Jakšić, Đura - PROZA
Osećala sam sav teret moje usamljenosti. „Sad sam sama“, rekoh čiča-Marku, „sad sam pravo siroče!“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti.
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom.
kapetana u Rekovac; a Marku Ćosiću kaži neka se i on spremi da zajedno s prijatelj-Nikolom idemo. A ti, Nikola, uzmi ono poderanije gunjče, da vidi
Obradović, Dositej - BASNE
S.: Meni cekin! Zar sam ja Marko slepac? K.: Marku slepcu kad ja gazetu dam, on mi veli: Hvala, i da bog pomože, a tebi i s cekinom sramotan se činim! S.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Marko Rogozić kažu da je zjelo učen, ali je gord, ohol, pa sitnije ljude prezire. Jednom se tuži Marku Mica da joj Pera berberin dosađuje, meće joj bukete u pendžer, i vreba je, samo da se može do nje dovući a s takvima se
Siroma’, skrhao nogu, glava mu razbijena. Marku ni brige. Doktor neko vreme leči Peru i izleči; samo će malo hramati.
Kako se po varoši svašta govori o njoj i Marku, kako mrzi rodbinu. Marko Alku ne sluša, nego joj veli da mu u kućevni mir ne zadire, i najbolje bi bilo da mu ne
Rogozićkina pita pekla se u istoj simidžinici gde i Ćirkovićkina. Tepsije jednake, pale u nasledstvo jedna Marku, druga Alki. I pite su bile jednake, jer u Rogozića porodici pravile su se uvek baklave od pedeset jufki.
— To je šarmantno, to mi se dopada! Tako ćete i meni, i sebi, i Marku obraz osvetlati. — Tako je, — upadne Marko. — Sad čuj informaciju.
No, Marku još ni to nije dosta. Pre nego će se dve te tužbe sudu predati, izradi on da se pošalje varoški stražmeštar i jedan pisa
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čovek, koga je toliko poštovao, oficir, kome se toliko divio, bogat, viđen, gospodin, laže! To je Marku Ziminskom bio jedan od najgorih doživljaja u životu. Stajao je, zbunjen, i dugo gledao u vrata, kud je Pavle nestao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnoge od ovih pesama, naročito one o Kraljeviću Marku, prodrle su među Hrvate, Slovence i Bugare. Izgleda da su jedan od glavnih uzroka ovome velikom širenju pesama bile
To su pojedinačne pesme ili čitavi ciklusi, kao što su kosovski ciklus, ciklus o Kraljeviću Marku, ciklus o ustanku 1804—1815. god.
Čakavski dijalekat starog stanovništva stalno se gubi. U Lici nema drugih predanja osim onih o Kosovu, o Kraljeviću Marku i o Nemanjićima, koje je donelo dinarsko stanovništvo. Duša u Ličana je splet dinarskih osobina o kojima smo govorili.
stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu prihvata: svi su je znali.
Imao sam prilike da čujem jednoga od njih možda poslednjeg. To je bio slepac koji je znao sve poznate pesme o Kraljeviću Marku i druge o događajima iz srpske istorije („kralske pesme“); nijedna od ovih pesama nije bila vezana za bugarsku
Ima još i drugih vrlo dugačkih i zbrkanih pesama u pogledu na istorijske ličnosti, kao pesma o Kraljeviću Marku i o „Levendinče čobandinče“ koje „čuva deset stada silni ovci“.
Ali sada, posle jake bugarske propagande, ređe ih pevaju no u ranije vreme. Mijaci vrlo mnogo znaju o Kraljeviću Marku, za koga vele da je rodom „od Legen-grad“. Iznad torbeškog sela Prisojnice ima razvalina od grada.
Očuvali su sve srpske istorijske uspomene, one o Kosovu i o Kraljeviću Marku. Stari se ljudi sećaju da su pevali narodne pesme uz gusle, kojih danas gotovo nema.
Mnogo više pevaju i pričaju o Kraljeviću Marku. Imaju po seoskim hatarima: Markovi kuli, Markovi dvorovi, Markovo stopalo i Markov kamen.
