Jakšić, Đura - PROZA
Sve je to pokrila siva magla. Išla sam laganim korakom dalje, niko me vije gonio, a niko me nije na putu zadržavao; slabo sam koga i sretala.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.
VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko nepoznatog - teško nama ako nije! teško nama ako nije ovaj krompir varka koja krije nešto od krompira
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I ko zna gde bi se zaustavio da ga ne prenu poznat glas: — Ne mene!... On poznade Jovicu. I kao svuče mu se ona magla s očiju. On pogleda oko sebe i vide svoje drugove. Harambaša mu priđe i uhvati ga za ruku. — Ejvala, junače!
Aleksa i Petra jeli su radi njih. Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja... Po večeri sve ode na legalo, samo ova dva stara groba ostaše na ognjištu. Njima se nije išlo.
I kad je Ivan zamakao, on je još gledao na onu stranu kuda je on otišao. Dugo je gledao, dugo... Već mu se magla navuče na oči, dok ga prenu Sima knez. — Aleksa! — reče on. — Kazao je kmet da dođeš sudnici. — A što li me zove?
Niko ih ne gleda, niko im čak boga ne naziva... I gle! Više nije zraka nego opet čovek. Na oči mu se stade navlačiti magla. I on kao htede okom prodreti kroz tu maglu, ali ona postajaše sve gušća i gušća...
On pristane i počne kopati. Ali se najedared spusti tako gusta magla da on nije video kud kopa nego je krivudao tamo-amo; na nekim mestima sastavljao je sam prokop.
Dučić, Jovan - PESME
LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom.
VEČERNjE Iz Cavtata Zaraslo ostrvo u šumi oliva, Kô crn galeb leži nasred morskih vala. Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva. Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala.
Iz njegovog ogromnog mrkog tela dizala se tanka plavičasta magla, kao sa mokre stene. Bio je mlad, bujan, ogroman. i, nalik na neobuzdani ritam iz izvora, u njenim prsima diže se i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti
Afrika
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog jutra, u kojoj i svaki listić izgleda precizan, a sitna pesma kolibrija kao
I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U bledilu lica, njegove krupne, crne oči činile su se još crnje i na njima je bila kao magla. Nosio je kiku, srebrokosu. A na nos je stalno dizao naočali, kao da ih oblači i svlači.
A posle joj je bila, i kiša, i Sunce, i gospoža Trifunova, i deca, kao neka magla. Čudila se šta je snađe. Trifun je lud. Dok je živ, kaže, hoće da zaspi na njenoj ruci, ispod bagrema.
Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo. A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu. Kroz tu čudnu maglu, on je skoro plačući prolazio.
Teodosije - ŽITIJA
Kada se rečena magla podigla od Očiju onih bezumnika, odmah ugledaše lađu svetoga u pristaništu grada zvanog Brendič, i promašivši nadu,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše. U baruštinama i vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim ispuni svu dubinu nad Dunavom, i posta gusta.
Mokar miris žbunja, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je to gušilo i uspavljivalo.
Nad poljanama je lebdela mlečna magla, što je konjima dopirala do kolena. U logoru niko nije ni sanjao našto se spremaju.
mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske posade, loveći
Mokar miris obala i vrbaka, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je gušilo i uspavljivalo.
vide u prošlosti, svetle, samo one čiste zvezde i srebrne, šumske putanje i trave, nad kojima se spuštala aprilska magla, sa obronaka brda, kojima se i sad bližio.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pronađosmo izlaz i Sarajevo ostade, najpre iza, a malo kasnije ispod nas, u kotlini koju je lagano nalivala mlečna magla. Put je bio čist, akumulator prazan, a putovanje puno neizvesnosti.
Matavulj, Simo - USKOK
Drugom se odmoriše na drugoj strani planine na pomol njeguške doline, koju bješe pritisla gusta magla. — Uh, čajine! — reče Krcun. — Ali njeka! Već je kraj zimi. Noćas je sreta ljeto. — Kako to! — pita Janko.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čim lirske miline nestane, izgubi se i čarobnjačka pesnička moć, raziđe se obasjana magla kroz koju se naziru ljudi i predeli.
Milićević, Vuk - Bespuće
Mala, blijeda svjetlost rasipa se po sobi; mlaz svježine i hladnoće udara spolja; tanka magla prekriva polje i rijeku; naziru se sura brda, razrijeđene seoske kućice; bljeskutaju zvijezde.
Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih
A u Ireni se nešto prolomi i ona tiho zajeca i pokri lice rukama. Dan probijaše, a u daljini se magla utapala u Uni. Tek kasno ujutru, kad otvori oči, Gavre Đaković osjeti pustoš i mrtvilo oko sebe kao nekada, i užasnu
Radičević, Branko - PESME
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik
36. Već gusta s' magla jutrom započela, Na zemlju mraz je veće padô kru(t) Zeleno lišće jesen je odnela, I goli diza k nebu drvo prut.
II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se sjaje na visini; Još on tamo, još caruje, Još okolo pogleduje, Ma
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi... Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima... Šta ste toliko do ovo doba, dina ti?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U VINOGRADIMA Miriše mi zemlja na ispucano grožđe, a magla hladna i mrka već počinje da se ne diže tako lako. Sa sviju strana samo lupa od opravaka na bačvama i krblama.
Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu. A magla se polako i razvlačeći diže... Jesen. Da, da! Ali tada ne beše jeseni.
Počeh da se grčim. Magla nikako da se digne. Naročito se u daljinu ništa od nje ne vidi. Siđoh i približavah se gospodskim i golemaškim
Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ.
Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava. Još samo sneg što ne pada. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam put.
Samo fenjeri na česmama i mehanama čkilje i trnu od magle. A magla pada, pada... Oseća se čak po obrazima. Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima, da se
Kostić, Laza - PESME
Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje. Za me nema te miline; i kad mi se magla skine zaborava i tamnine sa mladosti i davnine, to su samo pusti seni, — kuku meni! A što kukam?
A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap? Il' je kaplja svetog znoja, što je s kola kanula, pa kô krvca usred boja na pupoljak
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kao Novo sveto slovo rascveta se Kupinovo. Iz trnjina i ostruga prhne ptica, zasja duga. Nije magla već olovo. Ludi mnome Kupinovo. ČOT U božure senke tonu s perunike u sutonu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata.
Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga, negde nam sunce sija. Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno.
Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom. ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo.
Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci. ČUDA U MAGLI Debela magla vuče se rekom, pena od snega mešana s mlekom, zavija vrbe koprenom lakom, pernatu čavku, zeca sa dlakom.
I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati ne dam, vrati
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa
Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom. Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.
To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, K'o dim, k'o magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena.
U podnožju je tekla reka. Teren se sa one strane dizao. Nad rekom je bila gusta magla. Na celom prostoru ni traga od neprijatelja. — E, vidite onu maglu — objašnjavao nam je komandir.
— Ovde nema neprijatelja? — zapitah komandira. — Po izveštaju konjice, oko reke su... Magla se razredila i jezičasti pramenovi penju se uz gudure sa suprotne strane reke. Sunce tek što nije obasjalo kotlinu...
Usled strahovite pucnjave magla je rasterana i plave bluze su se najednom našle na otvorenom brisanom prostoru, bez ikakve zaštite.
— Ko će da ih traži po ovoj noći... Svakoga časa očekujemo kontranapad. Kad se razdani... ima vremena. Bila je magla kad smo izlazili na položaj i ništa se videlo nije.
Kažu, udarila ga jedna kuglica u rame. Magla se naglo odiže i sa leve strane nam se ukaza visoki Dren, obasjan suncem.
Izlazeći po onoj magli, postavili smo bateriju sasvim otvoreno. Magla se sada digla. I pri ovom suncu vide nas jasno kao na dlanu.
Trgoh se i protrljah oči... Ali i široko otvorenim očima ja isto tako ne vidim ništa kao i kada ih zatvorim. Neka se magla spustila i nigde zvezde, niti jasnijeg predmeta da bi pogled privukao... I oči se opet zatvaraju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
milo mu posmatrati ovaj zanimljivi rad. Odjednom se stade razbijati magla, koja se beše uhvatila oko Ljubice, i ona s najvećim čuđenjem stade posmatrati gosta Šta je ovo...
