bi ga uhvatila da se drži za čelo i ima u licu izraz stradanja.

Jednog dana, Kosovac dobi po licu i rukama neke sasvim neobične pege, oseti nesvest, muku, umor. Junački je neko vreme trpeo, i sve poricao, od straha

Pavle je ojačao, ali nekako omatorio i ogrubeo. Koža na licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ove nepoznatog mi auktora reči dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.

naravno sledstvo da su njegove po sebi malene oči izdavale kao dve oduške na ogromnoj glave njegove peći, koja je pone u licu dosta garava bila za održati ovo od mene učinjeno sravnenije.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

magli na oči I glavu ne izgubim I dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj haljini preživljuje.

Utvrdili smo ovo: moralno stanje vrlo rđavo, brojno stanje: svi na licu mesta, jedan teško ranjen i jedan mrtav. Ministra vojnog smatrali smo kao mrtvog i ja sam zato odlučio da se o državnom

“ Međutim, kad je berberin svršio brijanje i isprao me od sapuna, niti je bilo kakve promene na mome licu niti u mojoj duši.

Uzećemo dakle nos kao polaznu tačku — i tu nasloni svoj kažiprst na Sretenov nos, pa ga zatim uputi, vukući noktom po licu, ka levom uvu — i krenućemo na istok, to jest na onu stranu sveta sa koje Sunce ističe, zatim ćemo...

samo njene krive štikle, pada se odmah uzbudim i pohitam joj ususret, ne bih li što pre sreo osmeh na njenome pegavome licu.

tada ću vam ja, pred njima, opaliti šamar, počupaću vam kosu i naleteću na vas noktima i grebati vas nemilostivo po licu. Zatim ću zamoliti ona dva građanina da vas i oni propuste kroz šake i da vas izbace iz kuće.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“. Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra.

A? — razvika se Luka. — Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja.

— Nemaš?!... Pa se još pozivaš na pravdu i zakon! — i Luka razmahnu pesnicom što može jače trgovca po licu. Ovaj se povede i pade među neke džakove.

Podnarednik konjušar bio je Svetozar... Onaj beli. Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu. „Svi su ovde“ — odgovori mi on odrešito. Ama vidi, vidi ipak, da nije nečije ležište prazno.

Pokušavali su vojnici da zagrizu peksimit, praveći grimase na licu. Posle uzaludnih pokušaja, jedan, posmatrajući peksimit, kaže: — Slavu im njinu, mesto leba, dali nam daščice.

Ležala je na leđima. Njene su oči gotovo potamnele, usta otvorena. Mrtvačko bledilo rasulo se po licu. Dah je zamirao. Ljudi zanemeli.

— i Živadin poče da uvrće čakšire oko slabina. — Jaoj, ljudi, gladan sam! — zavapi Luka. — Hajdemo, da smo na licu. Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan.

— Pa vrag bi vas znao kad govorite istinu, a kad lažete. Vi uvek imate istu minu na licu. Takvi su se razgovori sve češće vodili.

I muzika zasvira. Luka stao iza bubnja pa udara iz sve snage. Kapetan Bora diriguje. Kapetan Vojko se zacrveneo u licu, smeje se glasno i ispija naiskap sa jednim Englezom.

Nećeš, sinko majčin! Dočekao sam ga pripravan i slobodnom rukom udarih ga po licu. Onaj drugi ščepa me za gušu. Tada ja izvadih revolver i opalih u tavanicu. Jaoj, majko, kad puče!...

Njegov vrat se beleo od pene. Čulo se ujednačeno udaranje kopita o tvrdu zemlju. Topal vazduh me je zapljuskivao po licu. Na vidiku se ukazaše neke kuće. Dobro je. To je selo Strupino. Poterao sam konja još brže.

Molim da me stavite pod sud. Na licu komandanta, koje je inače imalo uvek strog izraz, najednom se javi neka blagost.

Petrović, Rastko - PESME

Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori! Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!

Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti.

Iskaljujem se evo po tvom telu, Udarajući ga besomučno po licu Izbijam jednu ljubičastu varnicu; A tu mišicu belu, I oblivenu krvlju i belu, Umočili, majku mu! u apokalipsu.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj! — poteže on ka licu, ali maska za lice prirasla. Uzalud sopstvenu kožu razdire — ne silazi. Pokuša još jednom, ali se maska i ne mače.

Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila. A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću.

Ipak, zajedno, s mrakom stiže i Belko mravinjaku. Možda i zato što je, pored osmeha majke, primetio i osmeh na licu lepe Poglavičine kćeri, ko zna?

— Da se nisi od sopstvene želje uplašila? — upita, a Zlatokosa postade belja u licu od breze na koju se naslanjala. — Zašto ne umeš da ćutiš? 3ašto nevolju iz glasa zoveš?

— Kucnuo je poslednji čas! — uzdisale su bake i dede, vraćajući unuke iz šetnje sa sivo-crnom skramicom na licu. — Nešto se mora učiniti!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.

Šantić, Aleksa - PESME

Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba.

Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije... Kiseljak, 11. jula 1903.

No dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.

divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli. Krila mu bukte kô barjaci vatre, A koban podsmeh na licu mu titra; Nebu se kesi i ta neman hitra Kô da bi htela sve zvezde da satre.

14 Ja očima moga cveta Stvaram nize kanconeta: Usnicama zvonke, fine Madrigale i tercine; Licu što ga lepšeg nije, Stvaram stance najdivnije; A da moja draga ima Jedno srce u grudima, Ja bih njemu, sretan ceo,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

srebro pokovati, pokovati i srebro i zlato, sajaliju čohu porezati; ne mogu se doviti Latini gospodskome na obrazu licu i gospodskom oku junačkome, što su đeca ti Podgoričani“. Petu knjigu Buru opravio, i po knjigam’ pozvao svatove.

dvije je pole presjekao, i Alilu ruku obranio, ruka pade u zelenu travu; drugi put ga udario Janko, udari ga po bijelu licu, ods’ječe mu lice do vilice, sinuše mu zubi do resice; treći put ga udario Janko, pres’ječe ga po svilenu pasu, pa ga

23 Orlović Pavle je nepoznat istoriji, ali narod — veli V. Jovanović — „priča o njemu kao o istorijskom licu; u rudničkom okrugu, u selu Krasojevcima, nalazi se i danas jedna kula koju narod naziva njegovim imenom.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Čujte, pa ja ostadoh zdrav i čitav zahvaljujući samo vama dvojici. Dječaci su u neprilici ćutali, iako im je na licu blistalo dotad nepoznato zadovoljstvo. — Ej, čujete li, pa vi ste meni danas glavu spasili?

Lunja brzo sjede u travu, spretno namjesti njegovu glavu u svoje krilo, pomilova ga po licu i bolećivo upita: — Striko, Stričiću, šta te boli? Jesi li ranjen? — Oho-ho-jooj!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I o tom kano da je uplašen, tako se promeni u licu svome i bio se ustrašio. I što je god to čuo i video, koje na snu, što i na jave očevestno, — sve je to iskazao

A sve jedno — prah i zemlja. I sve to u jednom licu stoji i malo i veliko, i bolje i gore. Devojka je prvi započetak venčanju i ona valja da se prstenuje i udaje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kao sve što je podložno promeni, izmenila se i ona. Lice joj dođe punije i usta sada mnogo manja, u proporciji prema licu, koje time dobi lepše crte i izraz; kurjučići izrastoše u duge kurjuke, a džigljasto čupe Zone razvi se u vitku devojku

I svi samo Manu i Kalinu gledaju; svi ih gledaju zadovoljno s prijateljskim osmehom na licu, kao kad se nešto milo, svoje gleda... Zoni nepravo. Samo ona ne gleda na tu stranu; počela je da zeva... Krivo joj...

popravljenih đačkih zadataka pod miškom, od kojeg popravljanja dobiše i sami neki umoran i skoro reći glup izraz na licu.

Bio je radostan unapred što će na licu mesta prvi on naići na obilan materijal, i pre od svoga protivnika, direktora lista „Vinik“, doneti tu senzacionalnu

ga je sa zebnjom očekivala Tašana kad se vratio od gospodina načelnika, i krišom ga posmatrala neće li pročitati što na licu njegovom: zna li ili ne zna za sve te glasove od kojih je njoj bučala glava ne samo od tetka-Taskinih referata nego i od