Svi slave i o slavama pevaju junačke i „kralske“ pesme, i to samo stariji ljudi. Osim o Kraljeviću Marku pevaju i o Kosovu i kosovskim junacima i o „Milošu-čobaninu“ (Vojinoviću).
u Jelošniku) nego u Podgoru i u Vardariji. Ima dalje tajanstvenih priča o Kraljeviću Marku i vilama (Samovilsko Navijalište i dr.).
Danas samo starci znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu svirku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
ostavljam sve moje „dvižimo i nedvižimo imjenije”, a Šamika odavde da izda svakom slugi i sluškilji po sto forinti, Marku Ćebetarovom osim platna sve sitne stvari u dućanu, nek’ se pomogne. Na crkvu pet stotina.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
pesmama često se spominju ljudi, obično veliki junaci, koje je zadojila ovca, a dobro je poznata priča o Kravariću Marku koga je zadojila krava. POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ni Marku Sorijanu7 ( 1918—1994), uplitanje dece u razgovore o dečjoj umetnosti ne smeta; o opa snosti spisateljskog prilagođavanja
Deliji: Tako, ponekad, kad uzmem da prevrćem po starim odbačenim knjigama, i kad slučajno nabasam na pjesmaricu o Marku, uvijek se tada sjetim Maligana Delije i njegova svijeta.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I on došo da vidi. Starica se nešto sašapta s Husom i donese Marku ohladnjeo pečen krompir. — Uzmi, vojniče, pa kad budeš puco iz topa, bubni dolje u vodu, samo da prepadneš Dedu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A, gospodinče, — predusrete me. — Kamo čiča-Marku rakije? Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda rekoše Marku da on podstakne ugarke na vatru. A na vatri je gorelo veliko hrašće.
Kad to vidješe Tarigora i Krivigreda, rekoše Marku: — E, pobratime, po tome što vidjesmo, bićeš nam dobar ortak. Ali sad da ti kažemo našu nevolju, u kojoj, kao naš
Ona im sad obeća. Oni se razmaknu, a Marko se izvuče ispod njih. Sad orletica zahvali Marku, i reče mu neka kaže šta hoće da i ona njemu učini za tu veliku ljubav.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
farbali tavanice, svi oni sekretari što su im okretali listove da potpišu, svi oni što su plazili jezik da oni zalepe marku na pismo, svi oni intervjui, šoferi, vrtlari i dadilje, kolekcije slika; što im vrede njihove privatne plaže: ostali su
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
4. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju vizitu učiniti. JELICA: Nama će osobito drago biti.
ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.) Ako mi dozvolite, ja ću tako slobodan biti vas opet posetiti. MARKO: O, gospodine, kako posao svršite, zapovedajte.
MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.) Gospodine, vi ste želili vaš prsten natrag imati; evo ja vam ga donosim, i želim da tako ščastljiv uspjeh prinese kao
Slatka gospodična, vaša nježnost, vaša dražest pobjedila je svaku sumnju u meni. (Marku) Gospodine, vi ste moj vtori otac! MITA: Pravo! No, žertva je velika, ali i zaslužuje.
Svirjepi, na kraj sveta idi, svuda ću te sljedovati! ALEKSA: (ohrabrivši se, Marku): Tko je ova persona? MARIJA: O, sad me ne poznaješ; a dok mi nisi izvarao novce, donde si me dobro poznavao;
MARIJA: Prenevešćuj se, varalico svetska! ALEKSA: Ja nisam ni najmenše raspoložen ludim personama otvjete davati. (Marku.) Preporučujem se. JELICA (uvati ga za ruku): Um Gotteswillen, gospodin baron, nemojte ostaviti da vam se čest gazi!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ono se tamo bezbrižno valja u gustoj šumi najljepšeg čkalja, živi životom dembelan-kralja. A mačku Marku kazali neki: mačor je tamo gospodar prvi, slaninu krka i sirac meki, a miša ima, sve od njih vrvi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Posle nedelju dana Stanko pođe da zvoni na večernju, ali ne može da iziđe uz stepenice. Vrati se kući i poruči Marku da odzvoni.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
nego svi njeni, ma koliko da se nadali, bili uvereni da će ona, pošto je već efendi Mita to svršio i dao reč tome gazda-Marku, morati na to pristati. Ali ipak, ipak nisu se nadali da će Sofka tako olako pristati, čak i sama hteti.