Napolju se smračilo, i ako je još dosta rano. Navukla se po okolini gusta magla, pa rosi po mokroj, raskaljanoj zemlji, po drveću i zgradama, cedi se sa lišća i krovova u sitnim kapljicama i navlači na
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Zmaje čeka đevojčicu, Čeka danas, čeka sjutra; Puče zmaje na kamenu Čekajući đevojčicu. — 33. Pala magla u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije? Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom srebrnim, kad razdire noć, na svetli, neznan, Mlečni Put, što se gubi u zvezdanim pustinjama
Kad smo se uspuzali na brdo, pod nama se, u svitanju, ukazao Dunav, siv, maglovit. Sva ta magla, iza koje se naziralo nebo, bila je neizmerna i beskrajna!
Posle podne pada žuta magla sve niže. Tiho, sve tiše, prelazi me groza. Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje sam se
Među kaktusima, dole, vidi se more, magla Epira. Tu, opet među maslinama, u zemlji koja liči na dalmatinsku, leže oni sa Uba, Morave, Đetinje, tvrdi i nemi,
I užas lica, strasnih, davno pokrila je magla, kao mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se bela sen
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Silne mušice, kao kakva gusta magla kad pritisne polja, napale su jedanput na takvu vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela vojska s
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ona trojica oboriše očajno glave. Jesenji vetar strahovito huči planinom i nosi uvelo lišće; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zlosluto graktanje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nebo pobelelo, zvezde se jedva opažaju, počinje da pirka jutarnji povetarac, opaža se jasno i magla na reci, — jutro je došlo. A on je sasvim malaksao.
odjednom jurnu u glavu, od čega mu mozak stade da vri, pod temenom mu poče nešto da kljuca, a na oči naiđe neka sumorna magla. U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hrču, kô da pile table lima. I upravnik, naravno, s njima. Hladno je tle, Magla se zavlači u suvosplet žbunja. Gle, Ko li se to sa one strane šunja?
Na leđa, žulja trola. — Tramvaj spava prav, Na točkovima, dakle, ni levo ni desno. Treperi svetlost — crvena magla u noći, Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.
” Za čoveka Ona je što i zavičaj za odseljeno jato. A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja.
Ledena kiša lije U naletima: predahne, pa brizne još oštrije; Hladnom se kišom mijem Ko jasen goli, na čijem Vrhu magla je svila vodeno gnezdo svoje.
Rakić, Milan - PESME
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zub
Pandurović, Sima - PESME
Sada smo mirni: prošla je oluja... Aliluja! Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže.
Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.
vidi duboku i jadnu prazninu Srca k’o života, života k’o sveta, I da duše kao leptirovi ginu, I da svaka nada k’o magla odleta. I, za čudo! Tada ništa mu ne smeta: Ni šum mrtvih sêni, ni idoli pali; Sâm se pita zašto i šta da se žali?
I videćeš, kad se malo budeš nagla, Da ničega nema. Proleće i cveće, I boje, i miris — ništa nego magla! Brzina sve ništi. Neka bude veća! — A šta je to što su nekad zvali sreća?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ponekad nebo bješe čisto, ali magla kao more pritisnu nizine. Vjetar, čas sa sjevera, čas južnjak, duni na mahove i raznosi lišće sa stabala.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše. Udovici, nane, magla pred očima, A divojci, nane, sjajna misečina. U Turčina i u zmije ljute, U njih nikad tvrde vjere nema.
Zbog toga su iz trećeg sela svi pobegli, a samo ostala jedna baba, koja nije magla ići. Naišavši na nju, Turčin je upitao: — Na čemu jašem, babo! — To je, aga, šatra patra, — vilajetska zatra!
(Munja) 238 — Puno ga je polje a ne mogu njim ni kotaricu napuniti? (Magla) 239 — Rešeto je rešetalo, iz rešeta nešta palo, to sve vodom postajalo?
(Led, grad, cigančići) 240 — Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš? (Magla) 241 — Svaki danak majka crna bijeloga rađa sina? (Noć i dan) 242 — Sitnije od đinđuve, a teže od tovara?
