Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sve je to bio porod,3 porodica jednog krasnog ali i vrlo pohotljivog pátka. Ta ga je mana tako kompromitovala da je već ušao u poslovicu u selu: »Lola k’o popin pátak!« rekli bi obično za izvikana čoveka.
Afrika
Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana. Na kolibama su sasvim šiljati slamni krovovi, okrugli zidovi od nabijene zemlje, ulasci tako niski da se samo na
I da nije ovih svedočanstava o ljudožerstvu u okolini Mana, bilo je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro
Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i Sudana na Nigeru.
Afrike, beskrajne prina Komoi; Afrike, čedne i čiste, nage, oko Banfore; Afrike, divlje i lude oko Mana; Afrike misterija u Kulikoru i Afrike ropstva na Goreu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izlazila je nakraj, ćutke, sa onim što je dobijala od njega. Morao je samo da joj izdržava familiju. Jedina joj je mana bila to da, o familiji, mnogo priča, i brine.
Teodosije - ŽITIJA
Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što još bude hteo moliti.
Došavši u Lavru svetoga Evtimija, i u mana stir Svetoga Nikona, i manastir Svetoga i velikoga Teodosija Opštežitelja, tako učini i u njima i u svima svetim mestima
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U mnogim etički obojenim poslovicama koje deca slušaju od malih nogu kao vrednost uzdiže se istinoljubivost, a kao mana žigoše se lažljivost.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Lak i slab u pojedinim trenucima svoga života, sa dosta krupnih ličnih mana, on ima jednu veliku vrlinu: iskreno srpsko rodoljublje, koje je podjednako pokazivao i kao pesnik i kao crkveni čovek.
On je u svoje komedije uneo svoj stvaran i snažan talenat. Izvesno, u njegovim komedijama ima mnogo mana. Pre svega, on je suviše moralist i predikator, i ličnosti predstavlja i intrigu vodi radi poučnoga svršetka i
Pored svih svojih mana, Kostićeva drama je književnija no poznije drame iste vrste. Ličnosti su složenije, jezik književniji, scene su od
U Čudnom svetu on izučava taj proces raspadanja na selu, u seljačkom svetu. Patnica, koja je, pored svih svojih mana, najpotpuniji njegov roman, delo njegove književne zrelosti, suma njegovog životnog iskustva, sinteza njegovih društvenih
OPŠTI POGLED. — Svetislav Vulović označava znatan napredak u poslovima koje je radio. On ima svojih mana: on nema moći da se usredsredi na jednom predmetu, i rasipa se na više strana i pravaca; hoteći da radi sve periode
Ali ta njegova vrlina bila je u isti mah i njegova mana: on se suviše, bez kontrole, i bez dovoljno dokaza, povodio za svojim mišljenjem, i sa mnogo predubeđenja, duhovne
Ali Stefanović ima mana koje vrlo jako opominju na Lazu Kostića, čiji je on obožavalac i jedan od vrlo retkih branilaca.
On ima svojih mana i nedostataka. On je pre svega jednolik, dosta uskog vidika, svodi svet i ljude na jedno jedino osećanje, na ljubav, i u
Roman Došljaci su njegovo najbolje delo i jedan od najznačajnijih novih romana srpskih. Roman ima svojih mana: mešavinu između jednog socijalnog romana sa tezom, vrlo spornom uostalom, i lične, autobiografske sentimentalne
Njegovo delo ima svojih znatnih mana, koje odaju još mlada čoveka u životu i novoga pisca u književnosti: tu je manje data realna i istinita slika jedne
Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U želji u sve da uđe i sve da objasni, on se često suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i pažnju i
Radičević, Branko - PESME
“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga? Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta. 38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Ali niko nije savršen — kazao mi je još njegov šofer. Ima i on svojih mana! Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan! POZIV Rođena kuco, vrati se kući, neću te više, nikada tući! Moli te, kumi,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla,
care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala,
za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala, Majku nema, razgovara nema!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe. Na tebe ljudi mane kazuju: Prva mana — blijed, preblijed, Druga mana — tanak, pretanak, Treća mana — visok, previsok«.
« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe. Na tebe ljudi mane kazuju: Prva mana — blijed, preblijed, Druga mana — tanak, pretanak, Treća mana — visok, previsok«.
Na tebe ljudi mane kazuju: Prva mana — blijed, preblijed, Druga mana — tanak, pretanak, Treća mana — visok, previsok«.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
tu nema biljnog sveta, ti stvorovi nemaju za hranu ništa drugo do opet žive organizme, ili ostatke od ovih koji im, kao mana s neba, padaju iz viših morskih slojeva.