— hrabreći je vrati se u sobu. XIII Posle proševine, sve se do sitnica doznalo o njima: naročito o njemu, gazda-Marku. Od skora su se bili doselili iz Turske.
I onako presamićenog, crnog predade joj ga. Ona ga odnese Marku. Marko, nestrpljivo, da se jednom već svrši, zubima iskida kožu i, nagnut nad koritom, sa uzdignutim ćemerom više
da je — ne čeka, ne da će možda to i s njom biti, nego da je to svršeno, to se već zna, jer eto počeše, kao čestitajući Marku, na Sofku padati masne zdravice, zadirkivanja i smeh... XXIV Treći dan, utorak, a Marko nikako ne pušta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A sve zbog tebe, Marko! Da se ti pretrpje, ne ćaše niti jedan od njih umaći niti jedan od nas poginuti!“ reče Otaš Marku koji se već bješe nešto osvijestio. I tako ostaše, ćuteći mramorkom, pogruženi veljom tugom.
„Zorom da ste na noge!“ reče serdar ženi i snahi koje pođoše u pregradu. „Marku sam rekao da poćera junca. Ti, Stane, postoj malo pa lezi i ti.“ To rekavši, prekrsti se i leže prema vidaru.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O BILjU 192 2. O ŽIVOTINjAMA 193 3. O TURCIMA 197 4. O RAJI 200 5. O KRALjEVIĆU MARKU 204 6. O NAŠIM LjUDIMA I KRAJEVIMA 206 7. O CIGANIMA 210 8. O BABI 213 9. O SVEŠTENICIMA 215 10.
); d) religioznu (o nebeskoj hijerarhiji); đ) istorijsku (o sv. Savi, Kraljeviću Marku, Milošu Obiliću, Stefanu Dečanskom, Despotu Stefanu Visokom, prokletoj Jerini i dr.
— Onoliko, moj zlatni aga, koliko je tebe nosila tvoja majka rametli-Hanuma. 5. O KRALjEVIĆU MARKU 1 Pitali Kraljevića Marka: — Kako postade taki junak? — Naučio sam od djece i paščadi.
— Naučio sam od djece i paščadi. 2 Nazvao Turčin Marku: — Dobro jutro, gazijo! — Ma što će mi tvoje „dobro jutro“, kad ja znam: što mi misliš i što bi mi uradio da možeš!
— Onaj koji prezire smrt a voli život. 6 Pitali Relju od Pazara: — Što ustuče Marku na megdanu? — Zato što mi onaj svet nije omrznuo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otud ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem živ i Bog da, do proleća ću biti kod vas.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bili su pobratimi. Ali ni taj pobratim nije saznao za zamku koju su Turci spremali Vasi i Marku Čarapiću,1 uoči Uskrsa 1804. godine. Vasa je izmakao zamci, Marko nije; ubili su ga, iz nenada, dok je bio bez oružja.
Ono što je želeo bilo je da se ne pridruži Marku dok sa beogradskih kapija ne siđu turske straže. Osećao je da će mu se to ispuniti ako ga Turci ne nađu sad, na goloj
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prsnusmo sva trojica u smeh. „A šta uradi Šajner?“ upita Gerike. „On saopšti“, odgovori mu sin, „svoje otrkiće Marku Velzeru, učenom načelniku varoši Augsburga, u tri svoja pisma koja nepotpisa svojim pravim imenom već pseudonimom, iz
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad vide žena svoju nesreću, ne oglasi to, po običaju, kuknjavom, no steže srce i ućuta. Uveče ispriča Marku sve što je videla, prateći ih dva dana uzastopce.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda rekoše Marku da on podstakne ugarke na vatru. A na vatri je gorelo veliko hrašće.
Kad to vidješe Tarigora i Krivigreda, rekoše Marku: — E pobratime, po tome što vidjesmo bićeš nam dobar ortak. Ali sad da ti kažemo našu nevolju, u kojoj, kao naš ortak,
Ona im sad, obeća. Oni se razmaknu, a Marko se izvuče ispod njih. Sad orletica zahvali Marku i reče mu neka kaže šta hoće da i ona njemu učini za tu veliku ljubav.
