Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nije u njemu bilo ni mog pansiona, ni Univerziteta, ni mog Birimca, ni pokvarene, vesele, Marijete Loriol. Nosio sam apoteku lekara, preko dana, i učestvovao u dočeku ranjenika.
Prelazim, zatim, reku Taljamento, kojom još plove lešine pobijenih konja. Sećam se lepe, vesele, pokvarene Marijete Loriol, i kažem sebi, poluglasno: „La charogne“.
Živimo kao da smo na Mesecu. U mom pansionu nema više mog Birimca, ni Marijete Loriol, na spratu. Kod Frau von Thiess sad stanuju mladi Poljaci i Poljakinje, Jevreji i Jevrejke, koji su pre tri godine