Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče jedan između njih. — Ne znate vi to, to je moja stvar... Ja ću da nosim. — Ama to je grob pokojnog Marjana Đukića, ćurčije — reći će jedan od onih opet.
— Ama to je starina, ja ću da nosim! — upeo se putnik. — Nećete vi to ni dirnuti — podviknu na nj sin pokojnog Marjana — dok sam ja živ! Vi mislite što je god od sige da je staro.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad tu gomilu dece podelimo na dve nejednake gomile, pa u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj
ljut kao ris, ali isto tako i pritajen kao ris; i čekao je samo prvu priliku kad će onako na njegovski način dočekati Marjana gimnazistu i bilijaristu. I jednoga jesenjeg dana popodne, prošlo već pet sahati.
Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već pola šest, a njegovog Marjana nikako! Gazda Radisavu se samo kuva.