Obradović, Dositej - BASNE
Gdi su stari?“; te liše, što je za veće čudo i sijaset, ovo se najviše od onih čuje koji niti znadu (štono veli Crnogorac) majde đavolje mrve
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
23. KUKAVICA Noć se spuštala vrlo brzo, jer oblaci od zapada prekri liše nebo. Ovde-onde metne svetlica i potutnji: sprema se olujina. Ivan iz kože da izide.
Teodosije - ŽITIJA
i milosrđa, da se svetlost zašavši u goru ne pokrije kao pod mericom i da se mnogi, prosvećeni posle od njega, ne liše svetlosti spasenja. A on ce pokori igumanu, rekavši: — Volja Gospodnja neka bude kroz tebe na nama, časni oče!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He, ali ...« I misli njegove odoše daleko, veoma daleko... On poče da se smeši, oči mu se zasvet liše radosnim sjajem, ruke se rasklapahu i sklapahu, kao da privlače koga, gornja usna se, zajedno s brkom, nervozno trzaše.
Rakić, Milan - PESME
Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad suze liše: Uvek imaš mlada srca i sve mlade Parove što život tek snivaju sada, I bezbrojne kule od karata grade I večito dižu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
libo — koji god, kakav god, koji, kakav ližisan — čankoliz likvor — liker lis — lisac lihva — interes uz kamatu liše — čak lokaj — lakej, sluga lono — krilo lotarija — lutrija Lukijan — Lukijan iz Samosate (125-180), grčki
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednome seljaninu nije moglo biti da ne liše u Dubrovnik knjigu za nekakav golem posao, pa da mu se pop počem ne bi odgovorio i rekao da nema jedno od troje što za
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
lek konju od gunturaća (SEZ, 17, 581). Bolesnici od šuge i od »suve liše« valjaju se na Đurđevdan po rosnom ječmu (SEZ, 17, 564; 568; pri tom se kaže tri puta: »šuge, šugice, bojte se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Pre nekolike godine“ — liše Vuk 1833 — „čuo sam da je i umro u Grku. Kad sam ja od njega pesme prepisivao, bilo mu je oko 50 godina.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se i više osveste sa zabom o zemlji i ništa s hićnjom ne prohode: svaki grumenak pregledaju što je i je li od čega ruda. Liše, kad već do zlatne rude dođu, te joj žicu namere, tadar baš s opipom i vrlo pregledaju svesrdo.
A veliki bijaše boljarin i bogat. Pak što da čini, kako je svakom čoveku žao ovaj svet ostaviti i umreti (liše bogaticam), čudno je i do svoga izdahnuća sve se kopirka i misli se eda bi kako jošte ostao i poživio bi.
A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrepti li ti srdce i mnogo dobi ostane ti na misli?
O NERAVNOPRAVNOSTI ŽENA Al' do konca slabo malo toga se poštenja među ljudma i mladežem liše nahodi. Više ih je nevaljalaca, svojevoljnih i nezdržnih, kako što se i blata i đubreta na zemlji više nahodi nego zlata
SEDAM STOTINA ČETRDESET PETE NURIJAŠKIM POPOVIMA Smislite se o tomu braćo, kako može to biti svetskim ljudma, liše podanim pahorom seoskim, koji no sebi i svome spahiji rade i kulukuju dan noć huntajući, moreći se znojno i kahajući
pod noge nezgledna; lepše je sa štapkom podpirati se, negoli s rukami razmahivati, polako šetanje svrh trčanja zadušna, liše uz vetar (a nikad na našoj kapi bez njega nije s mnogih strana).
siromaše, jedni padaju, gori se dižu, drug druga obeđuje, mlađi starijega ne počituje, brat rođeni svoga brata vara. Liše po pazari, po piarci, koliko se bezboštva provodi, štono je sve očno na videlu, stud i sram.
Dosta ih se objede ili se ošika bez mere vi nam i rakijom i zlom i nesrećnom smrću dušegubnom tamo odlazi liše koga Bog ne štedi.
A eda je lepo svako dobi pred koga golemoga gospodina izlaziti ili udilj pred njim na očiju mu čamiti i stajati, zuriti, liše sve trobonjiti pred njim te s govorom ga zaglušati; neumivenu li, blatnu i umrljatu pred njim se ukazivati.
što nedoznano zagonetkom prigovara, tadar se zaustaljaju i s odlaska povraćaju se slušati, razbirajući i propitujući. Liše, što su neke gospodske, strašljive s prećnjom reči; mnogo se bave o njima, pravo ih doznati našto izlaze.
Nalika je to za nišan nesviđenu nekome poslu što se slučuje biti. Liše i svako to što je proročasko u pismu skazivanje, — sve odviše je prevodno na neko duševno smišljivanje razborito.
se mute i tam-ovam buncaju uzalud se metući, bez vešta i prava kalauza knjižna im putovođa, i za svašto dobra ukazivca. Liše, kako je i što je dole pod zemljom i gore u nebu svrh li gornjih nebesa, to baš niko živ ništa o tome ne može saznati od