(Zrak) 427 — Šta putuje bez nogu? (Voda) 428 — Šta se čuje a ne vidi? (Vetar) 429 — Što dođe kući bez šuška? (Dim, magla, oblak, para) 430 — Što je manje od makova zrna, a teže je od tovara soli?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Eh, kamo pusta mladost! Gdi su vina, paštete i pečenja! Ala je jadan čovek, ništa na svetu, nego | magla, sen i sujeta! — mora ovako misliti i govoriti koji ne poznaje i ne čuvstvuje u sebi moralnu i duhovnu čast sebe.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
V PRVI DOGAĐAJ Šest nedjelja poslije odlaska Bakonjina nasta rđavo vrijeme u Zvrljevu. Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U belu me neku pustinju sakrili. Pokatkad kraj mene crna vrana sine I ja zurim u nju prljav od beline. U MAGLI Magla vlada svetom (il se sprema). Od nje se više odvojiti neću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ne ujedaj više! Zar ne vidiš da sam sâm? — Osluškuje mukli strah sela što kao vetar šuška u suvim kukuruzima. Magla nadolazi da skrije Prerovo. Izgoreće danas. Ako je ono kao nekad, kad je Vasilije pod ovim bagremom skupljao seljake.
— Pred njima moramo da smo onakvi kako to dolikuje narodnim starešinama. Aćim naglo pođe i ubrza korak. Čađeviću magla sakri seljake pred opštinom, i on samo vidi Aćima kako izgubljeno roni po magli.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— leteo je čičak. Domaćice su prestajale da kuvaju, učitelji zatvarali škole, pekari odbijali da mese hleb. Kao jesenja magla rasla je prljavština i glad. Ko se još obazirao na Đisarine opomene da će zbog prljavštine izbiti zaraza?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pažljivom se posmatraču ponekad učini da magla crne svetlosti izbija baš iz kruga i klizi, nasuprot svim zakonima fizike, uz padinu; ponekad je, opet, isti posmatrač
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
prije mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse...
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im
Od tog dodira tajne neizrečne Zadrkti cveće, a ta magla plava Ostaje tragom anđelskog zadaha. ... Anđel'ja mlada, usamljena tada, K'o srna laka, k' košuta plaha, Silazi med'
Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne. Izgleda kao da oseća cveće, K'o da i magla sa njome jeca, I kao da kaplju srebrne
Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne. Izgleda kao da oseća cveće, K'o da i magla sa njome jeca, I kao da kaplju srebrne suze, Srebrne suze s bledog meseca...
Mandušić ćuti, treperi, sanja, I čini mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava.
slatka njega da žale, Taj srebrn glas da njega doziva, Dok kose crne čežljivo pale, U času tuge, ljubavi dušâ Kad mistična magla sve obliva... Sv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedne večer iznenadi ih pri povratku gusta magla, a Isak izgubi stazu i zalutao bi da ga Hektor ne izvede na pravi put, i tako dođoše srećno kući“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja. Paučinasti, idealni snovi našeg života iščezavali su, magla našeg ljubavnog pijanstva nestajala je postepeno i mi smo se s bolom povlačili u sebe da pretresamo svoje iluzije.
Na krstu samouka Packa stoji plajvazom napisano: † podnarednik Kasanov iz Ćustendila... Gusta i odvratna magla ponova pritisnu. Potmulo, u daljini, grmele su haubice.
7. oktobra popodne granulo je sunce. Magla, koja od jutros beše obavila granicu, diže se kao da ju je neko rukom odneo. Svuda duž granice vide se naše trupe.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A čekići su i dalje uzorno funkcionirali. Hujao napolju južnjak i pljuštala kiša, sjalo saharsko sunce, sipila londonska magla, čekići su radili bez zatajenja: osigurači su bili čvrsti i pouzdani, svi vanjski uticaji brižljivo eliminirani,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
V Sviće zora. Po celoj varošici, kroz koju krivuda, tiho žuboreći, malena rečica, nadvila se bela vlažna magla, te zaogrnula svojim lakim pokrivalom celu onu dolinu, kojom se, u dužinu, pružila glavna i jedina varoška ulica.
težina, nekakav iznenadni bol naiđe mu na srce, od koga mu zadrhta celo telo, a pred očima se uhvati, naiđe neka magla, od koje se ništa ne vidi oko sebe... U glavi mu nastupi neko bolno bunilo, zanos... ne vidi ništa i ne misli...
Hladna, mokra vlaga prodire dalje i od samoga vazduha... Gnjila, vlažna magla zavila u svoj sumorni plašt ceo grad, kao kakvo čudovište, pa ga kvasi, cedi i opet kvasi, rekao bih da mu spira s
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sunce je lijepo sjalo, a kad pogledaju naniže, ispod stijene se nešto bijeli baš kô pamuk. To je bila pala magla naniže od njih. Dok će ti jedan Borovičanin reći drugima: — Boga vam, bratjo, gledajte doli ispod nas pamuka!
