Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A Magda Kalaba će: „Ili pѐtāk, Ili ću ga, s otpacima, bacit u koš!” (Magdi Kalabi su grube uvrede Važnije od zarade i od privrede.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ostavljajući momku Tonetu magazu gore u čaršiji a kuću Magdi, sluškinji, koju su još detetom uzeli i lepo je udomili, jednako su bili na čivlucima.
Odmah poče da se skida i raskopčava, naredivši Magdi. — Hajde nameštaj, Magdo! — I produži jednako da se skida, razvezuje šamije, da joj lice i pun vrat sa modrinama, gde
Koliko puta, uvek kad bi mati otuda sišla, izišla, da ovamo Magdi ili Sofki što naredi, Sofka bi čula kako gost, ostavši sam sa ocem joj, govori, kao ponovo mu tvrdi za kuću: — Ja,
je luda, sa suzama i jecajući radila, i on te njene suze video, tek Sofku preseče njegov strašan glas i psovka prema Magdi: | — Ti, nemoj tu da mi sluziš i sliniš! Gle ti pezevenci i ćopeci jedni!
| — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide! Eto, hvala milostivom Bogu, dočekasmo i to.
Sam ide u kujnu, obilazi oko ognjišta, proba od jela i naređuje Magdi ili materi kako će se koje jelo zapržiti, koje parče mesa za njega ostaviti i bolje se ispeći...
Samo je Magdi kazala da će ovde biti. I zaista, kao da se dugo odmarala i spavala, dremuckajući naslonjene glave na ruku uz prozor,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
otac odlučio o njenoj udaji, Todora svoju ćerku ne obaveštava rečima, nego postupkom: u njenom prisustvu nalaže sluškinji Magdi da je odvede tetki i tamo je ostavi. Drugi se primer nalazi u toj istoj, H glavi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje!
(Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi): A, je li, tetka... (Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora? MAGDA Gora, kćeri!
KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora! (Magdi): A je li to ta, tetka, gora, što po njoj nekada komita četu vodio?
I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima... Aferim! (Ustremi se Magdi): A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo! TOMA Tako li se moj hleb jede?...