Tada Šarac predloži Marku da se vrate i pođu drugim putem za Kosovo. Marko posluša, okrene mu dizgine, i Šarac lako iskoči iz zemlje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Onda Vi mora da znate mnogo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, i o Linkolnu, američkom Kraljeviću Marku. Prijatno ih je iznenadilo ovo moje oduševljenje i nije bilo kraja razgovorima po sličnim temama dok, posle nekoliko
Prepričao sam delove nekoliko pesama o Kraljeviću Marku koje sam čuo od Babe Batikina, a onda sam, na njihov izričiti zahtev, morao da im opisujem komšijska posela u Idvoru za
i slika Baba Batikina, očiju punih žara i živih pokreta ruku kojima je propraćao svoje zanosne priče o Kraljeviću Marku. Idvorski seljaci su mi se činili mnogo nadmoćniji od delaverskih farmera na brodu.
rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda, čiji su saveti bili jedina zvezda vodilja Marku kroz njegov buran život.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svi pogledaše na zapad. Oveseliše se što će i sutra biti zarade. U suton su Marku dali da nosi u vreći nešto preostalih maslina što gonjač ne mogaše da naprti. Cveta uze torbu i pođoše.
— Ni danas nema zarade! — reče s praga tužno Cveta sinu Marku i uljeze u kuću. Pri najžešćoj vatri nisu mogli da se osuše. Iz odela se pušilo kao iz kotla.
Da je onaj potraži što je izdaleka... što se s njim upoznala! Ali, ko zna gdje je on sada! A Marku je umrla majka, sad je sam u kući, odmah u drugoj uvalici; ima i komad vrta i brodicu i par mreža.
Pa ona uvalica odmah ispod kuće... ona se odluči, — pristade, i učini Marku po volji. Svršetkom zime ukrca se s njime u njegovu brodicu. Marko sam prihvata oba vesla i otisne se od kraja.
Kako bi sada poletjela za njim! I kaje se što ga juče nije duže kod sebe zadržala, što se Marku ludo obećala i što se bojala da je Marko s njim ne vidi!
Zakitivši se time, beše zadovoljna i jače stište ruku svome Marku. Narod odozdo, s mora, sve više pridolazi; dubrava ispod crkve ispunila se stolovima i kućnim posuđem, pije se kafa i
iznebuha, probi redove litije mlad čovek u plavoj tunici, bez voštanice u ruci, pa se približi otraga nadohvat Marku i, ne rekavši reči, ispruži ruku ispod tunike, zamahne snagom golemim kamenom i, shvativši Marka čisto u glavu —
Župnik, u sjajnim odeždama, naoko miran, u sav glas zapeva svetačku pesmu. Majka i kći prostreše se po Marku. Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda, okrvavljena...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
porodičnih interesa ne pitajući je udao u seljačku gazdinsku kuću, ali već jeste time što ju je kao jedino dete prodao Marku za maloletnog sina znajući pri tome za pčinjsko običajno snohačestvo153, što se takođe može uzeti kao vid uslovnog
156 U junakinjinom odnosu, naime, prema svekru Marku ima primetnoga dvojstva i dvosmislenosti: da bi pred drugima umanjila svoju nesreću (zbog nedostojne udaje) i pakazala
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Takva su predanja o Marku Kraljeviću, njegovoj natprirodnoj moći, sticanju snage, odabiranju konja, i njegovim tragovima širom zemlje, koji "dokazuju"
Ćipiko, Ivo - Pauci
Noseći ga, zvekne srebro. Rade ga primi iz ženinih ruku: — Na, — veli Marku — uzmi ga u zalog, pa da je tvoj ako ti o svetoj Kati ne povratim novac... Uzmi brate, pa idi!
Tek što pozdravi, zovnu Božicu na stranu i iz njedara izvadi složeni đerdan, Radin zalog Marku. Veli joj: —Evo ti ga, Božice, i jest tvoj! —Ne smijem uzeti ga bez Rade... Đerdan zvekće...
