Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago? MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu. MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću.
Aratos ti, eto, i pekmeza i svega! Ne znam što sam i počinjala, kad mi je, eto, toliki posao na glavi. MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.
Ta pipava je, ta mlitava je; od kad sam je uzeo, nisam ručao na vreme. Ajde, Mago! „Evo sad ću“. Evo sad ću, pa u tom i sat prođe. Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što.
2. MAGA (stupi), PREĐAŠNjI MAGA: Dobro jutro, braca. MAKSIM: Bog ti dobro dao, Mago. Šta radiš, Mago? MAGA: Fala bogu, braca, zdrava sam. došla sam, eto, da pitam nešto seka Soku.
2. MAGA (stupi), PREĐAŠNjI MAGA: Dobro jutro, braca. MAKSIM: Bog ti dobro dao, Mago. Šta radiš, Mago? MAGA: Fala bogu, braca, zdrava sam. došla sam, eto, da pitam nešto seka Soku. MAKSIM: A šta ćeš je pitati.
MAGA: Eto vrag da ga zna, druge mogu. MAKSIM: Mogu, kad ne mare za kuću. 3. NIKOLA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna. MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam?
Baš dobro, vratila se. 5. MAGA, I PREĐAŠNjI MAGA: Eto, zaboravila sam, da te pitam. NIKOLA: Mani se svega, Mago, danas se razdaje nagrada dobroj ženi. Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka.
Naučen je, što će. SOFIJA: Pa kad ste naučeni, a vi ćutite. NIKOLA: Pravo kažeš, snao. Nego, Mago, gledaj da te vidi pisar ovako obučenu, ne bi li mi koju kukavicu i ti privredila.
Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta. NIKOLA: Ej, moja Mago! SVETOZAR: Nego, žena mora da je živa, okretna, gazdarica u kući, koja sve vidi, niti smeta, ako je malo i poljuta.