Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Taj je Ariton držao bakalnicu na kraj varoši, u mahalama, daleko od čaršije. Tada bi tamo Mita bežao, jer se od Aritona nije stideo, jer su se njih dvojica toliko voleli,
Ne mogah ni ja više da izdržim. Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna, nepokretljiva.
Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se desilo po čaršiji, mahalama i kad joj mati, odgovarajući, odjednom, naprečac, kao da se tek tada, uzgred setila, prekine i počne po koga da hvali:
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Modrina zore i svež, još vlažan vazduh, poče da ih šiba. Tek se svanjivalo. Iz kuća po mahalama razlegali su se na sve strane petli. Upaljene sveće videle su se iz pojedinih soba i štala.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po mahalama ide „u papučama i belim čarapama”, a varoš mu se iz prikrajka podsmeva.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kako ga je ona više izvodila nego otac, to su po drugim mahalama mnogi zadugo mislili da čorbadži-Jordan ima ćerku. Kao ono što se priča za onu staru Rimljanku, plemenitu Korneliju,
I po mahalama i u čaršiji se nekoliko dana samo o tome govorilo. A da je priča uglavnome porasla u obimu i detalji joj se umnožili, —
i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po kafanama, po čaršiji, po mahalama, pa čak, možda, i po novinama. „Ah“, tresnu se u grudi Mane, „što će mi bidne ćef da gu, ete, ture i u novine!
Polako se spušta mrak, noć septembarska. Svet iz čaršije prolazi i hita kućama po mahalama. Na istoku rezonuju: ko nije video fajde od očiju, neće ni od trepavica; ko nije pazario i ćario danju za videla, neće
— dok se još kod hadži-Zamfirovih nije ni slutilo šta se sve tamo po gradu priča — kružile su po čaršiji i po mnogim mahalama silne priče, najčudnovatije, i jedna se na drugu gomilala, jedna drugu potiskivala.
I što je dalje bilo od čaršije, tamo po mahalama i vinogradima, sve se čudnovatije i neverovatnije i opširnije sama stvar pripovedala.