Petković, Vladislav Dis - PESME
OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan
da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o... i želje se kriju; Tamne slike, blede kao snovi, Šušte propast, ko bi znao čiju! Spava mi se.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine, da će mi samo dve godine kasnije sve nejasnoće u pojmovima nestati kao magla u rano jesenje sunčano jutro. Nastavio sam sa proučavanjem Faradeja u toku prve godine boravka u Berlinu, u za to
U toku čitanja imao sam utisak kao da se podiže neka teška magla koja mi je onemogućavala da jasno vidim Faradejeve i Maksvelove misli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tada devojke pevaju ovu tužnu, pomalo i jezovitu pesmu: Ne daj me, male, ne daj me! Pade mi magla na glavu. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je magla na glavu. Ne daj me, majko, ne daj me!
Pade mi magla na glavu. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je magla na glavu. Ne daj me, majko, ne daj me! Pade mi soko na ruku. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je soko na ruku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i približe se njegovoj kući,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ode starac sinjem moru, moru debelom, Nad morem se naturila magla, oblaci, Al’ još more nije burno, samo sprema se. Pomolila riba glavu i pre poziva: „Gde si, starče?
Miljković, Branko - PESME
miriše njegova senka njegovo ime Toliko proslavljeno u vazduhu Toliko traženo u rečnicima Taj iskren miris nežna magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren
Krakov, Stanislav - KRILA
Stražar pred štabom bio je dremovan. Zagledao se u vrhove od svojih cokula. Sa jezera se lagano dizala magla. Prelomljeno minare izbijalo je iz ruševina na ostrvu. Vrhovi planina se rumeneli, a nebo raskrivalo. Logor se budio.
A potom otpoče da grmi. Danas se imalo da reši. I zato čudna radost obuze sve ove duše do tle sive kao magla. Na kamenjarima se skupljale male grupice vojnika i gledale u oganj pred sobom.
Ipak nije bio veseo i licem mu se razlilo žutilo. Okolo se magla dizala i otkrivala svu dosadu polja bitoljske ravnice, na kojoj se gdegde dizala minara, i pušili repovi prašine nad
Sve je bilo veselo i tužno. I potom je sve odjednom poludelo, i magla je pala po svemu. Žena je ležala na osušenoj travi radosna, i grudi nadraženih mirisom smreke, vriskala je kao srna u
Petrović, Rastko - AFRIKA
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog jutra, u kojoj i svaki listić izgleda precizan, a sitna pesma kolibrija kao
I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Grmljava topova i praska pušaka bivala je sve jasnija. Dan je bio divan i svež. Jutrenja magla tek se uzdigla, a vazduhom se razlila neka prozračna svetlost, neka blaga tišina, neiskazano sveža, veličanstvena i
Dim se u grdnim stubovima izvijao pod vedro nebo, tu se razilazio i kao magla pritiskao ceo predeo. Mestimice oblaci dima su tako gusti da su jasne sunčane zrake jedva probijale kroz njih.
Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u tome mraku proderasmo nekakvim
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Koju je držala Ruka malaksala, I gledale oči, Zanosnom nemoći, Na samrtnom času, Na svome ugasu — Oči magla preli, Borba grudi smori, Patnik se isceli — A sveća još gori...
Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“... Na užas naš, vidik pred nama poče da se gubi. Od vrha Kajmakčalana spuštala se kao avet gusta magla. Sunce zamrači, teški oblaci nas obaviše i utonusmo u potpunu tamu i mrak. Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“...
Ali mi se sjurismo u sedlo između vrha i Sive Stene. Upravo, mi tu Sivu Stenu nismo ni videli tada. Magla je još uvek bila gusta kao testo. Zastali smo neodlučni, ne znajući na šta ćemo sada naići.
A najteže nam je što se sada nismo mogli orijentisati. Magla je bila sve teža. Ali naskoro su Bugari osetili naše prisustvo. Paljba je postajala sve življa...
I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen. Odozgo nas pritiskuje vlažna magla, ispod nas hladna stena, i naše telo ježi se od studeni.