— Evo, daj Marku novac, i fala ti! Uzmi! Pa, uzevši iz Mašinih ruku đerdan, dade ga Božici: —Na, tvoj je! Bud' što moje propada, neka
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola se kao tešila Kraljevićem Markom, premda je dobro znala da je to za nevolju samo, da je Marku Kraljeviću vreme prošlo. Pred maturu, koju je Srba polagao u susednom gradu, desilo se, međutim, nešto drugo.
čuste li ljudi dobri i pametni!... Pacovi i kepeci današnjeg vremena gmižu po Marku i nisu mu ni do gležnjeva.... Ha! ha! ha! Znate li, pacovi i kepeci, ko su bili Vlaovići?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On se iskašlje dobro, pak pevajući (o Kraljeviću Marku i Musi Kesedžiji) uputi se dalje na svojoj Rozinanti. Ja bi mogao našu o Romanu povest s mojom poznatom tečnošću
Petrović, Rastko - PESME
Mojim prijateljima mornarima na Korčuli, Mati Jurkoviću poglavito. PREINAČENjA Marku Ristiću Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda.
Ja! Magda tvoja... TOMA »Magda moja, vodenica moja«... Pa kad je sve moje, šta će ovo ovde? (Marku): Pušku! MAGDA (pada pred njim): Gazdo, gazdo... TOMA Pušku, pa sve da ubijem! Sve da zapalim!
TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota doba, rod, starost nema (trza se. Marku): Marko (daje mu novaca pokazujući iza sebe na Cigane), podaj im, i dajte im da jedu i da piju.
Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno. TOMA (odobrovoljen, pruža ruku Marku): Hvala, Marko. MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala, gazdo, i srećan ti praznik! MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda.
(kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!... KOŠTANA (krišom, da Toma ne vidi, sve dukate dodaje Marku što ovaj odnosi u drugu sobu). Ulazi Mitka. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše, tuj srču!
KOŠTANA (krišom, da Toma ne vidi, sve dukate dodaje Marku što ovaj odnosi u drugu sobu). Ulazi Mitka. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše, tuj srču! STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više!
KMET Pa i on je čovek! (Odlazi.) Čuje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi Stojan. STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde!
) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona! (Slomljeno viče Marku): Marko! Idi i obraduj majku i kaži joj: beše moje! (Koštani): A ti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Važne su još pesme o Marku i Arapci devojci, o Marku n strašnom Mini od Kostura; predmet njihov poznat je već po guslarskim pesmama.
Važne su još pesme o Marku i Arapci devojci, o Marku n strašnom Mini od Kostura; predmet njihov poznat je već po guslarskim pesmama.
4 Pesme o Marku Kraljeviću Pesme o Marku Kraljeviću obuhvataju veoma dug period, od Dušanovog do hajdučkog vremena. U Srpskom
4 Pesme o Marku Kraljeviću Pesme o Marku Kraljeviću obuhvataju veoma dug period, od Dušanovog do hajdučkog vremena. U Srpskom rječniku Vuk Stefanović Karadžić
Sve što istorija zna o Marku svodi se na to da je on bio neznatan vladar. Međutim, u pesmama i pričama on je najveći junak.
Poznato je da su se pesme o Marku Kraljeviću pevale već u XVI veku. do nas su došle pesme iz kasnijeg vremena. Od njih određeniju istorijsku podlogu imaju
Tu sablju i topuzinu dao je narodni pevač u ruke Marku Kra ljeviću. Ostavljena na milost i nemilost Turcima, vešana na čengele, nabijana na konje, pljačkana i sramoćena,
u kojima su opevane Markove pobede nad zlim vilama i nad drugim strašilima ili u kojima se peva kako vile pomažu Marku.
Ali to nije sve. Narod nije zaboravio da u pesmama o Marku izrazi i svoje teške slabosti. Jest, sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva
sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva mašivši se rukom u džepove i bacivši Marku koju stotinu dukata. I uopšte, Marko više voli blago nego „aferime prazne“, prazne pohvale.
U pesmi o Marku ona je to zlato primala i iz sultanove ruke, i tako sramotila svoj ponositi san o nadmoćnosti nad dušmanima.
Međutim, pokadšto se Marku čine i neopravdani prigovori. Ne uzimaju se u obzir okolnosti i zadaci koji određuju njegov karakter i onda se izvesne