Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Istina, mnogo njih je bilo koji su živeli i spavali po ambarima i štalama pojedinih bogataških kuća, po izvesnim maalama, čak i po obližnjim selima... Ali opet, kad bi hteo čovek da ih traži, tu bi ih, na groblju, našao.
A seljaci ako mu za to koju rakiju plate — dobro, ako ne — ne traži. Samo ni tu ne ostaje. Opet odjuri dalje — po maalama, kućama da što posluša, iscepa drva, donese vode...
I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.
Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim. Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme. Poznaju svi nju i njihovu kuću.
— bilo ludi Stevan, Marko, Copa i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ...
Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...
— A, Turci, a, a!... I tako bi celu, celcatu noć išli, vukli se po maalama dok ih ne bi dan smirio i rasterao po njihovim rupama, legalima, razvalinama. XXI Sećam se.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Hajduk! Ni vodi računa kome daje, ni od koga uzima, već samo gleda kad će dućan da se zatvori, pa a po maalama, a sa devojkama, pesme, igranje! Mladen sluša. Ali ne ponosi se.