Rakić, Milan - PESME
— Da, draga, starost pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
a u toj prilici postade i priličan pedagog, jer ta se vještina lako steče kad se čovjek živo opominje nedostataka i mana svojijeh učitelja u djetinjstvu.
Ljubav taka koja ženu uzvisuje iz njenijeh prirođenijeh mana, te je postavlja na prijestolje najuzvišenije, ili, ako je pogaze, često je snizi do najnižeg gada.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ono što je u pitalicama ponajjače i najvrednije, jesu duhovita uočavanja ljudskih slabosti i mana. Obično se odnose na naše ljude i krajeve.
narodu, porodica porodici, a i da ne govorimo o rugalicama na račun fizičkih i psihičkih, moralnih i materijalnih, mana i nedostataka, kako pojedinaca ili struka i profesija, tako i njihovih staleža, ili i samih drugih narodnosti.
— Što je više brdo, to je dublja dolja. — Zlo s dobrim susjeduje. — Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro.
— Ne bi bilo dobro, da je uvek dobro. — Dobro se ne pozna, dok se ne izgubi. — Dobrome hatu sto mana valja, a rđavome jedna ne valja. — Onaj mi je brat koji mi je dobru rad. — Dobro se drvo na pola cepa.
po lubinu — po leđima, ili po rebrima ili po trbuhu (Vuk) lužina — lug ljelja — kraljica iz duhovskog običaja maganja — mana, nedostatak maja — reduša majdonos — v.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pritom čuvajte se da mu ništa ne date u zajam; to mu je sva mana: uzajmljuje, pak neće da vrati. I dok se god dobro s kim ne poznate, čuvajte se svakoga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No ti hodiš mirno, gladiš svoje sede, Izlišna vrlino u orgiji mana, Kao tužni miris uvele rezede. Kao stara pesma u dobu kankana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na svakom ćošku pobjegnem sam sebi s lanca. Stalno mi se mrsi i prekida nit. To mi je stara mana, još iz djetinjstva. Vječito su me korili zbog te „niti” i zbog neprestanih digresija.
U tom i jest njena čudesna ljepota. Stid od jednostavnosti, od naivnosti, teška je mana. Za čovjeka uopće, a za čovjeka-umjetnika pogotovu. Za ovoga, vjerovatno, najteža od svih.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
imaju izvora u njegovom neškolovanom, nekultivisanom i nedisciplinovanom duhu”; „Stil je, uglavnom, njegova glavna mana; a on je, da kažem jedno svoje skorašnje uverenje, najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.
kompozicije, to je on sažeto kazao ovom rečenicom: „Ni kompozicija nije njegova vrlina: nesimetričnost je njena mana”. Zatim bliže objašnjava šta bi bila ta nesimetričnost.
I u tome je valjda najkrupnija mana romana, koja jednako pokreće nedoumice kod čitalaca kao i kod tumača. Nečista krv, jednom reči, nije roman o
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Šešir skidam — ne pred kipom (Na kipu je dosta mana), Šešir skidam pred spomenom Uzorita velikana. „Oj, Petefi, retki stvore, Ti slobodan meteore, Ti s’ živeo za
Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi. Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô? — S tobom u ruci i to je lako.
Jedna ti mana — za sirotana, Kečigo draga, mnogo si skupa; Skupo j’ i ono vince dostojno Kom’ se „podoba“ da te okupa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana. Na kolibama su sasvim šiljati slamni krovovi, okrugli zidovi od nabijene zemlje, ulasci tako niski da se samo na
I da nije ovih svedočanstava o ljudožerstvu u okolini Mana, bilo je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro
Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i Sudana na Nigeru.
Afrike, beskrajne prina Komoi; Afrike, čedne i čiste, nage, oko Banfore; Afrike, divlje i lude oko Mana; Afrike misterija u Kulikoru i Afrike ropstva na Goreu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uzmi samo Vojina. Od rane kod Smedereva, ne vidi na desno oko, niti čuje na desno uvo. I pored tih mana, on je osmatrač. A tamo mladi, zdravi ljudi šetaju rimskim ulicama, kao da smo u vremenu mira.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Trista ti mu mana nađu nije l im po ćudi, Sve iz ljubve k čadu svome, makar da poludi! Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mom je bratu, što je u žandarima, ime Mane, a u samom našem mjestu ima pet-šest Dana i Mana. Sudac: Pa ti, Davide, nisi, kako vidim, budala? David: Ko kaže da sam budala? Sudac: Ne kaže niko, nego...