Da je vedra noć videli bismo ipak liniju njihovoga rova po odblescima iz pušaka. Ali između nas je magla, te ljudi pucaju u vetar da bi rasterali san, i ohrabrili sami sebe. U neko doba noći Bugari se pritajiše.
Bilo je dva časa. Ako šta bude, biće sada. Daleko je do svanuća. Ali opet mislimo: a šta će biti sutra, ako se digne magla? Pobiće nas artiljerija. A mi dublje ne možemo da se sakrijemo.
Značajno pogleda okolne i klimnu glavom. — Ljudi, kao da je neko manuo rukom, toga momenta diže se magla. Mi ostadosmo kao na dlanu.
Objasnio mi je kako ću doći do položaja. — Najzgodnije je da pođeš sada po magli. Ali čuvaj se da se magla ne digne. Tako je nastradao potporučnik Sredoje. Vraćao se sa osmatračnice. Magla se naglo digne, ugledaju ga i ubiju.
Ali čuvaj se da se magla ne digne. Tako je nastradao potporučnik Sredoje. Vraćao se sa osmatračnice. Magla se naglo digne, ugledaju ga i ubiju. Da ne bi lutao, povedi podnarednika Gruju, on je prolazio tim putem.
Priča mi Gruja da je jednoga ovakvoga dana išlo municiono odeljenje baš ovom stazom. Magla se najednom digla. Ugledala ih tada bugarska artiljerija iza Slonovih Ušiju, i raspalila.
— Čini mi se, magla se razređuje. Požurimo! — reče Gruja. Valovi magle promicali su pokraj nas. Razrede se, zatim se opet zgusnu.
Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo. Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.“ I ova magla učini mi se kao nešto živo, podmuklo, zlobno, i kao da se igra našim životima.
Bojić, Milutin - PESME
Na vrućoj obali u raskošno veče, Kad žuti odblesak krije magla neka, Trza se. Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka?
Kô tanki veo i kô magla studna, Pijući plamen, da stope i sprže Rastanka zvono, što zvoni sve brže. XXXII O, nek ti rekne taj poljubac,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ulicom, dokle mu oko dopiraše, nije bilo vid jeti živa, stvora, a magla se vukla, tek što je prekidalo jednoliko lijevanje...
Objedovao je u krčmi na putu. Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more. U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce.
U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce. I ni studen, ni magla, u koju je kao kroz okaljano staklo gledao, ne smetaše mu da se zanese i zagrije za svojim mjestom i da tvrdo odluči da
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Odgovorio sam da jeste. Nisam imao kud, morao sam da potvrdim, jer bi inače sve što sam do sada učinio isparilo kao magla, nestalo kao tanki dim. Oni su sumnjičavo odmahivali glavama.
Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle koja je lepljiva
Kad počne buka, razum se povlači. Artemije Brzan je napao u toku noći južni bedem. Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i prekrila čitav hrbat Lauševog brega.
Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda. Sve je postalo mokro i gnjilo. Spopao me je dremež. Dremam i u hodu.
Ta kužna magla lebdi sada oko crne vratimljske kule okružene devičanskom belinom, topli dah umiruće zveri što se ledi na kristalnim
trščice sporiša i ko zna kakve sve travuljine, znaci čiljenja, bolesti i grčevitog straha od smrti, lebde kao utvarna magla u ovoj dugačkoj odaji; zebnja, mučnina i nadražaj na povraćanje hvata svakoga ko ovde uđe.
Ilić, Vojislav J. - PESME
M. M. H. 145 POSTANAK LjUBIČICE 146 OBUĆAR I NjEGOV SIN 147 MOJOJ MUZI 149 DANAJA 151 (DOSADA, MAGLA I TAMA...) 152 HIMNA VEKOVA 153 (NE ZIDAMO DOM KAMENI) 154 U OSAMI 156 z* 157 ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, Kô dim, kô magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...
I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam! Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno
1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin
Na oltar ljubavi tvoje Ni bakar ne pada više. 1890. (DOSADA, MAGLA I TAMA...) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh
Na oltar ljubavi tvoje Ni bakar ne pada više. 1890. (DOSADA, MAGLA I TAMA...) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh srebrne žice.
