Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode. Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure!
One ćute, skretoše s putanje i prođoše. Raka se osvrte za njima, pa, smešeći se, upita: — A kamo ti dobro jutro, Marice? — Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!
Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru. I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Žene spremiše večeru i hajduci večeraše kao carevi, iako večeraše na Drenovoj Gredi. — Marice, — reče Nogić ženi — uzmi ponjavu pa nam prostri u kačari. Žena ode da prostre.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: — Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao! — Kako si propao, gospodaru, bog s tobom! Što govoriš tako! — Sve sam dao!
— I kuću! — reče on, pa razrogači oči. — Ako će! — reče moja mati. — da si ti živ i zdrav! — Marice! — Mitre! — Šta ti to veliš, Marice? — Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu!
— Ako će! — reče moja mati. — da si ti živ i zdrav! — Marice! — Mitre! — Šta ti to veliš, Marice? — Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš!
Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. — Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
sa zapada na istok, od Jadranskog mora prema moravsko-vardarskoj dolini i dalje; na donjodunavskoj ploči i u slivu Marice su najbolji oni psihički profili koji se povuku u pravcu sever—jug.
Ova reka i razvođe između nje i Marice, istočno od Sofije, čine etničku granicu koja preseca na dva dela južnoslovensko stanovništvo.
Ono se prostire od Kosova do varoši Ihtimana, koja je na razvođu Iskra i Marice, zatim od Niša do Soluna. Ovom tipu pripada, dakle, deo stanovništva južne Srbije kao i Šopovi zapadne Bugarske i
Ova je organizacija iščezla verovatno pod uticajem vizantijske uprave, jer su ovi krajevi i sliv Marice bili pod vizantijskom upravom duže no ostale južnoslovenske oblasti.
Nju čini širok pojas između Iskra i Osme, koji se produžava južno od Balkana razvođem Iskra i Marice, i završava se između mesta Vakarela i Ihtimana. Preko ove granice je oblast istočnobalkanskog tipa.
Stanovništvo istočnobalkanskog tipa zauzima oblasti na istoku od Iskra i od razvođa između Iskra i Marice, dakle donjodunavsku ploču (ravan), sliv Marice sa Trakijom i doline planina Rodopi i Pirina koje su otvorene prema
tipa zauzima oblasti na istoku od Iskra i od razvođa između Iskra i Marice, dakle donjodunavsku ploču (ravan), sliv Marice sa Trakijom i doline planina Rodopi i Pirina koje su otvorene prema Jegejskom moru.
Mnogi su se Kumani raširili po Dobrudži. Severna Bugarska je bila skoro pokumanjena, i sliv reke Marice su ispunili Kumani. Primivši hrišćanstvo Kumani i Pečenjezi su se polako poslovenjavali.
Vrlo veliki broj doseljenika, poglavito u slivu Marice i u crnomorskom primorju Dobrudže, iz ovih je oblasti. Južni ili rumelijsko-trački varijetet.
— Obuhvata stanovništvo južno od Balkana s izuzetkom Pomaka. Oblast ovoga varijeteta je poglavito sliv reke Marice, u kome prevlađuje ublažena mediteranska klima. Ovde uspevaju mnoge hranljive biljke, kojih nema severno od Balkana.
Vizantijski su carevi, naime, u više mahova preseljavali Jermene iz Male Azije u sliv Marice. Samo u H veku je 200.000 Jermena naseljeno po okolini Plovdiva.
Nema nikakvih dokaza o tome da su u srednjem veku išta stvorili bilo na donjodunavskoj ploči, bilo u slivu Marice ili u zauzetim oblastima. Posle bura su ove različne etničke grupe ostajale bez međusobnih veza.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— To on, znaš... Marici. Eno je pred kapijom. — Nije, tetice, živa mi ti! Baš sam videla kako te pogledao... A Marice nema. — Dobro ... Kad ja lažem, onda... — Jeste! ... Sve kako ti kažeš... slatka !... »A baš sam dobro videla !
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onda se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) ANĐA (čita pismo): „Đoka”. JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega, pa počni ozgo. ANĐA (čita ozgo): „Marice, dušo moja!” JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle?
) XV JEROTIJE, ANĐA, MARICA JEROTIJE (na levim vratima): Anđo, Marice! ANĐA (jednovremeno sa Maricom na vratima): Šta je? JEROTIJE: Daj mi kačketu i pištolj!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
obraščići kad gospa na njega za trenutak uperi svoj pogled, zna ona sve njegove tajne boli, jer zašto bi inače rekla: Marice, dovedi mi sokolara Andriju. Bože, kako li sam samo pretrnuo kad je naišla i kako su mi se noge odsekle.
Rekla je: „Dovedi mi sokolara Andriju“. Nije rekla: dovedi mi, Marice, onog momčića. Nego: sokolara Andriju, sokola Andriju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— A je l' tebi poznato da je Vukašin ubio Uroša? — Jeste! — E pa, kako je on mogao potegnuti mrtav sa Marice, gde je poginuo, i doći pa ubiti Uroša? — Ne znam!
Plavo devojče zvalo se crnomanjastim imenom Marica i ja ga upitah: — Zašto plačeš, Marice? Ona bolno zajeca i ispovedi mi se: — Gospođica me pred celim razredom nazvala guskom, rekla mi da sam glupa guska...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kod mesta Černomena, na desnoj obali Marice, došlo je 26. sept. 1371. godine do bitke, u kojoj su Vukašin i Uglješa katastrofalno poraženi.
đevojku, pa je poče bogom sestrimiti: „Bogom sestro, lijepa đevojko, baci mene jednu krpu platna, izvadi me iz vode Marice, čestitu ću tebe ostaviti“. Đevojka je za boga primila: baci njemu jedan kraj od platna, izvadi ga vodi na obalu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi prasnuše u smijeh. Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka! Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti.
XXI Svake večeri, vraćajući se s predavanja na kursu, Stric je prolazio kraj kuće one „debele Marice“zbog koje se, nekad, toliko prepirao s Lunjom. Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela.
— Ih, baš mi je nekakva — kiselo smrsi Stric. — Za nas će ona uvijek biti ljepša od tvoje Marice! — dobaci mu Đoko, peckajući ga. — Tako je, to i ja velim, bojs! — ozbiljno dodade Nik. Stric samo ućuta.