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v. ž. og.) i perućina (BV, 16, 401). Ugljenom od l. leči se živa rana (SEZ, 13, 358), mana srca (ib., 366): pije se u vodi kod bolesti stomaka (SEZ, 14, 225); posipaju se njime noge kad se mnogo znoje (SEZ, 19,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zbogom Kleopatro, ti savršena i harmonična zbirko svih ženskih čari i svih ženskih mana. Rado bih još pričao o tebi, o tvome begstvu iz Rima posle smrti Cezarove, o tvojoj prebujnoj ljubavnoj vezi sa Mark
U ovoj prirodi sve izgleda čarobno, pa i sama železnička pruga. Nekada, kao mlad inženjer, nalazio sam joj mana, a sada mi ona izgleda kao delo bogova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Istina, od one nesreće joj je ostala mana, i što je starija to joj sve više smeta... Hajde, polako, daće Bog da bude bolje, ako i ne sasvim dobro...
U njoj ima nešto krotko... Mana njena na liku je neprijatna. Ali ona se gubi; sami ste vi mene upozorili na to. Polečićete je još malo, i ozdraviće od
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori? — ali kod nje nije mana samo obraz, koji se može od crnog da je beo ili rumen načiniti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— vrsta čuture, vinskog suda Maćedonija — (u pesmi:) Srbija ili država Nemanjića maći (vojsku) — krenuti mahana — mana maha stambolija — ukras na glavi (po Kostiću), zobnica (po Vuku) maštrava, maštrafa — mali bakreni sud meana —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ovo će biti moj nasljednik, pazite što vam kažem. Jedina Mačkova mana bila je ta što je počeo malo s visoka gledati svoje stare drugove, sve sem Jovančeta, vođe družine.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NEBO PERSIJSKOG CARA KOZDROSA 151 DANIL 152 VOJSKA VAZDUŠNA 153 ZVEZDA PAGANSKOG PROROKA VALAMA 154 MOJSEOV ŠTAP 155 MANA S NEBA 156 LESTVE JAKOVLjEVE 157 ZMIJA OD TUČA 158 MAČ I ČETIRI RIFA PLATNA 159 SEDAMDESETORO BRAĆE
More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti. Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem
slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu vodu dokle onde presediše s odmoranjem se od putovanja. MANA S NEBA U pustinji pri Mojseju što je s neba puštao Bog Izrailjma manu jednoviđenu, a u usti žvaćući im, kako je koji
a u usti žvaćući im, kako je koji što zaktevao jesti, i našto bi mislio, — one slasti i okusa i bivala bi mu mana.
Evo svećnjak, — na njemu da svetli goruća sveća. Ručka ja — nek se saspe i sruči se mana. Ja postenja — može leći mladoženja. Carska sam stolica — ne ka sedne car. Crkva sam — da uleze arhijerej.
Ako mi se što nahodi mana i od koga se poriče jer svakim vremenom, rano, pozno li, nisam udilj na crkovnoj službi ili se kad što o čemu zabavim i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju
mućnuo glavom, setio bi se da je šegrt baš od njega istog čuo i naučio tu pesmu, kao što je on čuo i naučio od majstor-Mana.
je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao. Zato je više nije pevao pred majstorom.
a šestog, u subotnji, pazarni dan, pazario s okolnim seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u Mana, — a bio je vrlo lep — pa i ne umeju odmah da kažu zašto su došle i šta hoće!...
GLAVA TREĆA Ona je pomalo i nastavak glave druge. U njoj je galje ispričan jedan moralan udar koji je zadesio Mana — zajedno s posledicama njegovim.
studenu vodu, u blizini pevali slavuji, a tuda često prolazile na rad bosonoge devojčice s motikom na ramenu, te je to Mana utoliko češće vuklo u polje i zelenilo, i pravilo mu — kraj onih prirodnih lepota — teferič još prijatnijim.
u kući Mana kujundžije nesreća. Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu. Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan.
Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije. O toj stvari je već nekoliko dana mislila najozbiljnije Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala
Ispriča im šta ju je nagnalo da ubrza stvar; ispriča im o novinama i o onom rezilaku, i kaže im da ozbiljno hoće svoga Mana da ženi. Pita ih šta one misle.
Ne znajem si što se raboti i zbori po čaršiju... Pa ti da si raspitaš, da vidiš, demek, za Mana mojega... Zašto stra’ me; reče mi da će da se ženi, — a sag pa, kad mu reko’, — a on stanuja pišman!...
Do dućana Mana kujundžije — onog prvog u prvoj glavi opisanog dućana, u koji je majstor—Mane onako vešto, saltomortalski, uskakao —
i ređe vadi kokice; ne jede ih, nego ih stegne u svoju šaku, a srce joj silno bije u grudima i strah je neki uhvati od Mana, ali ga ipak gleda.