Veče je proletnje bilo. Pod nebom crne se ždrali, O puste obale reke lome se rumeni vali, I magla uvija râvni... U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i drago, I vajar, nesvesno čisto, u staru
Plakala dugo i dugo ga zvala, Doklen i sama u grob nije pala? 10. Bog bi to znao! Novembarsko veče Padaše tiho kao magla tavna, Kad moj kočijaš dođe, pa mi reče: „Možemo ići, kola su pripravna.“ Krenem se dalje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pri tom izgledam sam sebi kao vazduhoplovac pri nestalnom vremenu, kojem oblaci i magla često zakrivaju preletane predele. Ali šta pri tom sagledam, pa drugima saopštim, za to dajem svoju časnu reč.
Takve su pojave, sem oblaka i magla, koje su Vavilonci u svome naivnom shvatanju sveta, ubrajali u nebeske pojave, još i kretanje planeta i oba najsvetlija
Novija astronomska posmatranja pokazala su da se u Marsovoj atmosferi stvaraju oblaci, magla i vetrovi, a katkad se onde razbesni i prava pravcata olujina. Mars je jedan svet za sebe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan, Pavle je ležao u postelji, a Branko je morao sam na večeru s maturantima, odnosno studentima. Magla. Golo granje se probada kroz maglu kao strašila. Palanka je sva zlovoljna.
Kuća je Nati ušla u glavu kao magla u šupljinu: ispunila i zamutila sve. „Ja sam jedinica, stari će umreti, kuća će biti moja, ja sam udavača sa imanjem” —
Još neko gospodar na mome dobru?... Ako i omatorim, ne mari, naživeću se, a kad htednem udaću se, i kvit pos'o.” Magla je smetala da vidi da je već omatorela, i da se prosci ne javljaju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svakoga časa zahvaljivali su Bogu na milosti što im je podario još koji sekund života. Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova.
Dokle se okom vidi. Dimovi od mnogobrojnih vatri se mešaju sa izmaglicom dana i kao teška magla pritiskuju zemlju. Koliko da se duša još više zamrači.
Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže. Neka magla spustila se iznad varoši. Vojnici tumaraju po logorima i dogovaraju se. Neki se opraštaju javno i odlaze.
— šapuću vojnici već zabrinuto. Još uvek se penjemo. Izišli smo iz oblaka i pod nama je magla, kao neko talasasto more. Poneki mlaz posuklja iznenadno iz nekog ambisa, omane preko nas i lice se najednom ovlaži.
Dimovi šrapnela razvlačili se nad zagrejanom zemljom i kao neka prozračna zavesa lebdela plavkasta magla nad dolinom. A otuda dopirali jurišni usklici: — Ureee!... Ureee!... Ureee!...
— Ono, istina, i ja se teško snalazim, jer smo došli po noći, a preko dana bila je magla. — Čekajte da vam ja objasnim — govorio je kapetan Radojčić, i on preklopi kartu. — Otkuda vi znate?
Petrović, Rastko - PESME
A snim, a snim, a snim; Pa mnim: Ko crno grožđe da zrim, Da me pokriva plava magla po čokoću, Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje, Sve žute kiše jesenje, Ko teško grožđe noću; Ja bdim, snim, Ko
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo budale misle da su oblaci magla koja se vuče po nebu, a ne začarani konjanici i devojčice srebrnih kosa. Samo gluvi ne čuju kako razgovara cvet s
Šantić, Aleksa - PESME
rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I
U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje žedno pije rosu I po vrbaku tanka magla spava. Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se staše darivati darom, a njinijem darom nemilijem: iz pušaka crnijeh krušaka, doke duge puške isturiše, dok to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači povadiše, te se njine majke ojadiše, a sestrice u crno
Namah puče od trista Srbova, namah puče trista dževerdana, mrtvih pade za trista Turaka; od Turaka sedam hiljad’ puče, magla pade od neba do zemlje, nit’ se vidi neba ni oblaka od onoga praha puščanoga.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kako moglo biti, a ako li ne mogu se doviti pravo o tomu, neka i izostane pak i na drugi put za počistije vreme, dokle magla sađe s mozga i svest se poizbistri boljma.
Ako je lepo i čisto vreme to malo podalje i vide, a ako je mutno vreme baš nakratko im je zgled i ni kroz koji zaslon, magla, što li bilo, nisu progledljive.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i dukati, i trupkaju kondurice i papučice i šušte svilene šalvare, a miris od đulijaka se prosuo po sokaku, pa, kao magla zemlju, pritisnu mirne gledaoce.
on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti san koji zorom bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po